Saopštenje MASA povodom konkursa Pokrajinskog sekretarijata za finansiranje kratkoročnih istraživačkih projekata

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Nastavlja se netransparentno finansiranje projekata od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost AP Vojvodine

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti od svog osnivanja prati aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost (skr. Pokrajinski sekretarijat), a naročito konkurse za finansiranje istraživačkih projekata visokoškolskih institucija. U prethodne dve godine, MASA je uputila dva saopštenja u vezi sa netransparentnošću konkursa za finansiranje kratkoročnih istraživačkih projekata visokoškolskih institucija i jednom prilikom pohvalila izvestan napredak koji je učinjen u transparentnosti objavljivanja rezultata istoimenog konkursa.

Dvadeset šestog novembra 2021. godine Pokrajinski sekretarijat objavio je rezultate konkursa za (su)finansiranje projekata od značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine za projektni ciklus 2021-2024. U odnosu na konkurse za finansiranje kratkoročnih projekata koje je do sada pratila MASA, primetan je napor da se u samom tekst konkursa konkretnije definišu kriterijumi bodovanja projekata, što je bio jedan od zahteva MASE u prethodnim obraćanjima Pokrajinskom sekretarijatu. Ipak, smatramo da je jedan od definisanih kriterijuma – značaj predloga projekta za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine definisan veoma uopšteno, bez specifikovanja tema koje bi zavredele takav poseban značaj. Po ovom kriterijumu projektima se može dodeliti do 9 bodova, čime se ostavlja prostor za provizorno dodeljivanje značajnog broja bodova čime se može uticati na finalni ishod evaluacije. Uz to, tekst konkursa koji definiše da „odluku o prihvatanju projekata donosi pokrajinski sekretar imajući u vidu mišljenje stručnih komisija“ formalno i dalje ostavlja prostor da se sredstva dodele mimo jasno definisanih kriterijuma izvrsnosti.

Glavni izvor netransparentnosti rezultata navedenog konkursa i dalje leži u dve stvari:

a) sve projekte unutar naučnih oblasti recenziraju stručne komisije za datu oblast koje se sastoje od tri do četiri člana. Izvesno je da takva komisija, bez obzira na naučne kompetencije u sopstvenoj oblasti, ne može biti kompetentna za sve uže oblasti iz kojih dolaze predlozi projekata. Uz to, nije izbegnuta mogućnost konflikta interesa onda kada članovi stručne komisije dolaze iz iste institucije kao i predlagači projekata. Podsećamo da je predlog MASE bio da stručne komisije samo biraju recenzente projekata, ali da ih same ne vrednuju, kao i da se radi umanjivanja konflikta interesa potenciraju recenzenti iz institucija izvan AP Vojvodive.

b) rezultati konkursa objavljeni su samo u obliku ukupnog broja bodova i ukupne ocene Stručne komisije, što i dalje ostavlja prostor za sumnje u pogledu objektivnosti vrednovanja. Naime, iz objavljenih rezultata konkursa nije vidljivo koliko bodova su predlozi projekata dobili po pojedinačnim kriterijumima, pri čemu je najznačajnije bilo istaći broj bodova za ocenu predloga projekta (koja se sastoji iz ocena naučno tehnološke izvrsnosti, očekivanog uticaja i implementacije) i ocenu značaja predloga projekta za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine.

Konačno, prilikom objavljivanja rezultata projekta nadležni iz Pokrajinskog sekretarijata nisu održali dobru praksu koju su usvojili na prošlogodišnjem konkursu za kratkoročne projekte, a na kojoj je institirala MASA, da se svi rukovodioci predloženih projekata obaveste emailom o rezultatima projekta. Rezultati su okačeni na sajt Pokrajinskog sekretarijata bez upućivanja zainteresovanih strana na to da su objavljeni. Ipak, pohvalno je to što je ovaj put zbirne rezultate evaluacije sa celokupnom listom (odobrenih i neodobrenih) projekata moguće pronaći na stranici datog konkursa, što ranijih godina nije bio slučaj.

Podrška MASE profesorima i studentima Univerziteta Bosfor

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Network of Academic Solidarity and Engagement (MASA) is strongly supporting the attempts of teachers and students from the Bosphorus University to defend university autonomy and to resist government and president of Turkey attempts to devastate basic democratic and academic principles.  Also, we strongly condemn various decisions and acts of the government and president of Turkey which lead to arresting and imprisonment of students, presence of uniformed police stationed with machine guns and riot intervention vehicles around the campus and within the campus, depriving students right to education, dismissing of full time professors and other valuable lecturers, imposing government obedient rectors, treating Senate and Executive Board members with disrespect… We should emphasize that Bosphorus University is not the first to suffer from this authoritarian and antidemocratic policy, this is also affecting all public universities in Turkey. Also, many universities around the world today face similar anti-democratic attacks launched by authoritarian and/or neoliberal governments. Struggle of our colleagues and students from the Bosphorus University is a part of the international struggle for university autonomy and democracy.

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) снажно подржава покушаје наставника и студената са Универзитета Босфор да бране аутономију универзитета и да се одупру покушајима владе и председника Турске да девастирају основне демократске и академске принципе. Такође, најоштрије осуђујемо различите одлуке и поступке владе и председника Турске који доводе до хапшења и затварања студената, присуства униформисане полиције стациониране са митраљезима и интервентним возилима у околини и унутар кампуса, ускраћивања студентима права на школовање, отпуштања редовних професора и других вредних предавача, наметања влади послушних ректора, непоштовања према члановима Сената и Извршног одбора… Треба нагласити и да Универзитет Босфор није први који је страдао од ауторитарне и антидемократске политике, већ да се то односи и на све државне универзитете у Турској. Такође, многи универзитети широм света се данас суочавају са сличним антидемократским нападима које су покренуле ауторитарне и/или неолибералне владе. Борба наших колега и студената са Универзитета Босфор део је међународне борбе за аутономију и демократију универзитета.

Otvoreno pismo MASE glavnom uredniku RTS-a

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Draganu Bujoševiću, generalnom direktoru RTS-a

Poštovani g. Bujoševiću,
Obraćamo Vam se jer verujemo da ste saglasni da živimo u vreme krize autoriteta, kada se sve i svako dovodi u pitanje, kada se često prevaranti i šarlatani dovode u istu ravan sa ljudima od struke i znanja. Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti se upravo zalaže za promovisanje struke kao nezaobilaznog činioca u donošenju odluka iz domena javnih politika i smatra da se one o pitanjima za koje postoje naučni i stručni autoriteti ne smeju donositi unutar zatvorenih političkih krugova.

S druge strane, često se u našoj javnosti stiče utisak da struka i nauka ćute, da je akademska zajednica nema kada su u pitanju teme od javnog interesa. I mada i mi smatramo da bi naša akademska i stručna javnost morale da budu daleko glasnije, želimo da sa Vama podelimo bojazan da se u našem društvu namerno stvara utisak o njihovom ćutanju.

Jer, kako drugačije objasniti muk naših medija, i to gotovo svih elektronskih medija sa javnom frekvencijom, u pogledu činjenice da je naša najpozvanija i najstručnija akademska institucija, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, podneo primedbe na nacrt verovatno najvećeg investicionog projekta u zemlji, beogradskog metroa, u kojima između ostalog stoji da predloženi plan nije dobar, da će efekti izgradnje metroa na smanjenje saobraćajnih problema biti zanemarljivi, a troškovi enormni.

O tome da je najstarija i najuglednija naučna i stručna institucija u oblasti građevinarstva na Balkanu dala svoj stav po ključnom pitanju za budućnost Beograda, naša javnost nije obaveštena. Građani Srbije ne znaju da se ovako nešto dogodilo, što omogućava onima koji vrše javne funkcije da ignorišu mišljenje struke. A u tome im, nažalost, ključnu podršku daju srpski mediji.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, opet kao institucija, izašao je pred javnost Srbije i ukazao na značaj vakcinacije za zdravlje našeg stanovništva. I pored toga, srpski mediji u pogledu vakcinacije redovno prostor daju onima koji stručnoj zajednici ne pripadaju, niti ih ona prepoznaje kao sagovornike. Dakle, mi pred sobom imamo jasan primer, primer koji je koštao možda hiljade ljudskih života, da su srpski mediji, i to ponovo gotovo svi oni koji imaju nacionalne frekvencije, svesno izabrali šarlatane, nadrilekare i neznalice, njima dali prostor i na njih usmerili pažnju građana Srbije, dok za našu nauku i struku, nauku i struku koje nisu ćutale i nisu se krile, ti mediji jednostavno nisu imali vremena.

Konačno, kada je u pitanju kontroverzni projekat rudnika u Jadru, iza koga stoji multinacionalna korporacija Rio Tinto, pod okriljem SANU je održan naučni skup sa koga su svi najodgovorniji srpski akademici poslali poruku, poruku koja je pretočena u pismo Ministarstvu rudarstva i energetike koje su ti akademici i potpisali, a u kome se jasno navodi da bi ovakav rudnik naneo velike i nepopravljive štete ne samo kraju u kojem bi bio otvoren, nego i celoj Srbiji.

Ono u šta mi možemo da se uverimo je da dok sve srpske televizije sa javnom frekvencijom, uključujući i onu na čijem ste čelu, ćute o tome šta su na temu rudnika u Jadru rekle najstručnije i najumnije glave koje Srbija ima u oblasti fizičke metalurgije, hemije, biologije i ekologije, mi sa malih ekrana možemo da gledamo plaćene poruke Rio Tinta u kojima nas ta korporacija ubeđuje o svojim dobrim i iskrenim namerama.
Mi moramo ovim putem da Vam postavimo pitanje da li Vaša kuća omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja kada ne pozove predstavnike Građevinskog fakulteta da obrazlože stav ove institucije prema predloženom planu beogradskog metroa?

Da li, uvaženi g. Bujoševiću, ignorisanje nedvosmislenog stava najstručnijih akademika u oblasti metalurgije, hemije i ekologije u vezi sa rudnikom u Jadru predstavlja istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja njihovog mišljenja, naročito ako se u obzir uzme očigledna negadljivost na novac za taj projekat zainteresovane multinacionalne korporacije, čije reklame uredno puštate u etar.

Kakva je odgovornost srpskih medija i onih koji utiču na njihovu uređivačku politiku za katastrofalno stanje kada je u pitanju vakcinacija građana Srbije, koji su nepoverenje prema vakcinaciji izgradili pre svega na porukama koje im se svakodnevno nude sa televizija sa nacionalnom frekvencijom sada već gotovo čitavu deceniju.

Imajući u vidu sve navedeno, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti zahteva od Vas i kuće koju vodite, da saglasno obavezama koje su vam propisane Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućite u najskorijem vremenu prostor na Prvom programu RTS za iznošenje stavova akademske i stručne javnosti i to upravo po ovim pitanjima po kojima je njen stav tako nedvosmisleno jasno zauzet, da su iza njega stale i same institucije, a ne samo pozvani pojedinci. Uz to, smatramo da je neophodno, da svoj program učinite dostupnim za otvaranje javne rasprave o evidentnom ignorisanju naše akademske i stručne javnosti od strane kako srpskih vlasti, tako i naših medija. Pomozite nam da glas naše struke i nauke dođe do građana koji plaćaju i nas, ali i vas. Kada akademska i stručna javnost ćute, one time pokazuju nepoštovanje prema onima zbog kojih postoje i koji ih izdržavaju. Verujemo da ćete se složiti da isto važi i za javni medijski servis koji svojim gledaocima uskraćuje ono što bi građani morali da čuju. Zato Vam mi stojimo na raspolaganju kao saveznici da ovakvo stanje stvari ispravimo.

S poštovanjem,
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti

MASA apeluje da se obezbede uslovi za povratak studenata na fakultete

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U situaciji u kojoj još jednu akademsku godinu na univerzitetima širom zemlje počinjemo u virtuelnom okruženju zbog velikog broja sugrađana zaraženih novim virusom COVID-19, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) s velikom zabrinutošću poziva sve ključne aktere na zajednički dogovor o obezbeđivanju bezbednih uslova za povratak nastave u amfiteatre i učionice. Ukazujemo na činjenicu da još uvek veliki broj građana Srbije nije delotvorno zaštićen od virusa, a posebno nas zabrinjava to što veliki broj studenata i prosvetnih radnika još uvek nisu doneli odluku da se vakcinišu. MASA apeluje na sve akademske građane da se uzdrže od širenja lažnih i neproverenih teorija. Takođe, pozivamo akademsku zajednicu da se pokrene dijalog u kojem bi se čula stručna mišljenja i odgovorilo na sve eventualne sumnje i nedoumice koje naši studenti i kolege imaju u vezi s neophodnom imunizacijom. 

Koliko god da su se pojedini fakulteti dobro organizovali i uspeli tokom prethodnih 18 meseci da postignu nesumnjiv napredak u izvođenju nastave u onlajn okruženju, smatramo da je neposredan kontakt nastavnika i studenata nezamenljiv i neophodan kako ne bi došlo do daljeg derogiranja sistema obrazovanja i nivoa stečenog znanja naših studenata. Zahvaljući dostupnosti vakcina danas je moguće obezbediti neposredni kontakt nastavnika i studenata i, u najvećoj mogućoj meri, izbeći onlajn nastavu, posebno kada su u pitanju praktične vežbe. Zato MASA pozdravlja korake koje su u tom pogledu samostalno preduzeli pojedinačni fakulteti, uključujući Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Međutim, potrebno je da okvir za izvođenje nastave u što većoj meri bude ujednačen na svim univerzitetima i fakultetima u Srbiji, kako bi svi bili sigurni da postupamo u skladu sa zakonom i da nijedan učesnik u obrazovnom procesu neće biti nepravedno oštećen. Zbog toga je neophodno da resorno ministarstvo ponudi okvir za postupanje univerziteta i fakulteta, koji je u skladu sa važećim propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a istovremeno ne zadire u garantovanu autonomiju univerziteta. Naši propisi omogućavaju ograničavanje određenih prava u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, ali je u cilju otklanjanja nedoumica koje u javnosti postoje od samog početka pandemije, važno dati jasna i precizna uputstva.

Ključnu ulogu u sprovođenju mera koje u dogovoru s univerzitetima preporuči resorno ministarstvo imaće, naravno, fakulteti. Ne očekujemo od fakulteta da preuzmu ulogu inspekcijskih službi, već da u skladu sa svojom obrazovnom funkcijom, zajedno sa studentima obezbede da fakulteti i univerzitet budu bezbedno mesto za sve.

U skladu s navedenim, MASA takođe apeluje na sve političke i druge aktere da se uzdrže od kritikovanja odluka i postupaka u vezi s organizacijom nastave na fakultetima u uslovima pandemije COVID-19, a posebno s ekstremnih pozicija bilo da je reč o protivnicima ili zagovornicima potrebe za vakcinacijom naših studenata. Posebno pozivamo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 kao najodgovornije nadležno telo da najzad počne da komunicira s javnošću na jasan i transparentan način. Dosadašnje poruke koje to telo šalje u javnost konfuzne su i kontradiktorne, i deluju kao da su sračunate ka tome da ionako podeljenu javnost u Srbiji dodatno antagoniziju.

MASA apeluje na akademsku zajednicu da se što pre ujedini po pitanju davanja prednosti neposredne nastave u učionici uz poštovanje epidemioloških pravila i etičnosti, a to znači i masovnu vakcinaciju i masovno testiranje. Smatramo da je osnovna dužnost akademske zajednice da se zalaže za očuvanje i unapređenje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, uz negovanje naučnog pristupa i prava svakog člana akademske zajednice na kritičko mišljenje zasnovano na argumentima i dokazima.

Saopštenje MASE povodom isplate jubilarnih nagrada zaposlenima u visokom obrazovanju

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Jubilarna nagrada, jedno od prava radnika u vidu novčane naknade za ostvareni određeni broj godina radnog staža, se na velikom broju visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji se uopšte ne isplaćuje, dok se u nekim slučajevima isplaćuje samo delu zaposlenih. Još jedan od problema sa kojima se susrećemo jeste nedovoljno informisanje samih zaposlenih, od kojih veliki broj ne zna da je isplata jubilarnih nagrada svim zaposlenima garantovana posebnim kolektivnim ugovorom.

U članu 1. Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje, navodi se da se istim uređuju: „prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija“, dok u članu 23, stav 5. piše: „Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom jubilarnu nagradu u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu“. Poseban kolektivni ugovor primenjuje se na sve visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, a kao poslodavca on određuje ustanovu. Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje u skladu je sa članom 120, stav 1. tačka 1) Zakona o radu: „Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć“.

S obzirom na navedeneo, MASA smatra da je neprihvatljivo da bilo koja visokoškolska ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija, svojim zaposlenima ne isplaćuje jubilarne nagrade. Takođe, prilikom isplate jubilarnih nagrada ne bi se smela praviti razlika u pogledu zvanja, s obzirom na to da na pojedinim fakultetima praksa je da se koleginicama i kolegama u istraživačkim zvanjima ovakva vrsta nadoknade ne isplaćuje. Imajući u vidu da se Poseban kolektivni ugovor odnosi na nastavno i nenastavno osoblje i da su istraživači zaposleni na fakultetima deo nastavnog osoblja (videti član 72. Zakona o visokom obrazovanju), ispunjeni su svi uslovi da i ovaj korpus zaposlenih, kao i svi ostali koji ovime nisu obuhvaćeni, ostvari pravo na isplatu jubilarnih nagrada. 

 

Mišljenje MASA na predlog Programa unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom 2021-2025 povodom javne rasprave koja je otvorena 27.08.2021. i traje do 15.09.2021.

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreže Akademske Solidarnosti i Angažovanosti (MASA) uputila je mišljenje Republičkom sekretarijatu za javne politike na predlog Programa unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom 2021-2025 povodom javne rasprave koja je otvorena 27.08.2021. i traje do 15.09.2021.

Sadržaj dopisa prenosimo u celosti.

Republički sekretarijat za javne politike (RSJP) otvorio je javnu raspravu povodom pripremljenog Programa unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom 2021-2025. Ovim Programom se posebno razrađuje Poseban cilj 1 Strategije reforme javne uprave u RS 2021-2030 – Poboljšan kvalitet dokumenata javnih politika i propisa.

MASA je u prethodnom periodu učestvovala u javnim raspravama koje su pokrenute povodom donošenja nekoliko dokumenata iz domena javnih politika i propisa koji uređuju oblast visokog obrazovanja i naučno-istraživačkog rada, i tom prilikom uočeni su brojni propusti kada su u pitanju: procedure, poštovanje odredbi Zakona o planskom sistemu, kvalitet tih dokumenata i konačno, stepen uvažavanja predloga i sugestija koji su dati na neke odredbe konkretnih javnih politika i propisa. Iz tog razloga, postoji zainteresovanost da se reaguje i daju neki komentari na Program koji bi, između ostalog, razrešio i uočene nedostatke.

Suština naših komentara i sugestija skoncentrisana je na Poseban cilj 2.

Kod mere 2.3. imamo predlog da se naglasi i mogućnost razmene i dostupnosti podataka koje prikuplja ODU sa naučno-istraživačkom zajednicom.

Kod mere 2.4. nije u potpunosti jasno u tekstu, da li će proces raspisivanja konkursa, odabira timova za istraživanje, realizacija istraživanja, kreiranje nove javne politike ili korigovanje postojeće, kao i merenje efekata tj. delotvornosti takvog pristupa trajati od 2022 – 2025, ili je neka druga dinamika u pitanju?

Kada je u pitanju obuka državnih službenika, iz teksta Programa, NAJU se vidi kao najrelevantnija institucija za sprovođenje obuka. Da li je i ovde moguće uključiti naučno-istraživačku zajednicu kroz još jedan oblik saradnje, tako što bi se osmislili i organizovali kratki programi studija na osnovu Pravilnika o organizaciji, sprovođenju, izdavanju sertifikata i postupku vođenja evidencije za kratke programe studija (Sl. Glasnik RS br.32/2019)?

Kod mere 2.5. govori se o Grupi za inovacije u javnim politikama, naš predlog je da se jasnije i preciznije vide nadležnosti ove grupe, kao i  mogućnost da se članovi naučno-istraživačke zajednice uključe u rad iste. U tekstu se uopšteno govori o prednostima inovativnog pristupa pri kreiranju javnih politika, kao i mogućnostima da se uključe zainteresovane strane, ali se ne vidi konkretno, kako to može izgledati kroz rad navedene Grupe za inovacije. 

Smatramo da se uključivanje naučno-istraživačke zajednice u proces kreiranja javnih politika može obaviti/predstaviti na više načina, ne samo kroz proces istraživanja i dostavljanja podataka, već i kroz brojne druge mehanizme saradnje: od umrežavanja, učestvovanja u inovativnim rešenjima i postupcima kreiranja javnih politika – do dizajniranja i sprovođenja različitih vrsta obuka i pripreme publikacija tj. učila koja se mogu koristiti za edukaciju državnih službenika. U tekstu Programa to nije najpreciznije naznačeno, a čini nam se da je važno.  

Izveštaj sa tribine posvećene naučno istraživačkom i nastavnom radu u zemlji i saradnji sa dijasporom

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U Klubu „Polet“ je u sredu 14. jula održana tribina pod nazivom „Akademska emigracija – naučno istraživački i nastavni rad u zemlji i saradnja sa dijasporom“. Skup je organizovala Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), a na njemu je predstavljena najnovija studija o akademskoj emigraciji, čiju je izradu inicirala MASA. Autori studije su Milica Vesković Anđelković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milica Tošić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i Vladan Čokić, naučni savetnik na istom institutu i član Koordinacionog odbora MASE.

Na tribini su, pored troje autora, govorili i:

Gordana Bjelobrk – načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku,

Jelena Predojević-Despić – naučna saradnica Instituta društvenih nauka,

Gazela Pudar Draško – direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i član Koordinacionog odbora MASE.

Vladan Čokić, koji je otvorio i moderirao tribinu, u uvodnom delu je istakao da je MASA kroz ovu studiju i pokretanje javne debate o akademskoj emigraciji želela da sagleda i široj javnosti predstavi stanje u oblasti saradnje naučne i nastavne zajednice u Srbiji sa dijasporom, kao i da da predloge kako da se ta saradnja produbi i ojača na sistemskom nivou. Ova studija je samo prvi korak u angažovanju MASE sa ciljem da se doprinese poboljšanju u ovoj oblasti.

Milica Tošić je pretežno govorila o metodologiji ovog istraživanja. Navela je da je anketu popunilo ukupno 1.130 istraživača iz zemlje i dijaspore. Oni su odgovarali na dva različita upitnika – jedan je bio namenjen naučnim radnicima iz Srbije koji i dalje žive u inostranstvu ili su se vratili u zemlju nakon što su na usavršavanju proveli više od godinu dana, a drugi onima koji nikada nisu ni napuštali Srbiju ili su van nje proveli manje od godinu dana. Najvažnija pitanja odnosila su se na motive za odlazak i kasniji povratak, trenutno stanje u nauci kod nas, aktuelnoj državnoj politici u datoj oblasti, kao i zadovoljstvo saradnjom domaćih naučnih institucija sa akademskom zajednicom u dijaspori.

Na njeno izlaganje se, ističući u prvi plan rezultate istraživanja, nadovezala Milica Vesković Anđelković. Jedan od glavnih rezultata je da motivi za odlazak članova akademske zajednice iz Srbije više nisu ekonomske prirode, već su to prilike za usavršavanje i sticanje novih saznanja i kontakata. Takođe, više od polovine onih koji odlaze ne želi da trajno ostane u drugim državama, već planira svoj povratak u kraćem ili srednjem periodu. Sa druge strane, od ukupnog broja naučnika koji su učestvovali u istraživanju, a do sada nisu napustili zemlju, prilično mali broj ima nameru da to učini, a tek nešto više od 7% je preduzelo konkretne korake u tom cilju. Istraživanje je isto tako pokazalo da se naučni radnici u dijaspori zaista osećaju kao deo Srbije i da su spremni da ulože svoje vreme i znanje i da učestvuju u poboljšanju stanja u obrazovanju i nauci u zemlji iz koje potiču. Preko 50% njih već na neki način sarađuje sa fakultetima i institutima u Srbiji, a najveći deo preostalih bi to učinio kada bi imao priliku.

Milica Vesković Anđelković je podsetila da akademska emigracija nije nova pojava, već datira još od 19. veka, i da su ljudi koji su se, nakon sticanja znanja na prestižnim evropskim univerzitetima, vraćali u Srbiju, uvek donosili novu vrednost i bili pokretač razvoja. Međutim, u doba najsavremenijih tehnologija, akcenat više ne bi trebalo da bude čak ni na povratku, nego na saradnji i komunikaciji: „Danas prenosimo informacije u trenutku zahvaljujući internetu i kontaktima koje imamo. Tako da taj povratak u zemlju zapravo nije neophodan. Možda čak, ako uzmemo u obzir da oni stiču nova znanja i predstavljaju odlične ambasadore naše zemlje, za njihovim odlaskom ne treba žaliti, već bi trebalo da ih ohrabrimo i stvorimo dobre uslove za saradnju sa njima i njihovo uključivanje u razvojne projekte u zemlji.“

Da se podaci iz studije poklapaju sa opštim statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potvrdila je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju u ovoj ustanovi. Srbija jeste suočena sa problemom emigracije, pogotovo što su ljudi koji odlaze van zemlje u proseku mlađi i sa višim stepenom obrazovanja u odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji. Međutim, brojke nisu u toj meri dramatične kao što se često pominje u javnosti, jer postoji i značajan broj povratnika.

Jelena Predojević-Despić istakla je da je dobro što u čitavom regionu poslednjih godina jača interesovanje za to da se akademska emigracija iskoristi kao jedan od pokretača naučnog i društvenog razvoja, ali da dosadašnje politike nisu imale značajniji učinak: „Sve zemlje zapadnog Balkana su preduzele određene mere prema migracijama visokoobrazovanih, ali, bez obzira što je prepoznat značaj takvih mera, ne može se reći da su postignuti dobri rezultati i da je ostvaren neki razvojni efekat u bilo kojoj od tih zemalja. Pravi dobitnici akademskih migracija su za sada samo zemlje destinacije.“

Gazela Pudar Draško na ovoj tribini nije govorila samo kao članica Koordinacionog odbora MASE, već i kao direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, na kome su čak 20 od ukupno 48 naučnih saradnika povratnici iz inostranstva. Ona je govorila o najvećim sistemskim preprekama za povratak visokoobrazovanih kadrova. To su: opšta nesigurnost, nedostatak pravne države i nemogućnost pronalaska posla bez obzira na stručnost. Institut za filozofiju i društvenu teoriju je primer dobre prakse u pogledu angažovanja ovakvih kadrova, jer atmosfera u najvećoj meri podseća na naučne institucije na zapadu.

Da postoji ogroman prostor za unapređenje saradnje akademske zajednice u Srbiji sa dijasporom, pokazuju i odgovori iz studije, prema kojima preko 50% ispitanika  koji su angažovani pri domaćim naučnim i obrazovnim institucijama želi da sarađuje sa svojim kolegama koji se trenutno nalaze u inostranstvu, ali da nemaju način da to učine, dok je sličan procenat i ispitanika iz akademske dijaspore koji su zainteresovani da doprinesu radu fakulteta i instituta u Srbiji, ali nemaju okvir za takvu vrstu angažmana. Ovakvi podaci ukazuju i akademskoj zajednici i državi na problem, ali i na jednu vrstu prilike da sunarodnici, koji se trenutno naučno usavršavaju pretežno u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike, daju novi i drugačiji podsticaj razvoju nastavne i naučno-istraživačke delatnosti kod nas.

 

Poziv na tribinu Akademske emigracije

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U okviru studije o akademskoj emigraciji, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje 14.07.2021. u 19 časova u klubu Polet (adresa Cetinjska 15, Beograd) tribinu pod nazivom: Akademska emigracija – naučno-istraživački i nastavni rad u zemlji i saradnja sa dijasporom.
Anketu o akademskoj emigraciji je popunilo 1130 istraživača i nastavnika iz Srbije i dijaspore. Cilj studije je da sistemski produbi saradnju istraživača i nastavnika iz zemlje i dijaspore uz iskustva povratnika, nakon početnog sagledavanja problematike postojećeg stanja. Sagovornici na tribini biće:

• Milica Vesković Anđelković, docent sa Filozofskog fakulteta, UB.
• Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
• Gazela Pudar Draško, naučna saradnica i direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, UB.
• Jelena Predojević-Despić, naučna saradnica Instituta društvenih nauka.
• Milica Tošić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja, UB.

Moderator: Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja, UB.

Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja sa brojnom akademskom dijasporom širom sveta. Stoga je važno da naša akademska dijaspora bude prepoznata kao bitan potencijal domaćeg društvenog razvoja. Takođe uz propuste u očuvanju i nadogradnji temelja srpske nauke, treba uvažiti i akademsku zajednicu u zemlji koja je uspela, često bez dovoljnih sredstava za rad, da napravi iskorake u svetskoj nauci i stvara nove generacije koje će delom opet otići u svet. Cilj istraživanja koje je sprovela MASA bio je mapiranje uslova za stvaranje podsticajnog ambijenta (društvenog i ekonomskog) za razvoj nauke u zemlji, zatim uslova za motivisanje i podršku saradnje domaće akademske zajednice i naših stručnjaka iz dijaspore, kao i stvaranje uslova za aktivno i efektivno uključivanje povratnika u akademsku zajednicu Srbije.

Studija o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima predstavljena u Beogradu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U utorak 22. juna 2021. godine je u organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) u klubu „Polet“ održana tribina „Seksualno uznemiravanje na fakultetima – analiza pravilnika i praksi“. Povod za ovo okupljanje bila je promocija Studije o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima, čiju je izradu inicirala MASA.

Istraživačica sa Instituta za sociološka istraživanja i autorka studije Milica Resanović objasnila je metodologiju izrade studije i predstavila neke od najvažnijih preporuka za fakultete u Srbiji. Osnovna preporuka je da svi fakulteti i druge naučno-istraživačke institucije uvedu pravilnike o seksualnom uznemiravanju, jer ih za sada ima jako mali broj. Jedan takav unutarinstitucionalni dokument trebalo bi da sadrži i precizna uputstva za sprečavanje i efikasne mehanizme za sankcionisanje ovakvih dela. Ključna razlika je što normativni akti u drugim zemljama regiona i Evrope daleko bolje regulišu odnose i dopuštena ponašanja između zaposlenih i studenata. Drugi aspekt na koji se stavlja akcenat je edukacija zaposlenih, kao i studentkinja i studenata.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navela je da je seksualno uznemiravanje najrasprostranjeniji oblik seksualnog nasilja i nasilja nad ženama uopšte, jer se događa svuda oko nas – kod kuće, na ulici, u prevozu, na radnom mestu, u obrazovnim institucijama. Seksualno uznemiravanje se često uslovno definiše i kao najblaži oblik seksualnog nasilja, ali može proizvesti jednako potresne i teške posledice po žrtvu kao i drugi, teži oblici.

Andrea Pjević, studentkinja prodekanka na Fakultetu dramskih umetnosti osvrnula se na situaciju na svom fakultetu, budući da je u poslednje vreme pažnja javnosti u kontekstu seksualnog uznemiravanja usmerena upravo na FDU: „Izrečene sankcije i opomene prema postojećim pravilnicima su strašno male. Nisam sigurna koliko su te opomene dovoljne i mogu nekoga da ohrabre da prijavi nasilje. Sama procedura je složena, traje dosta dugo i strašno je naporna za nekoga ko se sa time suočava. Zato žrtve odustaju. Potrebna je izmena pravilnika, jer je postojećim kodeksom mnogo preciznije definisano šta smete da obučete nego šta neko sme da vam kaže ili uradi.“

Na ovo se nadovezala profesorka na istom fakultetu Irena Ristić, koja je rekla da je jedina kazna koja je do sada bila korišćena javna osuda, koja je simbolična i ne donosi nikakve konsekvence u akademskoj karijeri za počinioca dela. Potrebne su izmene pravilnika jer su aktuelne sankcije gotovo podržavajućeg karaktera.

Univerzitetski ombudsman i vanredni profesor Fakulteta bezbednosti Mladen Milošević podsetio je da fakulteti ne mogu biti primarna karika za sankcionisanje ovog vida nasilja, jer je seksualno uznemiravanje definisano kao krivično delo prema Krivičnom zakoniku, ali i kao kršenje prava na rad prema aktuelnom Zakonu o radu. Državni organi su ti koji izriču najvažnije sankcije. Međutim, tela fakulteta i univerziteta moraju biti deo lanca u borbi protiv ovog rasprostranjenog društveno opasnog ponašanja.

Ovu tribinu je moderirala Bojana Bodroža, docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica Koordinacionog odbora MASE.

MASA izražava žaljenje zbog slučajeva seksualnog uznemiravanja u IS Petnica

Objavljeno od strane MASA u Vesti

MASA izražava žaljenje zbog vesti o slučajevima seksualnog uznemiravanja, ucenjivanja i zlostavljanja koje ovih dana pristižu iz Istraživačke stanice Petnica. Veliki broj zaposlenih u oblasti nauke i visokog obrazovanja učestvovali su kao saradnici u radu ove istraživačke stanice u godinama iza nas. Upravo zbog toga, smatramo da je senzibilizacija svih zaposlenih u obrazovanju, a i šire, neophodna da bi se pravovremeno i adekvatno reagovalo kada se pojave i same naznake ovakvih događaja.

MASA poziva sve obrazovne i naučne institucija da najbolji interes žrtava uvek stave na prvo mesto – ispred imidža institucije ili prijateljskih i kolegijalnih odnosa sa počiniocima. Ovo je naročito važno onda kada su žrtve maloletna lica i mlade osobe koje još uvek nisu dovoljno snažne i zrele da jasno postave granice, kao i kada postoji disbalans moći, kako je to često slučaj u obrazovnom kontekstu. Veoma je važno da se žrtvama pruži puno poverenje i da se njihova iskustva ne minimiziraju, jer iza svake žene koja se osnaži da zatraži pomoć i podršku, često stoji na desetine onih koje svoja bolna iskustva čuvaju u sebi uz osećaje krivice i samoprezira.

Obrazovne i naučne institucije moraju učiniti napore da edukuju i studente i zaposlene o tome šta sve spada u seksualno uznemiravanje, a tradicionalne rodne uloge i norme ponašanja ne smeju biti izgovor da se žmuri na neprijatna i traumatična iskustva žrtava. Važno je da svi učesnici prepoznaju ličnu odgovornost u tom procesu. U oblasti obrazovanja, kao i u čitavom našem društvu, moramo razvijati nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje.

U nastojanjima da pomogne naučno-istraživačkim institucijama da uvedu formalne mehanizme zaštite studenata i zaposlenih od seksualnog uznemiravanja, MASA je inicirala sprovođenje istraživanja o pravilnicima i praksama zaštite od seksualnog uznemiravanja, a rezultati ove studije sa preporukama namenjenim naučno-istraživačkim institucijama biće javno dostupni i na raspolaganju svim zainteresovanim stranama.