Integritet nije provokacija, već imperativ: izazovi naučne zajednice u Srbiji u svetlu projekta “Jadar”

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Skorašnja reaktuelizacija projekta „Jadar“ multinacionalne kompanije Rio Tinto jasno osvetljava sve probleme sa kojima se suočavaju pojedinci i stručnjaci koji u Srbiji istrajavaju u odbrani značaja i integriteta naučno zasnovanih stavova. Kampanja koja se sprovodi u provladinim medijima sa ciljem da se javnost privikne na ideju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji ne samo da prikriva negativne aspekte ovog projekta, već nam otkriva tmurnu budućnost svakog oblika nezavisnog kritičkog mišljenja na ovim prostorima. 

Pre nego što je tema rudarenja litijuma postala nezaobilazna u dnevnim medijskim izveštajima, projekat „Jadar“ je bio predmet analize domaće stručne javnosti. Jedna od značajnijih naučnih rasprava na ovu temu održana je 2021. godine pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), gde je organizovan naučni skup pod nazivom Projekat Jadar – šta je poznato? Na skupu su izneti ključni nalazi o ekološkim rizicima, kao i o potencijalnim dugoročnim posledicama po lokalne zajednice. U međuvremenu je takođe objavljeno nekoliko zasebnih naučnih studija koje su se bavile različitim aspektima projekta – od ekoloških do društveno-ekonomskih implikacija. Poslednja u nizu vesti bilo je saopštenje Biološkog fakulteta u kome se upozorava na nepovratne promene u relevantnim ekosistemima, te se shodno tome kao preporučena mera predlaže odustajane od projekta “Jadar”. Vremenom je postalo jasno da među domaćim stručnjacima trenutno preovlađuje mišljenje da ne postoji tehnologija koja može garantovati ekološki održiv model eksploatacije litijuma iz minerala kao što je jadarit. U nekim drugim državama, ova vrsta nalaza bi bila produktivna jer bi se mogla otvoriti toliko potrebna debata o tome u kakvom društvu želimo da živimo koja bi na koncu pomogla da javnost razume kompleksnosti održivog razvoja. Međutim, u Srbiji je na žalost situacija posve drugačija: oni koji – sledeći svoju posvećenost znanju – ukazuju na potencijalno opasne posledice ovakve vrste rudarenja po životnu sredinu se suočavaju sa medijskom marginalizacijom, a njihova mišljenja se ignorišu ili omalovažavaju. Najbolja ilustracija ovog negativnog procesa se može naću u nedavnim medijskim nastupima pojedinih visokih predstavnika vlasti u kojima su naučni radnici otvoreno nazvani šarlatanima. Sa druge strane, ako se domaća naučna zajednica i pozove na konsultacije, kao što je to bio slučaj sa raspravom u  organizaciji Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, onda se sama rasprava vodi iza zatvorenih vrata čime se sprečava istinska rasprava u široj javnosti. 

Marginalizacija stručnosti, netransparentnost odlučivanja, fokus vladajuće političke elite na medijsko spinovanje vesti umesto na javnu debatu –  sve ovo doprinosi opadanju (ionako niskog) stepena proveravanja u našem društvu.  Pomenute negativne tendencije samo dodatno otežavaju svaku mogućnost da efikasno izađemo na kraj sa ekološkim i socijalnim problemima današnjice. Ukoliko školovani ljudi, koji su uložili godine rada u sticanje znanja i veština, moraju da biraju između etičkih standarda svoje profesije i izbegavanja medijskog progona, onda ne bi trebalo da nas začudi što mnogi od njih na kraju odlučuju da napuste svoju zemlju. 

MASA je od samog začetka posvećena principu društvene odgovornosti prema kojem su stručnjaci zapravo dužni da ukazuju na probleme kako bismo o njima razgovarali i zajedno ih kao društvo rešavali. Medijski pritisci i omalovažavanje onih koju su digli svoj profesionalni glas protiv jednog upitnog projekta sugeriše da se po ko zna koji put na ovim prostorima jednoumlje pokušava proglasiti vrlinom, a kritičko mišljenje i naučna etika gurnu u stranu zarad političkih i korporativnih interesa.

Cena ovakvih odluka neće biti plaćena danas, niti od strane onih koji ovakvu pogubnu logiku promovišu, već od strane budućih generacija koje će se suočavati sa ekološkim i društvenim problemima koji su mogli biti izbegnuti. Stoga kao članovi MASE apelujemo na sve aktere čija je stručnost relevantna za projekat „Jadar“ da ni po koju cenu ne ugroze sopstveni akademski integritet, jer samo na taj način možemo osigurati da buduće generacije ne plate cenu nepromišljenih odluka koje se donose danas. 

Izveštaj sa okruglog stola: Kako do kvalitetnog obrazovanja za našu decu?

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, 30. septembra 2024. godine u Medija centru u Beogradu, održan je okrugli sto na kojem su predstavljene tri ključne teme koje su prepoznate kao od presudnog značaja za budućnost našeg obrazovnog sistema: atraktivnost i ugled nastavničke profesije, inicijalno obrazovanje nastavnika i visoko obrazovanje.

Tokom poslednje dve godine, grupa stručnjaka iz različitih sektora obrazovanja – univerzitetskih profesora, nastavnika iz osnovnih i srednjih škola, kao i zaposlenih u lokalnim samoupravama – intenzivno je radila na identifikaciji i analizi najvećih problema u našem školskom sistemu. Ova grupa je predložila set mera za unapređenje kvaliteta nastave, poboljšanje školske sredine, optimizaciju nastavnih programa, kao i rešenja za nedostatke u upravljanju obrazovnim institucijama. Njihov rad kulminirao je u izradi dokumenta pod nazivom „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?“, koji uključuje obiman skup mera i 30 ključnih preporuka. Originalan dokument i sažetak mogu se pronaći na zvaničnom sajtu inicijative: https://obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org.

Na okruglom stolu su govorili:

  • prof. dr Jelena Teodorović, redovni profesor na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu,
  • prof. dr Vera Spasenović, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
  • doc. dr Nenad Stevanović, docent na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu.
  • akademik prof. dr Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
  • prof. dr Goran Roglić, redovni profesor i dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
  • Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

U okviru prvog dela diskusije, poseban akcenat je stavljen na izazove sa kojima se nastavnička profesija danas suočava. Govornici su istakli da je neophodno podići ugled nastavnika i poboljšati njihov profesionalni položaj kako bi se obrazovni sistem u celini unapredio. 

Drugi deo okruglog stola bio je posvećen pitanju inicijalnog obrazovanja nastavnika, koje je ključni segment u formiranju budućih kvalitetnih kadrova.

Treća tema okruglog stola bavila se visokim obrazovanjem u kontekstu sveukupnog obrazovnog sistema.  

Na kraju, dat je i osvrt na probleme koje gimnazije i srednje škole danas imaju, posebno u pogledu nedostatka adekvatnih resursa i podrške za nastavnike.

Zaključci sa okruglog stola ukazuju na to da je za ozdravljenje prosvete neophodno sveobuhvatno ulaganje u ljudske resurse, reforme u načinu upravljanja obrazovnim institucijama, kao i snažna podrška nastavnicima u svakoj fazi njihove karijere. Ovaj događaj predstavlja značajan korak ka podizanju svesti o važnosti obrazovanja i stvaranju preduslova za kvalitetnije školstvo za buduće generacije.

Izveštaj sa tribine (Ne)pokoreni univerzitet

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je u ponedeljak 23.9.2024. godine u prostorijama Dorćol Platz-a organizovala tribinu pod nazivom „Nepokoreni univerzitet“. Ova tribina predstavljala je završnicu uspešnog emitovanja prve sezone istoimenog podcasta koji predstavlja važan korak u otvaranju jednog od retkih alternativnih kanala komunikacije između akademske zajednice i šire javnosti u Srbiji, u vremenu kada se prostor za kritičko delovanje akademskih radnika sve više sužava.

Tribinu je moderirala ugledna novinarka Suzana Trninić, a učesnici su biliu:

  • Prof. dr Snježana Milivojević,
  • Prof. dr Ivan Vujačić,
  • Prof. dr Oliver Tošković.

Učesnici su izneli svoja promišljanja o sve nepovoljnijem položaju kritički orijentisanih akademskih radnika u Srbiji, koji se suočavaju sa javnim etiketiranjem, pritiscima, pa čak i sudskim tužbama zbog svojih stavova. Tokom diskusije, otvorena su neka od ključnih pitanja: može li univerzitet danas opstati kao bastion otpora protiv nestručnosti i nedemokratskih praksi, i na koji način intelektualci mogu odgovoriti na institucionalne pretnje i medijske napade? Posebna pažnja posvećena je i nedavnim napadima na studente iz organizacije STAV, kao i pitanju demokratičnosti izbora za studentski parlament.

Razgovor je obuhvatio i posledice koje ovakve prakse imaju po društvo, demokratski dijalog i akademsku slobodu. Učesnici su ukazali na šire implikacije ovih izazova, pozivajući na neophodnost angažovanja i solidarnosti unutar akademske zajednice.

Ovaj događaj je otvorio prostor za dalju debatu o ulozi intelektualaca u savremenom društvu i odbrani univerzitetske autonomije i solidarnosti. 

Okrugli sto: Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Tokom 2023. i 2024. godine, grupa stručnjaka u obrazovanju – univerzitetskih profesora, nastavnika iz osnovnih i srednjih škola i zaposlenih u lokalnim samoupravama – je dokumentovala probleme u našem školstvu i predložila obiman skup mera za njihovo rešavanje. Mere se bave unapređivanjem kvaliteta nastave i školske sredine, obimom programa nastave i učenja, nedostacima u rukovođenju obrazovnim ustanovama, važnošću različitih nivoa obrazovanja i dr. Originalan dokument, sažetak i 30 ključnih tačaka inicijative mogu se naći na sledećem sajtu: https://obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org/.

Na okruglom stolu, koji će biti održan u ponedeljak, 30. septembra 2024. godine, u 14 časova, u Medija centru (Terazije 3), u organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti predstavićemo tri teme od velikog značaja za ozdravljenje naše prosvete: atraktivnost, profesionalni položaj i ugled nastavničke profesije, inicijalno obrazovanje nastavnika i visoko obrazovanje.

Govornici ispred inicijative „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?“ su:

prof. dr Jelena Teodorović, redovni profesor na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu,
prof. dr Vera Spasenović, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
doc. dr Nenad Stevanović, docent na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Osvrt na pomenute teme će dati i:

akademik prof. dr Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
prof. dr Goran Roglić, redovni profesor i dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Apel Fakultetu političkih nauka

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Poštovani članovi Saveta Fakulteta političkih nauka,

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti ovim putem apeluje na Savet Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu da pokrene proceduru za izbor nedostajućih članova Saveta, te da potom, u što kraćem roku, započne izbor za novog dekana Fakulteta političkih nauka.

Kao što je poznato,  deset članova Saveta biranih iz reda nastavnika na Fakultetu podneli su  ostavke u junu, neposredno pre sednice na kojoj je trebalo da bude izabran dekan Fakulteta. Takođe je javnosti poznato da je kandidat za dekana prof. Slaviša Orlović 8. juna objavio svoju odluku da se povuče iz procesa, kao i da dekanu FPN prof. dr Draganu Simiću mandat ističe 30. septembra, bez mogućnosti ponovnog izbora na mesto dekana.

Samo Savet Fakulteta, kao telo koje bira dekana na predlog Nastavno-naučnog veća, može započeti i novu proceduru izbora dekana.

Stoga apelujemo na Savet Fakulteta da uputi dopis Nastavno-naučnom veću Fakulteta da se izaberu novi predstavnici iz reda nastavnog osoblja kako bi zamenili sve članove predstavnike nastavnika u Savetu Fakulteta, koji su u junu mesecu o. g. podneli ostavke, te kako bi Savet u punom sastavu mogao da započne proces izbora novog dekana u najkraćem roku.

Smatramo da je blagovremeni izbor dekana od ključnog značaja za nastavak nesmetanog rada i razvoja svakog fakulteta.

U Beogradu, 20. septembra 2024.

Tribina (NE)pokoreni Univerzitet- Dorcol Platz 23.9.2024. od 19h

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Krajem 2023. godine, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) pokrenula je podkast pod nazivom Nepokoreni univerzitet. Sluteći da se sve više sužava polje za kritičko delovanje akademskih radnika u Srbiji, uz sve neskriveniji progon malobrojnih profesora i naučnika koji se usuđuju da javno progovore protiv nosilaca vlasti ili njihovih planova za razvoj Srbije, odlučili smo da otvorimo jedan od retkih alternativnih kanala komunikacije između akademaca i javnosti u Srbiji. Stiče se utisak da je, kako su se epizode iz meseca u mesec nizale, pozicija kritički nastrojenih akademaca bivala sve gora, uz njihovo, sve češće, javno etiketiranje pa i progon od strane onih ka kojima je oštrica njihove kritike bila upućena.

Može li se danas uopšte govoriti o univerzitetu kao mestu otpora nestručnosti, nedemokratičnosti ii na kraju krajeva bahatosti onih koji se nalaze na pozicijama moći u Srbiji? Može li nekolicina javno izloženih profesora odbraniti univerzitet od sve brutalnijih nasrtaja na njegovu autonomiju od strane nosilaca vlasti u Srbiji? Zašto ćuti univerzitetska javnost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima će naša ugledna novinarka Suzana Trninić u ulozi moderatorke razgovarati sa učesnicima tribine profesorima Univerziteta u Beogradu Snježanom Milivojević, Ivanom Vujačićem, Vukašinom Milićevićem i Oliverom Toškovićem.

Učesnici tribine podeliće svoja mišljenja o tome kako bi intelektualci trebalo da se suočavaju sa institucionalnim pretnjama, medijskim napadima i drugim pritiscima zbog svojih kritičkih stavova. Osim toga, diskutovaće se i o sve češćim tužbama protiv univerzitetskih profesora, kampanjama diskreditacije i širim posledicama ovakvih praksi po društvo, demokratski dijalog i akademsku slobodu.

Ulaz je slobodan, a svi zainteresovani su dobrodošli da uzmu učešće u razgovoru.

Osuda pretnji Aleksandru Matkoviću upućenih zbog analize isplativosti rudnika litijuma

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, oglašava se povodom još jednog napada na slobodnu misao i reč koje je Aleksandar Matković, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka, izgovorio, u dnevnom listu Danas, a nakon toga dobio ozbiljne pretnje smrću. 

Kolega Matković je dao kratku, ali efektnu, ekonomsku analizu rudarenja litijumom i pokušao da navedenim podacima iz relevantnih izvora pokaže da li zaista postoji ekonomska korist iz tog procesa, a da se ne zanemari i ugrožavanje životne sredine. Njegov tekst je ujedno i poziv na objektivno sagledavanje činjenica i svako ko raspolaže ekonomskim parametrima i ekonomskim znanjem, povodom ove teme, može ih ukrstiti sa podacima koje je kolega Matković izneo. Umesto toga, kolega Aleksandar Matković dobija ozbiljne pretnje, ne samo upućene njemu, već i članovima njegove porodice.

 Apelujemo i zahtevamo od nadležnih državnih organa da pokrenu efikasnu istragu i u najkraćem vremenskom roku, otkriju one koji pretnje smrću upućuju slobodnomislećem članu akademske zajednice, a ujedno apelujemo i na akademsku zajednicu i širu javnost, da daju bezrezervnu podršku kolegi Aleksandru Matkoviću. Slične pretnje su doživeli pojedini članovi akademske zajednice i u prethodnom periodu, koji su svojom kritičkom misli, izazvali nezadovoljstvo vladajućih struktura, koji svaki vid kritike i drugačijeg razmišljanja o važnim društvenim temama doživljavaju i predstavljaju kao direktan napad na državu (u ovom slučaju vlast) i shodno tome neprimereno reaguju.

Reakcija MASE na sve učestalije nasilje nad prosvetnim radnicima u Srbiji

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) poziva institucije Republike Srbije da bez odlaganja reaguju u cilju suzbijanja nasilja kome su poslednjih meseci sve učestalije izloženi školski nastavnici u Srbiji. Najnoviji slučaj, u kome je majka jednog učenika petog razreda osnovne škole na Novom Beogradu brutalno pretukla nastavnicu biologije samo zato što nije bila zadovoljna zaključenom ocenom na kraju školske godine, govori da ovo više nisu izolovani slučajevi koji se dešavaju na nekim udaljenim mestima, već da se suočavamo sa sve uobičajenijim obrascem nasilničkog ponašanja prema prosvetnim radnicima u Srbiji. 

Podsećamo da su pre samo nepunih mesec dana nastavnici organizovali veliki protest, takođe kao reakciju na jedan slučaja nasilja nad njima, i da im je tom prilikom iz Vlade Republike Srbije obećano da će se po hitnom postupku izvršiti izmene Krivičnog zakonika u cilju povećane krivično-pravne zaštite prosvetnih radnika.

Uprkos najavi bez realizacije, slučajevi nasilja prema nastavnicima su sve učestaliji i sve brutalniji a predstavnici institucija čini se da reaguju samo ukoliko dođe do pritiska javnosti. Zbog toga pitamo nosioce vlasti u Srbiji šta je još potrebno da se desi nakon tragičnih događaja od pre godinu dana i spirale nasilja u školama, koja se sve više okreće prema onima koji bi trebalo da budu temelj obrazovanja u svakoj normalnoj zemlji, kako bi se konačno preduzele odlučne mere u cilju povratka ne samo dostojanstva prosvetnih radnika, već sada i njihove elementarne bezbednosti?

Podrška studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u borbi za fer i demokratske izbore

Objavljeno od strane MASA u Vesti

MASA izražava punu podršku studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i neformalne organizacije STAV (Studenti protiv autoritarnog režima) koji se bore za fer i demokratske izbore na kojima će moći da se kandiduje i da glasa svaki student ovog fakulteta.

Nakon tri osujećena pokušaja održavanja izbora za studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, studenti neformalne organizacije STAV u četvrtak 13.6. su blokirali zgradu Rektorata Univerziteta u Novom Sadu u kojoj je trebalo da se održe ponovljeni izbori po četvrti put. Ovaj put, studenti su ukazali na to da odluka o održavanju izbora u zgradi Rektorata nije u skladu sa pravilnikom koji je doneo sam Studentski parlament, a po kom se izbori održavaju u zgradi fakulteta. U prošlosti, STAVovci su takođe blokirali održavanje izbora zbog toga što je, postavljanjem nemogućih i neispunljivih uslova za kandidaturu, praktično onemogućeno bilo kome osim studentskoj organizaciji Studentski savez da se na izborima kandiduje. Naime, Studentski savez je jedina registrovana studentska organizacija na Filozofskom fakultetu i svi predstavnici studenata u Studentskom parlamentu dolaze iz ove organizacije. Da bi se neka organizacija registrovala kao studentska organizacija, njenu registraciju treba da odobre upravo predstavnici Studentskog parlamenta. Na izborima se može kandidovati i neformalna lista studenata uz uslov da sakupe potpise podrške od preko 500 studenata koji svi moraju lično doći u prostorije Studentskog parlamenta po listu za davanje podrške u relativno kratkom roku. Ovakvim pravilnikom o organizaciji izbora Studentski parlament već godinama onemogućava bilo koga drugog da se kandiduje i već duže vreme je jedina lista koja se za izbore i kandiduje. Prethodni pokušaji STAVa da pregovara sa predstavnicima Studentskog parlamenta o uslovima održavanja izbora su propali. 

Treba napomenuti i to da postoje nedvosmislene veze predstavnika organizacije Studentski savez sa Srpskom naprednom strankom, dok je aktuelna predsednica studentskog parlamenta bila prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima u Novom Sadu. Sve ovo ukazuje na to da postoji snažna politička volja vladajuće partije da drži pod kontrolom Studentski parlament Filozofskog fakulteta i koristi ga kao polugu uticaja na donošenje važnih odluka na fakultetu.

MASA se protivi svakoj politizaciji studentskih organizacija, naročito kada je njen cilj vršenje uticaja na akademske institucije i brutalno kršenje akademske slobode. Upravo je i na drugim fakultetima univerziteta u Srbiji prisutan trend politizacije studentskih organizacija, što je nedopustivo i postaje zabrinjavajuće za celu akademsku zajednicu. Podržavamo hrabrost i upornost studenata iz organizacije STAV da se bore za elementarne demokratske principe da biraju i budu birani. Kad se pravo savija kao lim pod rukama moćnih, pravda mora biti čelik u rukama hrabrih.

Izveštaj sa okruglog stola o krizi u obrazovanju

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala Okrugli sto 13.5. U Medija centru pod nazivom: „Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije“.

Problem koji pogađa većinu državnih fakulteta je nagli pad interesovanja za studiranje, pri čemu je manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije. Kao skup mera ka rešenju, osam dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu se odvažilo da formira jednu jasnu Platformu koja je zatim podržana od strane Univerziteta u Beogradu i stručnih udruženja. Pregovori sa Ministarstvom prosvete su počeli pre godinu dana. Konkretna tema ovog okruglog stola je pomenuta platforma, njen prijem od strane države i društva u celini.

Učesnici okruglog stola su bili:
prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB
prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Skupu su prisustvovali zainteresovani članovi akademske zajednice sa nekoliko fakulteta i instituta kao i pripadnici medija. Predstavnici Ministarstva prosvete nisu prihvatili poziv uz zahtev da se skup odloži.

Razgovor je vođen kroz tri tematska okvira: uvid u problem i predloženu platformu, trenutni napredak – odgovor državnih organa i javnosti, zaključak i predlog daljih koraka. Nakon uvodnog izlaganja o motivaciji za skup i ozbiljnosti ove krize, učesnici su u prvom krugu identifikovali sve aspekte problema i komentarisali ponuđena rešenja unutar platforme. Zaključeno je da su aspekti brojni i uvezani, počev od neprilagođenih nastavnih programa i nepostojanja pouzdane statistike do finansijskih problema. Međutim, kao ključni generator celog procesa izdvojio se uniženi status školskih nastavnika i sa finansijskog stanovišta i sa stanovništva položaja u društvu. Nastavnik je lišen digniteta, opterećen administracijom, izložen raznim pritiscima i nezaštićen. Ovako loš položaj povlači za sobom nužnu negativnu selekciju, politizaciju i pad kvaliteta nastave. U drugom krugu su izneti utisci o trenutnom prihvatanju ideja Platforme od strane izvršne vlasti i javnosti. Zaključeno je da je napredak minimalan, delimično zbog smena u ministarstvima u skorašnjem periodu ali pre svega zbog odsustva motivacije da se kriza u obrazovanju reši. U trećem krugu je zaključeno da je nužno dalje vršiti pritisak, ne samo na resorno ministarstvo nego na celu državnu administraciju, kroz sinergiju akademske zajednice, stručnih udruženja i sindikata prosvete. Jedan od ključnih uslova za oporavak obrazovanja je depolitizacija školstva koja je omogućena zakonom iz 2017. godine.

Cilj ovog okruglog stola je bio da se skrene pažnja na opasan trend urušavanja obrazovnog sistema do nivoa da je sada već ugroženo i njegovo elementarno funkcionisanje. Ovaj problem traži široku društvenu akciju jer njegovo nerešavanje donosi dalekosežne i duboke posledice za celo društvo. Zato MASA ovim skupom i drugim aktivnostima teži da utiče na donosioce odluka kako bi uvideli nužnost hitnog reagovanja.