Izveštaj sa tribine povodom najava ponovnog uvođenja služenja vojnog roka

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. Naime, tema je prepoznata kao legitimna i značajna i za akademsku zajednicu, koja može ponuditi nove i sveobuhvatnije  pristupe pri određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih insituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.

Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je bilo da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih, što smo delimično uspeli da obezbedimo sagovornicima koji su se odazvali na naš poziv.

Tribina je održana u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Govornici su bili:

 

  1. Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
  2. Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
  3. Dr Miroslav Marković, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta
  4. Slobodan Spasić, psiholog, doktorant (Filozofski fakultet)

 

Nakon uvodnog izlaganja o hronologiji inicijativa o ponovnom aktiviranju obaveznog služenja vojnog roka od 2011. godine do danas, kratko je predstavljen i politički, medijski i stručni diskurs u navedenom periodu. Ukazano je na poslednje oglašavanje nadležnog ministra, sa izjavom da je spremno nekoliko modela osmišljenih u MO, koji će se uputiti predsedniku, a potom i otvoriti šira javna rasprava. Dok čekamo taj trenutak, MASA je organizovala tribinu, kako bi oslušnula i razmišljanja akademske javnosti i zajednice po tom pitanju i otvorila prostor za angažovanje u budućim javnim raspravama. Bilo je reči o moralnom ponašanju i moralnom vladanju mladih, patriotizmu, teorijskim uvidima u te koncepte, ali i važnosti povezivanja sa temom obaveznog služenja vojnog roka. Ispunjavanje fizičkih standarda tokom procesa regrutacije zahteva određene fizičke karakteristike i spremnost potencijalnih regruta. Na osnovu novijih istraživanja o fizičkim i motoričkim sposobnostima dece i mladih i veoma zabrinjavajućih rezultata (pojačana gojaznost, dijabetes, različiti oblici devijacije kičme i tsl) može se dovesti u pitanje potencijal regrutnog kontigenta u budućnosti. Pored važnosti ispunjavanja fizičkih kriterijuma i standarda, veoma je važno uzeti u obzir psihološko i mentalno stanje mlade populacije, naročito u procesu psihološke procene i selekcije za služenje vojnog roka, karakteristikama psihometrijskih instrumenata, slabostima i prednostima, kao i mogućnostima da se prilagode rodnim zahtevima u slučaju da se regrutuju i žene i muškarci, različita iskustva stranih armija kada su u pitanju mešoviti ili jednorodni sastavi vojnih jedinica i drugo. Na osnovu sadržaja izlaganja govornika, možemo reći da je potvrđena potreba za važnom ulogom akademske zajednice, koja sve više iskazuje spremnost da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire. Neophodno je utvrditi koji su to kapaciteti i značajni istraživački poduhvati, koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta. Takođe, važno je da  se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se mora obraćati veća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd). Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad.

MASA organizuje tribinu povodom najava ponovnog uvođenja služenja vojnog roka

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. MASA je prepoznala temu kao legitimnu i značajnu i za akademsku javnost, jer je prema načinu kako je otvorena, ukazala na neophodnost ozbiljnijeg i sveobuhvatnijeg pristupa određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih instituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.

Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih.

Tribina će se održati u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Govornici/e:

  1. Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
  2. Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
  3. Slobodan Spasić, psiholog, doktorant
  4. dr Miroslav Marković (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta)

U pozadini pitanja obaveznog služenja vojnog roka, nalaze se i sledeća pitanja koja ćemo otvoriti:

1) Kako naše društvo, odnosno predstavnici državnih institucija i donosioci odluka određuju prioritete i da li se pri tim odlukama oslanjaju na pouzdane podatke i rezultate istraživanja; koliko su upoznati sa značajem i razumevanjem prednosti i ograničenja nekih informacija i podataka; koliko i na koji način se uključuje šira javnost, naročito kada su u pitanju teme koje dolaze iz sfere bezbednosti i koje zahtevaju sve veću otvorenost i mogućnost da se realizuje i primerena javna rasprava.

2) Koliko je akademska zajednica spremna da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire; da li raspolaže sa dovoljno kapaciteta i značajnih istraživačkih poduhvata koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta.

3) Da li se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se obraća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd) i zašto ne? Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad. Pozivaju se učesnici tribine da daju svoje mišljenje i iznesu stavove o aktuelnoj temi obaveznog služenja vojnog roka, kroz koju se reflektuju i mnoga druga važna pitanja u našem društvu, koja traže zadovoljavajuće odgovore i rešenja.

MASA je uputila molbu za pojašnjenjem uslova pod kojima nastavno osoblje na fakultetima može ostvariti pravo na finansiranje naučnog rada

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti uputila je molbu Državnoj sekretarki za nauku, kao i pomoćnicima ministra iz Sektora za nauku i Sektora za visoko obrazovanje, za pojašnjenjem uslova pod kojima nastavno osoblje na fakultetima može ostvariti pravo na finansiranje naučnog rada.

Naime, prema vesti koja je objavljena na sajtu Ministarstva, krajem 2019. godine prestalo je projektno finansiranje naučnog rada zaposlenih na fakultetima i uvedeno je “kombinovano finansiranje naučnoistraživačkog rada svi zaposlenih u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacija (NIO), u zavisnosti da li se naučnoistraživačkim radom bave kroz finansiranje prema godišnjem Planu rada NIO, ili su u određenom vremenskom periodu angažovani na projektima Fonda za nauku Republike Srbije”.

Međutim, kombinovanim oblikom finansiranja nisu obuhvaćeni svi zaposleni na fakultetima. Ovaj vid finansijske nadoknade ne dobijaju oni koji nisu bili angažovani na projektima tokom projektnog finanisranja, kao ni oni koji su se u NIO zaposlili nakon uvođenja kombinovanog oblika finansiranja, što, prema nezvaničnoj proceni, obuhvata barem nekoliko stotina zaposlenih na fakultetima. Mnogi su pokušali putem fakulteta na kojima su zaposleni da zatraže da budu uvršteni u kombinovano finanisranje, ali su odbijeni bez obrazloženja koje svoju osnovu ima o odredbama Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 49/2019).

Budući da u Zakonu o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 49/2019) koji u članu 135. reguliše kombinovani oblik finansiranja nismo pronašli osnov za ovakav različit tretman, a da su zahtevi institucija za finansiranjem dodatnog osoblja odbijani, MASA je zamolila za razjašnjenje toga koji je uslov da se nastavno osoblje uvrsti u navedeni oblik finansiranja naučno-istraživačkog rada. Ukoliko jasan zakonski osnov ne postoji, ovakva praksa može se smatrati diskriminatornom, što smatramo nedopustivim tretmanom nastavno-naučnih kadrova.

МАСА захтева јавно извињење TV Happy телевизије, као и њених водитеља Александре Брчић и Миломира Марића за вређање академске заједнице

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Са 100 евра за младе спали смо на 1000 динара за будуће чланове академске заједнице. Ово прво је коришћено у предизборној кампањи актуелне власти, а ово друго на једној од бројних телевизија са националном фреквенцијом које су у служби те власти. У суштини, и понижавајућих 100 евра и срамотних 1000 динара се базира на потцењивању младих и образованих људи у земљи која се бори са белом кугом и која може да се „подичи“ бројном емиграцијом. Ово потцењивање одговара не само инфлацији трошкова живота последњих месеци, већ и вишегодишњој девалвацији образовања оличеној у министрима плагијаторима, нестручном државном кадру и сумњивим дошколовавањима високих званичника. Мрежа академске солидарности и ангажованости захтева јавно извињење TV Happy телевизије, као и њених водитеља Александре Брчић и Миломира Марића за вређање академске заједнице, јер не ради се о погрешном тумачењу и неспоразуму, како се у саопштењу ове телевизије наводи. Истовремено тражимо од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, свих универзитета у Србији и студентских организација које заступају интересе студената да се огласе овим поводом и стану у одбрану части студената и угледа универзитета. Морамо реаговати на сваку увреду академске заједнице јер прећуткивање отвара врата даљим увредама и репресалијама. Упућујемо јавни апел да се једном за свагда престане са вређањем академске заједнице и њених будућих чланова зарад дневно-политичких амбиција актуелне власти у Србији.

Izveštaj sa tribine održane u cilju pokretanja diskusije o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizovala je tribinu koja se održala u utorak, 15.3.2022. godine, u galeriji Polet. Namera je bila da se pokrene široka akademska diskusija o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni povod za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.

Tribinu je moderirao prof. dr Dušan Pavlović, član KO MASE, dok su učesnici bili:

Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta BU
Vladimir Milić, generalni sekretar Rektorata BU
Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta BU

U otvrenom i sadržajnom razgovoru u kome je učešće uzela i publika iskristalisalo se nekoliko pravaca buduće delovanja u smislu reforme postojećih procedura za izbor nastavnika i zasnivanja trajnog radnog odnosa:

1) Potrebno je pokrenuti procedure za izmenu Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojima se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu. Neki od predloga koji su se čuli na tribini odnosili su se na uvođenje obaveznog pojedinačnog obrazloženja prilikom glasanja za izbor nastavnika ukoliko se glasa protiv predloga Izborne komisije. Pored toga, neki od učesnika tribine predložili su potpuno isključivanje NNV iz procesa donošenja odluke o izboru nastavnika, odnosno da je dovoljno da odluku o izboru donose stručna veća Univerziteta, koja i sada ima poslednju reč pri izboru nastavnika. Još jedna moguća izmena pravilnika kojima se uređuje izbor nastavnika mogla bi se odnositi na etičku i disciplinsku odgovornost za različite zloupotrebu procesa izbora u zvanje. Za obe reforme postoje uporišta u postojećim pravilnicima i etičkom kodeksu Univerziteta u Beogradu.

2) Potrebno je nastaviti diskusiju o mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa nastavnika na Univerzitetima u Srbiji pre izbora u zvanje redovnog profesora. Ovo se može urediti ili linearno, spuštanjem mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa već pri izboru u docentsko ili zvanje vanrednog profesora ili po određenim segmentima, recimo kod opštih predmeta kao što su strani jezici. Na ovaj način bi se smanjio pritisak za napredovanje u zvanje redovnog profesora sa osnovnim motivom zasnivanja trajnog radnog odnosa koji je često praćen odsustvom neophodne motivacije za nastavak naučne karijere. Sa druge strane, u takvim okolnostima bilo bi moguće postrožiti uslove za sticanje najvišeg zvanja budući da bi ono bilo oslobođeno socijalne komponente trajnog zbrinjavanja nastavnika (jer bi ovo već bilo rešeno sa nekim od nižih zvanja).

Takođe, mogućnost ranije trajnog zaposlenja bi motivisala kvalitetne studente da ostanu na fakultetu budući da smo sada sve češće u situaciji, posebno na tehničkim fakultetima, da najkvalitetniji studenti odlaze na tržište rada gde dobijaju daleko povoljnije uslove pri zasnivanju radnog odnosa, kako u pogledu finansija tako i u pogledu zasnivanja trajnog radnog odnosa.

Na kraju, zasnivanje trajnog radnog odnosa u kasnim četrdesetim ili pedesetim godinama dovodi i do jedne vrste infantilizacije onih koji se nalaze u zvanjima nižim od redovnog profesora čime se i njihovo dostojanstvo pa i radna prava ozbiljno narušavaju.

Komparativna analiza procedure napredovanja u viša zvanja i zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetima u Hrvatskoj i Srbiji

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) inicirala je izradu komparativne analize procedure naprdovanja u viša zvanja i zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetima u Hrvatskoj i Srbiji. 

Cilj ovog izveštaja, autorke Dejane Nešić, je da nas uputi u proceduru napredovanja u viša zvanja i zasnivanja radnog odnosa na Univerzitetima u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj. U zaključnom delu izveštaja se komparativno analiziraju način i postupak sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu i Sveučilišta u Zagrebu kroz odgovore na ključna pitanja:

1) Kako se pokreće inicijativa za napredovanje nastavnika?

2) Ko je u okviru procedure izbora nadležan za donošenje odluke? (u okviru ovog dela analize podrobnije se opisuju obe procedure i pravi paralela u hrvatskom i srpskom zakonodavstvu)

3) Da li nastavnik po dobijanju zvanja radni odnos zasniva na određeno ili na neodređeno vreme?

Izveštaj možete pronaći na sledećem linku.

MASA organizuje tribinu u cilju pokretanja diskusije o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na tribinu povodom naše namere da pokrenemo široku diskusiju o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni razlog za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.

Tribina će se održati u utorak, 15.3.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Gornici/e:

  • Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta
  • Vladimir Mikić, generalni sekretar Rektorata BU
  • Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta

Razgovarećemo o sledećim temama:

1)     Izmena Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojim se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na univerzitetu u Beogradu (ključna promena – Etička i disciplinska odgovornost za zloupotrebu procesa izbora u zvanje; obavezno obrazloženje odluka svih učesnika (donosioca odluka) u procesu izbora u zvanje), itd..

2)     Izmena Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojim se uređuju postupak zasnivanja radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beograd (ključna promena – zanivanje trajnog radnog odnosa sa sticanjem (prvog) nastavničkog zvanja)

3)     Izmena pravilnika kojim se uređuju minimalni uslovi za izbor u nastavnička zvanja (ključna promena – Međunarodna prepoznatljivost kao uslov za napredovanje)

 

Podrška Goranu Markoviću

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje napade predstavnika aktuelne vlasti u Srbiji na našeg proslavljenog režisera, profesora emeritus Gorana Markovića. Kao predstavnici akademske zajednice posebno smo zgroženi nad činjenicom da je ovaj brutalni verbalni napad potekao od članice Univerziteta u Beogradu, profesorke Darije Kisić Tepavčević, trenutno na poziciji ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Upravo ona bi morala da zna da kolegijalnost predstavlja jedno od osnovnih načela Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, a koje je grubo prekršila svojom sramnom izjavom na društvenoj mreži Instagram.

Jedan od osnovnih motiva za formiranje naše organizacije, čiji je osnivački akt između ostalih potpisao i profesor Goran Marković, upravo je bila zaštita profesionalne etike i integriteta članova akademske zajednice. Od osnivanja naše organizacije ukazujemo na činjenicu da je sloboda javnog izražavanja mišljenja sve više na udaru nosilaca visokih državnih funkcija, sa ciljem omalovažavanja, ućutkivanja, pa i zastrašivanja pripadnika i pripadnica akademske zajednice.

Nažalost, ova konstatacija je danas aktuelnija nego ikada pre i vraća nas u neka prošla vremena kada su intelektualci javno sramoćeni, proganjani i zatvarani zbog svojih umetničkih dela ili stavova koje su iznosili u javnosti. Posle policijskog legitimisanja i nedavnih partijski ostrašćenih i neprofesionalnih uvreda koje je na račun Gorana Markovića izrekla ministarka u Vladi Republike Srbije Darija Kisić Tepavčević, ispod časti i dostojanstva lekarske struke, usledio je i sramotni tvit premijerke Ane Brnabić. Dok prva, kao epidemiolog, daje sebi za pravo da nekome postavlja „dijagnozu“, druga koristi zvanični tviter nalog kako bi pružila podršku opskurnim idejama o zidanju ludnica u koje bi se smestili neistomišljenici, sa profesorom Markovićem na čelu

Ostaje nam da se zapitamo kada će se sa verbalnog preći na fizičko zlostavljane kritički nastrojenih intelektualaca u Srbiji, kao što smo prethodnih nedelja imali prilike da vidimo na ulicama tokom protesta građana. Vređanje zdrave pameti od strane premijerke Vlade je nažalost postalo konstanta u Srbiji. Međutim, posebno je poražavajuće brukanje lekarske struke zarad partijskih interesa od strane ministarke Darije Kisić Tepavčević uz iznošenje uvredljive anamneze i dijagnoze van kodeksa lekarske etike. To je ujedno i sramota Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je završila i zato smatramo da ne zaslužuje zvanje profesora. MASA traži i od Medicinskog fakulteta, i Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva zvanično ograđivanje od navedene izjave Darije Kisić Tepavčević, kao i oduzimanje licence dotičnoj od strane Lekarske komore Srbije.

Javnom linču našeg proslavljenog reditelja, da podsetimo, prethodilo je nakon brojnih sramotnih pritisaka predsednice UO Filmskog centra Srbije Jelene Trivan i poništavanje konkursa za sufinansiranje filmova eminentnih domaćih reditelja na kome je stručna komisija, između ostalih kandidata, predložila da se finansijski podrži film Gorana Markovića. Navedeno predstavlja atak na principe čestitosti, javnost i transparentnosti koje MASA zagovara u akademskoj zajednici i neguje u svom radu. Još opasnije međutim je to što se ovim narušavaju univerzalne vrednosti na kojima počiva svako demokratsko društvo u svetu, uz dostojanstvo profesije koje predstavaljaju. Bez kritike, poput one koje u svojim metaforama britko iznosi Goran Marković nema ni razvoja, ni naučnog ni društvenog. Što pre to shvate predstavnici vlasti u Srbiji biće im lakše da prihvate činjenicu da kritike neće prestati, ni dok su oni vlast ni kada dođe neka druga vlast a da će svaki pritisak samo rezultovati sve većim otporom, poput onog koji se proteklih nedelja prelio na ulice Srbije bez obzira na preduzete mere zastrašivanja javnosti.

Izveštaj o aktivnostima MASE povodom privatizacije Instituta Jaroslav Černi

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti je tokom prethodnih meseci aktivno učestvovala u nizu aktivnosti koje se tiču sporne privatizacije Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. Zajedno sa nekoliko organizacija (Inicijativa Pravo na vodu, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu- RERI, Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA) MASA je sprovela niz aktivnosti po ovom pitanju. Među njima izdvajamo:

Konferencija za novinare TEKUĆI PROBLEM: Stop privatizaciji instituta „Jaroslav Černi“. Konferencija za novinare održana je 1. novembra 2021. godine u Velikoj sali Medija centra. Na konferenciji je predstavljen apel kao i argumentaciju za zaustavljanje ovog procesa i zaštitu instituta. Jedan od osnovnih ciljeva bio je i ukazati na to da kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama imaju neprocenjiv značaj za celo društvo imajući u vidu rastuću opasnost od prirodnih pojava, promene klime, (suše i poplave) i ljudskog nemara (zagađenja vode, vazduha i tla). Kao i to da kombinovane sa nekontrolisanom eksploatacijom, nelegalnim privatizacijama, otimanjem vodnih i drugih prirodnih dobara, ove opasnosti mogu izazvati katastrofu.

Ukazano je na činjenicu da je preduslov za očuvanje i održivo upravljanje vodnim dobrima, uz uvažavanje ljudskih prava u toj oblasti, jesu stručne organizacije sa dokazanom reputacijom, profesionalnim integritetom, poslovnom etikom, kao i nezavisni stručnjaci koji nude profesionalno korektna i održiva rešenja.

Na konferenciji su govorili:

  • Olga Nikolić, Mreža za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA)
  • Iva Marković, inicijativa Pravo na vodu
  • Jovan Rajić, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
  • Branislav Božović, hidrogeolog – Nacionalna ekološka asocijacija (NEA)
  • Vesna Jakovljević, Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA)

Stručna diskusija TEKUĆI PROBLEM: Privatizaciji instituta „Jaroslav Černi“ održana je online (Zoom) 4. novembra 2021. Jedan od osnovnih povoda za pokretanje stručnih diskusija jeste nedostatak informacija u javnosti o tome zašto bi trebalo ili ne bi trebalo privatizovati ovaj institut, s obzirom na delatnosti koje obavlja i s obzirom na moguće posledice ove privatizacije po društvo, a posebno vezano za upravljanje vodama i brigu o životnoj sredini. Neka od pitanja koja su pokrenuta u toku diskusije bila su: Zašto je „Jaroslav Černi“ značajan? Treba li da bude proglašen institutom od strateškog interesa za Republiku Srbiju? Šta bismo kao društvo potencijalno izgubili, a šta bismo dobili privatizacijom? Ima li razloga za zabrinutost da bi se privatizacijom ovaj važan institut stavio u službu privatnog, umesto javnog interesa? Bila su samo neka od pitanja koja su postavljena u diskusiji. U diskusiji su učestvovali: Prof. dr Čedo Maksimović, Prof. dr Zoran Stevanović, Dr Milica Tomašević, Dipl. inž. Veljko Dimitrijević. Diskusiju je moderirala mast. filoz. Olga Nikolić.

Snimak diskusije možete pogledati ovde

Pored gore pomenutog, MASA je u saradnji sa navedenim organizacijama pokrenula peticiju koju je potpisalo preko 25 000 građana. Peticiju je grupa organizacija predala Ministarstvu privrede protiveći se spornoj privatizaciji Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.

Takođe, upućen je apel stanovništvu, a posebno stručnoj i akademskoj javnosti, da se usprotive privatizaciji i ustanu u odbranu javnog interesa, kvaliteta vode i prirodnih dobara radi održive budućnosti javnog zdravlja stanovništva Srbije.

Na kraju upućeni su i dopisi nadležnim institucijama o momentalnom obustvaljanju privatizacije Instituta Jaroslav Černi: Vladi Republike Srbije-premijerki Ani Brnabić, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja- Ministru Branku Ružići i Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj. U prilogu dopisa dostavljeni su i tekst peticije kao i, u tom trenutku, 22347 online potpisa građana.

Apel za obustavljanje privatizacije Instituta Jaroslav Černi

Objavljeno od strane MASA u Vesti
MASA je tokom oktobra meseca učestvovala u nekoliko aktivnosti povodom poziva koje je Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo radi prodaje kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD za koje inicijativa Pravo na vodu smatra da je to nedopustiv potez s obzirom na značaj i važnost nezavisnosti ovakve institucije za budućnost kvaliteta vode, prirodnih resursa i i zaštite zdravlja stanovništva Srbije.
Jedna od aktivnosti odnosila se na upićivanje apela organizacije Pravo na vodu upućuje stručnoj i akademskoj javnosti da se usprotive privatizaciji i ustanu u odbranu javnog interesa, kvaliteta vode i prirodnih dobara radi održive budućnosti javnog zdravlja stanovnštva Srbije.
Pozivamo vas da nam se pridružite da zajedno dignemo glas i apelujemo protiv ovakvog štetnog procesa, za korist čitavog društva.


Hitno obustaviti privatizaciju Instituta Jaroslav Černi!

Kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama od neprocenjivog su značaja za celo društvo imajući u vidu rastuću opasnost od prirodnih pojava, promene klime, (suše i poplave) i ljudskog nemara (zagađenja vode, vazduha i tla). Kombinovane sa nekontrolisanom eksploatacijom, nelegalnim privatizacijama, otimanjem vodnih i drugih prorodnih dobara, ove opasnosti mogu izazavati katastrofu.
Visoki procenat vodovoda u Srbiji ima vodu koja koja ne ispunjava standarde za piće, više od trećine vode izgubi se u mreži za distribuciju, a visok procenat stanovništva, naročito u prigradskim i ruralnim oblastima, nema uopšte pristup zdravoj pijaćoj vodi. Gradske i industrijske otpadne vode bez prešišćavanje zagađuju vodotokove. Po stepenu i kvalitetu prečišćanaja otpadnih voda Srbija je na začelju u Evropi, dok u isto vreme državni vrh, za buduća postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) uslovljava primenu prevaziđenih, prljavih tehnologija i angažovanje unapred poznatog izvođača za izvođenje većine tih radova.
Preduslov za očuvanje i održivo upravljanje vodnim dobrima uz uvažavanje ljudskih prava u toj oblasti jesu stručne organizacije sa dokazanom reputacijom, profesionalnim integritetom, poslovnom etikom, kao i nezavisni stručnjaci koji nude profesionalno korektna i održiva rešenja. Oni treba da rade nepristrasno, u uslovima bez pritisaka i bez zakulisnih mešanja, netransparentnih kriterijuma i ostalih elemenata korupcije širih razmera. Nažalost, svedočimo da se ignorišu nedavno dostavljena stručna mišljenja vodećih naučnih instutucija o projektima na kojima se trenutno radi.

Veliki broj najznačajniji hidrotehničkih objekata i vodoprivrednih sistema na prostorima bivše Jugoslavije kao i u velikom broju zemalja u svetu, izgrađeni su u prethodnim decenijama uz učečće stručnjaka iz Instituta „Jaroslav Černi“ (IJČ) u sadaradnji sa vodećim naučnim institucijama i priznatim stručnjacima u zemlji.
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo drastičnog srozavanja kvaliteteta infrastrukturnih sistema, kvaliteta životne sredine, naročito vode i vazduha. Ovo je dobrim delom izazvano urušavanjem nezavisnosti i stručnog nivoa vodećih planskih i projektantskih institucija i organizacija, koje su primorane da rade po diktatu, na osnovu stručno nepotvrđenih kriterijuma. Poslove koje finansira država dobijaju samo “podobne” ili anonimne novoformirane organizacije, koje nejasne kvalifikacije nadomešćuju visokim stepenom servilnosti. Takva sudbina, u poslednjih nekoliko godina, nije zaobišla ni IJČ koji je nedavno odobrio nekoliko stručno neprihvaljiih rešenja, a primer za to je i gradnja na zaštićenom Makiškom izvorištu pitke vode.

U IJČ je trenutno u toku razrada nekoliko projekata sumnjive svrhe. Primer je recikliranje projekta postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) za Beograd u Velikom Selu, po prevaziđenoj, zastareloj i preskupoj, prljavoj tehnologiji. Umesto da se radi po savremenim, ekološki superiornijim, energetski efikasnijim, daleko jeftinijim, a za javno zdravlje mnogo kvalitetnijim tehnologijama, donosioci odluka su netransparentno, nezakonito, preuzeli na sebe izbor tehnologija što je optimizacioni posao profesionalnih projektanata i nije isti za sve gradove. Takođe, direktnim nametanjem jednog izvođača, građani Srbije moraće da vraćaju višetruko veće sume kredita kroz javne budžete. Inicijalno procenjena vrednost potrebnih investicija u sistem kanalizacije i PPOV za sve gradove u Srbiji od strane ekspertske grupe koju je finansirala EU, drastično se povećava, bez neophodne stručne analize, tako da je već dostigla 4 do 5 puta veću sumu. Za potrebe dnevne politike taj se iznos dalje proizvoljno povećava, kako bi “invsticije u ekologiju” zvučale što impresivnije.

Vrlo šokantna je početna cena privatizacije IJČ. Poređenja radi, za Nacionalni stadion planira se izdvajanje oko 250 miliona evra (takođe u zoni izvorišta pitke vode na Surčinskom polju), a najvažniji javni naučni institut iz oblasti vodoprivrede nudi na “rasprodaji” za 2.5 miliona evra (1% investicije za stadion).
Plašimo se da se ovom privatizacijom, do nedavno jedne od retkih preostalih nepristrasnih institucija, otvara prostor da IJČ bude primoran da razradjuje i potpisuje projekte i rešenja koja nepristrasna struka sa sopstvnim integritetom i profesionalnm etikom u regularnim okolnostima i zakonskim procedurama nikada ne bi prihvatila.
Privatizacija neće rešiti nagomilane probleme urbane vodne infrastrukture, vodoprivrede, životne sredine, niti samog IJČ, već će ih višestruko zakomplikovati. Umesto javnog interesa, stručno znanje će da se stavi u funkciju privatnog profita, po svemu sudeći netransparentnog vlasnika iz koga se kriju još manje poznati stvarni donosioci odluka. Ovakvom politikom će se dodatno erodirati integritet struke i ugroziti pravo svih stanovnika na zdravu pitku vodu i životnu sredinu.

Narod Srbije to ne zaslužuje i ne prihvata. Ulog je suviše velik i višestruko opasan za nekoliko narednih generacija. Na osnovu gore iznetih agrumenata tražimo da se proces privatizacije Instituta Jaroslav Černi obustavi a da donosioci odluka u Srbiji stvore uslove da institut može da posluje po regularnim tržišnim uslovima u kojima se ulaganja u vodne/ vodoprivredne sisteme realizuju u skladu sa stvarnim potrebama i ekonomskim mogućnostima društva, a troše uz poštovane pravila struke i poslovne etike. Na taj način Institut treba nesmetano da nastavi da radi, u korist javnog dobra i interesa građana Srbije.