Saopštenje MASE povodom pritisaka premijerke Srbije na Univerzitet u Beogradu

Posted on by MASA in Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) snažno osuđuje retoriku premijerke u Skupštini Republike Srbije. Nakon uvredljivih reči upućenih jednom poslaniku ili poslanicima opozicije, za koje nije našla za shodno da uputi javno izvinjenje javnosti Srbije, premijerka Srbije je ovog puta za metu izabrala najveći srpski univerzitet. Ovim činom samo je nastavljena hajka na profesore neistomišljenike koji se ne ustručavaju da iznose javnu kritiku na račun izvršne vlasti. S druge strane, kad je reč o profesorima istomišljenicima svojom izjavom “Nemojte dirati političke analitičare, jer je njihov posao da kažu šta misle i analiziraju rad političara” premijerka zapravo sugeriše da je profesorima dozvoljeno javno iznošenje mišljenja isključivo kada je ono izneto u prilog te iste vlasti. Stoga kao članovi akademske zajednice javno pitamo premijerku da li ona smatra da je profesorima Univerziteta u Beogradu dozvoljeno da kažu ono što misle samo u ulozi političkog analitičara i samo onda kada je to u interesu te vlasti? Da li po njenom mišljenju Univerzitet treba da javno osudi sve one koji misle drugačije i koji iznose kritiku na račun vlasti? 

Ova dvojnost standarda dobila je dodatnu potvrdu u premijerkinom stavu da nema istu težinu kada nešto javno izrekne član vladajuće partije ili profesor univerziteta.  Drugim rečima, profesor univerziteta koji nije član vladajuće partije ili je ne podržava treba dva puta da razmisli šta će javno govoriti dok se članovima partije može tolerisati čak i izostajanje procesa razmišljanja pre nego što nešto javno, nekada u besu, izreknu. Valjda zato premijerka do sada nije videla razlog da osudi predstavnike vladajuće većine u Skupštini za sve prostote i uvrede kojih smo se naslušali u prethodnim godinama.

MASA podseća premijerku Srbije da je u našem Ustavu zagarantovano pravo na slobodu iznošenja mišljenja kao što je zagarantovana jednakost svih građana u uživanju tih prava. Dakle, isti standardi važe za sve, bilo da su oni političari vladajuće ili bilo koje druge partije, bilo da su profesori univerziteta ili politički analitičari.

I pored očiglednog zastrašivanja javnosti, institucija i pojedinaca od strane vlasti, MASA osuđuje svako pozivanje na nasilje, sa bilo koje strane da ono dolazi, ali isto tako smatramo da odgovornost za političku atmosferu u jednom društvu ponajviše nose oni koji vode to društvo i da se pre pozivanja na odgovornost drugih društvenih aktera mora preuzeti lična i politička odgovornost. Svaki vid sankcionisanja javnog govora a posebno onaj koji se zasniva na pritiscima ili dvojnim standardima predstavlja grubo rušenje demokratskih principa na kojima jedno moderno građansko, a ne autokratsko, društvo treba da počiva.

Струка испред политике, а не обрнуто

Posted on by MASA in Vesti

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) изражава најдубље саучешће породицама трагично настрадалих у два узастопна догађаја масовне пуцњаве који су прошле недеље погодиле Србију. На основу реакције надлежних државних органа у данима након ових догађаја стиче се утисак да институције у Србији нису способне да се на адекватан начин ухвате у коштац са проблемима који су довели до ових трагичних догађаја као ни са проблемима који ће уследити као њихова директна последица.

Оно што посебно брине, државно руководство се уместо суздржаног, добро промишљеног и опрезног реаговања на кризу определило за доношење низа исхитрених и нестручних одлука које су пре имале за циљ да створе слику у јавности да се држава одлучно хвата у коштац са новонасталом ситуацијом него да заиста понуде дугорочна решења за проблеме у којима се након ових догађаја наше друштво нашло. Култура насиља, неодговорни и таблоидни медији, потпуно урушавање аутономије и стручности образовног сектора, али и струке генерално, те занемаривање породице само су неки од узрока трагедија које су нам се десиле а за коју највећу одговорност сносе државне институције и њихово политичко руководство. Ко ће сада управљати кризом ако су на место стручњака запошљавани они који су подобни наместо оних који су стручни, они са сумњивим дипломама наместо оних који су вредно учили, они који су ту постављани да извршавају налоге партије уместо оних који раде у интересу друштва?

МАСА сматра да је наместо исхитреног доношења рестриктивних мера које само могу продубити кризу потребно формирати кризни штаб који ће бити сачињен од стручњака из различитих струка и где ће њихова стручност бити једини критеријум избора у ово тело. Научна заједница Србије је у протеклој деценији произвела велики број научних радова и практичних упутстава која су се између осталог бавила и питањима безбедности, превенцијом насиља, сломом друштвених вредности и бројним другим питањима како у друштву тако и у образовним установама. Држава Србија је уложила велики новац у ове пројекте и крајње је време да се њихови резултати и аутори ових пројеката консултују у решавању друштвене кризе несагледивих размера која је снашла наше друштво.

Упркос игнорисања којима је академска заједница у Србији изложена, чланови МАСЕ, а верујемо и остале наше колеге, су спремни да се без одлагања и у домену својих квалификација прикључе стручним тимовима и радним групама које ће, надамо се, бити формиране у превазилажењу ове кризе. Поставља се само питање да ли ће и овога пута владајућа политичка гарнитура наместо очувања нашег друштва одабрати пут очувања својих политичких интереса и позиција без обзира на цену коју сви плаћамо и по свему судећи тек ћемо је плаћати, на најтрагичније начине.

 

INTERVJU Vladana Čokića POVODOM INDICIJA NA PLAGIJAT DOKTORSKE DISERTACIJE JELENE TRIVAN

Posted on by MASA in Vesti

– Zamislite državu koja već više od godinu dana ima hiperinflaciju, a čiji ministar finansija sa plagijatom ima toliko slobodnog vremena da ponovo doktorira u Slovačkoj, a predsednik te iste države ima vremena da pohađa visoku školu, jer se nikad nije bavio strukom fakulteta koji je završio, dok mu je pola miliona građana napustilo zemlju za mandata. Ako ne možete da je zamislite, e pa u takvoj dokonoj državi mi živimo sa bar tri puta uvećanim nacionalnim dugom – kaže za Danas dr Vladan Čokić, naučni savetnik i član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), inače jedan od potpisnika zahteva za preispitivanje doktorske disertacije bivše direktorke Službenog glasnika Jelene Trivan.

Na pitanje kako, kao naučni radnik, objašnjava potrebu političara da imaju zvanje doktora nauka, Čokić smatra da političarima zvanje doktora nauka služi isključivo za promociju u pozicioniranju na državnim funkcijama i da bi ih neko sa titulom ozbiljnije sagledavao prilikom praznih političkih govora.

– Uz to se leče i razni kompleksi promovisani pozicijama moći. Nekada su bile aktuelne večernje škole sada su instant diplome, odnosno oni koji su na državnim funkcijama se na brzinu doškolovavaju. Ovakvim alavim pristupom državnih funkcionera se svesno obezvređuje značaj struke, znanja i obrazovanja i dolazimo na iskonski, odnosno početni nivo: ”Život je najbolja škola”, a sve ostalo je forma. Čak šta više, ovim se obezvređuju svi oni koji su kroz srpsku istoriju doprinosili obrazovanju i kulturi u Srbiji, a medijski promoviše sektaško idolopoklonstvo. Doktorat je samo jedna etapa u naučno-istraživačkom radu tokom akademske karijere, neophodna za dalje napredovanje i afirmaciju u istraživanju i nastavi. Nakon toga ide istraživanje kroz naučne projekte i publikacije.

Kako je došlo do toga da jedan broj članova MASA, podnese zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja protiv Jelene Trivan i šta su bili vaši motivi?

– U medijima su se kroz lične inicijative provlačili plagijati raznih javnih ličnosti, a nama u Mreži akademske solidarnosti i angažovanosti su stizale prijave od kolega i za druge doktorate sa navodima da su plagijati u pitanju. Neki od njih su vrlo obrazloženi. Otpor koji državni aparat pruža na univerzitetski potvrđen plagijat Siniše Malog postavlja pitanje sistemske političke odbrane svih plagijata. Od pristiglih prijava za plagijate, doktorat Jelene Trivan je već imao razvijenu problematiku, koju smo ponovo detaljno i argumentovano obradili i poslali prigovor Filološkom fakultetu. Izneli smo nama očigledne argumente, dostavili dokumentaciju i čekamo da sagledamo odluku Stručne komisije. Imamo narušavanje autonomije univerziteta, obezvređivanje akademskog rada, medijsko i skupštinsko napadanje akademskih kolega, zar to nisu dovoljni motivi za aktivnosti MASA uključujući i prozivku za plagijate po utvrđenoj proceduri? Nek se ne osećaju izdvojeni već prozvani za plagijate, nisu prvi, a neće biti ni poslednji. Upravo ova nastojanja MASA imaju za cilj da se uvede veća odgovornost u izvedbu i odbranu doktorskih disertacija i na kraju poboljša sistem njihove kontrole.

Da li Vas iznenađuje to što Stručna komisija koja treba da preispita doktorat Jelene Trivan još nije formirana? Očekujete li dalje prolongiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji treba da predloži jednog člana?

– Imamo sada sukob interesa u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje jer je njegova članica i profesorka Aleksandra Vraneš, koja je bila mentor Jelene Trivan za sporni doktorat. Nadam se da će profesorka Vraneš biti izuzeta iz glasanja, a važno je naglasiti da je ona tu postavljena na predlog Ministarstva prosvete koje je u taj isti Nacionalni savet postavilo i profesora Miliju Suknovića, bivšeg dekana Fakulteta organizacionih nauka (FON) koji nije ispoštovao proceduru u slučaju doktorata Siniše Malog, odnosno nije postupio po odluci Nastavno naučnog veća FON-a i izrekao meru javne osude Malom. Ako bude potvrđen plagijat Jelene Trivan, onda će biti velika, ako ne i veća odgovornost njene mentorke. Onda više ona nema šta da traži u Nacionalnom savetu, ali sve je moguće gledajući kako su Nacionalno akreditaciono telo i vlada Srbije ostali indolentni na zahtev MASA da se iz tog tela povuku profesor Žika Bujuklić poslanik SNS-a i inkriminisani Ivan Bulatović. MASA je na javnoj raspravi o Zakonu za visokoškolsko obrazovanje postavila pitanje većine (9:8) koju Ministarstvo i Privredna komora imaju u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, u odnosu na konferenciju univerziteta i akademija strukovnih studija i visokih škola, i uputila prigovor koji naravno nije uvažen. Evo smo sada na još jednom ispitu te većine. Gospodo, izvolite – partija ili kredibilitet akademskih institucija u kojima ste ponikli. Kada država na ovaj način ne poštuje osnovne obrazovne organe, već većinski partijski raspoređuje, šta onda ima da govorimo o nezavisnosti obrazovanja i kadrovskim rešenjima.

Kako komentarišete izjavu Jelene Trivan koja je optužila poslovnu konkurenciju da vodi orkestriranu kampanju protiv nje kao direktorke Telekoma Srpske? Ona nije bila na toj funkciji kada ste podneli zahtev.

– MASA je pre nešto više od godinu dana započela proveru doktorata Jelene Trivan ne interesujući se gde i šta trenutno ona radi, kao što nam i sada nije važno, a da li će biti onima koji su je tu postavili nije u našoj nadležnosti. Svi smo jako dobro upoznati sa tim da sadašnje partijsko kadriranje nema veze sa stručnošću. Interesantno je da u toj izjavi ona navodi i „slobodno mi možete osporavati i osnovnu školu”. Ne znam čemu toliko daleko spinovanje tematike, ali interesantno je da je iste argumente imao i aktuelni predsednik kada je branio Sinišu Malog rečima „može biti ministar i sa osnovnom školom”. Još jedan eklatantni primer nipodaštavanja obrazovanja u zemlji, ne bih se usudio reći sa državnog, već sa partijskog vrha jer se nadam da su partije prolazne, a država nije.

Osim Siniše Malog, svi do sada osporeni doktorati i diplome političara su stečeni na privatnim univerzitetima. Sada imamo i Jelenu Trivan koja je doktorirala na državnom fakuletu. Jesu li, po Vašem mišljenju, ovo izolovani slučajevi ili samo vrh ledenog brega kada su u pitanju državni univerziteti?

– Na osnovu prigovora koje su stizale do MASA nismo ograničeni samo na privatne univerzitete, kao ni na mentore sa privatnih univerziteta. Komformizam se uvukao u redove visokog obrazovanja, mentori i komisije ne sagledavaju detaljno podnete doktorate, sve se pretvorilo u formalnost i pravda se i nedostatkom vremena, a sa druge strane popunjava biografiju mentora za dalje napredovanje. Često i zbog nekompetencije za izabranu tematiku doktorata gde se ne sagledava suština problematike, već se možda osporavaju banalni detalji.

Upravo je istraživanje MASA o akademskom integritetu pokazalo da dve trećine anketiranih naučnih radnika poznaje bar jednog kolegu koji je plagirao naučni rad. Šta to govori o domaćem visokom obrazovanju?

– To sa jedne strane govori o hiperprodukciji doktorata bez strogih kriterijuma i karijerizmu mentora, a s druge strane govori o nedostatku sredstava u nauci. Ranije smo imali magistrature pre doktorata, dok sada imamo kratke i formalne mastere. Magistratura je služila da se budući doktorant obuči u istraživačkom radu, shvati principe i protokole i da nakon toga kao već nezavisni i iskusni istraživač pristupi doktoratu gde će sa mentorom izabrati tematiku istraživačkog rada koju će mentor nadgledati i po potrebi usmeravati. Sada u polje doktorata ulaze neuki istraživači koji su vidno preskočili jednu stepenicu obrazovanja i na doktorat gledaju kao svoj kapital, a u stvari su bili tehničari za izvedbu istog. Za ovo odgovornost snose predstavnici u visokom obrazovanju koji su skraćivanjem procedure za doktorate otvorili vrata instant doktoratima političara. Sada se po tržišnom principu govori o brzini izvedbe, a ne o kvalitetu doktorata.

Isto istraživanje pokazuje i da svaki drugi anketirani ne bi prijavio plagijat. Šta to onda govori o akademskoj zajednici? Na primeru slučaja Siniše Malog smo videli ćutanje velikog broja članova akademske zajednice. S druge strane, svedoci smo i da su pojedinci koji su podigli glas razapinjani po tabloidima. Ćutanje se objašnjava time da se ljudi plaše, ali u javnosti čujemo i komentar: „Čega treba da se plaši jedan profesor univerziteta?“ Koliko tu ima interesa, konformizma ili je nešto drugo u pitanju?

– Kolege, nema straha! Kao što nema ni opavdanja za strah kada su u pitanju solidarnost i kolegijalnost. Ako svoj posao radite odgovorno i vredno mogu se samo plašiti vas. U ovim uslovima gde imate osećaj borbe sa vetrenjačama, dovoljno je i da svaki drugi iz akademske zajednice prijavi plagijat. Svi u akademskoj zajednici znaju za plagijat Siniše Malog i na to gledaju sa indignacijom, a za to je upravo najviše zaslužan Siniša Mali upornim podsećanjem javnosti kroz pravno negiranje univerziteski dokazanog plagijata. I prosto ne dozvoljava akademskoj, a i široj javnosti da zaborave njegov plagijat. Nekad se bojažljivi šapat dalje i dublje čuje od praznih glasnih govora. Svaka čast pojedincima koji su svojom javnom reči sačuvali akademski integritet i osvetlali obraz akademske zajednice. MASA je tu da ih podrži kao što smo i do sada činili kroz razne aktivnosti. Opravdanja tipa „nemam vremena“ i „imam pametnija posla“ su samo bežanje od turobne stvarnosti koja će pre ili kasnije zakucati i na vaša vrata ako je zajedno ne rešimo.

Postupak protiv Siniše Malog akademski završen

Jeste li iznenađeni dužinom trajanja postupka protiv Siniše Malog? Očekujete li da će u dogledno vreme dobiti epilog ili će to sačekati vreme kada on više ne bude na vlasti? Očekujete li odugovlačenje i u slučaju Jelene Trivan?

– Postupak protiv Siniše Malog je akademski završen odlukom Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu koji je u novembru 2019. utvrdio njegovo neakademsko ponašanje prilikom izrade doktorske disertacije, odnosno potvrdio plagijat. Zloupotreba državnog i sudskog aparata da se ospori odluka više govori o našem sudstvu nego o Siniši Malom. Opet imamo narušavanje autonomije univerziteta. Ne znam da li se sećate kada je 2014. za osporavani doktorat Nebojše Stefanovića sa Megatrenda, aktuelni predsednik izjavio da ga je pročitao i da je to stručan rad?! E pa sada smo sofisticirano napredovali za oktavu više kada se angažuju Upravni i Ustavni sud da opravdaju plagijat ministra finansija i ospore odluku Univerziteta u Beogradu. Sada je samo pitanje da li smo dotakli dno. Ako se bude odugovlačilo i osptruiralo sa proverom doktorata Jelene Trivan još uvek smo u slobodnom padu.

Tekst preuzet sa sajta Danas: INTERVJU Dr Vladan Čokić: Političarima instant diplome služe za promociju i lečenje kompleksa – Društvo – Dnevni list Danas

Intervju Olivera Toškovića povodom indicija na plagijat doktorske disertacije Jelene Trivan

Posted on by MASA in Vesti

Zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja protiv bivše direktorke Službenog glasnika, a danas direktorke Telekoma Srpske, Jelene Trivan podnela je grupa profesora sa nekoliko fakulteta još pre godinu dana. Jedan od njih, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković za Danas objašnjava zašto su se odlučili na taj korak i šta je sporno u njenoj doktorskoj disertaciji. 

– Prvu informaciju da postoji indicija da je taj doktorat plagijat dobili smo iz medija, nakon čega je objavljeno da je pokrenuta procedura za preispitivanje disertacije. Potom je do nas stigla informacija da je procedura obustavljena jer je Boško Obradović (lider Dveri prim.aut.) dostavio nepotpunu dokumentaciju. Filološki fakultet se obratio Obradoviću sa zahtevom da dostavi potpunu dokumentaciju, što on nije uradio. Potom smo se mi sakupili jer smo imali gomilu dokaza koji potkrepljuju sumnju da se radi o plagijatu i poslali smo Filološkom fakultetu novi zahtev – kaže Tošković.

On kaže da potpisnici zahteva ne mogu da tvrde da li je doktorat Jelene Trivan plagijat ili nije, ali da materijal koji su prikupili, odštampali i predali uz zahtev, ukazuje da postoje ozbiljne indicije da njena doktorska disertacija nije originalno naučno delo.

 

Tošković kaže da u disertaciji ima čitavih poglavlja, delova ili pasusa koji su prezimani iz drugih izvora.

– Ima delova koji su, recimo, preuzeti iz Vikipedije, bukvalno je rađen kopi-pejst. Postoje delovi koji su preuzimani iz nekih muzičkih enciklopedija. Dva tuđa rada su cela preuzeta i objavljena kao poglavlja u disertaciji Jelene Trivan. Jedan od tih radova o multikulturalizmu je objavljen u Zborniku radova Matice srpske i preuzet je od A do Š. Dakle, nije u pitanju parafraziranje ili uzimanje rečenica, nego je rad preuzet i objavljen od prvog do poslednjeg slova. Drugi rad koji je takođe kompletno preuzet je sa nekog studentskog sajta sa seminarskim radovima. Ceo seminarski rad o globalizaciji poslovanja je ubačen u doktorat – navodi Tošković.

On ističe da su pronašli i dva, tri rada objavljena na stranom jeziku iz kojih su prevođeni i preuzimani pasusi. Sve skupa ukazuje da je ogroman deo disertacije Trivan prepisala, kaže naš sagovornik.

– Skoro svi ovi radovi su objavljeni mnogo pre nešto što je Jelena Trivan predala svoju disertaciju. Na primer, rad iz Zbornika Matice srpske je objavljen 2010. godine, a ona je doktorsku disertaciju odbranila 2013. – kaže Tošković.

 

Osvrćući se na raniju izjavu bivše direktorke Službenog glasnika da njeno obrazovanje nije upitno, Tošković kaže da se „slaže da njeno obrazovanje do nivoa doktorske disertacije nije upitno“.

– Ona je završila fakultet i radila kao nastavnik. Isto kao i Siniša Mali, koji je završio Ekonomski fakultet. Iskren da budem, meni je žao što takvi ljudi koji su uložili određeni napor, koji su očito obrazovani, na kraju po svemu tome zgaze. I ako je Trivan zaista prepisala svoju disertaciju, na način na koji deluje da jeste, ona je sama dovela svoje obrazovanje pod znak pitanja – ističe Tošković.

On se osvrnuo i na izjavu Jelene Trivan koju je dala CINS-u, povodom saznanja tog istraživačkog portala da će Stručna komisija Filološkog fakulteta u Beogradu ispitivati da li je ona plagirala svoj doktorat.

Trivan je za CINS rekla da je „to je postalo omiljeno sredstvo političkih obračuna koji uništava Beogradski univerzitet, dok privatni fakulteti štite svoje interese“.

– Ja upravo mislim da mi ovakvim postupcima sebe štitimo, jer branimo svoju čast i svoj obrazovni nivo. Guranje pod tepih plagijata i pravdanje plagijata nije nikakvo branjenje časti, naprotiv, to je pljuvanje po obrazovanju i po sopstvenom univerzitetu. Naša dužnost kao nastavnika, kao profesora i istraživača je da ovakve slučajeve isteramo na čistac i da stanemo na put tome, ma koliko da je takvih slučajeva i ma ko da je doktorirao. Oni su dobili zvanje doktora nauka na ovom univerzitetu, a ako su ga dobili nepošteno, mora da im se oduzme – jasan je Tošković.

Tekst preuzet sa sajta Danas: Prepisivane tuđe rečenice, pasusi i čitavi radovi: Šta je sporno u doktorskoj disertaciji Jelene Trivan? – Društvo – Dnevni list Danas

Saopštenje povodom javnog napada na tri profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Posted on by MASA in Vesti

MASA oštro osuđuje nacionalistički napad na troje profesora Fakulteta političkih nauka  Univerziteta u Beogradu (FPN), čije su fotografije dana 16.3.2023. god. osvanule na plakatima u delu Beograda, a na kojima se oni predstavljaju kao izdajnici srpskog naroda. Ovome su prethodili natpisi u žutoj štampi koja je po već ustanovljenom modelu targetiranja i spinovanja lažno optužila FPN da je priznao Kosovo.

Profesori FPN, Jelena Lončar, Marko Veković i Stefan Surlić su mladi, vredni i ugledni članovi akademske zajednice. Zajedno sa još nekoliko drugih istraživača iz Srbije učestvovali su na projektu akademske razmene. Ovaj projekat je omogućio istraživačima i nastavnicima sa beogradskih instituta i fakulteta da rade istraživanje na prištinskim fakultetima i institutima i obrnuto. Projekat je trebalo da se okonča završnim skupom u Beogradu na kome bi svi istraživači imali priliku da predstave svoja istraživanja. Skup je u međuvremenu otkazan, ali to nije sprečilo nepoznate počinioce da nastave sa besmislenim optužbama naših kolega za izdaju.

MASA čvrsto veruje da je akademska razmena jedna od važnih institucija savremene nauke, jer omogućava naučnicima da prate i saznaju čime se bave drugi naučnici, te uče jedni od drugih. Nauka ne može da napreduje ako se naučnici zatvaraju u okvire svojih institucija. Profesori univerziteta i naučnici nemaju ovlašćenja da priznaju druge države. Optuživati naučnike i profesore univerziteta za izdaju, jer žele da izađu iz svojih institucija i saznaju šta rade drugi ne samo da je uvredljivo i opasno, već predstavlja i krivično delo protiv časti i ugleda.

MASA zahteva da policija i tužilaštvo pod hitno pokrenu istragu povodom pomenutih radnji i procesuiraju počinioce.

Koordinacioni odbor MASA

Beograd, 16.3.2023.

Подршка тужитељкама Бојани Савовић и Јасмини Пауновић

Posted on by MASA in Vesti

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) упућује јавну подршку тужитељкама Бојани Савовић и Јасмини Пауновић из Вишег јавног тужилаштва у Београду, које су склоњене са случаја корупције у ЕПС-у, као и свим њиховим колегиницама и колегама који су у протеклом периоду због самовоље вишег јавног тужиоца Ненада Стефановића на било који начин били омаловажавани и/или прогањани.

Догађаји у Вишем јавном тужилаштву представљају бруталну манифестацију свега онога против чега се наша организација залаже, а то су борба против нестручности, пристрасности, несамосталности и неетичности. Уклонити тужитељке са случаја који су својим знањем, искуством и храброшћу довеле до самог краја је попут уклањања лекара пред најважнији део операције са очекивањем да ће га други, иако не зна ништа о току операције, нити је стручан за њено извођење, успешно заменити.

МАСА се залаже за друштво у којем ће најбољи, а не најгори студенти заузети кључне положаје у нашим државним институцијама и у којем ће тимовима руководити појединци неупитне стручности, знања и искуства. Надређени свој ауторитет треба да граде на стручности и поверењу у знање запослених, а не да своју нестручност прикривају њиховим застрашивањем и омаловажавањем. МАСА се залаже и залагаће се свим снагама за то да о нашој судбини више не одлучују они којима су врлине као што су независност, интегритет и етичност очигледно стране и који прибегавају злоупотреби положаја, застрашивању, демонстрацији моћи, бахатом понашању и кршењу закона. Својим активностима МАСА тежи ка стварању бољег друштва у којем ће поверење у судство, здравство, образовање, професионализам сваке врсте бити поново успостављено. Србију видимо као друштво и у којем више неће долазити до деградације ауторетита струке услед непочинстава политички подобних, а стручно недовољно квалификованих појединаца и поједики и у којем ће се ценити лични интегритет, слобода и самосталност сваког запосленог у обављању професионалних активности. Стога захтевамо да надлежни учине све како би се у поменутом случају премештаја тужитељки Савовић и Пауновић стало на пут самовољи појединца, те да им се омогући да стручно и непристрасно заврше започети посао у вези са предметом корупције у ЕПС-у који им је претходно био поверен.

Saopštenje MASE povodov dodele ovogodišnjih nagrada “Dr Zoran Đinđić”

Posted on by MASA in Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) apeluje da Odbor Fonda „Dr Zoran Đinđić“ kao i Senat Univerziteta u Novom Sadu reaguju na javno iznete indicije da je prilikom  odabira kandidata za ovogodišnju nagradu „Dr Zoran Đinđić“ došlo do više etički upitnih proceduralnih odluka koje dovode u pitanje integritet ishoda samog konkursa.

Naime, Nagrada za  mlade naučnike i istraživače se dodeljuje od 2004 godine. Inicijalno, nagradu su dodeljivali Fondacija „Dr Zoran Đinđić“ i Pokrajinska Vlada Vojvodine, a od 2015 godine dodela je poverena Univerzitetu u Novom Sadu (UNS), dok je za funkcionisanje Fonda zadužen Odbor koji je sačinjen od  istaknutih stručnjaka iz Univerziteta u Novom Sadu, Pokrajinske vlade, Fondacije dr Zoran Đinđić, Odeljenja SANU u Novom Sadu i Matice srpske. U svojoj dugoj tradiciji, dodela ove nagrade služila je prevashodno afirmaciji  naučnog podmlatka, a neki od laureata su u međuvremenu postali ugledni domaći i međunarodni naučnici. Međutim, ove godine (21.4.2022) se, bez preporuke ili saglasnosti Obora, donose dve izmene u Pravilniku o dodeli nagrade. Prva izmena odnosi se na to da potencijalnom učesniku na konkursu više nije potrebna odluka Naučno-nastavnog veća matičnog fakulteta/instituta. Takođe, ranijom verzijom Pravilnika je bilo propisano da kandidati na dan isteka roka javnog konkursa nisu navršili 35 godina, dok je ovogodišnjom spornom izmenom  predviđeno da učesnik može imati najviše 35 godina u godini raspisivanja javnog konkursa.

Smatramo da druga izmena izrazito problematična ukoliko se u obzir uzme da su čak dva ovogodišnja dobitnika nagrade navršili 35 godina u trenutku konkursa. Iz ove činjenice se jasno vidi da su tek suptilne izmene Pravilnika o dodeli nagrada pomenutu dvojicu kolega učinile validnim kandidatima. Još više zabrinjava to što je jedan od članova Odbora Fonda „Dr Zoran Đinđić“ istovremeno mentor i rukovodilac na projektu jednom od ovogodišnjih laureata. Imajući u vidu da Odbor donosi odluku o predlogu za dodelu nagrada, nameće se pitanje sukoba interesa u sprovođenju aktuelnog konkursa – kao i sledstvene nepravde prema ostalim kandidatima.

Shodno tome, s obzirom  na važnost adekvatnog razvitka mladog naučnog kadra, kao i prestižnost nagrade čija je regularnost dovedena u pitanje, apelujemo na sve relevantne institucije – pre svih Odbor Fonda „Dr Zoran Đinđić“, Rektorat UNS-a i Senat UNS-a – da se izjasne o problematičnim izmenama Pravilnika o dodeli nagrade, potencijalnim indicijama o sukobu interesa i protekciji prilikom donošenja odluke o dodeli nagrada „Dr Zoran Đinđić“.

Inicijativa MASA za korekciju pravilnika Medicinskog fakulteta o uslovima za izbor asistenta

Posted on by MASA in Vesti
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je dobila žalbu na Pravilnik MF-a iz 2022. koja se odnosi na: “Uslovi za izbor u zvanje asistenta Član 17.”
i stavke 4) i 5) unutar tog člana za navode: “koje je završilo odgovarajuću zdravstvenu specijalizaciju sa ocenom odličan na specijalističkom ispitu”.

Smatramo da nastavno zvanje pored stručnosti i edukacije treba da se zasniva i na naučnoistraživačkom radu, koji često ide na uštrb prethodno pomenutih. Smatramo da uslovi za izbor u zvanje ne mogu biti isključivi po pojedinačnim kriterijumima, već da bi trebala postojati mogućnost kompenzacije u drugim potrebnim uslovima navedenim u članu 17, na primer:
– za stav 4) da ako nema odličan uspeh specijalizacije da ima objavljenih najmanje “10 radova” umesto postojećih “5 radova” in extenso u časopisima sa recenzijom (ili da bude prvi i prvi autor u jednom od njih iz kategrije M21-M23).
– za član 5) da ako nema odličan uspeh specijalizacije da je integrisane studije medicine završilo sa prosečnom ocenom “najmanje devet (9)” umesto postojećih “najmanje osam (8)” ili da se i ovde doda “objavljenih najmanje 10 radova in extenso u časopisima sa recenzijom.”
 
Naravno, ovo su samo naše sugestije jer Nastavno-naučno veće MF-a svakako bolje sagledava mogućnosti kandidata za kliničku nastavu. Molili bi da ovo shvatite kao dobronamernu sugestiju da se pojedini članovi akademske zajednice ne nađu uskraćeni za napredovanje u zvanju ako su izuzetni po drugim kriterijumima i naravno ne umanjujući značaj specijalističkog ispita kao najvažnijeg ali ne i isključivog kriterijuma. 

Podrška profesorki Dragani Vasiljević Tomić

Posted on by MASA in Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti u novom postupku za izbor jednog redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upućuje javnu podršku koleginici Dragani Vasiljević Tomić, vanrednoj profesorki ovog fakulteta. Ovo je drugi put u poslednje dve godine da Nastavno naučno veće Arhitektonskog fakulteta (NNVAF) sprečava koleginicu Vasiljević Tomić da dosegne najviše akademsko zvanje. Međutim, za razliku od prethodnog (ne)izbora kada joj nije bilo ugroženo radno mesto ovoga puta posledica neuspešnog napredovanja po koleginicu Vasiljević Tomić može biti gubitak radnog mesta na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Profesorka Vasiljević Tomić je 28 godina zaposlena na Arhitektonskom fakultetu, od čega je u zvanju vanredne profesorke provela 14 godina i uprkos tome što je još prilikom prethodnog konkursa, raspisanog 2020. godine ispunjavala uslove za izbor u zvanje redovne profesorke, ni tada kao ni sada, nije izabrana u zvanje koje joj po svim kvalifikacijama pripada. Da je koleginica Vasiljević Tomić stručna da ponese zvanje redovne profesorke procenila je petočlana međunarodna Komisija za izbor nastavnika kojoj je Nastavno naučno veće Arhitektonskog fakulteta (NNVAF) jednoglasno poverilo ovaj mandat na sednici održanoj 27.6.2022. Referat kojim se koleginica Vasiljević Tomić predlaže za izbor u zvanje redovnog profesora može se pogledati na sledećoj web adresi: http://www.arh.bg.ac.rs/2022/09/15/izbor-u-zvanje-redovnog-profesora-dr-dragana-vasiljevic-tomic-dipl-inz-arh/?pismo=lat

Budući da su na predloženi Referat Komisije stigla i tri prigovora (od kojih su dva anonimna) Komisija je nakon njihove analize i taksativnog odgovora na njih zaključila da su sva tri prigovora neosnovana i da koleginica Dragana Vasiljević Tomić ispunjava se uslove za izbor u zvanje redovnog profesora koji su propisani pravilnicima Arhitektonskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu.

Ipak, uprkos pozitivnom izveštaju pomenute Komisije NNVAF je sednici održanoj 17.10.2022 tajnim glasanjem, bez prethodne diskusije i valjanog obrazloženja, većinom glasova odbilo predlog Komisije da se profesorka Vasiljević Tomić izabere u zvanje redovne profesorke. Nakon žalbe koleginice Vasiljević Tomić, univerzitetski Ombudsman daje savetodavno mišljenje (3.11.2022) gde se ističe da obrazloženje o (ne)izboru profesorke Vasiljvić Tomić koje je dostavio Arhitektonski fakultet ne sadrži detaljno navedene razloge za neusvajanje referata Komisije što je obaveza koju izričito nalaže Pravilnik o načinu i postupcima sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu. Nakon toga, dekan Arhitektonskog fakulteta odlučuje da ponovi proceduru za izbor jednog redovnog profesora. Međutim i na novoj sednici NNVAF, održanoj 14.11.2022 izveštaj Komisije biva, praktično bez diskusije, ponovo odbijen. U novom obrazloženju ove odluke, koje je dostavljeno Univerzitetu nakon što su probijeni svi Pravilnikom predviđeni rokovi, i dalje nema detaljno navedenih razloga za odbijanje predloga Komisije, već se težište negativne odluke stavlja na pomenuta tri prigovora na Referat Komisije koje je, da napomeno još jednom, Komisija jednoglasno odbacila.

U međuvremenu 2.11.2022, profesorki Vasiljević Tomić stiže zahtev sa Arhitektonskog fakulteta da odgovori na prijavu za neetičko ponašanje u pisanim radovima koja je podneta 20.10.2022 (čime je probijen rok od osam dana u okviru kojih je po Pravilinku trebalo pribaviti odgovor od koleginice Vasiljvić Tomić). Ovde valja napomenuti i to da je prijavu Etičkoj komisiji podnela ista osoba koja je podnela i jedan od prigovora na Referat Komisije kojim se predlaže izbor profesorke Vasiljević Tomić u zvanje redovnog profesora a za koji je Komisija našla da je neutemeljen. Ubrzo nakon odgovora koleginice Vasiljević Tomić Arhitektonski fakultet daje mogućnost podnosiocu prijave da se izjasni o odgovoru koleginice Vasiljević Tomić ali ne i profesorki Vasiljević Tomić da se još jednom izjasni o novim navodima iz odgovora podnosioca prijave. Nakon toga, u neuobičajeno brzoj proceduru predlaže se formiranje Stručne komisije koja bi imala za mandat da se utvrdi tačnost navoda iz prijave Etičkoj komisiji.

Važno je napomenuti da se prijava za neetičko ponašanje odnosi na originalnost reprezentativne reference iz 2014. godine koju je profesorka Vasiljević Tomić bez ikakvih osporavanja koristila za svoje napredovanje u dva izborna ciklusa u proteklih osam godina. Stoga je vrlo neuobičajeno da se posle toliko godina baš u vreme onemogućavanja njenog napredovanja u zvanje redovnog profesora pokreće postupak pred Etičkom komisijom fakulteta za referencu koja do sada nije bila sporna i koja nije ni na koji način presudna za izbor koleginice Vasiljević Tomić.

U trenutku sastavljanja ove reakcije Stručna komisija još uvek nije formirana i čeka se na izjašnjavanje Veća naučnih oblasti građevinsko-urbanističkih nauka na drugu žalbu koleginice Vasiljević Tomić na novu odluku o neizboru u zvanje redovnog profesora. Još uvek se čeka i nova reakcija Ombudsmana budući da je i njemu podnesen novi prigovor na novo obrazloženje neuspešnog izbora koleginice Vasiljević Tomić. U međuvremenu 14.12.2022. se oglasio i Zaštitnik građana tražeći po pritužbi oštećene koleginice relevante informacije sa Arhitektonskog fakulteta.

Imajući sve gore navedeno u vidu MASA konstatuje da je procedura za izbor jednog redovnog profesora za koji je profesorka Vasiljević Tomić obeležena brojnim proceduralnim propustima (prvenstveno odustvom obrazloženja odluke da se ne podrži izveštaj komisije), netransparentnim procedurama i neakademskim pritiscima na koleginicu Vasiljević Tomić sa jasnim ciljem da se opstruira ne samo njen izbor u zvanje redovne profesorke već i njen ostanak na Arhitektonskom fakultetu.

Imajući sve ovo u vidu MASA apeluje na sve odgovorne u akademskoj zajednici, Arhitektonskom fakultetu i nadležnim univerzitetskim telima da ne dozvole da u kratkom roku još jedna profesorka Arhitektonskog fakulteta ostane bez posla, nakon višedecenijskog rada u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Saopštenje MASA povodom situacije na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Posted on by MASA in Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) upućuje javni apel Univerzitetu u Beogradu i Ministarstvu prosvete Republike Srbije da pomognu u rešavanju krizne situacije na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beograd, odnedavno preimenovanom u Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača, a povodom izbora dekana Fakulteta.

Naime, prof. dr Danimir Mandić, aktuelni dekan je trenutno u svom trećem uzastopnom mandatu (prvi mandat 2015 – 2018, drugi 2018-2020 a treći započet 2021. godine) i sada se kandidovao za četvrti uzastopni mandat. Prema Zakonu o visokom obrazovanju (čl. 64, st. 1), dekan se bira „na tri godine sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, kao i po Statutu Univerziteta u Beogradu (član 65, st. 3) „na period od tri školske godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora”. Aktuelni dekan je nedavno izdejstvovao preimenovanje fakulteta, iz Učiteljskog u Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača, čime, kako se čini, pokušava da zaobiđe Zakon i Statut i predstavi svoj četvrti uzastopni izbor kao prvi jer se fakultet ne zove više isto. Ovakvo postupanje je očigledno pokušaj manipulacije i zaobilaženja zakonskih regulativa kako bi se ostvarila lična korist. 

Dodatno, postoje indicije da je aktuelni dekan Fakulteta vršio nedozvoljene pritiske na potencijalnog protivkandidata, da su za kandidaturu ostavljani bezrazložno i tendenciozno kratki rokovi, iako po Statutu Učiteljskog fakulteta, kandidat može predati neophodnu dokumentaciju najkasnije u roku od 30 dana od prihvatanja kandidature.

Sve navedeno se dešava u situaciji u kojoj nekoliko godina unazad na Fakultetu postoje samo elektronske sednice Nastavno-naučnog veća, uprkos zahtevima članova veća da se bar sednica evidentiranja kandidata za izbor dekana održi uživo (ili bar transparentnije sprovede glasanje koje je javno). Naime, na ovakvim sednicama članovi se izjašnjavaju po tačkama dnevnog reda tako što svoje glasove pojedinačno šalju mejlom na adresu pravnika Fakulteta (te nisu vidljivi drugim članovima Veća). Nakon isteka vremena za glasanje, pravnik pošalje svima kako se glasalo zbirno po tačkama dnevnog reda. Od pre godinu dana članovima veća je ukinuta mogućnost slanja cirkularnih pisama, čime je u značajnoj meri otežana svaka diskusija i svaki akademski dijalog o važnim pitanjima Fakulteta.

Imajući sve navedeno u vidu, netransparentno glasanje, nepostojanje pravih sednica Nastavno-naučnog veća, sprečavanje diskusije i akademskog dijaloga u vezi sa važnim pitanjima za Fakultet, potencijalne pritiske na protivkandidate i naročito pokušaj nezakonitog i protivstatutarnog kandidovanja za četvrti uzastopni mandat na mestu dekana, MASA smatra da je neophodno da se spreči potencijalno nezakonito poslovanje Fakulteta i da se istovremeno omogući članovima Nastavno-naučnog veća da ostvare svoja prava. Zbog toga apelujemo na sve relevantne instance, uključujući Univerzitet u Beogradu i Ministarstvo prosvete Republike Srbije da hitno pomognu Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beograd, odnosno Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača.