Saopštenje MASE povodom isplate jubilarnih nagrada zaposlenima u visokom obrazovanju

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Jubilarna nagrada, jedno od prava radnika u vidu novčane naknade za ostvareni određeni broj godina radnog staža, se na velikom broju visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji se uopšte ne isplaćuje, dok se u nekim slučajevima isplaćuje samo delu zaposlenih. Još jedan od problema sa kojima se susrećemo jeste nedovoljno informisanje samih zaposlenih, od kojih veliki broj ne zna da je isplata jubilarnih nagrada svim zaposlenima garantovana posebnim kolektivnim ugovorom.

U članu 1. Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje, navodi se da se istim uređuju: „prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija“, dok u članu 23, stav 5. piše: „Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom jubilarnu nagradu u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu“. Poseban kolektivni ugovor primenjuje se na sve visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, a kao poslodavca on određuje ustanovu. Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje u skladu je sa članom 120, stav 1. tačka 1) Zakona o radu: „Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć“.

S obzirom na navedeneo, MASA smatra da je neprihvatljivo da bilo koja visokoškolska ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija, svojim zaposlenima ne isplaćuje jubilarne nagrade. Takođe, prilikom isplate jubilarnih nagrada ne bi se smela praviti razlika u pogledu zvanja, s obzirom na to da na pojedinim fakultetima praksa je da se koleginicama i kolegama u istraživačkim zvanjima ovakva vrsta nadoknade ne isplaćuje. Imajući u vidu da se Poseban kolektivni ugovor odnosi na nastavno i nenastavno osoblje i da su istraživači zaposleni na fakultetima deo nastavnog osoblja (videti član 72. Zakona o visokom obrazovanju), ispunjeni su svi uslovi da i ovaj korpus zaposlenih, kao i svi ostali koji ovime nisu obuhvaćeni, ostvari pravo na isplatu jubilarnih nagrada. 

 

Mišljenje MASA na predlog Programa unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom 2021-2025 povodom javne rasprave koja je otvorena 27.08.2021. i traje do 15.09.2021.

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreže Akademske Solidarnosti i Angažovanosti (MASA) uputila je mišljenje Republičkom sekretarijatu za javne politike na predlog Programa unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom 2021-2025 povodom javne rasprave koja je otvorena 27.08.2021. i traje do 15.09.2021.

Sadržaj dopisa prenosimo u celosti.

Republički sekretarijat za javne politike (RSJP) otvorio je javnu raspravu povodom pripremljenog Programa unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom 2021-2025. Ovim Programom se posebno razrađuje Poseban cilj 1 Strategije reforme javne uprave u RS 2021-2030 – Poboljšan kvalitet dokumenata javnih politika i propisa.

MASA je u prethodnom periodu učestvovala u javnim raspravama koje su pokrenute povodom donošenja nekoliko dokumenata iz domena javnih politika i propisa koji uređuju oblast visokog obrazovanja i naučno-istraživačkog rada, i tom prilikom uočeni su brojni propusti kada su u pitanju: procedure, poštovanje odredbi Zakona o planskom sistemu, kvalitet tih dokumenata i konačno, stepen uvažavanja predloga i sugestija koji su dati na neke odredbe konkretnih javnih politika i propisa. Iz tog razloga, postoji zainteresovanost da se reaguje i daju neki komentari na Program koji bi, između ostalog, razrešio i uočene nedostatke.

Suština naših komentara i sugestija skoncentrisana je na Poseban cilj 2.

Kod mere 2.3. imamo predlog da se naglasi i mogućnost razmene i dostupnosti podataka koje prikuplja ODU sa naučno-istraživačkom zajednicom.

Kod mere 2.4. nije u potpunosti jasno u tekstu, da li će proces raspisivanja konkursa, odabira timova za istraživanje, realizacija istraživanja, kreiranje nove javne politike ili korigovanje postojeće, kao i merenje efekata tj. delotvornosti takvog pristupa trajati od 2022 – 2025, ili je neka druga dinamika u pitanju?

Kada je u pitanju obuka državnih službenika, iz teksta Programa, NAJU se vidi kao najrelevantnija institucija za sprovođenje obuka. Da li je i ovde moguće uključiti naučno-istraživačku zajednicu kroz još jedan oblik saradnje, tako što bi se osmislili i organizovali kratki programi studija na osnovu Pravilnika o organizaciji, sprovođenju, izdavanju sertifikata i postupku vođenja evidencije za kratke programe studija (Sl. Glasnik RS br.32/2019)?

Kod mere 2.5. govori se o Grupi za inovacije u javnim politikama, naš predlog je da se jasnije i preciznije vide nadležnosti ove grupe, kao i  mogućnost da se članovi naučno-istraživačke zajednice uključe u rad iste. U tekstu se uopšteno govori o prednostima inovativnog pristupa pri kreiranju javnih politika, kao i mogućnostima da se uključe zainteresovane strane, ali se ne vidi konkretno, kako to može izgledati kroz rad navedene Grupe za inovacije. 

Smatramo da se uključivanje naučno-istraživačke zajednice u proces kreiranja javnih politika može obaviti/predstaviti na više načina, ne samo kroz proces istraživanja i dostavljanja podataka, već i kroz brojne druge mehanizme saradnje: od umrežavanja, učestvovanja u inovativnim rešenjima i postupcima kreiranja javnih politika – do dizajniranja i sprovođenja različitih vrsta obuka i pripreme publikacija tj. učila koja se mogu koristiti za edukaciju državnih službenika. U tekstu Programa to nije najpreciznije naznačeno, a čini nam se da je važno.  

Izveštaj sa tribine posvećene naučno istraživačkom i nastavnom radu u zemlji i saradnji sa dijasporom

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U Klubu „Polet“ je u sredu 14. jula održana tribina pod nazivom „Akademska emigracija – naučno istraživački i nastavni rad u zemlji i saradnja sa dijasporom“. Skup je organizovala Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), a na njemu je predstavljena najnovija studija o akademskoj emigraciji, čiju je izradu inicirala MASA. Autori studije su Milica Vesković Anđelković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milica Tošić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i Vladan Čokić, naučni savetnik na istom institutu i član Koordinacionog odbora MASE.

Na tribini su, pored troje autora, govorili i:

Gordana Bjelobrk – načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku,

Jelena Predojević-Despić – naučna saradnica Instituta društvenih nauka,

Gazela Pudar Draško – direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i član Koordinacionog odbora MASE.

Vladan Čokić, koji je otvorio i moderirao tribinu, u uvodnom delu je istakao da je MASA kroz ovu studiju i pokretanje javne debate o akademskoj emigraciji želela da sagleda i široj javnosti predstavi stanje u oblasti saradnje naučne i nastavne zajednice u Srbiji sa dijasporom, kao i da da predloge kako da se ta saradnja produbi i ojača na sistemskom nivou. Ova studija je samo prvi korak u angažovanju MASE sa ciljem da se doprinese poboljšanju u ovoj oblasti.

Milica Tošić je pretežno govorila o metodologiji ovog istraživanja. Navela je da je anketu popunilo ukupno 1.130 istraživača iz zemlje i dijaspore. Oni su odgovarali na dva različita upitnika – jedan je bio namenjen naučnim radnicima iz Srbije koji i dalje žive u inostranstvu ili su se vratili u zemlju nakon što su na usavršavanju proveli više od godinu dana, a drugi onima koji nikada nisu ni napuštali Srbiju ili su van nje proveli manje od godinu dana. Najvažnija pitanja odnosila su se na motive za odlazak i kasniji povratak, trenutno stanje u nauci kod nas, aktuelnoj državnoj politici u datoj oblasti, kao i zadovoljstvo saradnjom domaćih naučnih institucija sa akademskom zajednicom u dijaspori.

Na njeno izlaganje se, ističući u prvi plan rezultate istraživanja, nadovezala Milica Vesković Anđelković. Jedan od glavnih rezultata je da motivi za odlazak članova akademske zajednice iz Srbije više nisu ekonomske prirode, već su to prilike za usavršavanje i sticanje novih saznanja i kontakata. Takođe, više od polovine onih koji odlaze ne želi da trajno ostane u drugim državama, već planira svoj povratak u kraćem ili srednjem periodu. Sa druge strane, od ukupnog broja naučnika koji su učestvovali u istraživanju, a do sada nisu napustili zemlju, prilično mali broj ima nameru da to učini, a tek nešto više od 7% je preduzelo konkretne korake u tom cilju. Istraživanje je isto tako pokazalo da se naučni radnici u dijaspori zaista osećaju kao deo Srbije i da su spremni da ulože svoje vreme i znanje i da učestvuju u poboljšanju stanja u obrazovanju i nauci u zemlji iz koje potiču. Preko 50% njih već na neki način sarađuje sa fakultetima i institutima u Srbiji, a najveći deo preostalih bi to učinio kada bi imao priliku.

Milica Vesković Anđelković je podsetila da akademska emigracija nije nova pojava, već datira još od 19. veka, i da su ljudi koji su se, nakon sticanja znanja na prestižnim evropskim univerzitetima, vraćali u Srbiju, uvek donosili novu vrednost i bili pokretač razvoja. Međutim, u doba najsavremenijih tehnologija, akcenat više ne bi trebalo da bude čak ni na povratku, nego na saradnji i komunikaciji: „Danas prenosimo informacije u trenutku zahvaljujući internetu i kontaktima koje imamo. Tako da taj povratak u zemlju zapravo nije neophodan. Možda čak, ako uzmemo u obzir da oni stiču nova znanja i predstavljaju odlične ambasadore naše zemlje, za njihovim odlaskom ne treba žaliti, već bi trebalo da ih ohrabrimo i stvorimo dobre uslove za saradnju sa njima i njihovo uključivanje u razvojne projekte u zemlji.“

Da se podaci iz studije poklapaju sa opštim statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potvrdila je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju u ovoj ustanovi. Srbija jeste suočena sa problemom emigracije, pogotovo što su ljudi koji odlaze van zemlje u proseku mlađi i sa višim stepenom obrazovanja u odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji. Međutim, brojke nisu u toj meri dramatične kao što se često pominje u javnosti, jer postoji i značajan broj povratnika.

Jelena Predojević-Despić istakla je da je dobro što u čitavom regionu poslednjih godina jača interesovanje za to da se akademska emigracija iskoristi kao jedan od pokretača naučnog i društvenog razvoja, ali da dosadašnje politike nisu imale značajniji učinak: „Sve zemlje zapadnog Balkana su preduzele određene mere prema migracijama visokoobrazovanih, ali, bez obzira što je prepoznat značaj takvih mera, ne može se reći da su postignuti dobri rezultati i da je ostvaren neki razvojni efekat u bilo kojoj od tih zemalja. Pravi dobitnici akademskih migracija su za sada samo zemlje destinacije.“

Gazela Pudar Draško na ovoj tribini nije govorila samo kao članica Koordinacionog odbora MASE, već i kao direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, na kome su čak 20 od ukupno 48 naučnih saradnika povratnici iz inostranstva. Ona je govorila o najvećim sistemskim preprekama za povratak visokoobrazovanih kadrova. To su: opšta nesigurnost, nedostatak pravne države i nemogućnost pronalaska posla bez obzira na stručnost. Institut za filozofiju i društvenu teoriju je primer dobre prakse u pogledu angažovanja ovakvih kadrova, jer atmosfera u najvećoj meri podseća na naučne institucije na zapadu.

Da postoji ogroman prostor za unapređenje saradnje akademske zajednice u Srbiji sa dijasporom, pokazuju i odgovori iz studije, prema kojima preko 50% ispitanika  koji su angažovani pri domaćim naučnim i obrazovnim institucijama želi da sarađuje sa svojim kolegama koji se trenutno nalaze u inostranstvu, ali da nemaju način da to učine, dok je sličan procenat i ispitanika iz akademske dijaspore koji su zainteresovani da doprinesu radu fakulteta i instituta u Srbiji, ali nemaju okvir za takvu vrstu angažmana. Ovakvi podaci ukazuju i akademskoj zajednici i državi na problem, ali i na jednu vrstu prilike da sunarodnici, koji se trenutno naučno usavršavaju pretežno u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike, daju novi i drugačiji podsticaj razvoju nastavne i naučno-istraživačke delatnosti kod nas.

 

Poziv na tribinu Akademske emigracije

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U okviru studije o akademskoj emigraciji, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje 14.07.2021. u 19 časova u klubu Polet (adresa Cetinjska 15, Beograd) tribinu pod nazivom: Akademska emigracija – naučno-istraživački i nastavni rad u zemlji i saradnja sa dijasporom.
Anketu o akademskoj emigraciji je popunilo 1130 istraživača i nastavnika iz Srbije i dijaspore. Cilj studije je da sistemski produbi saradnju istraživača i nastavnika iz zemlje i dijaspore uz iskustva povratnika, nakon početnog sagledavanja problematike postojećeg stanja. Sagovornici na tribini biće:

• Milica Vesković Anđelković, docent sa Filozofskog fakulteta, UB.
• Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
• Gazela Pudar Draško, naučna saradnica i direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, UB.
• Jelena Predojević-Despić, naučna saradnica Instituta društvenih nauka.
• Milica Tošić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja, UB.

Moderator: Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja, UB.

Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja sa brojnom akademskom dijasporom širom sveta. Stoga je važno da naša akademska dijaspora bude prepoznata kao bitan potencijal domaćeg društvenog razvoja. Takođe uz propuste u očuvanju i nadogradnji temelja srpske nauke, treba uvažiti i akademsku zajednicu u zemlji koja je uspela, često bez dovoljnih sredstava za rad, da napravi iskorake u svetskoj nauci i stvara nove generacije koje će delom opet otići u svet. Cilj istraživanja koje je sprovela MASA bio je mapiranje uslova za stvaranje podsticajnog ambijenta (društvenog i ekonomskog) za razvoj nauke u zemlji, zatim uslova za motivisanje i podršku saradnje domaće akademske zajednice i naših stručnjaka iz dijaspore, kao i stvaranje uslova za aktivno i efektivno uključivanje povratnika u akademsku zajednicu Srbije.

Studija o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima predstavljena u Beogradu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U utorak 22. juna 2021. godine je u organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) u klubu „Polet“ održana tribina „Seksualno uznemiravanje na fakultetima – analiza pravilnika i praksi“. Povod za ovo okupljanje bila je promocija Studije o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima, čiju je izradu inicirala MASA.

Istraživačica sa Instituta za sociološka istraživanja i autorka studije Milica Resanović objasnila je metodologiju izrade studije i predstavila neke od najvažnijih preporuka za fakultete u Srbiji. Osnovna preporuka je da svi fakulteti i druge naučno-istraživačke institucije uvedu pravilnike o seksualnom uznemiravanju, jer ih za sada ima jako mali broj. Jedan takav unutarinstitucionalni dokument trebalo bi da sadrži i precizna uputstva za sprečavanje i efikasne mehanizme za sankcionisanje ovakvih dela. Ključna razlika je što normativni akti u drugim zemljama regiona i Evrope daleko bolje regulišu odnose i dopuštena ponašanja između zaposlenih i studenata. Drugi aspekt na koji se stavlja akcenat je edukacija zaposlenih, kao i studentkinja i studenata.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navela je da je seksualno uznemiravanje najrasprostranjeniji oblik seksualnog nasilja i nasilja nad ženama uopšte, jer se događa svuda oko nas – kod kuće, na ulici, u prevozu, na radnom mestu, u obrazovnim institucijama. Seksualno uznemiravanje se često uslovno definiše i kao najblaži oblik seksualnog nasilja, ali može proizvesti jednako potresne i teške posledice po žrtvu kao i drugi, teži oblici.

Andrea Pjević, studentkinja prodekanka na Fakultetu dramskih umetnosti osvrnula se na situaciju na svom fakultetu, budući da je u poslednje vreme pažnja javnosti u kontekstu seksualnog uznemiravanja usmerena upravo na FDU: „Izrečene sankcije i opomene prema postojećim pravilnicima su strašno male. Nisam sigurna koliko su te opomene dovoljne i mogu nekoga da ohrabre da prijavi nasilje. Sama procedura je složena, traje dosta dugo i strašno je naporna za nekoga ko se sa time suočava. Zato žrtve odustaju. Potrebna je izmena pravilnika, jer je postojećim kodeksom mnogo preciznije definisano šta smete da obučete nego šta neko sme da vam kaže ili uradi.“

Na ovo se nadovezala profesorka na istom fakultetu Irena Ristić, koja je rekla da je jedina kazna koja je do sada bila korišćena javna osuda, koja je simbolična i ne donosi nikakve konsekvence u akademskoj karijeri za počinioca dela. Potrebne su izmene pravilnika jer su aktuelne sankcije gotovo podržavajućeg karaktera.

Univerzitetski ombudsman i vanredni profesor Fakulteta bezbednosti Mladen Milošević podsetio je da fakulteti ne mogu biti primarna karika za sankcionisanje ovog vida nasilja, jer je seksualno uznemiravanje definisano kao krivično delo prema Krivičnom zakoniku, ali i kao kršenje prava na rad prema aktuelnom Zakonu o radu. Državni organi su ti koji izriču najvažnije sankcije. Međutim, tela fakulteta i univerziteta moraju biti deo lanca u borbi protiv ovog rasprostranjenog društveno opasnog ponašanja.

Ovu tribinu je moderirala Bojana Bodroža, docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica Koordinacionog odbora MASE.

MASA izražava žaljenje zbog slučajeva seksualnog uznemiravanja u IS Petnica

Objavljeno od strane MASA u Vesti

MASA izražava žaljenje zbog vesti o slučajevima seksualnog uznemiravanja, ucenjivanja i zlostavljanja koje ovih dana pristižu iz Istraživačke stanice Petnica. Veliki broj zaposlenih u oblasti nauke i visokog obrazovanja učestvovali su kao saradnici u radu ove istraživačke stanice u godinama iza nas. Upravo zbog toga, smatramo da je senzibilizacija svih zaposlenih u obrazovanju, a i šire, neophodna da bi se pravovremeno i adekvatno reagovalo kada se pojave i same naznake ovakvih događaja.

MASA poziva sve obrazovne i naučne institucija da najbolji interes žrtava uvek stave na prvo mesto – ispred imidža institucije ili prijateljskih i kolegijalnih odnosa sa počiniocima. Ovo je naročito važno onda kada su žrtve maloletna lica i mlade osobe koje još uvek nisu dovoljno snažne i zrele da jasno postave granice, kao i kada postoji disbalans moći, kako je to često slučaj u obrazovnom kontekstu. Veoma je važno da se žrtvama pruži puno poverenje i da se njihova iskustva ne minimiziraju, jer iza svake žene koja se osnaži da zatraži pomoć i podršku, često stoji na desetine onih koje svoja bolna iskustva čuvaju u sebi uz osećaje krivice i samoprezira.

Obrazovne i naučne institucije moraju učiniti napore da edukuju i studente i zaposlene o tome šta sve spada u seksualno uznemiravanje, a tradicionalne rodne uloge i norme ponašanja ne smeju biti izgovor da se žmuri na neprijatna i traumatična iskustva žrtava. Važno je da svi učesnici prepoznaju ličnu odgovornost u tom procesu. U oblasti obrazovanja, kao i u čitavom našem društvu, moramo razvijati nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje.

U nastojanjima da pomogne naučno-istraživačkim institucijama da uvedu formalne mehanizme zaštite studenata i zaposlenih od seksualnog uznemiravanja, MASA je inicirala sprovođenje istraživanja o pravilnicima i praksama zaštite od seksualnog uznemiravanja, a rezultati ove studije sa preporukama namenjenim naučno-istraživačkim institucijama biće javno dostupni i na raspolaganju svim zainteresovanim stranama.

Saopštenje MASE povodom vesti o odluci Upravnog suda u vezi sa plagijatom doktorata ministra Siniše Malog

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) sa zabrinutošću gleda na vest koju su danas preneli mediji o tome da je Upravni sud poništio odluku Univerziteta u Beogradu u kojoj je potvrđeno da je doktorat Siniše Malog plagijat. 

Budući da su materijalni dokazi koji ukazuju da je navedeni doktorat plagiran nedvosmisleni, pozivamo Univerzitet u Beogradu da, sledeći pravno shvatanje Upravnog suda, u ponovnom postupku utvrdi neakademsko ponašanje ministra Malog. 

MASA ističe da bi svaki pokušaj da se status plagiranog doktorata Siniše Malog rešava mimo nadležnih tela Univerziteta u Beogradu predstavljao najbrutalnije kršenje autonomije univerziteta koja je zagarantovana Ustavom Republike Srbije.

Promocija Studije o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima u Srbiji 22. juna 2021.

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Slučajevi seksualnog zlostavljanja koji su u poslednjih godinu dana potresli Srbiju skrenuli su pažnju javnosti na važnost regulative koja bi omogućila žrtvama lakše prijavljivanje počinilaca. Naročitu težinu imala je činjenica da se određeni broj prijavljenih slučajeva odigravao u kontekstu pedagoških i obrazovnih institucija.

Do pre pola godine pravilnike o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja imalo je tek četiri fakulteta, dok je pažnja javnosti usmerena na slučajeve seksualnog uznemiravanja podstakla još neke fakultete da iniciraju i ubrzaju procedure donošenja pravilnika. Pored toga, u nekim slučajevima inicijativa za kreiranje pravilnika potekla je i od samih studenata, koji su prepoznali važnost ovakvog oblika zaštite.

Imajući u vidu da većina fakulteta još uvek nema razrađene procedure za praćenje i sankcionisanje ovakvih oblika kršenja etičkih i profesionalnih kodeksa ponašanja, MASA je inicirala studiju u kojoj bi se analizirali postojeći pravilnici o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, kao i procesi njihove implementacije, te ponudile preporuke drugim akademskim institucijama – fakultetima i institutima, za implementaciju ove važne regulative.

Istraživanje o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima u Srbiji biće promovisano u utorak 22. juna 2021. godine u 19h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd), a u razgovoru će učestvovati:

– Milica Resanović, istraživačica sa Instituta za sociološka istraživanja, autorka studije

– dr Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti

– dr Irena Ristić, profesorka Fakultet dramskih umetnosti

– dr Mladen Milošević, ombudsman Univerziteta u Beogradu i vanredni profesor Fakulteta bezbednosti

– Sanja Pavlović, Autonomni ženski centar

– dr Bojana Bodroža, docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica Koordinacionog odbora MASE kao moderatorka

MASA: Izmene zakona jačaju politički uticaj u visokom obrazovanju

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je u četvrtak 10. juna održala konferenciju za štampu povodom aktuelnih izmena Zakona o visokom obrazovanju, koje je Vlada Srbije uputila kao predlog Narodnoj skupštini. Na konferenciji je dat kritički osvrt, kako na sam sadržaj izmena, tako i na način na koji se one donose – stvarnog učešća i uvažavanja stavova akademske zajednice i šire javnosti.

Naime, MASA se uključila u ovaj proces kroz učešće na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a nakon toga uputila i pisani prigovor na mnoge od predloženih izmena. Veliki deo prigovora, ne samo MASE već i drugih podnosilaca, među kojima se našao i Univerziteta u Beogradu kao i više fakulteta i instituta, nije usvojen. Kako je u skupštinsku proceduru ušao čak i lošiji tekst od onog koji je predočen u Nacrtu, smatrali smo da je neophodno da javnost upoznamo sa samim procesom, ali i mogućim posledicama usvajanja ovakvog predloga po akademsku zajednicu i društvo u celini.

Profesor Saobraćajnog fakulteta i član Koordinacionog odbora (KO) Mase, Dalibor Petrović je naveo da izmene Zakona nisu odgovorile na osnovni problem zbog koga su i inicirane, a to je preveliki uticaj izvršne vlasti na Nacionalno akreditaciono telo (NAT), zbog čega je ovo telo 2020. godine i suspendovano od strane Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Prema novom rešenju država ne samo da nije smanjila svoj uticaj na ovo telo već je on i pojačan (što se najbolje vidi kroz predloženu strukturu UO NAT-a), pa se postavlja pitanje kolika je uopšte bila iskrena namera države da se u ovo pogledu nešto suštinski izmeni, istakao je Petrović.

Ove izmene takođe predstavljaju pokušaj da se faktički legalizuje stanje na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, čij statuta je u direktnoj suprotnosti sa načelom autonomije univerziteta. O tome je govorio profesor Miodrag Jovanović sa Pravnog fakulteta, koji je naveo da, po pitanju predloženih odredbi kojim se dozvoljava da, kod fakulteta u oblasti teologije, jedan od obaveznih uslova za izbor u zvanje nastavnika i saradnika može biti saglasnost crkve ili verske zajednice (tzv. blagoslov), ima prostora za ocenu ustavnosti, i da će se on lično angažovati oko takve inicijative.

Na istu temu se nadovezao i Vladan Čokić sa Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, član Koordinacionog odbora MASE. Rekao je da Srpska pravoslavna crkva drži apsolutnu kontrolu nad Pravoslavnim bogoslovskim fakultetom, što je u suprotnosti sa Statutom Univerziteta u Beogradu, Zakonom o visokom obrazovanju i Ustavom Srbije. Takođe, samom činjenicom da je na ovom fakultetu za izbor u zvanje, konkurisanje i zasnivanje radnog odnosa nastavnika, pa čak i za upis na studije potreban blagoslov crkve, ugroženi su sloboda mišljenja i izražavanja, pravo na rad i autonomija univerziteta.

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union i članica Koordinacionog odbora MASE Jelena Jerinić više se osvrnula na samu proceduru izrade predloga koji je Vlada uputila parlamentu: „MASA je učestvovala na obe online sesije koje je Ministarstvo organizovalo povodom Nacrta. Nakon toga smo poslali veliki broj komentara i detaljnih predloga. Međutim, odbijeni su svi predlozi u vezi sa brisanjem odredaba koje se odnose na teološke fakultete, ne samo MASE, nego i najvećeg broja ostalih aktera iz akademske zajednice. Odgovori su bili veoma šturi, bez ikakvog obrazloženja ili argumenata. Praktično smo na primedbe koje imaju nekoliko strana dobijali odgovore od nekoliko redova. Čak je i izveštaj o održanoj javnoj raspravi bilo teško pronaći na veb sajtu Ministarstva. To pokazuje da je Ministarstvo samo ispunilo formalne uslove u pogledu održavanja javne rasprave, ali nije obezbedilo otvoren i transparentan proces.“

Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i predsednik Akademskog odbora za visoko obrazovanje SANU i član Savetodavnog odbora MASE, ukazuje da izmene neće rešiti ni jedan suštinski problem našeg univerzitetskog obrazovanja: „Mi nećemo moći da vršimo politiku upisa, a da to ne ugrozi opstanak fakulteta, nama će kadrovi i dalje da odlaze, polovina diploma neće u formalnom smislu vredeti onoliko koliko bi trebalo da vrede, i biraćemo se prema kriterijumima poslušnosti umesto meritornosti.“

Dalibor Petrović je dodao da ideja MASE kao mlade organizacije koja povezuje članove akademske zajednice svesne stanja u kome se visoko obrazovanje i celo društvo nalaze, nije samo da se oglašava saopštenjima i reaguje kada je zajednica ugrožena, već i da predlaže rešenja i proaktivno deluje. Naveo je da je cilj MASE da se omasovi, te je pozvao sve članove i članice akademske zajednice da postanu deo Mreže koja bi se u narednom periodu gradila putem radnih grupa. Na kraju, Petrović je dodao da nas do kraja juna meseca očekuje predstavljanje četiri naučne studije koje se odnose na poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji, a na kojima se radilo prethodnih meseci.

Poziv na konferenciju za štampu povodom izmena Zakona o visokom obrazovanju

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na konferenciju za štampu povodom izmena Zakona o visokom obrazovanju koja će se održati u Medija centru, Terazije 3 u Beogradu, u četvrtak 10. juna 2021. sa početkom u 11 časova.

Na konferenciji će govoriti:

  • Prof. dr Vladica Cvetković, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, član SO MASE
  • Prof. dr Miodrag Jovanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, član NO MASE
  • Prof. dr Jelena Jerinić, Pravni fakultet Univerziteta Union, članica KO MASE
  • Dr Vladan Čokić, naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, član KO MASE
  • Prof. dr Dalibor Petrović, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, član KO MASE

Nakon učešća članova i članica Koordinacionog odbora MASE na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, MASA je uputila i pisane primedbe na neke od predloženih izmena Zakona o VO, na koje nije dobila nikakav odgovor od nadležnog ministarstva. Budući da je predlog ovog Nacrta prošao Vladu i ušao u skupštinsku proceduru u još nepovoljnijem obliku u odnosu na onaj koji je predstavljen javnosti, MASA smatra da je neophodno akademsku i širu javnost upoznati sa posledicama koje bi pretrpela kako akademska zajednica, tako i svi oni koju su stekli ili stiču formalno obrazovanje u okviru nje, samim činom usvajanja jednog ovakvog Nacrta zakona.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je formirana sa ciljem da pod okriljem otvorene mrežne organizacije okupi sve pripadnice i pripadnike akademske zajednice koji su spremni da se angažuju na jačanju glasa struke kroz zalaganje za doslednu primenu osnovnih principa akademskog rada i njihovu odbranu kada su ugroženi. MASA se zalaže za poštovanje principa autonomije univerziteta, čestitosti, solidarnosti, slobode kritičkog mišljenja, javnosti i transparentnosti, te društvene odgovornosti u akademskoj zajednici.