Datum: 11.1.2021.
Mesto: Beograd
PREDLAGAČ:
| Ime i prezime | Network of academic solidarity and engagement |
| Ustanova/Institucija | Network of academic solidarity and engagement |
| Email adresa | akademska.masa@gmail.com |
- NAČELNE PRIMEDBE I PREDLOZI
| Zahvaljujemo se na detaljnom obrazloženju Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine, kao i prilici da u opštem interesu doprinesemo Strategiji. Shodno Vašem detaljnom pregledu razvoja nauke u prethodnom periodu, pružićemo pregled projektnog državnog finansiranja istraživačkog rada iz ugla istraživača. Poslednji nacionalni projekat koji je pokrio skoro celu naučnu zajednicu u Srbiji imali smo za period od 2011-2015, gde većina kapitalne opreme nije isporučena iako je odobrena. Nakon toga se do 2019. nastavilo sa produžavanjem istog projekta sa osnovnim sredstvima (bez dodataka za hemikalije i opremu). U 2020. prešlo se na institucionalno finansiranje oko 12.000 istraživača u Srbiji, a sredstva ostala ista (kao za prethodni projektni period) ili umanjena jer više njima ne raspolažu nekadašnji rukovodioci projekata (kao osnivači i izvršioci godišnjih projektnih ciljeva) već direktori instituta. Univerzitet u Beogradu se od 2019. godine nalazi između 401. i 500. mesta na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta, što je pad za bar sto mesta u odnosu na 2018. godinu. Fond za nauku će tokom naredne dve godine finansirati oko 230 projekata ukupne vrednosti preko 37 miliona evra kroz četiri programa istraživanja u svim naučnim oblastima (PROMIS, PRVI, COVID-19 i IDEJE). Procena je da će na ovim projektima biti angažovano oko 2.100 (18%) od ukupno 12.000 istraživača u Srbiji, što otvara pitanje šta će biti sa ostalim istraživačima koji ne budu mogli svoja istraživanja da finansiraju na ovaj način. Takođe, izostala je mera koja bi se odnosila na dimenziju razvijanja kulture rodne ravnopravnosti i poboljšanje položaja i prava akademskih radnica i istraživačica, a što se odnosi ne samo na potencijalnu zastupljenost žena u/na obrazovno-naučnim institucijama, već i pozicije na kojima se nalaze (naročito pozicije odlučivanja).Tehnički gledano, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije je u pojedinim delovima prepisana, odnosno samo grubo prevedena sa engleskog gde se koriste izrazi koji nisu u duhu srpskog jezika i potrebno je stručno lektorisanje teksta. Da bi zadržali ozbiljnost nacionalne Strategije, navodi tipa: „rast BDP-a iznad evropskog proseka“, „iznos direktnih stranih investicija premašuje evropski prosek“, „uprkos ekonomskom oporavku“, „upotreba veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta“ bi trebalo da budu izostavljeni, jer odaju utisak političkog pamfleta.Već tradicionalno, nacrti zakona i pravilnika koji regulišu naučno-istraživački rad se stavljaju na javnu raspravu ili tokom letnjeg ili tokom zimskog kolektivnog odmora u NIO. Tražimo da se ubuduće otvaraju javne rasprave u vreme kada NIO nisu na kolektivnom odmoru i da se vreme za dostavljanje primedbi i predloga produži na bar 30 dana.Skrećemo pažnju i na nerealno postavljene domete akcionog plana. Za 15-ak godina, u Srbiji su osnovana 4 naučno-tehnološka parka (NTP), a sada se za 3 godine planira otvaranje još 15 NTP!? Takođe, planira se veći broj visokokvalitetnih radova pri čemu sredstva za DMT2 po istraživaču ne dosežu ni 800 evra godišnje. Predlog: staviti realne ciljeve u Nacrt i uporediti sredstva za DMT2 po istraživaču u Srbiji i u EU. U Nacrtu se kao jedan od indikatora uspeha pominju radovi s impakt faktorom većim od 5 što neke oblasti istraživanja dovodi u podređen položaj. Predlog: kao indikator uspeha staviti broj istraživačkih (ne preglednih!) objavljenih radova kategorije M21. STEM discipline se ni na koji način ne mogu smatrati motorom društvenog razvoja, ako se odvoje od celokupnog opusa ljudskog znanja i ne uzmu u obzir naučne tradicije koje se bave čovekom i društvom. Naučna dostignuća su univerzalna, i zato se nauke od srednjeg veka izučavaju na univerzitetima. Posebno je problematičan pokušaj da se naša STEM nauka sa postojećim skromnim sredstvima i infrastrukturom uključi u svetsku naučnu trku, što je jedino moguće na uštrb finansiranja ostalih naučnih disciplina, kao što su društvene i humanističke, koje zbog relativno malih ulaganja mogu biti daleko kompetetivnije u naučnoj utakmici od STEM disciplina.U ovoj strategiji se predlaže osnivanje tela koje će da odlučuje o tome šta su društveni izazovi, a za izazove se najčešće uzimaju globalni izazovi, ali ne i od domaće nauke identifikovani lokalni problemi, od zagađenja vazduha, vode i hrane, preko krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, korupcije koji su izostavljeni u samoj strategiji. |
- PREDLOZI I PRIMEDBE U POJEDINOSTIMA:
| Broj tačke/podtačke | PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANjA V Pregled ostvarenosti mera iz prethodne Strategije |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Da bi se ušlo u proces kreiranja novog strateškog dokumenta, neophodno je u prvom koraku imati evaluaciju prethodnog strateškog dokumenta, koja je u vidu pisanog dokumenta / izveštaja morala biti dostavljena članovima Radne grupe, koji su pripremali predlog novog strateškog dokumenta. Iz teksta na koji dajemo mišljenje, to se ne vidi.Više puta se govori o skrivenom potencijalu i skrivenim snagama, ne razume se na šta se to odnosi, ako je skriveno, kako znamo da postoji, ako znamo da je skriveno onda znamo i šta je, a onda više nije skriveno…Kod pregleda ostvarenosti mera iz prethodne Strategije nije jasan način kako se vršila kvalitativna procena ostvarenosti pojedinačnih mera, u okviru zadatih ciljeva. Dalje, kod SWOT analize nije objašnjeno kako se vršila, u kom vremenskom periodu, sa kojim akterima i slično. |
| Obrazloženje | Ono što ne vidimo iz predloženog teksta, a što je negde moglo biti naglašeno – da li postoji evaluacija prethodne strategije i da li su članovi Radne grupe imali uvid u takav izveštaj? Podsetimo se, prema članu 31. Zakona o planskom sistemu RS („Službeni glasnik RS, br.30/18) „Dokumenti javnih politika izrađuju se u skladu sa rezultatima eks-ante analize efekata u eks post analize efekata važećih dokumenata javnih politika i propisa u toj oblasti“. To znači, neophodnost poštovanja sledećih kriterijuma: relevantnost (usklađenost odabranih ciljeva s utvrđenim potrebama, efikasnost (delotvornost), efektivnost, uticaj i održivost. Pored toga, što je potrebno imati evaluaciju prethodnog strateškog dokumenta, kako bi se utvrdilo šta je ostvareno i šta nije i zašto, neophodno je predvideti i eks ante evaluaciju tokom izrade novog dokumenta s tačno utvrđenim akterima koji je pripremaju, koordiniraju i izrađuju i koji su najčešće spoljni evaluatori, kao i eks post evaluaciju koja se sprovodi tokom implementacije strateškog dokumenta i ostvarivanja efektivnosti, efikasnosti i drugih kriterijuma planiranih mera i direktnih rezultata prema zacrtanim ciljevima i očekivanjima u “cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja (čl.40 Zakona o planskom sistemu). Smatramo da su ove stvari važnije od Priloga 1 koji predstavlja spisak naučnika poreklom s ovih prostora koji su ostvarili međunarodni uspeh i doprineli globalnoj nauci, jer nije jasno čemu to služi, da li kao podsećanje domaćoj (naučnoj) javnosti ili kao informacija stranoj javnosti. Postoje standardi u kreiranju strateškog dokumenta i treba se držati tih standarda s minimalnim odstupanjem, ako postoje neke (nacionalne) specifičnosti. Osim toga, nije u pitanju ni istorijski dokument koji se prvi put piše na tu temu. |
| Broj tačke/podtačke | OKVIR ZA DONOŠENjE STRATEGIJE |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | U predstavljanju okvira za donošenje strategije, obično se ide od opštijeg ka pojedinačnom, pa je možda bolje predstaviti prvo globalni/međunarodni okvir, pa onda nacionalni. |
| Obrazloženje | Prema članu 34. Zakona o planskom sistemu, neophodna je obaveza sprovođenja konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javne politike. U tekstu predloga strategije je to i rečeno, ali radi vidljivosti i transparentnosti koji se sve vreme naglašavaju u tekstu predloga nedostaju podaci, pre svega o članovima radne grupe, koliko puta su se sastali, koliko konsultacija je bilo sa kojim predstavnicima institucija koje su navedene ili bar šta je bila tema tih konsultacija – ovako je sve u magli, nejasno i nedorečeno. Citirajući opet član 34. str. 42 Zakona o planskom sistemu to znači: “Informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija koji naročito obuhvataju podatke o konsultovanim stranama, obimu i metodima konsultacija, pitanjima o kojima se raspravljalo tokom konsultacija, zatim primedbama, sugestijama i komentarima koji su uzeti u razmatranje i onima koji nisu uvaženi, kao i o razlozima za njihovo neprihvatanje, nadležni predlagač predstavlja u okviru dokumenta javne politike”.U Strategiji razvoja se navodi težnja za integraciju u evropski istraživački prostor i transparentnost konkursa. Na žalost, u prethodnom periodu smo imali iskustva gde je Ustavom zagarantovana autonomija NIO bila narušavana imenovanjem direktora instituta koji nisu imali nikakvu podršku svog kolektiva. Imajući u vidu ovaj vid opstrukcije rada i organizacije instituta, teško je očekivati da se Mapa puta Republike Srbije za integraciju u evropski istraživački prostor zaista realizuje. |
| Broj tačke/podtačke | PC. 5 – Jačanje međunarodne saradnje |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Kod pokazatelja uspeha u međunarodnoj saradnji, dati su podaci o broju koautorstva (međunarodna), broju projekata u okviru programa Horizont 2020 i slično, ali ti podaci nam ne govore o rezultatima, primera radi, citiranosti (sem kod DH nauka) i samim tim uticajnosti koautorskih radova, rezultatima projekata koji su uspešno implementirani i ostvaruju svoju naučnu i društvenu opravdanost odnosno uticajnost. Slično je i kod navođenja broja projekata i iznosa sredstava koja su utrošena kada su u pitanju Fond za nauku, Centar za promociju nauke ili Fond za inovacionu delatnost (naročito poslednja dva fonda, jer su s projektnim aktivnostima počeli još 2010. odnosno 2011. godine i većina navedenih projekata je već realizovana, ali se ne znaju efekti i uticaj tih projekata koje su eventualno ostvarili. |
| Obrazloženje | Primera radi, šta je rezultat 10 godišnje promocije nauke – da li imamo više mladih uspešnih naučnika, da li je društvo postalo senzibilisanije za nauku i naučne rezultate (pandemija Kovid 19 je pokazala suprotno) i slično, jer za deset godina postojanja Centra za promociju nauke imamo minimalno ulaganje u nauku (u odnosu na evropski prosek) i veliki porast pristalica alternativne nauke, antivakcinaških pokreta, pristalica verovanja da je Zemlja ravna ploča i mnoge druge. To su naravno i globalni fenomeni, ali mi moramo imati odgovor na njih. Iz svega navedenog, postavlja se i pitanje čemu iznošenje rezultata istraživanja iz 2012. ili 2015. o stavovima građana o prisustvu nauke u medijima ili pozitivnoj i prioritetnoj ulozi koju nauka treba da ima u našem društvu, kada su to rezultati koji su se mogli koristiti prilikom izrade prethodne Strategije (2016-2020). Osim broja realizovanih projekata i sredstava koja su uložena u međunarodnu i bilateralnu saradnju, opet nedostaje detaljnija analiza efekata tih projekata kao i njihove održivosti. Posebno ističemo slabe kapacitete NIO za privlačenje i realizaciju evropskih projekata. Zbog ograničenog budžeta i pokazane spremnosti za učestvovanje u evropskim projektima, potrebno je pored već postojeće kancelarije pri ministarstvu za međunarodnu saradnju, pomoći institute i fakultete da osnuju svoje interne kancelarije za evropske/međunarodne projekte (koristeći ekspertizu iskusnih istraživača učesnika na prethodnim međunarodnim projektima) koji će u koordinaciji sa ministarstvom biti angažovani na informisanju i savetovanju, i time olakšati istraživačima prijave za međunarodne projekte. |
| Broj tačke/podtačke | Opšti cilj Strategije PC. 4 – Fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Piramida društvenih izazova, ciljeva i efekata Strategije, nejasno predstavljena, niti se vidi smisao. (str.45) |
| Obrazloženje | Nedostaje pojašnjenje pojma društveni izazovi i kako se došlo do liste koja je navedena. Naime, treći stub Horizont 2020 govori o društvenim izazovima: zdravlje, hrana, energija, transport, klima, inkluzija i bezbednost. Većina je navedena i u Predlogu ove strategije, bilo bi dobro da postoji pojašnjenje šta svaki od izazova podrazumeva. Na spisku navedenih izazova nalaze se i negovanje nacionalnog identiteta i unapređenje donošenja državnih odluka kod kojih naročito nedostaje pojašnjenje šta konkretno znače i na koji način se ova strategija bavi njima. Takođe, mehanizam za kandidovanje društvenih izazova kao naučnoistraživačkih tema u vidu uspostavljanja Saveta za društvene izazove nije do kraja objašnjen, šta su nadležnosti i koji je sastav tog tela. Prema onome što je rečeno da će praviti listu aktuelnih društvenih izazova podseća na nacionalni registar rizika koje mnoge države sveta imaju i u kojima se daju procene najznačajnijih hitnih slučajeva sa kojima se neka država i njeni građani suočavaju i mogu suočiti u bliskoj budućnosti. Takav registar pruža nacionalnu sliku rizika sa kojima se suočava jedno društvo i može biti tako dizajniran da obuhvati lokalne registre rizika, kao i sektorske (u vezi s prirodnim katastrofama i vanrednim situacijama, zaštitu životne sredine, kritičnu infrastrukturu, u sferi ekonomije, zdravlja, proizvodnje hrane i sl.). Dakle, tu je neophodno naglasiti obaveznu saradnju s postojećim telima u različitim sektorima i na različitim nivoima (od nacionalnog do lokalnog) koji već imaju neke registre rizika i uspostaviti neki vid koordinacije i razmene. Vlada svakako na kraju odlučuje koje mere će primeniti. Da bi donela adekvatne politike zasnovane na dokazima, neophodno je raditi na kreiranju visokokvalitetnih baza podataka o relevantnim tematskim oblastima, imati profesionalce s analitičkim veštinama i procenama kao i politički podsticaj za korišćenje analize zasnovane na dokazima, savetima i preporukama u postupcima vladinog odlučivanja. Pouzdanost dokaza, saveta i preporuka su ključni za ostvarivanje relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti, održivosti i uticajnosti javne politike. U mnogim delovima Predloga strategije je taj pristup izostao ili je nejasan, nedorečen, pa i konfuzan, a zapravo, može da se odnosi na izazov unapređenja donošenja državnih odluka.U predlogu Strategije se ne objašnjava šta znače društveni izazovi u oblasti bezbednosti i odbrane, negovanja nacionalnog identiteta i unapređenja donošenja državnih odluka, niti tačno kako se do njihove identifikacije došlo, ali su oni svakako neadekvatni, ograničavajući za istraživače društveno-humanističkih nauka i neprilagođeni 21. veku. Nigde se u predlogu Strategije ne pominje pojam demokratije koji, s druge strane, ima primarno mesto u programu Horizont Evrope (2021-2027), u analognom drugom klasteru „Kultura, kreativnost i inkluzivno društvo“ (koji je nastavak ranijeg H2020 društvenog izazova 6) a koji se fokusira na demokratsko upravljanje, kulturno nasleđe i društvene i ekonomske transformacije. Ovaj klaster pod demokratijom kao prioritetom ovog klastera podrazumeva osavremenjivanje demokratskog upravljanja kroz razvoj inovacija, javnih politika i institucija koje proširuju i produbljuju političku participaciju građana, društveni dijalog, građansku angažovanost i rodnu jednakost. Teži se povećanju transparentnosti, efektivnosti u kreiranju javnih politika, polaganju računa građanima, legitimitetu i jednakosti a sve u cilju povećanja poverenja građana u demokratske institucije, očuvanja građanskih sloboda i vladavine prava. Ništa od ovoga nije spomenuto u predlogu Strategije, iako bi to moglo da bude demokratska razrada društvenog izazova „unapređenja donošenja državnih odluka“ s tim da se u predlogu Strategije gotovo nigde ne pojavljuju građani i demokratsko donošenje odluka, već isključivo donošenje državnih odluka. Takođe, pored demokratije i kulturnog nasleđa, prioritet društvene i ekonomske transformacije u programu Horizont Evrope tiče se neophodne sveobuhvatne evropske strategije održivog razvoja, izraza koji se u predlogu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije javlja svega nekoliko puta, i to pominjanjem zastarele Nacionalne strategije održivog razvoja iz 2008. godine i evropskih prioriteta održivog razvoja, ali ne u vezi s identifikovanim društvenim izazovima.U Strategiji razvoja predstavljena je piramida efekata Strategije, međutim glavni problem naučne zajednice Srbije je obrnuta piramida: umesto da široku bazu piramide čine istraživači i asistenti, a vrh piramide naučna i nastavna zvanja, mi imamo obrnutu masovnost zbog nedostatka doktoranata i sredstava za doktorske studije.Stiče se utisak da se jedino IT sektor u Srbiji razvija i ostvaruje suficit, dok su ostale delatnosti sasvim nerazvijene. U Strategiji razvoja se dosta insistira na „Veštačkoj inteligenciji“. Koji su kapaciteti Srbije za takvu specifičnu i visokotehnološku oblast? Koji su to kriterijumi na osnovu čega se na tome insistira, jer u Strategiji sem opštih floskula nismo naišli na opravdanost inicijative. Interesantno je da se u vreme Kovid-19 pandemije i zdravstvenim sistemom u kolapsu više priča o „veštačkoj inteligenciji“ u Strategiji nego o vakcinama i dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije. Strategija razvoja mora biti u koraku sa aktuelnom naučnom problematikom, ne možemo pričati o veštačkoj inteligenciji ili „slanju ljudi na Mesec“ a u zemlji više nemamo ustanovu koja je u stanju da pravi vakcine za aktuelnu pandemiju Kovid19. Strategija više liči na elaborat o veštačkoj inteligenciji gde se druga polja istraživanja samo načelno pominju, a sa takvim stavom ćemo ostati i bez ovo malo prirodne inteligencije u smislu naučnog egzodusa pored postojeće brojne opšte emigracije. |
| Broj tačke/podtačke | ANALIZA EFEKATA II Institucionalni okvir OPIS MERA ZA OSTVARIVANjE CILjEVA STRATEGIJE |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Kod poglavlja Analiza efekata i navođenja efekta mera u okviru posebnih ciljeva (od str. 61 – dalje) pored navođenja mera ili grupa mera, nedostaje navođenje potencijalnih rizika za sprovođenje svake od opcija.Na str 26. treba ispraviti nazive određenih institucija. Tako je potrebno da stoji: Istorijski institut Beograd i Institut za noviju istoriju Srbije.Navodi se na str. 57 potreba za uspostavljanjem Saveta za društvene izazove, ali se ne precizira ko bi činio to telo i ko bi ga formirao, kao i način rada. Isto tako na str. 59 nedostaje slično preciziranje u vezi sa Radnom grupom za međunarodnu saradnju. Ne vidi se ko bi bili njeni članovi i kako bi se formirala.Iznosi sa str. 86 u vezi s tačkom 3. 1. 8. koji se tiču podrške istraživačima za učešće na skupovima u inostranstvu i u vezi sa njihovim boravkom u inostranstvu su minimalno povećani. |
| Obrazloženje |
| Broj tačke/podtačke | OPIS MERA ZA OSTVARIVANjE CILjEVA STRATEGIJE PC. 3 – Negovanje vrhunskog kvaliteta nauke i tehnološkog razvoja i jačanje konkurentnosti privrede |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Kategorizacija istraživača prema rezultatima rada je izostala u prethodnom projektnom periodu, čime su mnogi istraživači oštećeni. |
| Obrazloženje | Mi još uvek nemamo tu kategorizaciju čime se na neki način destimuliše istraživanje jer ne postoji adekvatno prepoznavanje i nagrađivanje. S institucionalnim finansiranjem se isto u startu postavlja pitanje da li će se i dalje tolerisati neproduktivnost? U Strategiji je predložen niz institucionalnih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma procene uspešnosti, ali deluju toliko složeno da je teško poverovati u njihovu uspešnu realizaciju kada to nije sprovedeno s mnogo jednostavnijom kategorizacijom za prethodni projektni period. |
| Broj tačke/podtačke | DOPUNA OBRAZLOŽENjA PC. 2 i DODATAK M. 2.4. |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | (M 2.4.) usvajanje programa razvoja i unapređivanja društvenih i humanističkih nauka u Srbiji. |
| Obrazloženje | M. 2.4. USVAJANjE PROGRAMA RAZVOJA I UNAPREĐIVANjA DRUŠTVENIH I HUMANISTIČKIH NAUKA U SRBIJI Ciljevi naučnoistraživačkog rada u oblastima društvenih i humanističkih nauka treba da prate nacionalne prioritete koji će biti formulisani u okviru Programa razvoja i unapređivanja društvenih i humanističkih nauka u Srbiji, kao i u sklopu sektorskih javnih politika kroz propise i programska dokumenta Republike Srbije (strategije, programi, akcioni planovi i sl.). Kao prioritetna trebalo bi da se sprovode i primenjuju istraživanja u oblasti javnih politika, obrazovanja, društvenih i kulturnih inovacija, ljudskih i manjinskih prava, kao i istraživanja koja vode boljem razumevanju i rešavanju kulturnih, društvenih i ekonomskih pitanja i izazova, razvoju i unapređivanju obrazovanja i sistema obrazovanja, te razvoju kritičkog mišljenja i drugih civilizacijskih standarda u srpskom društvu. Ova istraživanja treba da budu prepoznata i kroz programe i pozive Fonda za nauku Republike Srbije. • Odgovorne institucije: MPNTR, NIO • Institucije partneri: Fond za nauku, Savet za društvene izazove • Indikator 1: Usvajanje programa razvoja i unapređivanja društvenih i humanističkih nauka u Srbiji • Indikator 2: Broj ostvarenih rezultata prema Programu razvoja i unapređivanja društvenih i humanističkih nauka u Srbiji • Indikator 3: Broj raspisanih javnih poziva i finansiranih projekata Fonda za nauku, na osnovu Programa razvoja i unapređivanja društvenih i humanističkih nauka u Srbiji |
| Broj tačke/podtačke | Uvod (str. 4) / (str. 57). PC. 4 – Fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Uvod (str. 4). Umesto: ,,Na udaru su bili zdravstvo, bezbednost, ekonomija, logistika, građanske slobode” Treba: Na udaru su bili demokratija, ljudsko dostojanstvo, zdravstvo, bezbednost, ekonomija, logistika, građanske slobode Umesto: ,,Republika Srbija se, kao i druge države, suočava i sa brojnim drugim društvenim izazovima među kojima su klimatske promene, migracije, demografski trendovi i bezbednost.“ Treba: Republika Srbija se, kao i druge države, suočava i sa brojnim drugim društvenim izazovima među kojima su slabo demokratsko uređenje, pravna nesigurnost, siromaštvo, klimatske promene, migracije, demografski trendovi i bezbednost. PC. 4 – Fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete (str. 57). Umesto sledećih društvenih izazova: Zdravlje Hrana i voda Bezbednost i odbrana Energija, zaštita životne sredine i klimatske promene Negovanje nacionalnog identiteta Unapređenje donošenja državnih odluka Treba: Zdravlje Učvršćivanje demokratije i pravne sigurnosti Vazduh, hrana i voda Bezbednost i odbrana Energija, zaštita životne sredine i klimatske promene Negovanje nacionalnog identiteta, tolerancije i kritičkog mišljenja Unapređenje donošenja državnih odluka |
| Obrazloženje | Pravna nesigurnost i nedemokratsko uređenje su osnovni problemi svakog društva, i pošto su već predmet naučnih istraživanja moraju biti uključeni u Strategiju. Tokom pandemije izazvane korona virusom često su ljudska prava kršena i ljudsko dostojanstvo povređeno primenom nedemokratskih metoda. Pravno i demokratsko uređenje država je garant da su svi građani jednaki pred zakonom i da je politička volja svih građana adekvatno institucionalno predstavljena i da su oni nosioci prosperiteta i u krajnjoj liniji korisnici znanja. Znanje poput slobode i pravde pripada svima, a ne samo nekolicini. |
| Broj tačke/podtačke | Slika br. 5 Mreža državnih instituta (str. 26) |
| Predlog za izmenu i/ili dopunu | Društvene i humanističke institute staviti u jednu grupu društveno-humanističkih instituta. |
| Obrazloženje | Uvođenje jasne podeljenosti između društvenih i humanističkih nauka duboko zaseca neke od samih nauka, kao što je to filozofija. Instituti moraju imati mogućnost da bude istovremeno registrovani i kao humanistički i kao društveni. Primer je Institut za filozofiju i društvenu teoriju koji je ovde svrstan u društvene discipline, a akreditovan je i za humanističke nauke. Ukazujemo i na klasifikaciju nauka, koja je potpuno neopravdano i van svih evropskih i svetskih tokova, filozofiju uvrstila u društvene nauke. |
