Izveštaj sa tribine održane u cilju pokretanja diskusije o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizovala je tribinu koja se održala u utorak, 15.3.2022. godine, u galeriji Polet. Namera je bila da se pokrene široka akademska diskusija o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni povod za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.

Tribinu je moderirao prof. dr Dušan Pavlović, član KO MASE, dok su učesnici bili:

Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta BU
Vladimir Milić, generalni sekretar Rektorata BU
Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta BU

U otvrenom i sadržajnom razgovoru u kome je učešće uzela i publika iskristalisalo se nekoliko pravaca buduće delovanja u smislu reforme postojećih procedura za izbor nastavnika i zasnivanja trajnog radnog odnosa:

1) Potrebno je pokrenuti procedure za izmenu Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojima se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu. Neki od predloga koji su se čuli na tribini odnosili su se na uvođenje obaveznog pojedinačnog obrazloženja prilikom glasanja za izbor nastavnika ukoliko se glasa protiv predloga Izborne komisije. Pored toga, neki od učesnika tribine predložili su potpuno isključivanje NNV iz procesa donošenja odluke o izboru nastavnika, odnosno da je dovoljno da odluku o izboru donose stručna veća Univerziteta, koja i sada ima poslednju reč pri izboru nastavnika. Još jedna moguća izmena pravilnika kojima se uređuje izbor nastavnika mogla bi se odnositi na etičku i disciplinsku odgovornost za različite zloupotrebu procesa izbora u zvanje. Za obe reforme postoje uporišta u postojećim pravilnicima i etičkom kodeksu Univerziteta u Beogradu.

2) Potrebno je nastaviti diskusiju o mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa nastavnika na Univerzitetima u Srbiji pre izbora u zvanje redovnog profesora. Ovo se može urediti ili linearno, spuštanjem mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa već pri izboru u docentsko ili zvanje vanrednog profesora ili po određenim segmentima, recimo kod opštih predmeta kao što su strani jezici. Na ovaj način bi se smanjio pritisak za napredovanje u zvanje redovnog profesora sa osnovnim motivom zasnivanja trajnog radnog odnosa koji je često praćen odsustvom neophodne motivacije za nastavak naučne karijere. Sa druge strane, u takvim okolnostima bilo bi moguće postrožiti uslove za sticanje najvišeg zvanja budući da bi ono bilo oslobođeno socijalne komponente trajnog zbrinjavanja nastavnika (jer bi ovo već bilo rešeno sa nekim od nižih zvanja).

Takođe, mogućnost ranije trajnog zaposlenja bi motivisala kvalitetne studente da ostanu na fakultetu budući da smo sada sve češće u situaciji, posebno na tehničkim fakultetima, da najkvalitetniji studenti odlaze na tržište rada gde dobijaju daleko povoljnije uslove pri zasnivanju radnog odnosa, kako u pogledu finansija tako i u pogledu zasnivanja trajnog radnog odnosa.

Na kraju, zasnivanje trajnog radnog odnosa u kasnim četrdesetim ili pedesetim godinama dovodi i do jedne vrste infantilizacije onih koji se nalaze u zvanjima nižim od redovnog profesora čime se i njihovo dostojanstvo pa i radna prava ozbiljno narušavaju.

Komparativna analiza procedure napredovanja u viša zvanja i zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetima u Hrvatskoj i Srbiji

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) inicirala je izradu komparativne analize procedure naprdovanja u viša zvanja i zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetima u Hrvatskoj i Srbiji. 

Cilj ovog izveštaja, autorke Dejane Nešić, je da nas uputi u proceduru napredovanja u viša zvanja i zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetima u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj. U zaključnom delu izveštaja se komparativno analiziraju način i postupak sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu i Sveučilišta u Zagrebu kroz odgovore na ključna pitanja:

1) Kako se pokreće inicijativa za napredovanje nastavnika?

2) Ko je u okviru procedure izbora nadležan za donošenje odluke? (u okviru ovog dela analize podrobnije se opisuju obe procedure i pravi paralela u hrvatskom i srpskom zakonodavstvu)

3) Da li nastavnik po dobijanju zvanja radni odnos zasniva na određeno ili na neodređeno vreme?

Izveštaj možete pronaći na sledećem linku.

MASA organizuje tribinu u cilju pokretanja diskusije o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na tribinu povodom naše namere da pokrenemo široku diskusiju o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni razlog za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.

Tribina će se održati u utorak, 15.3.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Gornici/e:

  • Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta
  • Vladimir Mikić, generalni sekretar Rektorata BU
  • Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta

Razgovarećemo o sledećim temama:

1)     Izmena Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojim se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na univerzitetu u Beogradu (ključna promena – Etička i disciplinska odgovornost za zloupotrebu procesa izbora u zvanje; obavezno obrazloženje odluka svih učesnika (donosioca odluka) u procesu izbora u zvanje), itd..

2)     Izmena Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojim se uređuju postupak zasnivanja radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beograd (ključna promena – zanivanje trajnog radnog odnosa sa sticanjem (prvog) nastavničkog zvanja)

3)     Izmena pravilnika kojim se uređuju minimalni uslovi za izbor u nastavnička zvanja (ključna promena – Međunarodna prepoznatljivost kao uslov za napredovanje)

 

Podrška Goranu Markoviću

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje napade predstavnika aktuelne vlasti u Srbiji na našeg proslavljenog režisera, profesora emeritus Gorana Markovića. Kao predstavnici akademske zajednice posebno smo zgroženi nad činjenicom da je ovaj brutalni verbalni napad potekao od članice Univerziteta u Beogradu, profesorke Darije Kisić Tepavčević, trenutno na poziciji ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Upravo ona bi morala da zna da kolegijalnost predstavlja jedno od osnovnih načela Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, a koje je grubo prekršila svojom sramnom izjavom na društvenoj mreži Instagram.

Jedan od osnovnih motiva za formiranje naše organizacije, čiji je osnivački akt između ostalih potpisao i profesor Goran Marković, upravo je bila zaštita profesionalne etike i integriteta članova akademske zajednice. Od osnivanja naše organizacije ukazujemo na činjenicu da je sloboda javnog izražavanja mišljenja sve više na udaru nosilaca visokih državnih funkcija, sa ciljem omalovažavanja, ućutkivanja, pa i zastrašivanja pripadnika i pripadnica akademske zajednice.

Nažalost, ova konstatacija je danas aktuelnija nego ikada pre i vraća nas u neka prošla vremena kada su intelektualci javno sramoćeni, proganjani i zatvarani zbog svojih umetničkih dela ili stavova koje su iznosili u javnosti. Posle policijskog legitimisanja i nedavnih partijski ostrašćenih i neprofesionalnih uvreda koje je na račun Gorana Markovića izrekla ministarka u Vladi Republike Srbije Darija Kisić Tepavčević, ispod časti i dostojanstva lekarske struke, usledio je i sramotni tvit premijerke Ane Brnabić. Dok prva, kao epidemiolog, daje sebi za pravo da nekome postavlja „dijagnozu“, druga koristi zvanični tviter nalog kako bi pružila podršku opskurnim idejama o zidanju ludnica u koje bi se smestili neistomišljenici, sa profesorom Markovićem na čelu

Ostaje nam da se zapitamo kada će se sa verbalnog preći na fizičko zlostavljane kritički nastrojenih intelektualaca u Srbiji, kao što smo prethodnih nedelja imali prilike da vidimo na ulicama tokom protesta građana. Vređanje zdrave pameti od strane premijerke Vlade je nažalost postalo konstanta u Srbiji. Međutim, posebno je poražavajuće brukanje lekarske struke zarad partijskih interesa od strane ministarke Darije Kisić Tepavčević uz iznošenje uvredljive anamneze i dijagnoze van kodeksa lekarske etike. To je ujedno i sramota Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je završila i zato smatramo da ne zaslužuje zvanje profesora. MASA traži i od Medicinskog fakulteta, i Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva zvanično ograđivanje od navedene izjave Darije Kisić Tepavčević, kao i oduzimanje licence dotičnoj od strane Lekarske komore Srbije.

Javnom linču našeg proslavljenog reditelja, da podsetimo, prethodilo je nakon brojnih sramotnih pritisaka predsednice UO Filmskog centra Srbije Jelene Trivan i poništavanje konkursa za sufinansiranje filmova eminentnih domaćih reditelja na kome je stručna komisija, između ostalih kandidata, predložila da se finansijski podrži film Gorana Markovića. Navedeno predstavlja atak na principe čestitosti, javnost i transparentnosti koje MASA zagovara u akademskoj zajednici i neguje u svom radu. Još opasnije međutim je to što se ovim narušavaju univerzalne vrednosti na kojima počiva svako demokratsko društvo u svetu, uz dostojanstvo profesije koje predstavaljaju. Bez kritike, poput one koje u svojim metaforama britko iznosi Goran Marković nema ni razvoja, ni naučnog ni društvenog. Što pre to shvate predstavnici vlasti u Srbiji biće im lakše da prihvate činjenicu da kritike neće prestati, ni dok su oni vlast ni kada dođe neka druga vlast a da će svaki pritisak samo rezultovati sve većim otporom, poput onog koji se proteklih nedelja prelio na ulice Srbije bez obzira na preduzete mere zastrašivanja javnosti.

Izveštaj o aktivnostima MASE povodom privatizacije Instituta Jaroslav Černi

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti je tokom prethodnih meseci aktivno učestvovala u nizu aktivnosti koje se tiču sporne privatizacije Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. Zajedno sa nekoliko organizacija (Inicijativa Pravo na vodu, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu- RERI, Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA) MASA je sprovela niz aktivnosti po ovom pitanju. Među njima izdvajamo:

Konferencija za novinare TEKUĆI PROBLEM: Stop privatizaciji instituta „Jaroslav Černi“. Konferencija za novinare održana je 1. novembra 2021. godine u Velikoj sali Medija centra. Na konferenciji je predstavljen apel kao i argumentaciju za zaustavljanje ovog procesa i zaštitu instituta. Jedan od osnovnih ciljeva bio je i ukazati na to da kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama imaju neprocenjiv značaj za celo društvo imajući u vidu rastuću opasnost od prirodnih pojava, promene klime, (suše i poplave) i ljudskog nemara (zagađenja vode, vazduha i tla). Kao i to da kombinovane sa nekontrolisanom eksploatacijom, nelegalnim privatizacijama, otimanjem vodnih i drugih prirodnih dobara, ove opasnosti mogu izazvati katastrofu.

Ukazano je na činjenicu da je preduslov za očuvanje i održivo upravljanje vodnim dobrima, uz uvažavanje ljudskih prava u toj oblasti, jesu stručne organizacije sa dokazanom reputacijom, profesionalnim integritetom, poslovnom etikom, kao i nezavisni stručnjaci koji nude profesionalno korektna i održiva rešenja.

Na konferenciji su govorili:

  • Olga Nikolić, Mreža za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA)
  • Iva Marković, inicijativa Pravo na vodu
  • Jovan Rajić, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
  • Branislav Božović, hidrogeolog – Nacionalna ekološka asocijacija (NEA)
  • Vesna Jakovljević, Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA)

Stručna diskusija TEKUĆI PROBLEM: Privatizaciji instituta „Jaroslav Černi“ održana je online (Zoom) 4. novembra 2021. Jedan od osnovnih povoda za pokretanje stručnih diskusija jeste nedostatak informacija u javnosti o tome zašto bi trebalo ili ne bi trebalo privatizovati ovaj institut, s obzirom na delatnosti koje obavlja i s obzirom na moguće posledice ove privatizacije po društvo, a posebno vezano za upravljanje vodama i brigu o životnoj sredini. Neka od pitanja koja su pokrenuta u toku diskusije bila su: Zašto je „Jaroslav Černi“ značajan? Treba li da bude proglašen institutom od strateškog interesa za Republiku Srbiju? Šta bismo kao društvo potencijalno izgubili, a šta bismo dobili privatizacijom? Ima li razloga za zabrinutost da bi se privatizacijom ovaj važan institut stavio u službu privatnog, umesto javnog interesa? Bila su samo neka od pitanja koja su postavljena u diskusiji. U diskusiji su učestvovali: Prof. dr Čedo Maksimović, Prof. dr Zoran Stevanović, Dr Milica Tomašević, Dipl. inž. Veljko Dimitrijević. Diskusiju je moderirala mast. filoz. Olga Nikolić.

Snimak diskusije možete pogledati ovde

Pored gore pomenutog, MASA je u saradnji sa navedenim organizacijama pokrenula peticiju koju je potpisalo preko 25 000 građana. Peticiju je grupa organizacija predala Ministarstvu privrede protiveći se spornoj privatizaciji Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.

Takođe, upućen je apel stanovništvu, a posebno stručnoj i akademskoj javnosti, da se usprotive privatizaciji i ustanu u odbranu javnog interesa, kvaliteta vode i prirodnih dobara radi održive budućnosti javnog zdravlja stanovništva Srbije.

Na kraju upućeni su i dopisi nadležnim institucijama o momentalnom obustvaljanju privatizacije Instituta Jaroslav Černi: Vladi Republike Srbije-premijerki Ani Brnabić, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja- Ministru Branku Ružići i Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj. U prilogu dopisa dostavljeni su i tekst peticije kao i, u tom trenutku, 22347 online potpisa građana.

Apel za obustavljanje privatizacije Instituta Jaroslav Černi

Objavljeno od strane MASA u Vesti
MASA je tokom oktobra meseca učestvovala u nekoliko aktivnosti povodom poziva koje je Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo radi prodaje kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD za koje inicijativa Pravo na vodu smatra da je to nedopustiv potez s obzirom na značaj i važnost nezavisnosti ovakve institucije za budućnost kvaliteta vode, prirodnih resursa i i zaštite zdravlja stanovništva Srbije.
Jedna od aktivnosti odnosila se na upićivanje apela organizacije Pravo na vodu upućuje stručnoj i akademskoj javnosti da se usprotive privatizaciji i ustanu u odbranu javnog interesa, kvaliteta vode i prirodnih dobara radi održive budućnosti javnog zdravlja stanovnštva Srbije.
Pozivamo vas da nam se pridružite da zajedno dignemo glas i apelujemo protiv ovakvog štetnog procesa, za korist čitavog društva.


Hitno obustaviti privatizaciju Instituta Jaroslav Černi!

Kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama od neprocenjivog su značaja za celo društvo imajući u vidu rastuću opasnost od prirodnih pojava, promene klime, (suše i poplave) i ljudskog nemara (zagađenja vode, vazduha i tla). Kombinovane sa nekontrolisanom eksploatacijom, nelegalnim privatizacijama, otimanjem vodnih i drugih prorodnih dobara, ove opasnosti mogu izazavati katastrofu.
Visoki procenat vodovoda u Srbiji ima vodu koja koja ne ispunjava standarde za piće, više od trećine vode izgubi se u mreži za distribuciju, a visok procenat stanovništva, naročito u prigradskim i ruralnim oblastima, nema uopšte pristup zdravoj pijaćoj vodi. Gradske i industrijske otpadne vode bez prešišćavanje zagađuju vodotokove. Po stepenu i kvalitetu prečišćanaja otpadnih voda Srbija je na začelju u Evropi, dok u isto vreme državni vrh, za buduća postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) uslovljava primenu prevaziđenih, prljavih tehnologija i angažovanje unapred poznatog izvođača za izvođenje većine tih radova.
Preduslov za očuvanje i održivo upravljanje vodnim dobrima uz uvažavanje ljudskih prava u toj oblasti jesu stručne organizacije sa dokazanom reputacijom, profesionalnim integritetom, poslovnom etikom, kao i nezavisni stručnjaci koji nude profesionalno korektna i održiva rešenja. Oni treba da rade nepristrasno, u uslovima bez pritisaka i bez zakulisnih mešanja, netransparentnih kriterijuma i ostalih elemenata korupcije širih razmera. Nažalost, svedočimo da se ignorišu nedavno dostavljena stručna mišljenja vodećih naučnih instutucija o projektima na kojima se trenutno radi.

Veliki broj najznačajniji hidrotehničkih objekata i vodoprivrednih sistema na prostorima bivše Jugoslavije kao i u velikom broju zemalja u svetu, izgrađeni su u prethodnim decenijama uz učečće stručnjaka iz Instituta „Jaroslav Černi“ (IJČ) u sadaradnji sa vodećim naučnim institucijama i priznatim stručnjacima u zemlji.
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo drastičnog srozavanja kvaliteteta infrastrukturnih sistema, kvaliteta životne sredine, naročito vode i vazduha. Ovo je dobrim delom izazvano urušavanjem nezavisnosti i stručnog nivoa vodećih planskih i projektantskih institucija i organizacija, koje su primorane da rade po diktatu, na osnovu stručno nepotvrđenih kriterijuma. Poslove koje finansira država dobijaju samo “podobne” ili anonimne novoformirane organizacije, koje nejasne kvalifikacije nadomešćuju visokim stepenom servilnosti. Takva sudbina, u poslednjih nekoliko godina, nije zaobišla ni IJČ koji je nedavno odobrio nekoliko stručno neprihvaljiih rešenja, a primer za to je i gradnja na zaštićenom Makiškom izvorištu pitke vode.

U IJČ je trenutno u toku razrada nekoliko projekata sumnjive svrhe. Primer je recikliranje projekta postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) za Beograd u Velikom Selu, po prevaziđenoj, zastareloj i preskupoj, prljavoj tehnologiji. Umesto da se radi po savremenim, ekološki superiornijim, energetski efikasnijim, daleko jeftinijim, a za javno zdravlje mnogo kvalitetnijim tehnologijama, donosioci odluka su netransparentno, nezakonito, preuzeli na sebe izbor tehnologija što je optimizacioni posao profesionalnih projektanata i nije isti za sve gradove. Takođe, direktnim nametanjem jednog izvođača, građani Srbije moraće da vraćaju višetruko veće sume kredita kroz javne budžete. Inicijalno procenjena vrednost potrebnih investicija u sistem kanalizacije i PPOV za sve gradove u Srbiji od strane ekspertske grupe koju je finansirala EU, drastično se povećava, bez neophodne stručne analize, tako da je već dostigla 4 do 5 puta veću sumu. Za potrebe dnevne politike taj se iznos dalje proizvoljno povećava, kako bi “invsticije u ekologiju” zvučale što impresivnije.

Vrlo šokantna je početna cena privatizacije IJČ. Poređenja radi, za Nacionalni stadion planira se izdvajanje oko 250 miliona evra (takođe u zoni izvorišta pitke vode na Surčinskom polju), a najvažniji javni naučni institut iz oblasti vodoprivrede nudi na “rasprodaji” za 2.5 miliona evra (1% investicije za stadion).
Plašimo se da se ovom privatizacijom, do nedavno jedne od retkih preostalih nepristrasnih institucija, otvara prostor da IJČ bude primoran da razradjuje i potpisuje projekte i rešenja koja nepristrasna struka sa sopstvnim integritetom i profesionalnm etikom u regularnim okolnostima i zakonskim procedurama nikada ne bi prihvatila.
Privatizacija neće rešiti nagomilane probleme urbane vodne infrastrukture, vodoprivrede, životne sredine, niti samog IJČ, već će ih višestruko zakomplikovati. Umesto javnog interesa, stručno znanje će da se stavi u funkciju privatnog profita, po svemu sudeći netransparentnog vlasnika iz koga se kriju još manje poznati stvarni donosioci odluka. Ovakvom politikom će se dodatno erodirati integritet struke i ugroziti pravo svih stanovnika na zdravu pitku vodu i životnu sredinu.

Narod Srbije to ne zaslužuje i ne prihvata. Ulog je suviše velik i višestruko opasan za nekoliko narednih generacija. Na osnovu gore iznetih agrumenata tražimo da se proces privatizacije Instituta Jaroslav Černi obustavi a da donosioci odluka u Srbiji stvore uslove da institut može da posluje po regularnim tržišnim uslovima u kojima se ulaganja u vodne/ vodoprivredne sisteme realizuju u skladu sa stvarnim potrebama i ekonomskim mogućnostima društva, a troše uz poštovane pravila struke i poslovne etike. Na taj način Institut treba nesmetano da nastavi da radi, u korist javnog dobra i interesa građana Srbije.

Saopštenje MASA povodom konkursa Pokrajinskog sekretarijata za finansiranje kratkoročnih istraživačkih projekata

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Nastavlja se netransparentno finansiranje projekata od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost AP Vojvodine

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti od svog osnivanja prati aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost (skr. Pokrajinski sekretarijat), a naročito konkurse za finansiranje istraživačkih projekata visokoškolskih institucija. U prethodne dve godine, MASA je uputila dva saopštenja u vezi sa netransparentnošću konkursa za finansiranje kratkoročnih istraživačkih projekata visokoškolskih institucija i jednom prilikom pohvalila izvestan napredak koji je učinjen u transparentnosti objavljivanja rezultata istoimenog konkursa.

Dvadeset šestog novembra 2021. godine Pokrajinski sekretarijat objavio je rezultate konkursa za (su)finansiranje projekata od značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine za projektni ciklus 2021-2024. U odnosu na konkurse za finansiranje kratkoročnih projekata koje je do sada pratila MASA, primetan je napor da se u samom tekst konkursa konkretnije definišu kriterijumi bodovanja projekata, što je bio jedan od zahteva MASE u prethodnim obraćanjima Pokrajinskom sekretarijatu. Ipak, smatramo da je jedan od definisanih kriterijuma – značaj predloga projekta za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine definisan veoma uopšteno, bez specifikovanja tema koje bi zavredele takav poseban značaj. Po ovom kriterijumu projektima se može dodeliti do 9 bodova, čime se ostavlja prostor za provizorno dodeljivanje značajnog broja bodova čime se može uticati na finalni ishod evaluacije. Uz to, tekst konkursa koji definiše da „odluku o prihvatanju projekata donosi pokrajinski sekretar imajući u vidu mišljenje stručnih komisija“ formalno i dalje ostavlja prostor da se sredstva dodele mimo jasno definisanih kriterijuma izvrsnosti.

Glavni izvor netransparentnosti rezultata navedenog konkursa i dalje leži u dve stvari:

a) sve projekte unutar naučnih oblasti recenziraju stručne komisije za datu oblast koje se sastoje od tri do četiri člana. Izvesno je da takva komisija, bez obzira na naučne kompetencije u sopstvenoj oblasti, ne može biti kompetentna za sve uže oblasti iz kojih dolaze predlozi projekata. Uz to, nije izbegnuta mogućnost konflikta interesa onda kada članovi stručne komisije dolaze iz iste institucije kao i predlagači projekata. Podsećamo da je predlog MASE bio da stručne komisije samo biraju recenzente projekata, ali da ih same ne vrednuju, kao i da se radi umanjivanja konflikta interesa potenciraju recenzenti iz institucija izvan AP Vojvodive.

b) rezultati konkursa objavljeni su samo u obliku ukupnog broja bodova i ukupne ocene Stručne komisije, što i dalje ostavlja prostor za sumnje u pogledu objektivnosti vrednovanja. Naime, iz objavljenih rezultata konkursa nije vidljivo koliko bodova su predlozi projekata dobili po pojedinačnim kriterijumima, pri čemu je najznačajnije bilo istaći broj bodova za ocenu predloga projekta (koja se sastoji iz ocena naučno tehnološke izvrsnosti, očekivanog uticaja i implementacije) i ocenu značaja predloga projekta za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine.

Konačno, prilikom objavljivanja rezultata projekta nadležni iz Pokrajinskog sekretarijata nisu održali dobru praksu koju su usvojili na prošlogodišnjem konkursu za kratkoročne projekte, a na kojoj je institirala MASA, da se svi rukovodioci predloženih projekata obaveste emailom o rezultatima projekta. Rezultati su okačeni na sajt Pokrajinskog sekretarijata bez upućivanja zainteresovanih strana na to da su objavljeni. Ipak, pohvalno je to što je ovaj put zbirne rezultate evaluacije sa celokupnom listom (odobrenih i neodobrenih) projekata moguće pronaći na stranici datog konkursa, što ranijih godina nije bio slučaj.

Podrška MASE profesorima i studentima Univerziteta Bosfor

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Network of Academic Solidarity and Engagement (MASA) is strongly supporting the attempts of teachers and students from the Bosphorus University to defend university autonomy and to resist government and president of Turkey attempts to devastate basic democratic and academic principles.  Also, we strongly condemn various decisions and acts of the government and president of Turkey which lead to arresting and imprisonment of students, presence of uniformed police stationed with machine guns and riot intervention vehicles around the campus and within the campus, depriving students right to education, dismissing of full time professors and other valuable lecturers, imposing government obedient rectors, treating Senate and Executive Board members with disrespect… We should emphasize that Bosphorus University is not the first to suffer from this authoritarian and antidemocratic policy, this is also affecting all public universities in Turkey. Also, many universities around the world today face similar anti-democratic attacks launched by authoritarian and/or neoliberal governments. Struggle of our colleagues and students from the Bosphorus University is a part of the international struggle for university autonomy and democracy.

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) снажно подржава покушаје наставника и студената са Универзитета Босфор да бране аутономију универзитета и да се одупру покушајима владе и председника Турске да девастирају основне демократске и академске принципе. Такође, најоштрије осуђујемо различите одлуке и поступке владе и председника Турске који доводе до хапшења и затварања студената, присуства униформисане полиције стациониране са митраљезима и интервентним возилима у околини и унутар кампуса, ускраћивања студентима права на школовање, отпуштања редовних професора и других вредних предавача, наметања влади послушних ректора, непоштовања према члановима Сената и Извршног одбора… Треба нагласити и да Универзитет Босфор није први који је страдао од ауторитарне и антидемократске политике, већ да се то односи и на све државне универзитете у Турској. Такође, многи универзитети широм света се данас суочавају са сличним антидемократским нападима које су покренуле ауторитарне и/или неолибералне владе. Борба наших колега и студената са Универзитета Босфор део је међународне борбе за аутономију и демократију универзитета.

Otvoreno pismo MASE glavnom uredniku RTS-a

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Draganu Bujoševiću, generalnom direktoru RTS-a

Poštovani g. Bujoševiću,
Obraćamo Vam se jer verujemo da ste saglasni da živimo u vreme krize autoriteta, kada se sve i svako dovodi u pitanje, kada se često prevaranti i šarlatani dovode u istu ravan sa ljudima od struke i znanja. Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti se upravo zalaže za promovisanje struke kao nezaobilaznog činioca u donošenju odluka iz domena javnih politika i smatra da se one o pitanjima za koje postoje naučni i stručni autoriteti ne smeju donositi unutar zatvorenih političkih krugova.

S druge strane, često se u našoj javnosti stiče utisak da struka i nauka ćute, da je akademska zajednica nema kada su u pitanju teme od javnog interesa. I mada i mi smatramo da bi naša akademska i stručna javnost morale da budu daleko glasnije, želimo da sa Vama podelimo bojazan da se u našem društvu namerno stvara utisak o njihovom ćutanju.

Jer, kako drugačije objasniti muk naših medija, i to gotovo svih elektronskih medija sa javnom frekvencijom, u pogledu činjenice da je naša najpozvanija i najstručnija akademska institucija, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, podneo primedbe na nacrt verovatno najvećeg investicionog projekta u zemlji, beogradskog metroa, u kojima između ostalog stoji da predloženi plan nije dobar, da će efekti izgradnje metroa na smanjenje saobraćajnih problema biti zanemarljivi, a troškovi enormni.

O tome da je najstarija i najuglednija naučna i stručna institucija u oblasti građevinarstva na Balkanu dala svoj stav po ključnom pitanju za budućnost Beograda, naša javnost nije obaveštena. Građani Srbije ne znaju da se ovako nešto dogodilo, što omogućava onima koji vrše javne funkcije da ignorišu mišljenje struke. A u tome im, nažalost, ključnu podršku daju srpski mediji.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, opet kao institucija, izašao je pred javnost Srbije i ukazao na značaj vakcinacije za zdravlje našeg stanovništva. I pored toga, srpski mediji u pogledu vakcinacije redovno prostor daju onima koji stručnoj zajednici ne pripadaju, niti ih ona prepoznaje kao sagovornike. Dakle, mi pred sobom imamo jasan primer, primer koji je koštao možda hiljade ljudskih života, da su srpski mediji, i to ponovo gotovo svi oni koji imaju nacionalne frekvencije, svesno izabrali šarlatane, nadrilekare i neznalice, njima dali prostor i na njih usmerili pažnju građana Srbije, dok za našu nauku i struku, nauku i struku koje nisu ćutale i nisu se krile, ti mediji jednostavno nisu imali vremena.

Konačno, kada je u pitanju kontroverzni projekat rudnika u Jadru, iza koga stoji multinacionalna korporacija Rio Tinto, pod okriljem SANU je održan naučni skup sa koga su svi najodgovorniji srpski akademici poslali poruku, poruku koja je pretočena u pismo Ministarstvu rudarstva i energetike koje su ti akademici i potpisali, a u kome se jasno navodi da bi ovakav rudnik naneo velike i nepopravljive štete ne samo kraju u kojem bi bio otvoren, nego i celoj Srbiji.

Ono u šta mi možemo da se uverimo je da dok sve srpske televizije sa javnom frekvencijom, uključujući i onu na čijem ste čelu, ćute o tome šta su na temu rudnika u Jadru rekle najstručnije i najumnije glave koje Srbija ima u oblasti fizičke metalurgije, hemije, biologije i ekologije, mi sa malih ekrana možemo da gledamo plaćene poruke Rio Tinta u kojima nas ta korporacija ubeđuje o svojim dobrim i iskrenim namerama.
Mi moramo ovim putem da Vam postavimo pitanje da li Vaša kuća omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja kada ne pozove predstavnike Građevinskog fakulteta da obrazlože stav ove institucije prema predloženom planu beogradskog metroa?

Da li, uvaženi g. Bujoševiću, ignorisanje nedvosmislenog stava najstručnijih akademika u oblasti metalurgije, hemije i ekologije u vezi sa rudnikom u Jadru predstavlja istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja njihovog mišljenja, naročito ako se u obzir uzme očigledna negadljivost na novac za taj projekat zainteresovane multinacionalne korporacije, čije reklame uredno puštate u etar.

Kakva je odgovornost srpskih medija i onih koji utiču na njihovu uređivačku politiku za katastrofalno stanje kada je u pitanju vakcinacija građana Srbije, koji su nepoverenje prema vakcinaciji izgradili pre svega na porukama koje im se svakodnevno nude sa televizija sa nacionalnom frekvencijom sada već gotovo čitavu deceniju.

Imajući u vidu sve navedeno, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti zahteva od Vas i kuće koju vodite, da saglasno obavezama koje su vam propisane Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućite u najskorijem vremenu prostor na Prvom programu RTS za iznošenje stavova akademske i stručne javnosti i to upravo po ovim pitanjima po kojima je njen stav tako nedvosmisleno jasno zauzet, da su iza njega stale i same institucije, a ne samo pozvani pojedinci. Uz to, smatramo da je neophodno, da svoj program učinite dostupnim za otvaranje javne rasprave o evidentnom ignorisanju naše akademske i stručne javnosti od strane kako srpskih vlasti, tako i naših medija. Pomozite nam da glas naše struke i nauke dođe do građana koji plaćaju i nas, ali i vas. Kada akademska i stručna javnost ćute, one time pokazuju nepoštovanje prema onima zbog kojih postoje i koji ih izdržavaju. Verujemo da ćete se složiti da isto važi i za javni medijski servis koji svojim gledaocima uskraćuje ono što bi građani morali da čuju. Zato Vam mi stojimo na raspolaganju kao saveznici da ovakvo stanje stvari ispravimo.

S poštovanjem,
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti

MASA apeluje da se obezbede uslovi za povratak studenata na fakultete

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U situaciji u kojoj još jednu akademsku godinu na univerzitetima širom zemlje počinjemo u virtuelnom okruženju zbog velikog broja sugrađana zaraženih novim virusom COVID-19, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) s velikom zabrinutošću poziva sve ključne aktere na zajednički dogovor o obezbeđivanju bezbednih uslova za povratak nastave u amfiteatre i učionice. Ukazujemo na činjenicu da još uvek veliki broj građana Srbije nije delotvorno zaštićen od virusa, a posebno nas zabrinjava to što veliki broj studenata i prosvetnih radnika još uvek nisu doneli odluku da se vakcinišu. MASA apeluje na sve akademske građane da se uzdrže od širenja lažnih i neproverenih teorija. Takođe, pozivamo akademsku zajednicu da se pokrene dijalog u kojem bi se čula stručna mišljenja i odgovorilo na sve eventualne sumnje i nedoumice koje naši studenti i kolege imaju u vezi s neophodnom imunizacijom. 

Koliko god da su se pojedini fakulteti dobro organizovali i uspeli tokom prethodnih 18 meseci da postignu nesumnjiv napredak u izvođenju nastave u onlajn okruženju, smatramo da je neposredan kontakt nastavnika i studenata nezamenljiv i neophodan kako ne bi došlo do daljeg derogiranja sistema obrazovanja i nivoa stečenog znanja naših studenata. Zahvaljući dostupnosti vakcina danas je moguće obezbediti neposredni kontakt nastavnika i studenata i, u najvećoj mogućoj meri, izbeći onlajn nastavu, posebno kada su u pitanju praktične vežbe. Zato MASA pozdravlja korake koje su u tom pogledu samostalno preduzeli pojedinačni fakulteti, uključujući Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Međutim, potrebno je da okvir za izvođenje nastave u što većoj meri bude ujednačen na svim univerzitetima i fakultetima u Srbiji, kako bi svi bili sigurni da postupamo u skladu sa zakonom i da nijedan učesnik u obrazovnom procesu neće biti nepravedno oštećen. Zbog toga je neophodno da resorno ministarstvo ponudi okvir za postupanje univerziteta i fakulteta, koji je u skladu sa važećim propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a istovremeno ne zadire u garantovanu autonomiju univerziteta. Naši propisi omogućavaju ograničavanje određenih prava u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, ali je u cilju otklanjanja nedoumica koje u javnosti postoje od samog početka pandemije, važno dati jasna i precizna uputstva.

Ključnu ulogu u sprovođenju mera koje u dogovoru s univerzitetima preporuči resorno ministarstvo imaće, naravno, fakulteti. Ne očekujemo od fakulteta da preuzmu ulogu inspekcijskih službi, već da u skladu sa svojom obrazovnom funkcijom, zajedno sa studentima obezbede da fakulteti i univerzitet budu bezbedno mesto za sve.

U skladu s navedenim, MASA takođe apeluje na sve političke i druge aktere da se uzdrže od kritikovanja odluka i postupaka u vezi s organizacijom nastave na fakultetima u uslovima pandemije COVID-19, a posebno s ekstremnih pozicija bilo da je reč o protivnicima ili zagovornicima potrebe za vakcinacijom naših studenata. Posebno pozivamo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 kao najodgovornije nadležno telo da najzad počne da komunicira s javnošću na jasan i transparentan način. Dosadašnje poruke koje to telo šalje u javnost konfuzne su i kontradiktorne, i deluju kao da su sračunate ka tome da ionako podeljenu javnost u Srbiji dodatno antagoniziju.

MASA apeluje na akademsku zajednicu da se što pre ujedini po pitanju davanja prednosti neposredne nastave u učionici uz poštovanje epidemioloških pravila i etičnosti, a to znači i masovnu vakcinaciju i masovno testiranje. Smatramo da je osnovna dužnost akademske zajednice da se zalaže za očuvanje i unapređenje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, uz negovanje naučnog pristupa i prava svakog člana akademske zajednice na kritičko mišljenje zasnovano na argumentima i dokazima.