Datum: 11.1.2021.<\/p>\n\n\n\n
Mesto: Beograd PREDLAGA\u010c:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Datum: 11.1.2021. Mesto: Beograd PREDLAGA\u010c: Ime i prezime Mre\u017ea akademske solidarnosti i anga\u017eovanosti Ustanova\/Institucija Mre\u017ea akademske solidarnosti i anga\u017eovanosti Email\u00a0 adresa akademska.masa@gmail.com NA\u010cELNE PRIMEDBE I PREDLOZI Zahvaljujemo se na detaljnom obrazlo\u017eenju Strategije nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine, kao i prilici da u op\u0161tem interesu doprinesemo Strategiji. Shodno […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/594"}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=594"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/594\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":600,"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/594\/revisions\/600"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=594"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=594"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademska-masa.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=594"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ime i prezime Network of academic solidarity and engagement Ustanova\/Institucija<\/td> Network of academic solidarity and engagement Email\u00a0 adresa<\/td> akademska.masa@gmail.com<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n Zahvaljujemo se na detaljnom obrazlo\u017eenju Strategije nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine, kao i prilici da u op\u0161tem interesu doprinesemo Strategiji. Shodno Va\u0161em detaljnom pregledu razvoja nauke u prethodnom periodu, pru\u017ei\u0107emo pregled projektnog dr\u017eavnog finansiranja istra\u017eiva\u010dkog rada iz ugla istra\u017eiva\u010da. Poslednji nacionalni projekat koji je pokrio skoro celu nau\u010dnu zajednicu u Srbiji imali smo za period od 2011-2015, gde ve\u0107ina kapitalne opreme nije isporu\u010dena iako je odobrena. Nakon toga se do 2019. nastavilo sa produ\u017eavanjem istog projekta sa osnovnim sredstvima (bez dodataka za hemikalije i opremu). U 2020. pre\u0161lo se na institucionalno finansiranje oko 12.000 istra\u017eiva\u010da u Srbiji, a sredstva ostala ista (kao za prethodni projektni period) ili umanjena jer vi\u0161e njima ne raspola\u017eu nekada\u0161nji rukovodioci projekata (kao osniva\u010di i izvr\u0161ioci godi\u0161njih projektnih ciljeva) ve\u0107 direktori instituta. Univerzitet u Beogradu se od 2019. godine nalazi izme\u0111u 401. i 500. mesta na \u0160angajskoj listi najboljih svetskih univerziteta, \u0161to je pad za bar sto mesta u odnosu na 2018. godinu. Fond za nauku \u0107e tokom naredne dve godine finansirati oko 230 projekata ukupne vrednosti preko 37 miliona evra kroz \u010detiri programa istra\u017eivanja u svim nau\u010dnim oblastima (PROMIS, PRVI, COVID-19 i IDEJE). Procena je da \u0107e na ovim projektima biti anga\u017eovano oko 2.100 (18%) od ukupno 12.000 istra\u017eiva\u010da u Srbiji, \u0161to otvara pitanje \u0161ta \u0107e biti sa ostalim istra\u017eiva\u010dima koji ne budu mogli svoja istra\u017eivanja da finansiraju na ovaj na\u010din. Tako\u0111e, izostala je mera koja bi se odnosila na dimenziju razvijanja kulture rodne ravnopravnosti i pobolj\u0161anje polo\u017eaja i prava akademskih radnica i istra\u017eiva\u010dica, a \u0161to se odnosi ne samo na potencijalnu zastupljenost \u017eena u\/na obrazovno-nau\u010dnim institucijama, ve\u0107 i pozicije na kojima se nalaze (naro\u010dito pozicije odlu\u010divanja).Tehni\u010dki gledano, Strategija nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog razvoja Republike Srbije je u pojedinim delovima prepisana, odnosno samo grubo prevedena sa engleskog gde se koriste izrazi koji nisu u duhu srpskog jezika i potrebno je stru\u010dno lektorisanje teksta. Da bi zadr\u017eali ozbiljnost nacionalne Strategije, navodi tipa: \u201erast BDP-a iznad evropskog proseka\u201c, \u201eiznos direktnih stranih investicija prema\u0161uje evropski prosek\u201c, \u201euprkos ekonomskom oporavku\u201c, \u201eupotreba ve\u0161ta\u010dke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta\u201c bi trebalo da budu izostavljeni, jer odaju utisak politi\u010dkog pamfleta.Ve\u0107 tradicionalno, nacrti zakona i pravilnika koji reguli\u0161u nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki rad se stavljaju na javnu raspravu ili tokom letnjeg ili tokom zimskog kolektivnog odmora u NIO. Tra\u017eimo da se ubudu\u0107e otvaraju javne rasprave u vreme kada NIO nisu na kolektivnom odmoru i da se vreme za dostavljanje primedbi i predloga produ\u017ei na bar 30 dana.Skre\u0107emo pa\u017enju i na nerealno postavljene domete akcionog plana. Za 15-ak godina, u Srbiji su osnovana 4 nau\u010dno-tehnolo\u0161ka parka (NTP), a sada se za 3 godine planira otvaranje jo\u0161 15 NTP!? Tako\u0111e, planira se ve\u0107i broj visokokvalitetnih radova pri \u010demu sredstva za DMT2 po istra\u017eiva\u010du ne dose\u017eu ni 800 evra godi\u0161nje. Predlog: staviti realne ciljeve u Nacrt i uporediti sredstva za DMT2 po istra\u017eiva\u010du u Srbiji i u EU. U Nacrtu se kao jedan od indikatora uspeha pominju radovi s impakt faktorom ve\u0107im od 5 \u0161to neke oblasti istra\u017eivanja dovodi u podre\u0111en polo\u017eaj. Predlog: kao indikator uspeha staviti broj istra\u017eiva\u010dkih (ne preglednih!) objavljenih radova kategorije M21. STEM discipline se ni na koji na\u010din ne mogu smatrati motorom dru\u0161tvenog razvoja, ako se odvoje od celokupnog opusa ljudskog znanja i ne uzmu u obzir nau\u010dne tradicije koje se bave \u010dovekom i dru\u0161tvom. Nau\u010dna dostignu\u0107a su univerzalna, i zato se nauke od srednjeg veka izu\u010davaju na univerzitetima. Posebno je problemati\u010dan poku\u0161aj da se na\u0161a STEM nauka sa postoje\u0107im skromnim sredstvima i infrastrukturom uklju\u010di u svetsku nau\u010dnu trku, \u0161to je jedino mogu\u0107e na u\u0161trb finansiranja ostalih nau\u010dnih disciplina, kao \u0161to su dru\u0161tvene i humanisti\u010dke, koje zbog relativno malih ulaganja mogu biti daleko kompetetivnije u nau\u010dnoj utakmici od STEM disciplina.U ovoj strategiji se predla\u017ee osnivanje tela koje \u0107e da odlu\u010duje o tome \u0161ta su dru\u0161tveni izazovi, a za izazove se naj\u010de\u0161\u0107e uzimaju globalni izazovi, ali ne i od doma\u0107e nauke identifikovani lokalni problemi, od zaga\u0111enja vazduha, vode i hrane, preko krhkog demokratskog ustrojstva, siroma\u0161tva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, korupcije koji su izostavljeni u samoj strategiji. <\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> PREGLED I ANALIZA POSTOJE\u0106EG STANjA
V Pregled ostvarenosti mera iz prethodne Strategije<\/td><\/tr>Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Da bi se u\u0161lo u proces kreiranja novog strate\u0161kog dokumenta, neophodno je u prvom koraku imati evaluaciju prethodnog strate\u0161kog dokumenta, koja je u vidu pisanog dokumenta \/ izve\u0161taja morala biti dostavljena \u010dlanovima Radne grupe, koji su pripremali predlog novog strate\u0161kog dokumenta. Iz teksta na koji dajemo mi\u0161ljenje, to se ne vidi.Vi\u0161e puta se govori o skrivenom potencijalu i skrivenim snagama, ne razume se na \u0161ta se to odnosi, ako je skriveno, kako znamo da postoji, ako znamo da je skriveno onda znamo i \u0161ta je, a onda vi\u0161e nije skriveno\u2026Kod pregleda ostvarenosti mera iz prethodne Strategije nije jasan na\u010din kako se vr\u0161ila kvalitativna procena ostvarenosti pojedina\u010dnih mera, u okviru zadatih ciljeva. Dalje, kod SWOT analize nije obja\u0161njeno kako se vr\u0161ila, u kom vremenskom periodu, sa kojim akterima i sli\u010dno.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> Ono \u0161to ne vidimo iz predlo\u017eenog teksta, a \u0161to je negde moglo biti nagla\u0161eno – da li postoji evaluacija prethodne strategije i da li su \u010dlanovi Radne grupe imali uvid u takav izve\u0161taj? Podsetimo se, prema \u010dlanu 31. Zakona o planskom sistemu RS (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS, br.30\/18) \u201eDokumenti javnih politika izra\u0111uju se u skladu sa rezultatima eks-ante analize efekata u eks post analize efekata va\u017ee\u0107ih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti\u201c. To zna\u010di, neophodnost po\u0161tovanja slede\u0107ih kriterijuma: relevantnost (uskla\u0111enost odabranih ciljeva s utvr\u0111enim potrebama, efikasnost (delotvornost), efektivnost, uticaj i odr\u017eivost. Pored toga, \u0161to je potrebno imati evaluaciju prethodnog strate\u0161kog dokumenta, kako bi se utvrdilo \u0161ta je ostvareno i \u0161ta nije i za\u0161to, neophodno je predvideti i eks ante evaluaciju tokom izrade novog dokumenta s ta\u010dno utvr\u0111enim akterima koji je pripremaju, koordiniraju i izra\u0111uju i koji su naj\u010de\u0161\u0107e spoljni evaluatori, kao i eks post evaluaciju koja se sprovodi tokom implementacije strate\u0161kog dokumenta i ostvarivanja efektivnosti, efikasnosti i drugih kriterijuma planiranih mera i direktnih rezultata prema zacrtanim ciljevima i o\u010dekivanjima u \u201ccilju njenog preispitivanja i unapre\u0111enja, odnosno revizije i daljeg planiranja (\u010dl.40 Zakona o planskom sistemu). Smatramo da su ove stvari va\u017enije od Priloga 1 koji predstavlja spisak nau\u010dnika poreklom s ovih prostora koji su ostvarili me\u0111unarodni uspeh i doprineli globalnoj nauci, jer nije jasno \u010demu to slu\u017ei, da li kao podse\u0107anje doma\u0107oj (nau\u010dnoj) javnosti ili kao informacija stranoj javnosti. Postoje standardi u kreiranju strate\u0161kog dokumenta i treba se dr\u017eati tih standarda s minimalnim odstupanjem, ako postoje neke (nacionalne) specifi\u010dnosti. Osim toga, nije u pitanju ni istorijski dokument koji se prvi put pi\u0161e na tu temu.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> OKVIR ZA DONO\u0160ENjE STRATEGIJE<\/td><\/tr> Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> U predstavljanju okvira za dono\u0161enje strategije, obi\u010dno se ide od op\u0161tijeg ka pojedina\u010dnom, pa je mo\u017eda bolje predstaviti prvo globalni\/me\u0111unarodni okvir, pa onda nacionalni.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> Prema \u010dlanu 34. Zakona o planskom sistemu, neophodna je obaveza sprovo\u0111enja konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javne politike. U tekstu predloga strategije je to i re\u010deno, ali radi vidljivosti i transparentnosti koji se sve vreme nagla\u0161avaju u tekstu predloga nedostaju podaci, pre svega o \u010dlanovima radne grupe, koliko puta su se sastali, koliko konsultacija je bilo sa kojim predstavnicima institucija koje su navedene ili bar \u0161ta je bila tema tih konsultacija \u2013 ovako je sve u magli, nejasno i nedore\u010deno. Citiraju\u0107i opet \u010dlan 34. str. 42 Zakona o planskom sistemu to zna\u010di: \u201cInformacije o rezultatima sprovedenih konsultacija koji naro\u010dito obuhvataju podatke o konsultovanim stranama, obimu i metodima konsultacija, pitanjima o kojima se raspravljalo tokom konsultacija, zatim primedbama, sugestijama i komentarima koji su uzeti u razmatranje i onima koji nisu uva\u017eeni, kao i o razlozima za njihovo neprihvatanje, nadle\u017eni predlaga\u010d predstavlja u okviru dokumenta javne politike\u201d.U Strategiji razvoja se navodi te\u017enja za integraciju u evropski istra\u017eiva\u010dki prostor i transparentnost konkursa. Na \u017ealost, u prethodnom periodu smo imali iskustva gde je Ustavom zagarantovana autonomija NIO bila naru\u0161avana imenovanjem direktora instituta koji nisu imali nikakvu podr\u0161ku svog kolektiva. Imaju\u0107i u vidu ovaj vid opstrukcije rada i organizacije instituta, te\u0161ko je o\u010dekivati da se Mapa puta Republike Srbije za integraciju u evropski istra\u017eiva\u010dki prostor zaista realizuje.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> PC. 5 – Ja\u010danje me\u0111unarodne saradnje<\/td><\/tr> Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Kod pokazatelja uspeha u me\u0111unarodnoj saradnji, dati su podaci o broju koautorstva (me\u0111unarodna), broju projekata u okviru programa Horizont 2020 i sli\u010dno, ali ti podaci nam ne govore o rezultatima, primera radi, citiranosti (sem kod DH nauka) i samim tim uticajnosti koautorskih radova, rezultatima projekata koji su uspe\u0161no implementirani i ostvaruju svoju nau\u010dnu i dru\u0161tvenu opravdanost odnosno uticajnost. Sli\u010dno je i kod navo\u0111enja broja projekata i iznosa sredstava koja su utro\u0161ena kada su u pitanju Fond za nauku, Centar za promociju nauke ili Fond za inovacionu delatnost (naro\u010dito poslednja dva fonda, jer su s projektnim aktivnostima po\u010deli jo\u0161 2010. odnosno 2011. godine i ve\u0107ina navedenih projekata je ve\u0107 realizovana, ali se ne znaju efekti i uticaj tih projekata koje su eventualno ostvarili.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> Primera radi, \u0161ta je rezultat 10 godi\u0161nje promocije nauke – da li imamo vi\u0161e mladih uspe\u0161nih nau\u010dnika, da li je dru\u0161tvo postalo senzibilisanije za nauku i nau\u010dne rezultate (pandemija Kovid 19 je pokazala suprotno) i sli\u010dno, jer za deset godina postojanja Centra za promociju nauke imamo minimalno ulaganje u nauku (u odnosu na evropski prosek) i veliki porast pristalica alternativne nauke, antivakcina\u0161kih pokreta, pristalica verovanja da je Zemlja ravna plo\u010da i mnoge druge. To su naravno i globalni fenomeni, ali mi moramo imati odgovor na njih. Iz svega navedenog, postavlja se i pitanje \u010demu izno\u0161enje rezultata istra\u017eivanja iz 2012. ili 2015. o stavovima gra\u0111ana o prisustvu nauke u medijima ili pozitivnoj i prioritetnoj ulozi koju nauka treba da ima u na\u0161em dru\u0161tvu, kada su to rezultati koji su se mogli koristiti prilikom izrade prethodne Strategije (2016-2020). Osim broja realizovanih projekata i sredstava koja su ulo\u017eena u me\u0111unarodnu i bilateralnu saradnju, opet nedostaje detaljnija analiza efekata tih projekata kao i njihove odr\u017eivosti. Posebno isti\u010demo slabe kapacitete NIO za privla\u010denje i realizaciju evropskih projekata. Zbog ograni\u010denog bud\u017eeta i pokazane spremnosti za u\u010destvovanje u evropskim projektima, potrebno je pored ve\u0107 postoje\u0107e kancelarije pri ministarstvu za me\u0111unarodnu saradnju, pomo\u0107i institute i fakultete da osnuju svoje interne kancelarije za evropske\/me\u0111unarodne projekte (koriste\u0107i ekspertizu iskusnih istra\u017eiva\u010da u\u010desnika na prethodnim me\u0111unarodnim projektima) koji \u0107e u koordinaciji sa ministarstvom biti anga\u017eovani na informisanju i savetovanju, i time olak\u0161ati istra\u017eiva\u010dima prijave za me\u0111unarodne projekte.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> Op\u0161ti cilj Strategije
PC. 4 – Fokusiranje istra\u017eivanja na dru\u0161tvene izazove i prioritete<\/td><\/tr>Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Piramida dru\u0161tvenih izazova, ciljeva i efekata Strategije, nejasno predstavljena, niti se vidi smisao. (str.45)<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> Nedostaje poja\u0161njenje pojma dru\u0161tveni izazovi i kako se do\u0161lo do liste koja je navedena. Naime, tre\u0107i stub Horizont 2020 govori o dru\u0161tvenim izazovima: zdravlje, hrana, energija, transport, klima, inkluzija i bezbednost. Ve\u0107ina je navedena i u Predlogu ove strategije, bilo bi dobro da postoji poja\u0161njenje \u0161ta svaki od izazova podrazumeva. Na spisku navedenih izazova nalaze se i negovanje nacionalnog identiteta i unapre\u0111enje dono\u0161enja dr\u017eavnih odluka kod kojih naro\u010dito nedostaje poja\u0161njenje \u0161ta konkretno zna\u010de i na koji na\u010din se ova strategija bavi njima. Tako\u0111e, mehanizam za kandidovanje dru\u0161tvenih izazova kao nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkih tema u vidu uspostavljanja Saveta za dru\u0161tvene izazove nije do kraja obja\u0161njen, \u0161ta su nadle\u017enosti i koji je sastav tog tela. Prema onome \u0161to je re\u010deno da \u0107e praviti listu aktuelnih dru\u0161tvenih izazova podse\u0107a na nacionalni registar rizika koje mnoge dr\u017eave sveta imaju i u kojima se daju procene najzna\u010dajnijih hitnih slu\u010dajeva sa kojima se neka dr\u017eava i njeni gra\u0111ani suo\u010davaju i mogu suo\u010diti u bliskoj budu\u0107nosti. Takav registar pru\u017ea nacionalnu sliku rizika sa kojima se suo\u010dava jedno dru\u0161tvo i mo\u017ee biti tako dizajniran da obuhvati lokalne registre rizika, kao i sektorske (u vezi s prirodnim katastrofama i vanrednim situacijama, za\u0161titu \u017eivotne sredine, kriti\u010dnu infrastrukturu, u sferi ekonomije, zdravlja, proizvodnje hrane i sl.). Dakle, tu je neophodno naglasiti obaveznu saradnju s postoje\u0107im telima u razli\u010ditim sektorima i na razli\u010ditim nivoima (od nacionalnog do lokalnog) koji ve\u0107 imaju neke registre rizika i uspostaviti neki vid koordinacije i razmene. Vlada svakako na kraju odlu\u010duje koje mere \u0107e primeniti. Da bi donela adekvatne politike zasnovane na dokazima, neophodno je raditi na kreiranju visokokvalitetnih baza podataka o relevantnim tematskim oblastima, imati profesionalce s analiti\u010dkim ve\u0161tinama i procenama kao i politi\u010dki podsticaj za kori\u0161\u0107enje analize zasnovane na dokazima, savetima i preporukama u postupcima vladinog odlu\u010divanja. Pouzdanost dokaza, saveta i preporuka su klju\u010dni za ostvarivanje relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti, odr\u017eivosti i uticajnosti javne politike. U mnogim delovima Predloga strategije je taj pristup izostao ili je nejasan, nedore\u010den, pa i konfuzan, a zapravo, mo\u017ee da se odnosi na izazov unapre\u0111enja dono\u0161enja dr\u017eavnih odluka.U predlogu Strategije se ne obja\u0161njava \u0161ta zna\u010de dru\u0161tveni izazovi u oblasti bezbednosti i odbrane, negovanja nacionalnog identiteta i unapre\u0111enja dono\u0161enja dr\u017eavnih odluka, niti ta\u010dno kako se do njihove identifikacije do\u0161lo, ali su oni svakako neadekvatni, ograni\u010davaju\u0107i za istra\u017eiva\u010de dru\u0161tveno-humanisti\u010dkih nauka i neprilago\u0111eni 21. veku. Nigde se u predlogu Strategije ne pominje pojam demokratije koji, s druge strane, ima primarno mesto u programu Horizont Evrope (2021-2027), u analognom drugom klasteru \u201eKultura, kreativnost i inkluzivno dru\u0161tvo\u201c (koji je nastavak ranijeg H2020 dru\u0161tvenog izazova 6) a koji se fokusira na demokratsko upravljanje, kulturno nasle\u0111e i dru\u0161tvene i ekonomske transformacije. Ovaj klaster pod demokratijom kao prioritetom ovog klastera podrazumeva osavremenjivanje demokratskog upravljanja kroz razvoj inovacija, javnih politika i institucija koje pro\u0161iruju i produbljuju politi\u010dku participaciju gra\u0111ana, dru\u0161tveni dijalog, gra\u0111ansku anga\u017eovanost i rodnu jednakost. Te\u017ei se pove\u0107anju transparentnosti, efektivnosti u kreiranju javnih politika, polaganju ra\u010duna gra\u0111anima, legitimitetu i jednakosti a sve u cilju pove\u0107anja poverenja gra\u0111ana u demokratske institucije, o\u010duvanja gra\u0111anskih sloboda i vladavine prava. Ni\u0161ta od ovoga nije spomenuto u predlogu Strategije, iako bi to moglo da bude demokratska razrada dru\u0161tvenog izazova \u201eunapre\u0111enja dono\u0161enja dr\u017eavnih odluka\u201c s tim da se u predlogu Strategije gotovo nigde ne pojavljuju gra\u0111ani i demokratsko dono\u0161enje odluka, ve\u0107 isklju\u010divo dono\u0161enje dr\u017eavnih odluka. Tako\u0111e, pored demokratije i kulturnog nasle\u0111a, prioritet dru\u0161tvene i ekonomske transformacije u programu Horizont Evrope ti\u010de se neophodne sveobuhvatne evropske strategije odr\u017eivog razvoja, izraza koji se u predlogu Strategije nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog razvoja Republike Srbije javlja svega nekoliko puta, i to pominjanjem zastarele Nacionalne strategije odr\u017eivog razvoja iz 2008. godine i evropskih prioriteta odr\u017eivog razvoja, ali ne u vezi s identifikovanim dru\u0161tvenim izazovima.U Strategiji razvoja predstavljena je piramida efekata Strategije, me\u0111utim glavni problem nau\u010dne zajednice Srbije je obrnuta piramida: umesto da \u0161iroku bazu piramide \u010dine istra\u017eiva\u010di i asistenti, a vrh piramide nau\u010dna i nastavna zvanja, mi imamo obrnutu masovnost zbog nedostatka doktoranata i sredstava za doktorske studije.Sti\u010de se utisak da se jedino IT sektor u Srbiji razvija i ostvaruje suficit, dok su ostale delatnosti sasvim nerazvijene. U Strategiji razvoja se dosta insistira na \u201eVe\u0161ta\u010dkoj inteligenciji\u201c. Koji su kapaciteti Srbije za takvu specifi\u010dnu i visokotehnolo\u0161ku oblast? Koji su to kriterijumi na osnovu \u010dega se na tome insistira, jer u Strategiji sem op\u0161tih floskula nismo nai\u0161li na opravdanost inicijative. Interesantno je da se u vreme Kovid-19 pandemije i zdravstvenim sistemom u kolapsu vi\u0161e pri\u010da o \u201eve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji\u201c u Strategiji nego o vakcinama i dugoro\u010dnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije. Strategija razvoja mora biti u koraku sa aktuelnom nau\u010dnom problematikom, ne mo\u017eemo pri\u010dati o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji ili \u201eslanju ljudi na Mesec\u201c a u zemlji vi\u0161e nemamo ustanovu koja je u stanju da pravi vakcine za aktuelnu pandemiju Kovid19. Strategija vi\u0161e li\u010di na elaborat o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji gde se druga polja istra\u017eivanja samo na\u010delno pominju, a sa takvim stavom \u0107emo ostati i bez ovo malo prirodne inteligencije u smislu nau\u010dnog egzodusa pored postoje\u0107e brojne op\u0161te emigracije.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> ANALIZA EFEKATA
II Institucionalni okvir
OPIS MERA ZA OSTVARIVANjE CILjEVA STRATEGIJE<\/td><\/tr>Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Kod poglavlja Analiza efekata i navo\u0111enja efekta mera u okviru posebnih ciljeva (od str. 61 \u2013 dalje) pored navo\u0111enja mera ili grupa mera, nedostaje navo\u0111enje potencijalnih rizika za sprovo\u0111enje svake od opcija.Na str 26. treba ispraviti nazive odre\u0111enih institucija. Tako je potrebno da stoji: Istorijski institut Beograd i Institut za noviju istoriju Srbije.Navodi se na str. 57 potreba za uspostavljanjem Saveta za dru\u0161tvene izazove, ali se ne precizira ko bi \u010dinio to telo i ko bi ga formirao, kao i na\u010din rada. Isto tako na str. 59 nedostaje sli\u010dno preciziranje u vezi sa Radnom grupom za me\u0111unarodnu saradnju. Ne vidi se ko bi bili njeni \u010dlanovi i kako bi se formirala.Iznosi sa str. 86 u vezi s ta\u010dkom 3. 1. 8. koji se ti\u010du podr\u0161ke istra\u017eiva\u010dima za u\u010de\u0161\u0107e na skupovima u inostranstvu i u vezi sa njihovim boravkom u inostranstvu su minimalno pove\u0107ani.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> <\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> OPIS MERA ZA OSTVARIVANjE CILjEVA STRATEGIJE
PC. 3 – Negovanje vrhunskog kvaliteta nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i ja\u010danje konkurentnosti privrede<\/td><\/tr>Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Kategorizacija istra\u017eiva\u010da prema rezultatima rada je izostala u prethodnom projektnom periodu, \u010dime su mnogi istra\u017eiva\u010di o\u0161te\u0107eni.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> Mi jo\u0161 uvek nemamo tu kategorizaciju \u010dime se na neki na\u010din destimuli\u0161e istra\u017eivanje jer ne postoji adekvatno prepoznavanje i nagra\u0111ivanje. S institucionalnim finansiranjem se isto u startu postavlja pitanje da li \u0107e se i dalje tolerisati neproduktivnost? U Strategiji je predlo\u017een niz institucionalnih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma procene uspe\u0161nosti, ali deluju toliko slo\u017eeno da je te\u0161ko poverovati u njihovu uspe\u0161nu realizaciju kada to nije sprovedeno s mnogo jednostavnijom kategorizacijom za prethodni projektni period.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> DOPUNA OBRAZLO\u017dENjA
PC. 2 i DODATAK M. 2.4.<\/td><\/tr>Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> (M 2.4.) usvajanje programa razvoja i unapre\u0111ivanja dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka u Srbiji.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> M. 2.4. USVAJANjE PROGRAMA RAZVOJA I UNAPRE\u0110IVANjA DRU\u0160TVENIH I HUMANISTI\u010cKIH NAUKA U SRBIJI
Ciljevi nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkog rada u oblastima dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka treba da prate nacionalne prioritete koji \u0107e biti formulisani u okviru Programa razvoja i unapre\u0111ivanja dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka u Srbiji, kao i u sklopu sektorskih javnih politika kroz propise i programska dokumenta Republike Srbije (strategije, programi, akcioni planovi i sl.). Kao prioritetna trebalo bi da se sprovode i primenjuju istra\u017eivanja u oblasti javnih politika, obrazovanja, dru\u0161tvenih i kulturnih inovacija, ljudskih i manjinskih prava, kao i istra\u017eivanja koja vode boljem razumevanju i re\u0161avanju kulturnih, dru\u0161tvenih i ekonomskih pitanja i izazova, razvoju i unapre\u0111ivanju obrazovanja i sistema obrazovanja, te razvoju kriti\u010dkog mi\u0161ljenja i drugih civilizacijskih standarda u srpskom dru\u0161tvu. Ova istra\u017eivanja treba da budu prepoznata i kroz programe i pozive Fonda za nauku Republike Srbije.
\u2022 Odgovorne institucije: MPNTR, NIO
\u2022 Institucije partneri: Fond za nauku, Savet za dru\u0161tvene izazove
\u2022 Indikator 1: Usvajanje programa razvoja i unapre\u0111ivanja dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka u Srbiji
\u2022 Indikator 2: Broj ostvarenih rezultata prema Programu razvoja i unapre\u0111ivanja dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka u Srbiji
\u2022 Indikator 3: Broj raspisanih javnih poziva i finansiranih projekata Fonda za nauku, na osnovu Programa razvoja i unapre\u0111ivanja dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka u Srbiji<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nBroj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> Uvod (str. 4) \/ (str. 57).
PC. 4 – Fokusiranje istra\u017eivanja na dru\u0161tvene izazove i prioritete <\/td><\/tr>Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Uvod (str. 4). Umesto:\u00a0
,,Na udaru su bili zdravstvo, bezbednost, ekonomija, logistika, gra\u0111anske slobode\u201d\u00a0
Treba:
Na udaru su bili demokratija, ljudsko dostojanstvo, zdravstvo, bezbednost, ekonomija, logistika, gra\u0111anske slobode
Umesto:
,,Republika Srbija se, kao i druge dr\u017eave, suo\u010dava i sa brojnim drugim dru\u0161tvenim izazovima me\u0111u kojima su klimatske promene, migracije, demografski trendovi i bezbednost.“
Treba:
Republika Srbija se, kao i druge dr\u017eave, suo\u010dava i sa brojnim drugim dru\u0161tvenim izazovima me\u0111u kojima su slabo demokratsko ure\u0111enje, pravna nesigurnost, siroma\u0161tvo, klimatske promene, migracije, demografski trendovi i bezbednost.
PC. 4 – Fokusiranje istra\u017eivanja na dru\u0161tvene izazove i prioritete (str. 57).\u00a0 \u00a0 \u00a0
Umesto slede\u0107ih dru\u0161tvenih izazova:
Zdravlje\u00a0
Hrana i voda\u00a0
Bezbednost i odbrana\u00a0
Energija, za\u0161tita \u017eivotne sredine i klimatske promene\u00a0
Negovanje nacionalnog identiteta\u00a0
Unapre\u0111enje dono\u0161enja dr\u017eavnih odluka\u00a0
Treba:
Zdravlje\u00a0
U\u010dvr\u0161\u0107ivanje demokratije i pravne sigurnosti\u00a0
Vazduh, hrana i voda\u00a0
Bezbednost i odbrana\u00a0
Energija, za\u0161tita \u017eivotne sredine i klimatske promene\u00a0
Negovanje nacionalnog identiteta, tolerancije i kriti\u010dkog mi\u0161ljenja
Unapre\u0111enje dono\u0161enja dr\u017eavnih odlukaObrazlo\u017eenje<\/td> Pravna nesigurnost i nedemokratsko ure\u0111enje su osnovni problemi svakog dru\u0161tva, i po\u0161to su ve\u0107 predmet nau\u010dnih istra\u017eivanja moraju biti uklju\u010deni u Strategiju. Tokom pandemije izazvane korona virusom \u010desto su ljudska prava kr\u0161ena i ljudsko dostojanstvo povre\u0111eno primenom nedemokratskih metoda. Pravno i demokratsko ure\u0111enje dr\u017eava je garant da su svi gra\u0111ani jednaki pred zakonom i da je politi\u010dka volja svih gra\u0111ana adekvatno institucionalno predstavljena i da su oni nosioci prosperiteta i u krajnjoj liniji korisnici znanja. Znanje poput slobode i pravde pripada svima, a ne samo nekolicini. Broj ta\u010dke\/podta\u010dke<\/td> Slika br. 5 Mre\u017ea dr\u017eavnih instituta (str. 26)<\/td><\/tr> Predlog za izmenu i\/ili dopunu<\/td> Dru\u0161tvene i humanisti\u010dke institute staviti u jednu grupu dru\u0161tveno-humanisti\u010dkih instituta.<\/td><\/tr> Obrazlo\u017eenje<\/td> Uvo\u0111enje jasne podeljenosti izme\u0111u dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka duboko zaseca neke od samih nauka, kao \u0161to je to filozofija. Instituti moraju imati mogu\u0107nost da bude istovremeno registrovani i kao humanisti\u010dki i kao dru\u0161tveni. Primer je Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju koji je ovde svrstan u dru\u0161tvene discipline, a akreditovan je i za humanisti\u010dke nauke.\u00a0Ukazujemo i na klasifikaciju nauka, koja je potpuno neopravdano i van svih evropskih i svetskih tokova, filozofiju uvrstila u dru\u0161tvene nauke.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n