Stavovi o akademskom integritetu zaposlenih na univerzitetima u Srbiji

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Pitanja akademskog integriteta zapravo predstavlja jedno široko polje koje obuhvati čitav niz različitih tema, koje se mogu kretati od plagiranje naučnih radova, peko odnosa između kolega, do odnosa profesora prema studentima. Univerzitet predstavlja jedan poseban društveni svet u malom, u kome postoje pisana i nepisana pravila, ali u kome istovremeno neke važne teme, kao što je akademski integritet, nisu dovoljno prisutne u akademskoj komunikaciji.

Mreža akademske solidarnosti (MASA) je stoga, uz podršku Ambasade USA u Beogradu realizovala projekat koji se se bavi temom akademskog integriteta u akademskoj zajednici u Srbiji. U okviru druge faze Projekta realizovali smo anketno istraživanje čije rezultate predstavljamo u okviru ovog izveštaja.

Rezultate kvalitativnog istraživanje sa zaposlenima u USA akademskoj zajednici, na temu akademskog integriteta, možete pronaći na sledećem linku. 

Izveštaj istraživanja o pitanjima akademskog integriteta na Univerzitetima u SAD

Objavljeno od strane MASA u Publikacije, Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je uz podršku Ambasade SAD u Beogradu realizovala projekat koji se se bavi temom akademskog integriteta u akademskoj zajednici u Srbiji. Sastavni deo Projekta bilo je i istraživanje o pitanjima akademskog integriteta na Univerzitetima u SAD, sa ciljem da se identifikuju problemi i najbolje prakse u jednoj od najrazvijenijih univerzitetskih zajednica u svetu, te da se u narednom periodu napravi pokušaj transfera najboljih praksi. Istraživanje je operisalo sa nekoliko istraživačkih pitanja:

1. Šta je to što se na USA univerzitetima najčešće podrazumeva pod akademskim
integritetom?
2. Koji su to najčešći problemi u praksi koji se dešavaju kada je reč o akademskom intgritetu?
3. Koji su to mehanizmi zaštite akademskog integriteta?

Izveštaj u celosti možete pronaći na sledećem linku.

Политика у НАТ-у

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) је недавно у колегијалном и крајње добронамерном духу указала Управном одбору Националног акредитационог тела (НАТ) на правни проблем једног њиховог члана. На жалост наше директно упозорење није удостојено повратним одговором већ смо из медија сазнали од надлежних из НАТ-а, укључујући и председника Управног одбора НАТ-а, да замена чланова Управног одбора није у њиховој ингеренцији већ Народне скупштине. Надамо се да ће нова Народна скупштина и влада што пре помоћи Управном одбору НАТ-а да замени окривљеног члана.

Поред тога, узимајући сада у обзир политичко ангажовање и личну одговорност, подсетили бисмо уваженог колегу и правника проф. Жику Бујуклића као новог посланика у Народној скупштини да би требало да се повуче са места члана Управног одбора НАТ-а јер на основу Закона о високом образовању (члан 16, став 10) члан Управног одбора не може бити лице изабрано, постављено или именовано на функцију у државном органу. МАСА још једном инсистира на независности академских институција и одлучно је против партијског подобног запошљавања на уштрб квалитета и кредибилитета униврзитетских представника.

Координациони одбор МАСА

Reagovanje na odluku Ustavnog suda o ustavnosti Statuta i pravilnika Univerziteta u Beogradu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

NEUSTAVNA ODLUKA USTAVNOG SUDA U NARUŠAVANjU AUTONOMIJE UNIVERZITETA

Povodom nedavno objavljene odluke Ustavnog suda Srbije, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ponovo ukazuje na opasna zadiranja u Ustavom garantovanu autonomiju univerziteta. Pre godinu dana, ukazivali smo na ograničavanje autonomije od strane zakonodavne vlasti, prilikom usvajanja izmena Zakona o visokom obrazovanju i ozakonjenje prakse tzv. blagoslova na bogoslovskim fakultetima kojim su ograničena i Ustavom garantovana prava na obrazovanje i rad.

Ovog puta, Ustavni sud je svojim, isključivo tekstualnim tumačenjem Ustava, znatno ograničio slobodu univerziteta da preispituju i oduzimaju zvanja koja su po Ustavu i zakonu ovlašćeni da daju. Ustavni sud je time još jednom propustio da aktivnijim pristupom doprinese popunjavanju pravnih praznina i odgovornost preneo na parlament koji već duže vreme ne vrši svoju osnovnu ulogu. Ipak, MASA ovim putem poziva novi saziv Narodne skupštine da, usvajanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju, podrži autonomiju univerziteta, umesto da je dalje ograničava i urušava.

MASA očekuje da Ustavni sud pokaže istu revnost i efikasnost u odlučivanju o inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o nauci i istraživanjima koje se odnose na imenovanje upravnih odbora naučnih instituta gde većinu čine članovi koje određuje Vlada. Ova inicijativa podneta je u oktobru 2020. godine i do sada nije poznato da li je i na koji način Ustavni sud po njoj postupio. Nedavno objavljena odluka Ustavnog suda Srbije povodom inicijative koja je podneta u interesu ministra Siniše Malog nedvosmisleno je pokazala da lične funkcionerske inicijative imaju prioritet. Stavljajući se u službu državnih funkcionera, Ustavni sud doprinosi daljem urušavanju akademske zajednice, radi ostvarenja ličnih ciljeva onih koji su trenutno na vlasti.

Nažalost, pažnju javnosti najviše je privukla činjenica da je inicijative Ustavnom sudu podneo Siniša Mali za koga je na Univerzitetu u Beogradu dokazano da je plagirao doktorat. Ustavni sud je uložio veliki trud da pokaže da je pravilnik kojim je uređen postupak utvrđivanja neakademskog ponašanja na Univerzitetu u Beogradu neustavan i da nije smeo retroaktivno da se primenjuje na slučajeve započete pre 2016. godine. MASA podseća da pre 2016. godine ove procedure nisu bile uređene ni zakonom, ni bilo kojim drugim podzakonskim aktom, te je donošenje pravilnika univerziteta bio jedini način da se procesuiraju različiti slučajevi neakademskog ponašanja, među kojima su i plagirani doktorati.

Iako su u proteklih deset godina dokazani plagijati nekoliko visokih državnih funkcionera, dok su u slučaju drugih postupci vođeni, ali još uvek nisu okončani, pravne, ali i moralne sankcije, do sada su uglavnom izostale. S pravom je akademska i šira javnost zabrinuta, jer su još uvek u toku sudski postupci u kojima Siniša Mali nastoji da, koristeći se isključivo argumentima formalne i procesne prirode, odbrani neodbranjivo – činjenicu da je plagirajući svoj doktorat učinio ne samo akt koji povlači odgovornost u akademskim krugovima, već i akt zbog kog bi u bilo kojoj demokratskoj državi odavno bio primoran da da ostavku na visoku državnu funkciju koju obavlja. MASA ovim putem poziva Univerzitet u Beogradu da istraje u postupcima tokom kojih je dokazan plagijat Siniše Malog kao i nastojanjima da mu se konačno oduzme nezasluženo stečeno zvanje doktora nauka.

Зашто још увек није смењен осуђени члан Управног одбора Националног акредитационог тела?

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Поједини медији су недавно објавили да су због продаје испита ухапшени и осуђени професори са Београдске академије пословних и уметничких струковних студија. Један од ухапшених професора је по информацијама које се могу наћи на сајту Националног акредитационог тела (НАТ) члан Управног одбора ове важне институције која на основу члана 14 Закона о високом образовању обавља послове акредитације, провере квалитета високошколских установа, вредновања студијских програма и обезбеђивања квалитета у високом образовању. Чланови Управног одбора НАТ-а би морали да буду реномирани стручњаци и часни професионалци који неће јавни интерес подредити свом приватном или политичком. Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) обратила се Управном одбору НАТ-а да се изјасни о свом спорном члану и да обавести јавност да ли је започет процес разрешења поменутог члана, који је у Управни одбор изабран на предлог Конференције академија и високих школа. Како до сада нисмо добили никакав одговор принуђени смо да се јавно обратимо Управном одбору НАТ-а са захтевом да се ограде од ухапшеног колеге и упуте захтев за његову смену Скуштини Србије. Својим толерисањем незаконитог и неетичког понашања професора који заједно са њима седи у Управном одбору једне овако важне институције додатно се нарушава углед образовног система у Србији и на жалост доводи у питање кредибилитет даљег деловања НАТ-а. На страну јавно партијско ангажовање (предизборна кампања, потписи подршке) појединих чланова Управног одбора НАТ-а које је би требало да буде неспојиво са вршењем јавне функције у институцији чија је основна улога да буде независна и непристасна сада се суочавамо са директним нарушавањем угледа и кредибилитета највишег органа за проверу квалитета високошколских установа.

 

Pismo Fondu za nauku u vezi konkursa za nove projekte koji su raspisani u vreme godišnjih odmora

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je uputila pismo Fondu za nauku u vezi konkursa za nove projekte koji su raspisani u vreme predviđenih godišnjih odmora, pismo u celosti možete pročitati u nastavku.

Poštovani,

Obraćamo vam se u ime članova Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), ali smo sigurni da zahtev koji vam ovom prilikom upućujemo podržava veliki broj naših koleginica i kolega koji se bave naučnoistraživačkim radom. Pre svega, želimo da pozdravimo raspisivanje konkursa za nove projekte od strane Fonda za nauku u više istraživačkih oblasti. Međutim, ovo nije prvi put da Fond za nauku raspisuje poziv za finasiranje projekata pred početak godišnjih odmora čime se rok za pripremu projektne dokumentacije sa predviđenih 2.5 meseca praktično skraćuje na 1.5 mesec. Ovde se ne radi samo o tome da se ne poštuje pravo naučnika i istraživača u Srbiji na zaslužene godišnje odmore, čime se narušavaju njihova radna prava, već se oni dovode u gotovo nemoguću poziciju da pribavljaju dokumentaciju za konkurisanje u vreme kada je i administracija na velikom broju NIO na godišnjim odmorima, kao i nastavni kadar u sastavu Etičkih odbora. Istraživači su na prethodnim sastancima sa rukovodstvom Fonda za nauku, nakon slične situacija koja se dogodila sa raspisivanjem poziva Promis i Ideje, ali i povodom drugih primedbi na rad Fonda, postigli neformalni dogovor da se ovakve situacije više neće ponavljati.

Prema infomacijama s kojima raspolažemo naše kolege će kroz različite forume tražiti odlaganje predviđenog roka za konkurisanje. MASA će snažno podržati ove zahteve. Pored toga MASA će kroz domaće medije i druge javne akcije ukazati na izuzetno nepovoljan položaj u kome se domaća naučna zajednica ovim povodom našla.

Ukoliko su u pitanju budžetski rokovi oni se daju administrativno prevazići, ali ukoliko se radi o situaciji u kojoj su određene osobe/organizacije bile u privilegovanoj poziciji da su unapred znale kada će poziv biti raspisan i, samim tim, u mogućnosti, da odmah po raspisivanju ovih poziva pribave neophodnu dokumentaciju uz unapred pripremljene projekte onda je to situacija koja govori o sistemskoj korupciji i biće predmet temeljnog interesovanja naše organizacije.

Imajući gore navedeno u vidu, kao i činjenicu da se radi o o dva poziva, gde će ukupno biti raspodeljeno 28.5 miliona evra, čime će se finansirati preko 100 istraživačkih timova koji će okupiti više od hiljadu istraživača iz Srbije, MASA zahteva da se rok za konkurisanje pomeri na 1. novembar 2022. godine i da se odluka o pomeranju rokova donese hitno, a svakako pre početka godišnjih odmora koji na NIO počinju u drugoj polovini jula.

 

Izveštaj sa tribine povodom najava ponovnog uvođenja služenja vojnog roka

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. Naime, tema je prepoznata kao legitimna i značajna i za akademsku zajednicu, koja može ponuditi nove i sveobuhvatnije  pristupe pri određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih insituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.

Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je bilo da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih, što smo delimično uspeli da obezbedimo sagovornicima koji su se odazvali na naš poziv.

Tribina je održana u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Govornici su bili:

 

  1. Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
  2. Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
  3. Dr Miroslav Marković, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta
  4. Slobodan Spasić, psiholog, doktorant (Filozofski fakultet)

 

Nakon uvodnog izlaganja o hronologiji inicijativa o ponovnom aktiviranju obaveznog služenja vojnog roka od 2011. godine do danas, kratko je predstavljen i politički, medijski i stručni diskurs u navedenom periodu. Ukazano je na poslednje oglašavanje nadležnog ministra, sa izjavom da je spremno nekoliko modela osmišljenih u MO, koji će se uputiti predsedniku, a potom i otvoriti šira javna rasprava. Dok čekamo taj trenutak, MASA je organizovala tribinu, kako bi oslušnula i razmišljanja akademske javnosti i zajednice po tom pitanju i otvorila prostor za angažovanje u budućim javnim raspravama. Bilo je reči o moralnom ponašanju i moralnom vladanju mladih, patriotizmu, teorijskim uvidima u te koncepte, ali i važnosti povezivanja sa temom obaveznog služenja vojnog roka. Ispunjavanje fizičkih standarda tokom procesa regrutacije zahteva određene fizičke karakteristike i spremnost potencijalnih regruta. Na osnovu novijih istraživanja o fizičkim i motoričkim sposobnostima dece i mladih i veoma zabrinjavajućih rezultata (pojačana gojaznost, dijabetes, različiti oblici devijacije kičme i tsl) može se dovesti u pitanje potencijal regrutnog kontigenta u budućnosti. Pored važnosti ispunjavanja fizičkih kriterijuma i standarda, veoma je važno uzeti u obzir psihološko i mentalno stanje mlade populacije, naročito u procesu psihološke procene i selekcije za služenje vojnog roka, karakteristikama psihometrijskih instrumenata, slabostima i prednostima, kao i mogućnostima da se prilagode rodnim zahtevima u slučaju da se regrutuju i žene i muškarci, različita iskustva stranih armija kada su u pitanju mešoviti ili jednorodni sastavi vojnih jedinica i drugo. Na osnovu sadržaja izlaganja govornika, možemo reći da je potvrđena potreba za važnom ulogom akademske zajednice, koja sve više iskazuje spremnost da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire. Neophodno je utvrditi koji su to kapaciteti i značajni istraživački poduhvati, koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta. Takođe, važno je da  se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se mora obraćati veća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd). Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad.

MASA organizuje tribinu povodom najava ponovnog uvođenja služenja vojnog roka

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. MASA je prepoznala temu kao legitimnu i značajnu i za akademsku javnost, jer je prema načinu kako je otvorena, ukazala na neophodnost ozbiljnijeg i sveobuhvatnijeg pristupa određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih instituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.

Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih.

Tribina će se održati u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Govornici/e:

  1. Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
  2. Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
  3. Slobodan Spasić, psiholog, doktorant
  4. dr Miroslav Marković (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta)

U pozadini pitanja obaveznog služenja vojnog roka, nalaze se i sledeća pitanja koja ćemo otvoriti:

1) Kako naše društvo, odnosno predstavnici državnih institucija i donosioci odluka određuju prioritete i da li se pri tim odlukama oslanjaju na pouzdane podatke i rezultate istraživanja; koliko su upoznati sa značajem i razumevanjem prednosti i ograničenja nekih informacija i podataka; koliko i na koji način se uključuje šira javnost, naročito kada su u pitanju teme koje dolaze iz sfere bezbednosti i koje zahtevaju sve veću otvorenost i mogućnost da se realizuje i primerena javna rasprava.

2) Koliko je akademska zajednica spremna da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire; da li raspolaže sa dovoljno kapaciteta i značajnih istraživačkih poduhvata koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta.

3) Da li se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se obraća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd) i zašto ne? Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad. Pozivaju se učesnici tribine da daju svoje mišljenje i iznesu stavove o aktuelnoj temi obaveznog služenja vojnog roka, kroz koju se reflektuju i mnoga druga važna pitanja u našem društvu, koja traže zadovoljavajuće odgovore i rešenja.

MASA je uputila molbu za pojašnjenjem uslova pod kojima nastavno osoblje na fakultetima može ostvariti pravo na finansiranje naučnog rada

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti uputila je molbu Državnoj sekretarki za nauku, kao i pomoćnicima ministra iz Sektora za nauku i Sektora za visoko obrazovanje, za pojašnjenjem uslova pod kojima nastavno osoblje na fakultetima može ostvariti pravo na finansiranje naučnog rada.

Naime, prema vesti koja je objavljena na sajtu Ministarstva, krajem 2019. godine prestalo je projektno finansiranje naučnog rada zaposlenih na fakultetima i uvedeno je “kombinovano finansiranje naučnoistraživačkog rada svi zaposlenih u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacija (NIO), u zavisnosti da li se naučnoistraživačkim radom bave kroz finansiranje prema godišnjem Planu rada NIO, ili su u određenom vremenskom periodu angažovani na projektima Fonda za nauku Republike Srbije”.

Međutim, kombinovanim oblikom finansiranja nisu obuhvaćeni svi zaposleni na fakultetima. Ovaj vid finansijske nadoknade ne dobijaju oni koji nisu bili angažovani na projektima tokom projektnog finanisranja, kao ni oni koji su se u NIO zaposlili nakon uvođenja kombinovanog oblika finansiranja, što, prema nezvaničnoj proceni, obuhvata barem nekoliko stotina zaposlenih na fakultetima. Mnogi su pokušali putem fakulteta na kojima su zaposleni da zatraže da budu uvršteni u kombinovano finanisranje, ali su odbijeni bez obrazloženja koje svoju osnovu ima o odredbama Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 49/2019).

Budući da u Zakonu o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 49/2019) koji u članu 135. reguliše kombinovani oblik finansiranja nismo pronašli osnov za ovakav različit tretman, a da su zahtevi institucija za finansiranjem dodatnog osoblja odbijani, MASA je zamolila za razjašnjenje toga koji je uslov da se nastavno osoblje uvrsti u navedeni oblik finansiranja naučno-istraživačkog rada. Ukoliko jasan zakonski osnov ne postoji, ovakva praksa može se smatrati diskriminatornom, što smatramo nedopustivim tretmanom nastavno-naučnih kadrova.

МАСА захтева јавно извињење TV Happy телевизије, као и њених водитеља Александре Брчић и Миломира Марића за вређање академске заједнице

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Са 100 евра за младе спали смо на 1000 динара за будуће чланове академске заједнице. Ово прво је коришћено у предизборној кампањи актуелне власти, а ово друго на једној од бројних телевизија са националном фреквенцијом које су у служби те власти. У суштини, и понижавајућих 100 евра и срамотних 1000 динара се базира на потцењивању младих и образованих људи у земљи која се бори са белом кугом и која може да се „подичи“ бројном емиграцијом. Ово потцењивање одговара не само инфлацији трошкова живота последњих месеци, већ и вишегодишњој девалвацији образовања оличеној у министрима плагијаторима, нестручном државном кадру и сумњивим дошколовавањима високих званичника. Мрежа академске солидарности и ангажованости захтева јавно извињење TV Happy телевизије, као и њених водитеља Александре Брчић и Миломира Марића за вређање академске заједнице, јер не ради се о погрешном тумачењу и неспоразуму, како се у саопштењу ове телевизије наводи. Истовремено тражимо од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, свих универзитета у Србији и студентских организација које заступају интересе студената да се огласе овим поводом и стану у одбрану части студената и угледа универзитета. Морамо реаговати на сваку увреду академске заједнице јер прећуткивање отвара врата даљим увредама и репресалијама. Упућујемо јавни апел да се једном за свагда престане са вређањем академске заједнице и њених будућих чланова зарад дневно-политичких амбиција актуелне власти у Србији.