Osuda pretnji Aleksandru Matkoviću upućenih zbog analize isplativosti rudnika litijuma

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, oglašava se povodom još jednog napada na slobodnu misao i reč koje je Aleksandar Matković, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka, izgovorio, u dnevnom listu Danas, a nakon toga dobio ozbiljne pretnje smrću. 

Kolega Matković je dao kratku, ali efektnu, ekonomsku analizu rudarenja litijumom i pokušao da navedenim podacima iz relevantnih izvora pokaže da li zaista postoji ekonomska korist iz tog procesa, a da se ne zanemari i ugrožavanje životne sredine. Njegov tekst je ujedno i poziv na objektivno sagledavanje činjenica i svako ko raspolaže ekonomskim parametrima i ekonomskim znanjem, povodom ove teme, može ih ukrstiti sa podacima koje je kolega Matković izneo. Umesto toga, kolega Aleksandar Matković dobija ozbiljne pretnje, ne samo upućene njemu, već i članovima njegove porodice.

 Apelujemo i zahtevamo od nadležnih državnih organa da pokrenu efikasnu istragu i u najkraćem vremenskom roku, otkriju one koji pretnje smrću upućuju slobodnomislećem članu akademske zajednice, a ujedno apelujemo i na akademsku zajednicu i širu javnost, da daju bezrezervnu podršku kolegi Aleksandru Matkoviću. Slične pretnje su doživeli pojedini članovi akademske zajednice i u prethodnom periodu, koji su svojom kritičkom misli, izazvali nezadovoljstvo vladajućih struktura, koji svaki vid kritike i drugačijeg razmišljanja o važnim društvenim temama doživljavaju i predstavljaju kao direktan napad na državu (u ovom slučaju vlast) i shodno tome neprimereno reaguju.

Rekacija MASE na sve učestalije nasilje nad prosvetnim radnicima u Srbiji

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) poziva institucije Republike Srbije da bez odlaganja reaguju u cilju suzbijanja nasilja kome su poslednjih meseci sve učestalije izloženi školski nastavnici u Srbiji. Najnoviji slučaj, u kome je majka jednog učenika petog razreda osnovne škole na Novom Beogradu brutalno pretukla nastavnicu biologije samo zato što nije bila zadovoljna zaključenom ocenom na kraju školske godine, govori da ovo više nisu izolovani slučajevi koji se dešavaju na nekim udaljenim mestima, već da se suočavamo sa sve uobičajenijim obrascem nasilničkog ponašanja prema prosvetnim radnicima u Srbiji. 

Podsećamo da su pre samo nepunih mesec dana nastavnici organizovali veliki protest, takođe kao reakciju na jedan slučaja nasilja nad njima, i da im je tom prilikom iz Vlade Republike Srbije obećano da će se po hitnom postupku izvršiti izmene Krivičnog zakonika u cilju povećane krivično-pravne zaštite prosvetnih radnika.

Uprkos najavi bez realizacije, slučajevi nasilja prema nastavnicima su sve učestaliji i sve brutalniji a predstavnici institucija čini se da reaguju samo ukoliko dođe do pritiska javnosti. Zbog toga pitamo nosioce vlasti u Srbiji šta je još potrebno da se desi nakon tragičnih događaja od pre godinu dana i spirale nasilja u školama, koja se sve više okreće prema onima koji bi trebalo da budu temelj obrazovanja u svakoj normalnoj zemlji, kako bi se konačno preduzele odlučne mere u cilju povratka ne samo dostojanstva prosvetnih radnika, već sada i njihove elementarne bezbednosti?

Podrška studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u borbi za fer i demokratske izbore

MASA izražava punu podršku studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarnog režima) koji se bore za fer i demokratske izbore na kojima će moći da se kandiduje i da glasa svaki student ovog fakulteta.

Nakon tri osujećena pokušaja održavanja izbora za studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, studenti neformalne organizacije STAV u četvrtak 13.6. su blokirali zgradu Rektorata Univerziteta u Novom Sadu u kojoj je trebalo da se održe ponovljeni izbori po četvrti put. Ovaj put, studenti su ukazali na to da odluka o održavanju izbora u zgradi Rektorata nije u skladu sa pravilnikom koji je doneo sam Studentski parlament, a po kom se izbori održavaju u zgradi fakulteta. U prošlosti, STAVovci su takođe blokirali održavanje izbora zbog toga što je, postavljanjem nemogućih i neispunljivih uslova za kandidaturu, praktično onemogućeno bilo kome osim studentskoj organizaciji Studentski savez da se na izborima kandiduje. Naime, Studentski savez je jedina registrovana studentska organizacija na Filozofskom fakultetu i svi predstavnici studenata u Studentskom parlamentu dolaze iz ove organizacije. Da bi se neka organizacija registrovala kao studentska organizacija, njenu registraciju treba da odobre upravo predstavnici Studentskog parlamenta. Na izborima se može kandidovati i neformalna lista studenata uz uslov da sakupe potpise podrške od preko 500 studenata koji svi moraju lično doći u prostorije Studentskog parlamenta po listu za davanje podrške u relativno kratkom roku. Ovakvim pravilnikom o organizaciji izbora Studentski parlament već godinama onemogućava bilo koga drugog da se kandiduje i već duže vreme je jedina lista koja se za izbore i kandiduje. Prethodni pokušaji STAVa da pregovara sa predstavnicima Studentskog parlamenta o uslovima održavanja izbora su propali. 

Treba napomenuti i to da postoje nedvosmislene veze predstavnika organizacije Studentski savez sa Srpskom naprednom strankom, dok je aktuelna predsednica studentskog parlamenta bila prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima u Novom Sadu. Sve ovo ukazuje na to da postoji snažna politička volja vladajuće partije da drži pod kontrolom Studentski parlament Filozofskog fakulteta i koristi ga kao polugu uticaja na donošenje važnih odluka na fakultetu.

MASA se protivi svakoj politizaciji studentskih organizacija, naročito kada je njen cilj vršenje uticaja na akademske institucije i brutalno kršenje akademske slobode. Upravo je i na drugim fakultetima univerziteta u Srbiji prisutan trend politizacije studentskih organizacija, što je nedopustivo i postaje zabrinjavajuće za celu akademsku zajednicu. Podržavamo hrabrost i upornost studenata iz organizacije STAV da se bore za elementarne demokratske principe da biraju i budu birani. Kad se pravo savija kao lim pod rukama moćnih, pravda mora biti čelik u rukama hrabrih.

Izveštaj sa okruglog stola o krizi u obrazovanju

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala Okrugli sto 13.5. U Medija centru pod nazivom: „Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije“.

Problem koji pogađa većinu državnih fakulteta je nagli pad interesovanja za studiranje, pri čemu je manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije. Kao skup mera ka rešenju, osam dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu se odvažilo da formira jednu jasnu Platformu koja je zatim podržana od strane Univerziteta u Beogradu i stručnih udruženja. Pregovori sa Ministarstvom prosvete su počeli pre godinu dana. Konkretna tema ovog okruglog stola je pomenuta platforma, njen prijem od strane države i društva u celini.

Učesnici okruglog stola su bili:
prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB
prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Skupu su prisustvovali zainteresovani članovi akademske zajednice sa nekoliko fakulteta i instituta kao i pripadnici medija. Predstavnici Ministarstva prosvete nisu prihvatili poziv uz zahtev da se skup odloži.

Razgovor je vođen kroz tri tematska okvira: uvid u problem i predloženu platformu, trenutni napredak – odgovor državnih organa i javnosti, zaključak i predlog daljih koraka. Nakon uvodnog izlaganja o motivaciji za skup i ozbiljnosti ove krize, učesnici su u prvom krugu identifikovali sve aspekte problema i komentarisali ponuđena rešenja unutar platforme. Zaključeno je da su aspekti brojni i uvezani, počev od neprilagođenih nastavnih programa i nepostojanja pouzdane statistike do finansijskih problema. Međutim, kao ključni generator celog procesa izdvojio se uniženi status školskih nastavnika i sa finansijskog stanovišta i sa stanovništva položaja u društvu. Nastavnik je lišen digniteta, opterećen administracijom, izložen raznim pritiscima i nezaštićen. Ovako loš položaj povlači za sobom nužnu negativnu selekciju, politizaciju i pad kvaliteta nastave. U drugom krugu su izneti utisci o trenutnom prihvatanju ideja Platforme od strane izvršne vlasti i javnosti. Zaključeno je da je napredak minimalan, delimično zbog smena u ministarstvima u skorašnjem periodu ali pre svega zbog odsustva motivacije da se kriza u obrazovanju reši. U trećem krugu je zaključeno da je nužno dalje vršiti pritisak, ne samo na resorno ministarstvo nego na celu državnu administraciju, kroz sinergiju akademske zajednice, stručnih udruženja i sindikata prosvete. Jedan od ključnih uslova za oporavak obrazovanja je depolitizacija školstva koja je omogućena zakonom iz 2017. godine.

Cilj ovog okruglog stola je bio da se skrene pažnja na opasan trend urušavanja obrazovnog sistema do nivoa da je sada već ugroženo i njegovo elementarno funkcionisanje. Ovaj problem traži široku društvenu akciju jer njegovo nerešavanje donosi dalekosežne i duboke posledice za celo društvo. Zato MASA ovim skupom i drugim aktivnostima teži da utiče na donosioce odluka kako bi uvideli nužnost hitnog reagovanja.

Saopštenje povodom novog Pravinika REM-a

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti oštro reaguje i kritikuje Pravilnik o uslovima i kriterijumim za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge, koji je nedavno usvojen na sednici Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Naime, u okviru Pravilnika je izostao deo u članu 29. gde se navode vrste programa i u kojoj meri će biti zastupljena određena vrsta programa, a koji je u prethodnom Pravilniku govorio i o tome šta se smatra kvalitetnim programom: „Kvalitetnim programom smatra se program u kome naučno-obrazovni, kultrurno-umetnički, dokumentarni ili dečiji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno čine više od 20% ukupno godišnje objavljenog programa“. 

Prilikom dodele nacionalne frekvencije emiterima koji su konkurisali za tu poziciju 2023. godine, primećene su brojne nepravilnosti, uključujući nepoštovanje kriterijuma struke, profesionalizma i kvaliteta programa. Sve televizije koje su dobile nacionalnu pokrivenost, nisu mogle jasno i precizno da dokažu ispunjavanje kriterijuma kvaliteta programa. Za neke buduće dodele nacionalne frekvencije emiterima, očigledno, to više neće ni biti neophodno.

MASA se ovim putem oglašava, jer želi da istakne da izostavljanje kvaliteta, znači odustajanje od razvojnog prioriteta, od vrhunskih performansi, od merila izvrsnosti, udaljavanje od „karakteristika entiteta koje se odnose na mogućnost da on zadovolji utvrđene i izražene potrebe“. Ovakav pristup REM-a pokazuje da kvalitet, kao kriterijum, nije toliko bitan, što su dosadašnji emiteri nosioci nacionalne frekvencije više puta i pokazali. Nažalost, i na drugim nivoima postoji nebriga o navedenim programskim oblastima. Na delu je ruiniranje obrazovanja, katastrofalan odnos države prema kulturi, nauka se suočava s izazovom dogmatske indoktrinacije mladih, koji postaju sve konzervativniji, teže antiintelektualizmu i sve više podležu stereotipima i predrasudama. 

MASA insistira na preispitivanju novog Pravilnika REM-a, uključivanju stručne javnosti u otvorenu kvalitetnu razmenu argumenata i činjenica, koje će naglasiti značaj negovanja kvaliteta medijskog programa emitera sa nacionalnom frekvencijom, naročito u oblastima naučno-obrazovnog, kulturno-umetničkog, dokumentarnog ili dečijeg programa.

MASA organizuje okrugli sto- Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje okrugli sto pod nazivom Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost 
nastavničke profesije.

U fokusu akademske i šire javnosti je već neko vreme problem naglog pada interesovanja za studiranje na većini fakulteta državnih univerziteta u Srbiji.
Manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije.U skladu sa tim, pokrenuta je Plaforma osam dekana koja je dobila podršku Senata Univerziteta u Beogradu.

Okrugli sto će se održati u ponedeljak 13.5.2024. od 13:30hMedija centar, mala sala (Terazije 3, Beograd).

Na događaju će govoriti: 

prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB 
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB 

prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB 
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB 
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB 
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija 
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Tužba gradonačelnika Bora kao još jedan vid zastrašivanja univerzitetskih profesora

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje još jedan pokušaj represije aktuelne vlasti zbog javno izrečenog mišljenja od strane univerzitetskih profesora u Srbiji. Ovoga puta, meta lokalnih vlasti je prof. dr Snežana Šerbula sa Tehničkog fakulteta u Boru, koji je deo Univerziteta u Beogradu. Koleginicu Šerbulu je tužio gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić zbog navodnog izazivanja panike i nereda, a sve to zbog izjave u programu „Probudi se“ TV Nova o potencijalnoj izgradnji mini nuklearne elektrane u Boru i opasnostima od mogućeg akcidenta. Ono što je u svemu najapsurdnije, koleginica Šerbula je ovu izjavu dala sa pozicije Šefa katedre za zaštitu životne sredine, ali i kao žiteljka Bora, dakle kao neosporno stručna osoba i direktno zainteresovana građanka za posledice potencijalno opasnog i vrlo verovatno, nezakonitog čina. 

Nakon što ju je gradonačelnik Bora tužio profesorka Šerbula je bila prinuđena da da izjavu policiji, kao i da o svom trošku angažuje advokata u pokušaju da izdejstvuje odbacivanje tužbe kao neosnovane. Teško je zamisliti da će bilo koji sud, ma koliko bio naklonjen režimu, zaista i potvrditi tužbu protiv jedne profesorke za javno izneseno naučno mišljenje iz oblasti njene ekspertize, ali ovo za podnosioca verovatno i nije bio glavni cilj. Kao i u slučaju drugih progonjenih univerzitetskih profesora koji su se usudili da iznesu kritičke sudove, glavni cilj ove tužbe je da se pruži još jedan primer kako će proći oni koji se drznu da upozore na opasnosti i argumentovano kritikuju odluke vlasti, čak i sa uskostručnih pozicija.

MASA smatra da je ovim činom polje za stručnu, kritičku i slobodnu javnu debatu u Srbiji dodatno suženo i da ukoliko akademska zajednica odlučno ne stane na stranu svojih kolega, koji imaju hrabrost, da sa pozicija struke, ukažu na dramatične probleme sa kojima se naše društvo suočava, onda će i njeno pravo na odbranu struke, kao takve, izgubiti bilo kakav legitimitet. 

Održana je četvrta godišnja Skupština MASE

Redovna godišnja Skupština MASA je održana 21.3.2023. u hibridnom modelu, gde je deo članova bio fizički okupljen u prostorijama Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, dok je drugi deo članova Skupštini prisustvovao preko Zoom platforme.

Programski i finansijski izveštaji za 2023. godinu su  jednoglasno usvojeni.

U radnom delu Skupštine je nakon kratke diskusije jednoglasno je usvojeno formiranje dve radne grupe:

  • Praćenje standarda kvaliteta – akreditacija i pridržavanje standarda akademskih institucija, kao i etička pitanja;
  • Promocija stručnog autoriteta – jačanje značaja reči struke u javnosti i prema donosiocima odluka. Za učešće u radu radnih grupa prijavilo se preko dvadeset aktivnih članova.

U okviru četvrte tačke dnevnog reda predsedavajući je pozvao sve prisutne članove Skupštine da daju svoje viđenje i predloge aktivnosti u narednom periodu. Prisutni su se osvrnuli na delovanje MASE u prethodnom periodu i izneli svoje predloge za efikasnije delovanje MASE u predstojećoj godini.

Prisutni su se složili da je neophodno da MASA u narednom periodu usredsredi sve raspoložive resurse na očuvanje integriteta akademske zajednice i univerziteta. Istaknuto je da se vrednost dosadašnjeg rada MASE neprestano potvrđuje, te da članovi akademske zajednice i šire javnosti prepoznaju MASU kao značajnog aktera u očuvamo integritet akademske zajednice.

Подршка доценту ПБФ Вукашину Милићевићу

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) најоштрије осуђује још један у низу уклањања или ућуткивања слободномислећих наставника запослених на Универзитету у Београду. Поново сведочимо отпуштању наставника Православног богословског факултета  (ПБФ) који су 2017. године потписали „јавни апел да је теорија еволуције једина тренутно научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на Земљи”, а међу њима је био и доцент Вукашин Милићевић. Упркос позитивном реферату који су потписали сви чланови комисије за његов избор у звање доцента, чланови изборног већа на ПБФ-у, Универзитета у Београду (УБ) одбацили су тај извештај. Тиме се указује на опасност, као и у случају других наставника који су на исти начин у претходном периоду отпуштени са овог факултета УБ, да ПБФ све више функционише као догматска институција која руши углед УБ. 

Због овога апелујемо на УБ да коначно прекине ћутњу и супротстави се прогону наставника и сарадника запослених на факултетима у његовом саставу. Подсећамо јавност на то да је изменама Закона о високом образовању донетим 2021. године омогућено да Синод Српске православне цркве (СПЦ) као вануниверзитетско тело, утиче на избор у звање наставника ПБФ-а. Иако је МАСА упозоравала на чињеницу да је то у супоротности са аутономијом универзитета и борила се против уношења поменутог у Закон, УБ је без икаквог супортстављања прихватио такву измену. Сматрамо да одговорност сада сносe управо руководећи органи УБ, те стога очекујемо да овог пута подигну глас и осуде неакадемски и неморалан чин са ПБФ-а према доценту Вукашину Милићевићу, те спрече његово отпуштање. 

Подсећамо да је прогон просвећених интелектуалаца неспутаних догмама саставни део дугогодишњег ниподаштавања образовања и стручности. У случају ПБФ-а овакав однос политичких елита према високом образовању, али и опортунистички подстакнута снисходљивост према појединим црквеним великодостојницима запечатила је судбину поменуте групе професора, доцената и асистената који су јавно жигосани а затим полако одстрањивани са ПБФ-а. Професор Максим Васиљевић добио је 2020. отказ након што му Синод СПЦ није дао благослов за наставничку позицију. На исти начин је отпуштен и професор Родољуб Кубат, а доценту Марку Вилотићу ускраћена настава, док је 2022. отпуштен и доцент Андреј Јефтић. Претходни декан епископ проф. др Игнатије Мидић био је принуђен да поднесе оставку јер је Синод СПЦ захтевао његову смену. Хајка се наставила сада и приликом избора доцента Вукашина Милићевића, који и поред позитивног реферата надлежне комисије се сада налази пред отказом.

Spinovanjem do pretnji i ugrožavanja bezbednosti profesora Gruhonjića

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (МАSA) osuđuje pretnje upućene novinaru i vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinku Gruhonjiću. Nepotpunim i manipulativno izabranim isečcima sa jednog javnog skupa i daljim tendencioznim interpretacijama, sprovodi se organizovana kampanja uperena ka kolegi Gruhonjiću.

Izjave na jednom neformalnom skupu, van okvira akademskih institucija, ne mogu biti povod za svojevrsni progon unutar fakulteta. Ne ulazeći u izrečeno, i shvatajući osetljivost javnosti, smatramo da je sloboda govora neprikosnoveno pravo intelektualca na svakom mestu. U smišljenom obračunu, montirani snimci iz dubine interneta prenose se kao vesti u tabloidnim glasilima a po modelu kojem smo već više puta svedočili, iza ovih vesti slede salve pretnji po život pojedinca i njegove porodice, kao i pozivi da se prof. Gruhonjiću da otkaz. Sloboda govora nosi odgovornost za izrečeno, ali ne sme da podrazumeva javni linč.

Izražavamo kolegijalnu solidarnost jer svedočimo kako se kroz različite vidove pritisaka, javne prozivke i spinovanjem putem medija i društvenih mreža praktikuje zastrašivanje javnosti, sputava integritet kritičkih glasova u akademskoj zajednici i ugrožava lična bezbednost njenih članova.