Tribina (NE)pokoreni Univerzitet- Dorcol Platz 23.9.2024. od 19h

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Krajem 2023. godine, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) pokrenula je podkast pod nazivom Nepokoreni univerzitet. Sluteći da se sve više sužava polje za kritičko delovanje akademskih radnika u Srbiji, uz sve neskriveniji progon malobrojnih profesora i naučnika koji se usuđuju da javno progovore protiv nosilaca vlasti ili njihovih planova za razvoj Srbije, odlučili smo da otvorimo jedan od retkih alternativnih kanala komunikacije između akademaca i javnosti u Srbiji. Stiče se utisak da je, kako su se epizode iz meseca u mesec nizale, pozicija kritički nastrojenih akademaca bivala sve gora, uz njihovo, sve češće, javno etiketiranje pa i progon od strane onih ka kojima je oštrica njihove kritike bila upućena.

Može li se danas uopšte govoriti o univerzitetu kao mestu otpora nestručnosti, nedemokratičnosti ii na kraju krajeva bahatosti onih koji se nalaze na pozicijama moći u Srbiji? Može li nekolicina javno izloženih profesora odbraniti univerzitet od sve brutalnijih nasrtaja na njegovu autonomiju od strane nosilaca vlasti u Srbiji? Zašto ćuti univerzitetska javnost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima će naša ugledna novinarka Suzana Trninić u ulozi moderatorke razgovarati sa učesnicima tribine profesorima Univerziteta u Beogradu Snježanom Milivojević, Ivanom Vujačićem, Vukašinom Milićevićem i Oliverom Toškovićem.

Učesnici tribine podeliće svoja mišljenja o tome kako bi intelektualci trebalo da se suočavaju sa institucionalnim pretnjama, medijskim napadima i drugim pritiscima zbog svojih kritičkih stavova. Osim toga, diskutovaće se i o sve češćim tužbama protiv univerzitetskih profesora, kampanjama diskreditacije i širim posledicama ovakvih praksi po društvo, demokratski dijalog i akademsku slobodu.

Ulaz je slobodan, a svi zainteresovani su dobrodošli da uzmu učešće u razgovoru.

Osuda pretnji Aleksandru Matkoviću upućenih zbog analize isplativosti rudnika litijuma

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, oglašava se povodom još jednog napada na slobodnu misao i reč koje je Aleksandar Matković, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka, izgovorio, u dnevnom listu Danas, a nakon toga dobio ozbiljne pretnje smrću. 

Kolega Matković je dao kratku, ali efektnu, ekonomsku analizu rudarenja litijumom i pokušao da navedenim podacima iz relevantnih izvora pokaže da li zaista postoji ekonomska korist iz tog procesa, a da se ne zanemari i ugrožavanje životne sredine. Njegov tekst je ujedno i poziv na objektivno sagledavanje činjenica i svako ko raspolaže ekonomskim parametrima i ekonomskim znanjem, povodom ove teme, može ih ukrstiti sa podacima koje je kolega Matković izneo. Umesto toga, kolega Aleksandar Matković dobija ozbiljne pretnje, ne samo upućene njemu, već i članovima njegove porodice.

 Apelujemo i zahtevamo od nadležnih državnih organa da pokrenu efikasnu istragu i u najkraćem vremenskom roku, otkriju one koji pretnje smrću upućuju slobodnomislećem članu akademske zajednice, a ujedno apelujemo i na akademsku zajednicu i širu javnost, da daju bezrezervnu podršku kolegi Aleksandru Matkoviću. Slične pretnje su doživeli pojedini članovi akademske zajednice i u prethodnom periodu, koji su svojom kritičkom misli, izazvali nezadovoljstvo vladajućih struktura, koji svaki vid kritike i drugačijeg razmišljanja o važnim društvenim temama doživljavaju i predstavljaju kao direktan napad na državu (u ovom slučaju vlast) i shodno tome neprimereno reaguju.

Reakcija MASE na sve učestalije nasilje nad prosvetnim radnicima u Srbiji

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) poziva institucije Republike Srbije da bez odlaganja reaguju u cilju suzbijanja nasilja kome su poslednjih meseci sve učestalije izloženi školski nastavnici u Srbiji. Najnoviji slučaj, u kome je majka jednog učenika petog razreda osnovne škole na Novom Beogradu brutalno pretukla nastavnicu biologije samo zato što nije bila zadovoljna zaključenom ocenom na kraju školske godine, govori da ovo više nisu izolovani slučajevi koji se dešavaju na nekim udaljenim mestima, već da se suočavamo sa sve uobičajenijim obrascem nasilničkog ponašanja prema prosvetnim radnicima u Srbiji. 

Podsećamo da su pre samo nepunih mesec dana nastavnici organizovali veliki protest, takođe kao reakciju na jedan slučaja nasilja nad njima, i da im je tom prilikom iz Vlade Republike Srbije obećano da će se po hitnom postupku izvršiti izmene Krivičnog zakonika u cilju povećane krivično-pravne zaštite prosvetnih radnika.

Uprkos najavi bez realizacije, slučajevi nasilja prema nastavnicima su sve učestaliji i sve brutalniji a predstavnici institucija čini se da reaguju samo ukoliko dođe do pritiska javnosti. Zbog toga pitamo nosioce vlasti u Srbiji šta je još potrebno da se desi nakon tragičnih događaja od pre godinu dana i spirale nasilja u školama, koja se sve više okreće prema onima koji bi trebalo da budu temelj obrazovanja u svakoj normalnoj zemlji, kako bi se konačno preduzele odlučne mere u cilju povratka ne samo dostojanstva prosvetnih radnika, već sada i njihove elementarne bezbednosti?

Podrška studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u borbi za fer i demokratske izbore

Objavljeno od strane MASA u Vesti

MASA izražava punu podršku studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarnog režima) koji se bore za fer i demokratske izbore na kojima će moći da se kandiduje i da glasa svaki student ovog fakulteta.

Nakon tri osujećena pokušaja održavanja izbora za studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, studenti neformalne organizacije STAV u četvrtak 13.6. su blokirali zgradu Rektorata Univerziteta u Novom Sadu u kojoj je trebalo da se održe ponovljeni izbori po četvrti put. Ovaj put, studenti su ukazali na to da odluka o održavanju izbora u zgradi Rektorata nije u skladu sa pravilnikom koji je doneo sam Studentski parlament, a po kom se izbori održavaju u zgradi fakulteta. U prošlosti, STAVovci su takođe blokirali održavanje izbora zbog toga što je, postavljanjem nemogućih i neispunljivih uslova za kandidaturu, praktično onemogućeno bilo kome osim studentskoj organizaciji Studentski savez da se na izborima kandiduje. Naime, Studentski savez je jedina registrovana studentska organizacija na Filozofskom fakultetu i svi predstavnici studenata u Studentskom parlamentu dolaze iz ove organizacije. Da bi se neka organizacija registrovala kao studentska organizacija, njenu registraciju treba da odobre upravo predstavnici Studentskog parlamenta. Na izborima se može kandidovati i neformalna lista studenata uz uslov da sakupe potpise podrške od preko 500 studenata koji svi moraju lično doći u prostorije Studentskog parlamenta po listu za davanje podrške u relativno kratkom roku. Ovakvim pravilnikom o organizaciji izbora Studentski parlament već godinama onemogućava bilo koga drugog da se kandiduje i već duže vreme je jedina lista koja se za izbore i kandiduje. Prethodni pokušaji STAVa da pregovara sa predstavnicima Studentskog parlamenta o uslovima održavanja izbora su propali. 

Treba napomenuti i to da postoje nedvosmislene veze predstavnika organizacije Studentski savez sa Srpskom naprednom strankom, dok je aktuelna predsednica studentskog parlamenta bila prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima u Novom Sadu. Sve ovo ukazuje na to da postoji snažna politička volja vladajuće partije da drži pod kontrolom Studentski parlament Filozofskog fakulteta i koristi ga kao polugu uticaja na donošenje važnih odluka na fakultetu.

MASA se protivi svakoj politizaciji studentskih organizacija, naročito kada je njen cilj vršenje uticaja na akademske institucije i brutalno kršenje akademske slobode. Upravo je i na drugim fakultetima univerziteta u Srbiji prisutan trend politizacije studentskih organizacija, što je nedopustivo i postaje zabrinjavajuće za celu akademsku zajednicu. Podržavamo hrabrost i upornost studenata iz organizacije STAV da se bore za elementarne demokratske principe da biraju i budu birani. Kad se pravo savija kao lim pod rukama moćnih, pravda mora biti čelik u rukama hrabrih.

Izveštaj sa okruglog stola o krizi u obrazovanju

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala Okrugli sto 13.5. U Medija centru pod nazivom: „Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije“.

Problem koji pogađa većinu državnih fakulteta je nagli pad interesovanja za studiranje, pri čemu je manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije. Kao skup mera ka rešenju, osam dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu se odvažilo da formira jednu jasnu Platformu koja je zatim podržana od strane Univerziteta u Beogradu i stručnih udruženja. Pregovori sa Ministarstvom prosvete su počeli pre godinu dana. Konkretna tema ovog okruglog stola je pomenuta platforma, njen prijem od strane države i društva u celini.

Učesnici okruglog stola su bili:
prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB
prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Skupu su prisustvovali zainteresovani članovi akademske zajednice sa nekoliko fakulteta i instituta kao i pripadnici medija. Predstavnici Ministarstva prosvete nisu prihvatili poziv uz zahtev da se skup odloži.

Razgovor je vođen kroz tri tematska okvira: uvid u problem i predloženu platformu, trenutni napredak – odgovor državnih organa i javnosti, zaključak i predlog daljih koraka. Nakon uvodnog izlaganja o motivaciji za skup i ozbiljnosti ove krize, učesnici su u prvom krugu identifikovali sve aspekte problema i komentarisali ponuđena rešenja unutar platforme. Zaključeno je da su aspekti brojni i uvezani, počev od neprilagođenih nastavnih programa i nepostojanja pouzdane statistike do finansijskih problema. Međutim, kao ključni generator celog procesa izdvojio se uniženi status školskih nastavnika i sa finansijskog stanovišta i sa stanovništva položaja u društvu. Nastavnik je lišen digniteta, opterećen administracijom, izložen raznim pritiscima i nezaštićen. Ovako loš položaj povlači za sobom nužnu negativnu selekciju, politizaciju i pad kvaliteta nastave. U drugom krugu su izneti utisci o trenutnom prihvatanju ideja Platforme od strane izvršne vlasti i javnosti. Zaključeno je da je napredak minimalan, delimično zbog smena u ministarstvima u skorašnjem periodu ali pre svega zbog odsustva motivacije da se kriza u obrazovanju reši. U trećem krugu je zaključeno da je nužno dalje vršiti pritisak, ne samo na resorno ministarstvo nego na celu državnu administraciju, kroz sinergiju akademske zajednice, stručnih udruženja i sindikata prosvete. Jedan od ključnih uslova za oporavak obrazovanja je depolitizacija školstva koja je omogućena zakonom iz 2017. godine.

Cilj ovog okruglog stola je bio da se skrene pažnja na opasan trend urušavanja obrazovnog sistema do nivoa da je sada već ugroženo i njegovo elementarno funkcionisanje. Ovaj problem traži široku društvenu akciju jer njegovo nerešavanje donosi dalekosežne i duboke posledice za celo društvo. Zato MASA ovim skupom i drugim aktivnostima teži da utiče na donosioce odluka kako bi uvideli nužnost hitnog reagovanja.

Saopštenje povodom novog Pravinika REM-a

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti oštro reaguje i kritikuje Pravilnik o uslovima i kriterijumim za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge, koji je nedavno usvojen na sednici Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Naime, u okviru Pravilnika je izostao deo u članu 29. gde se navode vrste programa i u kojoj meri će biti zastupljena određena vrsta programa, a koji je u prethodnom Pravilniku govorio i o tome šta se smatra kvalitetnim programom: „Kvalitetnim programom smatra se program u kome naučno-obrazovni, kultrurno-umetnički, dokumentarni ili dečiji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno čine više od 20% ukupno godišnje objavljenog programa“. 

Prilikom dodele nacionalne frekvencije emiterima koji su konkurisali za tu poziciju 2023. godine, primećene su brojne nepravilnosti, uključujući nepoštovanje kriterijuma struke, profesionalizma i kvaliteta programa. Sve televizije koje su dobile nacionalnu pokrivenost, nisu mogle jasno i precizno da dokažu ispunjavanje kriterijuma kvaliteta programa. Za neke buduće dodele nacionalne frekvencije emiterima, očigledno, to više neće ni biti neophodno.

MASA se ovim putem oglašava, jer želi da istakne da izostavljanje kvaliteta, znači odustajanje od razvojnog prioriteta, od vrhunskih performansi, od merila izvrsnosti, udaljavanje od „karakteristika entiteta koje se odnose na mogućnost da on zadovolji utvrđene i izražene potrebe“. Ovakav pristup REM-a pokazuje da kvalitet, kao kriterijum, nije toliko bitan, što su dosadašnji emiteri nosioci nacionalne frekvencije više puta i pokazali. Nažalost, i na drugim nivoima postoji nebriga o navedenim programskim oblastima. Na delu je ruiniranje obrazovanja, katastrofalan odnos države prema kulturi, nauka se suočava s izazovom dogmatske indoktrinacije mladih, koji postaju sve konzervativniji, teže antiintelektualizmu i sve više podležu stereotipima i predrasudama. 

MASA insistira na preispitivanju novog Pravilnika REM-a, uključivanju stručne javnosti u otvorenu kvalitetnu razmenu argumenata i činjenica, koje će naglasiti značaj negovanja kvaliteta medijskog programa emitera sa nacionalnom frekvencijom, naročito u oblastima naučno-obrazovnog, kulturno-umetničkog, dokumentarnog ili dečijeg programa.

MASA organizuje okrugli sto- Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje okrugli sto pod nazivom Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost 
nastavničke profesije.

U fokusu akademske i šire javnosti je već neko vreme problem naglog pada interesovanja za studiranje na većini fakulteta državnih univerziteta u Srbiji.
Manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije.U skladu sa tim, pokrenuta je Plaforma osam dekana koja je dobila podršku Senata Univerziteta u Beogradu.

Okrugli sto će se održati u ponedeljak 13.5.2024. od 13:30h, Medija centar, mala sala (Terazije 3, Beograd).

Na događaju će govoriti: 

prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB 
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB 

prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB 
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB 
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB 
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija 
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Tužba gradonačelnika Bora kao još jedan vid zastrašivanja univerzitetskih profesora

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje još jedan pokušaj represije aktuelne vlasti zbog javno izrečenog mišljenja od strane univerzitetskih profesora u Srbiji. Ovoga puta, meta lokalnih vlasti je prof. dr Snežana Šerbula sa Tehničkog fakulteta u Boru, koji je deo Univerziteta u Beogradu. Koleginicu Šerbulu je tužio gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić zbog navodnog izazivanja panike i nereda, a sve to zbog izjave u programu „Probudi se“ TV Nova o potencijalnoj izgradnji mini nuklearne elektrane u Boru i opasnostima od mogućeg akcidenta. Ono što je u svemu najapsurdnije, koleginica Šerbula je ovu izjavu dala sa pozicije Šefa katedre za zaštitu životne sredine, ali i kao žiteljka Bora, dakle kao neosporno stručna osoba i direktno zainteresovana građanka za posledice potencijalno opasnog i vrlo verovatno, nezakonitog čina. 

Nakon što ju je gradonačelnik Bora tužio profesorka Šerbula je bila prinuđena da da izjavu policiji, kao i da o svom trošku angažuje advokata u pokušaju da izdejstvuje odbacivanje tužbe kao neosnovane. Teško je zamisliti da će bilo koji sud, ma koliko bio naklonjen režimu, zaista i potvrditi tužbu protiv jedne profesorke za javno izneseno naučno mišljenje iz oblasti njene ekspertize, ali ovo za podnosioca verovatno i nije bio glavni cilj. Kao i u slučaju drugih progonjenih univerzitetskih profesora koji su se usudili da iznesu kritičke sudove, glavni cilj ove tužbe je da se pruži još jedan primer kako će proći oni koji se drznu da upozore na opasnosti i argumentovano kritikuju odluke vlasti, čak i sa uskostručnih pozicija.

MASA smatra da je ovim činom polje za stručnu, kritičku i slobodnu javnu debatu u Srbiji dodatno suženo i da ukoliko akademska zajednica odlučno ne stane na stranu svojih kolega, koji imaju hrabrost, da sa pozicija struke, ukažu na dramatične probleme sa kojima se naše društvo suočava, onda će i njeno pravo na odbranu struke, kao takve, izgubiti bilo kakav legitimitet. 

Održana je četvrta godišnja Skupština MASE

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Redovna godišnja Skupština MASA je održana 21.3.2023. u hibridnom modelu, gde je deo članova bio fizički okupljen u prostorijama Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, dok je drugi deo članova Skupštini prisustvovao preko Zoom platforme.

Programski i finansijski izveštaji za 2023. godinu su  jednoglasno usvojeni.

U radnom delu Skupštine je nakon kratke diskusije jednoglasno je usvojeno formiranje dve radne grupe:

  • Praćenje standarda kvaliteta – akreditacija i pridržavanje standarda akademskih institucija, kao i etička pitanja;
  • Promocija stručnog autoriteta – jačanje značaja reči struke u javnosti i prema donosiocima odluka. Za učešće u radu radnih grupa prijavilo se preko dvadeset aktivnih članova.

U okviru četvrte tačke dnevnog reda predsedavajući je pozvao sve prisutne članove Skupštine da daju svoje viđenje i predloge aktivnosti u narednom periodu. Prisutni su se osvrnuli na delovanje MASE u prethodnom periodu i izneli svoje predloge za efikasnije delovanje MASE u predstojećoj godini.

Prisutni su se složili da je neophodno da MASA u narednom periodu usredsredi sve raspoložive resurse na očuvanje integriteta akademske zajednice i univerziteta. Istaknuto je da se vrednost dosadašnjeg rada MASE neprestano potvrđuje, te da članovi akademske zajednice i šire javnosti prepoznaju MASU kao značajnog aktera u očuvamo integritet akademske zajednice.

Podrška docentu PBF Vukašinu Milićeviću

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje još jedan u nizu uklanjanja ili ućutkivanja slobodnomislećih nastavnika zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu. Ponovo svedočimo otpuštanju nastavnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta  (PBF) koji su 2017. godine potpisali „javni apel da je teorija evolucije jedina trenutno naučno prihvaćena teorija koja objašnjava razvoj života na Zemlji”, a među njima je bio i docent Vukašin Milićević. Uprkos pozitivnom referatu koji su potpisali svi članovi komisije za njegov izbor u zvanje docenta, članovi izbornog veća na PBF-u, Univerziteta u Beogradu (UB) odbacili su taj izveštaj. Time se ukazuje na opasnost, kao i u slučaju drugih nastavnika koji su na isti način u prethodnom periodu otpušteni sa ovog fakulteta UB, da PBF sve više funkcioniše kao dogmatska institucija koja ruši ugled UB. 

Zbog ovoga apelujemo na UB da konačno prekine ćutnju i suprotstavi se progonu nastavnika i saradnika zaposlenih na fakultetima u njegovom sastavu. Podsećamo javnost na to da je izmenama Zakona o visokom obrazovanju donetim 2021. godine omogućeno da Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) kao vanuniverzitetsko telo, utiče na izbor u zvanje nastavnika PBF-a. Iako je MASA upozoravala na činjenicu da je to u suporotnosti sa autonomijom univerziteta i borila se protiv unošenja pomenutog u Zakon, UB je bez ikakvog suportstavljanja prihvatio takvu izmenu. Smatramo da odgovornost sada snose upravo rukovodeći organi UB, te stoga očekujemo da ovog puta podignu glas i osude neakademski i nemoralan čin sa PBF-a prema docentu Vukašinu Milićeviću, te spreče njegovo otpuštanje. 

Podsećamo da je progon prosvećenih intelektualaca nesputanih dogmama sastavni deo dugogodišnjeg nipodaštavanja obrazovanja i stručnosti. U slučaju PBF-a ovakav odnos političkih elita prema visokom obrazovanju, ali i oportunistički podstaknuta snishodljivost prema pojedinim crkvenim velikodostojnicima zapečatila je sudbinu pomenute grupe profesora, docenata i asistenata koji su javno žigosani a zatim polako odstranjivani sa PBF-a. Profesor Maksim Vasiljević dobio je 2020. otkaz nakon što mu Sinod SPC nije dao blagoslov za nastavničku poziciju. Na isti način je otpušten i profesor Rodoljub Kubat, a docentu Marku Vilotiću uskraćena nastava, dok je 2022. otpušten i docent Andrej Jeftić. Prethodni dekan episkop prof. dr Ignatije Midić bio je prinuđen da podnese ostavku jer je Sinod SPC zahtevao njegovu smenu. Hajka se nastavila sada i prilikom izbora docenta Vukašina Milićevića, koji i pored pozitivnog referata nadležne komisije se sada nalazi pred otkazom.