MASA najoštrije osuđuje smenu i mobing profesora dr Vladimira Dugalića

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) podržava studentske proteste na svim univerzitetima u Srbiji koji dobijaju otvorenu podršku od mnogih profesora, nastavnika, učenika i javnih ličnosti, uz podršku dijaspore i međunarodnih aktera. Protestu studenata Medicinskog fakulteta priključili su se mnogi njihovi profesori kako u blokadama tako i u javnoj podršci uz saglasnost Rektorskog kolegijuma i Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan od njih je i profesor dr Vladimir Dugalić, načelnik odeljenja hepato-bilio-pankreatične hirurgije na Prvoj hirurškoj klinici Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS). Upravo je profesoru Dugaliću dana 23.12.2024. uručeno rešenje o smeni sa mesta načelnika i premeštaju na drugo odeljenje, potpisano od strane direktorke UKCS prof. dr Jelene Drulović.

MASA najoštrije osuđuje ovaj beskrupulozan čin degradacije i mobinga profesora Dugalića, preduzet nakon njegove stručne kritike domaćeg programa transplantacije jetre i podrške studentskom protestu. Tim potezom se najpre nanosi šteta našem zdravstvenom sistemu, a uskraćuju pacijenti usluga jednog od najcenjenijih stručnjaka za hirurgiju jetre sa bogatim iskustvom. Podsetićemo da pridev „Univerzitetski“ ispred naziva Kliničkog centra Srbije ne predstavlja samo akademsko pravo, jer ga čine i profesori sa Univerziteta u Beogradu, već i akademsku obavezu pridržavanja KODEKSA PROFESIONALNE ETIKE UNIVERZITETA U BEOGRADU, gde su osnovna načela sloboda mišljenja i izražavanja, kolegijalnost, integritet, čestitost i profesionalnost. Pored netolerancije konstruktivne stručne kritike, ne može se dvolično govoriti o ispunjenju studentskih zahteva dok se politički odstranjuju profesori istih tih studenata.

Poziv MASE akademskoj zajednici za podršku studentima

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) poziva članove akademske zajednice da svojim prisustvom podrže proteste studenata i poljoprivrednika u nedelju 22.12. u 16h na Slaviji kao i štrajk prosvetnih radnika u petak 20.12. na studentskim blokadama ispred Rektorata u 11:52.

Ubrzo posle blokade nekoliko fakulteta, preko 2300 članova akademske zajednice potpisalo je peticiju podrške studentima, koja ističe značaj solidarnosti i pravde kao ključnih stubova zdravog društva. Studente su listom podržale i uprave fakulteta i univerziteta. Do danas je blokirano više od 50 fakulteta na četiri državna univerziteta, a apelu za zdravo društvo priključili su se i budući studenti, maturanti gimnazija širom Srbije, uz podršku svojih nastavnika. U petak, 20. decembra, obustavlja se nastava u osnovnim i srednjim školama u našoj zemlji, a prosvetni radnici se priključuju protestnim skupovima studenata. Mladi su nam ovih nedelja pokazali snagu, solidarnost i empatiju, koje su iznad svih podela i različitosti, kako međugeneracijskih, tako i ideoloških, stoga svi direktno uključeni u njihovo obrazovanje treba da im pruže maksimalnu podršku i zaštitu.

Studenti su odlučili da se odupru nečemu sa čime smo većinski počeli da se mirimo, da je ovo zemlja koja ne pruža dostojanstven život za nove generacije. Takođe, već neko vreme je kod nas napuštena retorika da smo zemlja sa značajnim prirodnim bogatstvom i potencijalima za poljoprivrednu proizvodnju. Ujedinjenje studenata i poljoprivrednika nas jasno usmerava ka ciljevima od kojih se ne sme odustati ukoliko želimo da vratimo veru u bolju budućnost u svojoj zemlji.

Uprkos raznim pritiscima kojima su konstantno izloženi, naši studenti ostaju postojani u zahtevima za bolje i pravednije društvo, odgovorne institucije, kao i u odupiranju autokratskim merama zastrašivanja i represije. Odlučni su da se bore protiv nesigurnosti sa kojom se svaki građanin suočava usled korupcije, kršenja građanskih prava, nasilja, neadekvatnog odgovora tužilaštva i pristrasnog izveštavanja medija.

Sada nam je potrebna šira društvena solidarnost, zato vas pozivamo da u petak i nedelju složno izdvojimo vreme da budemo uz studente i stanemo iza njihovih zahteva zajedno sa nastavnicima i poljoprivrednicima.

Podrška doktoranada Univerziteta u Beogradu studentskim blokadama

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Proglas podrške doktoranada Univerziteta u Beogradu
Univerzitet u Beogradu, najstarija i prestižna visokoškolska ustanova u Srbiji, od svog osnivanja do danas baštini znanje, kritičko mišljenje i akademsku čestitost kao vrhovne vrednosti. Pojam znanja se u ovom kontekstu ne odnosi samo na znanja koja stvaramo, razmenjujemo i prenosimo u sadejstvu predavača, naučnika i studenata na samom univerzitetu, već i na borbu da to znanje bude pokretač našeg društva i njegovog napretka. Kritičko mišljenje, koje je u savremenoj nastavi usmerenoj ka razvoju veština neretko istaknuto kao nezaobilazna veština obrazovanih ljudi, podrazumeva ne samo kritičko sagledavanje naučnih saznanja i dostignuća, već i kritički osvrt na društvo u kome delamo i kome pripadamo. Najzad, akademska čestitost najpre podrazumeva sankcionisanje intelektualne krađe, manipulacija i drugih oblika varanja tokom studiranja i kasnije naučnog rada, ali ta čestitost neodvojiva je od ljudske čestitosti i borbe za poštovanje zakona, procedura i pravila struke i van granica univerziteta.

 
Imajući to u vidu, mi, dokotrandi Univerziteta u Beogradu, želimo da pružimo podršku svojim
mlađim kolegama i koleginicama koji su prepoznali da se u našoj zemlji znanje neretko ne poštuje i stavlja u drugi plan, da se svaka kritika neretko percipira kao napad, a ne želja za boljitkom, te da se i akademska i svaka druga čestitost tlači kao da je reč o prevaziđenoj vrednosti. Ponosni smo što su studenti našeg univerziteta hrabro ustali u odbranu pomenutih vrednosti, što su prepoznali da njihova uloga u našem društvu ne sme da se svodi na puko reprodukovanje činjenica i polaganje ispita, već da obrazovani ljudi svojim znanjem zaslužuju da se njihov glas u našem društvu čuje.

 
Kao što su uprave našeg Univerziteta i fakulteta članica istakle, stojimo uz studente i pružamo im punu podršku u zahtevima:
1. Da se objavi sva dokumentacija koja se odnosi na rekonstrukciju železničke stanice u Novom
Sadu i da se ispita krivica i odgovornost onih čiji su (ne)stručnost i (ne)činjenje ubili 15 osoba i
teško ranili još dve osobe 1. novembra.
2. Da se identifikuju i procesuiraju svi koji su učestvovali u napadima na studente i druge građane koji su odavali poštu stradalima i mirnim protestima ukazivali na nezadovoljstvo koje tinja u našem društvu i da se oslobode privedeni studenti.
3. Da predstavnici građana koji obavaljaju najviše državne funkcije upravo u ime građana pokažu da obrazovanje ipak ima značaja time što će sistemski, a ne samo jednokratno, povećati ulaganja u obrazovanje.

Prvi rektor Univerziteta u Beogradu, Sima Lozanić, rekao je prilikom otvaranja naše ustanove 1905. godine da je „prosveta sila koja postiže sve smerove jednoga naroda“, te „da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našega naroda bilo savršenije, pa i uspešnije.“

Znanje i hrabrost naših studenata i kolega pokazuje da su oni ovoga svesni i da su spremni da
doprinesu tome da naše društvo postane uspešnije nego što to trenutno jeste, u čemu ih s ponosom podržavamo!

 
Doktorandi Univerziteta u Beogradu

 
Jovana Milovanović, Filološki fakultet
Lazar Petrović, Ekonomski fakultet
Tara Pešić, Filološki fakultet
Anđela Đukić, Filološki fakultet
Đorđe Stojanović, Filozofski fakultet
Ivan Lakićević, Ekonomski fakultet
Sara Lević, Filološki fakultet
Miloš Stojković Minić, Arhitektonski Fakultet
Ivana Poljak, Ekonomski fakultet
Anđela Milošević, Filozofski fakultet
Ivana Dunjić, Fakultet političkih nauka
Jelena Veselinovic, Filološki fakultet
María Pinal Villanueva, Filozofski Fakultet
Marija Antonijević, Ekonomski fakultet
Marko Jovanović, Fakultet za fizičku hemiju
Danijela Vranješ, Filološki fakultet
Branislav Bajić, Filološki fakultet
Kristina Grujić Gagić, Filološki fakultet
Nikola Milojević, Stomatološki fakultet
Milica Mastilo, Filološki fakuktet
Jelena Đukanović, Poljoprivredni fakultet
Slobodan Ilić, Filološki fakultet
Nikola Janković, Filološki fakultet
Jana Živanović, Filološki fakultet
Kristina Robertson, Filozofski fakultet
Nevena Manić, Filološki fakultet
Tijana Gaši, Filološki fakultet
Marko Burdžić, Elektrotehnički fakultet
Danilo Petrović, Ekonomski fakultet
Vasko Kelić, Ekonomski fakultet
Ana Milinković, Ekonomski fakultet
Nebojša Ðorđević, Filozofski fakultet
Jelena Riznić, Filozofski fakultet
Marija Bosančić, Filološki fakultet
Nenad Bunjac, Poljoprivredni fakultet
Milica Ćopić, Poljoprivredni fakultet
Uroš Živanović, Filozofski fakultet
Tijana Šuković, Filološki fakultet
Maša Ilić, Pravni fakultet
Andrej Jovanović, Arhitektonski fakultet
Nikola Šešić, Filološki fakultet
Uroš Kulić, Arhitektonski fakultet
Šejla Župljanin, Arhitektonski fakultet
Relja Petrović, Arhitektonski fakultet
Ana Milosavljević, Filološki fakultet
Tamara Koneska, Arhitektonski fakultet
Lazar Bukva, Filološki fakultet
Jovana Stefanović, Arhitektonski fakultet
Milana Gajović, Filološki fakultet
Tamara Marović, Arhitektonski fakultet
Marija Blagojević, Arhitektonski fakultet
Maja Golović, Arhitektonski Fakultet
Nina Miljković, Filološki fakultet
Milica Stanković, Filološki fakultet
Nataša Agbaba, Filološki fakultet
Slavica Nikolčić, Arhitektonski fakultet
Dejan Petković, Filozofski fakultet
Sofija Petković, Tehnološko-metalurški fakultet
Petra Đorđević, Filološki fakultet
Lidija Zečević, Pravni fakultet
Danilo Pupavac, Filozofski fakultet
Nemanja Ćalić, Filološki fakultet
Sara Arva, Filološki fakultet
Nevena Novaković, Filozofski fakultet
Milan Sredojević, Filološki fakultet
Ana Mitrović, Filološki fakultet
Bojana Antonić, Filološki fakultet
Milica Škorić, Filološki fakultet
Ana Kontic, Arhitektonski fakultet
Dragana Rogić Savić, Filološki fakultet
Jelena Kitamura Filološki fakultet
Marija Marković, Filološki fakultet
Jelena Kojić, Filološki fakultet
Aleksandra Dakić, Filološki fakultet
Desire Tilinger, Arhitektonski fakultet
Dušan Stanišić, Filološki fakultet
Tamara Radovanović, Fakultet veterinarske medicine
Marija Lazarević, Filološki fakultet
Jovana Todorić, Filološki fakultet
Nikola Goleš, alumnista Fizičkog fakulteta i doktorand na MIT-u
Vesna Teofilović, Arhitektonski fakultet
Anđela Mitrović, Filološki fakultet
Bojana Lević, Arhitektonski fakultet
Jelena Šćekić, Arhitektonski fakultet
Anica Teofilović, Arhitektonski fakultet
Milena Milosavljević, Univerzitet u Beogradu
Aleksandra M. Cvetković, Filološki fakultet
Milenković Marija, Arhitektonski fakultetu
Ana Masnikosa, Arhitektonski fakultet
Jovana Zgonjanin, Filološki fakultet
Ksenija Radovanović, Arhitektonski fakultet
Lea Vlajnić, Biološki fakultet
Milana Vinokić, Filozofski fakultet
Nikola Minić, Arhitektonski fakultet
Emilija Jović, Arhitektonski fakultet
Kristina Kljajić, Filološki fakultet
Svetlana Pantič, Filozofski fakultet
Iva Medojević, Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača
Teodora Rakonjac, Filozofski fakultet
Đorđe Dimitrijević, Filološki fakultet
Julija Stojanović, Filološki Fakultet
Minja Tomić, Filološki fakultet
Tamara Stošić, Filološki fakultet
Katarina Kekić, Filološki fakultet
Ena Taka, Arhitektonski fakultet
Slađana Savić, Hemijski fakultet
Radmila Ðermanović, Filozofski fakultet
Ivana Vlatković, Filološki fakultet
Tatjana Gavrilović, Arhitektonski fakultet
Ana Jović, Filološki fakultet

Sprečavanje napredovanja mladih kadrova na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA) skreće pažnju na ozbiljne probleme koji već duže vreme ugrožavaju akademsku zajednicu na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP). Situacija u kojoj se našla docentkinja dr Nadija Rebronja jasna je indikacija sistemskog urušavanja akademskih standarda, profesionalne etike i stručnog integriteta na ovoj ustanovi.

Docentkinja dr Nadija Rebronja, zaposlena na DUNP-u od njegovog osnivanja 2007. godine, suočila se sa odbijanjem izbora u zvanje vanrednog profesora, uprkos tome što je Komisija za izbor ocenila da daleko premašuje zadate kriterijume. Veće Departmana za filološke nauke, u kojem glasaju stručnjaci iz oblasti filologije – što je i naučna oblast dr Rebronje – jednoglasno je usvojilo njen izveštaj. Međutim, na Nastavno-naučnom veću i Senatu univerziteta doneta je odluka da se, na osnovu problematičnih primedbi o kvalitativnim pokazateljima njenog rada, ne samo odbije njen izbor u zvanje vanrednog profesora već i uskrati reizbor u zvanje docenta. Ovakva odluka znači da će docentkinja Rebronja u narednoj godini izgubiti radno mesto, i to samo zato što je, na osnovu svojih rezultata, težila napredovanju.

Nažalost, ovo nije izolovan slučaj. Na DUNP-u već duže vreme postoji praksa suzbijanja zasluženog napredovanja. Posebno zabrinjava činjenica da univerzitet masovno zapošljava starije redovne profesore sa drugih univerziteta, često neposredno pred odlazak u penziju. Tim profesorima se produžava angažman do 68 ili čak 70 godina, čime se efektivno blokira napredovanje mlađih kadrova koji su svoju karijeru započeli na DUNP-u. Ovakva praksa urušava meritokratiju i demotiviše mlade naučnike, koji bi trebalo da budu okosnica budućnosti visokoškolskog obrazovanja.

MASA apeluje na sve relevantne institucije i stručnu javnost da hitno reaguju na ove nepravilnosti i obezbede zaštitu akademskih prava i normi na DUNP-u.

Podrška studentskim protestima

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) daje podršku studentskom protestu da istraje u svojim kako akademskim tako i životnim zahtevima, koji su od javnog interesa za bezbednost u zemlji. Studenti Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Beogradu, sa Filozofskog, Filološkog, Arhitektonskog, Matematičkog i Hemijskog fakulteta, zajedno sa studentima Fakulteta dramskih umetnosti i Fakulteta političkih nauka, pokušavaju blokadom svojih institucija da sačuvaju i građanska prava svojih kolega, tendeciozno i nepravedno hapšenih od strane policije i sudstva, dok se toleriše instruirano divljanje nasilnika.

MASA insistira da se puste na slobodu uhapšeni studenti, kao i svi nedužni građani, a da se kazne partijski provokatori koji uznemiravaju i dezavuišu građanske proteste širom naše zemlje,  dok ona tone u sve veću korupciju.

MASA daje podršku i svim ostalim studentima sa fakulteta u Srbiji, da pokažu slobodarsku i plemenitu svest i kolegijalno podrže plamen otpora studenata, plamen koji se neumoljivo širi, uprkos izrežiranim izborima studenata za Studentske parlamente univerziteta.

MASA apeluje na predsednika da se prestane sa vređanjem članova akademske zajednice

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje najnovije uvredljive izjave neformalnog predsednika vladajuće stranke i predsednika naše države koju uporno pravi kolonijom na svim nivoima državnog uređenja, uključujući sektor obrazovanja. Uličarskim rečnikom na već ustaljeni način vređa članove akademske zajednice uz njemu svojstvenu nekulturnu poštapalicu „pa šta“ kojom demonstrira bahatost svojstvenu autoritarnim režimima. Onaj ko je za Savamalu rekao da bi je on po danu rušio a ne u fantomkama noću, sada preti akademskoj zajednici kojoj je već zakonski oduzeo dodatne prihode uz najniže plate u regionu. Onaj koji je rekao da i čovek sa osnovnom školom može da bude ministar finansija, koji promoviše plagijatora od gradonačelnika do ministra finansija sada daje sebi za pravo da vređa članove akademske zajednice. U svojoj lažnoj dobronamernosti, sada bi na autokratski način, zanemarujući institucije sistema, bez akreditacije i uz široke mogućnosti korupcije, da dovede tobožnju stranu konkurenciju našim univerzitetima koju bi plaćale sve građanke i građani Srbije. Nezavisne institucije je pretvorio u partijske ispostave koje sada zanemaruje i nameće ispred njih politička ministarstva i vladu da donose odluke u domenu visokog obrazovanja. MASA se oštro protivi dovođenju i finansiranju stranih univerziteta na netransparentan način, bez javne rasprave i šireg socijalnog dijaloga, kako je to upravo pokušano naprasnim iniciranjem poslednjih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. MASA apeluje na akademsku javnost da se konsoliduje u odbrani visokog obrazovanja i pored najavljenog povlačenja pomenutih izmena Zakona o visokom obrazovanju, jer to može biti samo privremena odluka, kao i druge donete pod pritiskom javnosti, a u svetlu jasne namere i ostrašćenih izjava političara na vlasti.

Koordinacioni odbor Mase

 

„Nož u leđa“ visokom obrazovanju u Srbiji

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) izražava oštar protest povodom Predloga izmene Zakona o visokom obrazovanju kojim se namerava inostranim visokoškolskim ustanovama dozvoliti izvođenje studijskih programa U Srbiji, na sva tri nivoa studija, bez ikakvog postupka akreditacije, već samo na osnovu direktnog sporazuma i dozvole za rad koju bi izdavalo Ministarstvo prosvete.

Pored toga, novim predlogom izmene Zakona, država predviđa mogućnost dodeljivanja budžetskih sredstava za naknadu školarine, odnosno dela školarine (studenata državljana RS), kao i za druge troškove studiranja na inostranim visokoškolskim ustanovama koje će poslovati u Srbiji.

Na ovaj način navedeni predlog, sa jedne strane, diskriminiše domaće univerzitete i fakultete dok, sa druge strane, ne dovodi u pitanje kvalitet inostranih visokoškolskih ustanova, niti ih usklađuje sa predviđenim standardima kvaliteta koji važe u Srbiji. Drugim rečima, svi oni elementi koji predstavljaju neophodne uslove za izvođenje visokoškolske nastave u smislu broja stalno zaposlenih nastavnika, njihovih kvalifikacija, tehničkih uslova za nesmetano organizovanje nastave, bibliotečkog fonda itd., bez kojih se ne može dobiti akreditacija za izvođenje visokoškolskih programa kada je reč o nacionalnim fakultetima neće važiti za visokoškolske ustanove iz inostranstva.

Osim toga, zvuči gotovo neverovatno da je u trenutku kada nema novca da pokrije ni materijalne troškove domaćih visokoškolskih ustanova država spremna da deo budžetskih sredstava namenjen visokom obrazovanju u Srbiji daruje stranim visokoškolskim ustanovama. Iako ovaj model podseća na ponašanje države u odnosu na strane kompanije/investitore, koji dobijaju ogromna sredstva iz republičkog budžeta u vidu subvencija, dok su mogućnosti investiranja u domaće kompanije potpuno skrajnute, ovde je situacija još gora. Ukoliko bi ovakav nakaradan predlog izmene Zakona o visokom obrazovanju prošao to bi verovatno bio jedinstven primer jedne zemlje koja direktno guši svoje visoko obrazovanje, a koje je temelj razvoja svake normalne države.

Univerziteti u Srbiji su više puta pokazali da se ne boje inostrane konkurencije, dok se neki od domaćih univerziteta visoko kotiraju na međunarodnim listama uspešnosti. Međutim, ono čega bi svako kome je stalo do opstanka visokog obrazovanja u Srbiji trebalo da se boji jesu nefer uslovi u kojima bi domaće visokoškolske ustanove koje su podvrgnute striktnim i transparentnim normativima za akreditaciju, i to bez adekvatne materijalne pomoći svoje države, trebalo da se bore za studente u sopstvenoj zemlji sa inostranim visokoškolskim institucijama koje neće biti podvrgnute nikakvim nacionalnim normativima i na sve to, uz obilatu finansijsku pomoć naše države.

Ostaje da se nagađa kakvi motivi stoje iza jednog ovakvog Predloga ali oni svakako nadilaze tobožnju brigu za domaće studente koji odlaze u inostranstvo da studiraju. Davanje jednog ovakvog obrazloženja, bez ikakve analize niti kvantitativnih pokazatelja je u najmanju ruku sumnjivo. Biće pre da je ovo još jedna u nizu osveta visokom obrazovanju u Srbiji onih koji se od njega nisu profitirali onako kako su očekivali. Jedno je uspostaviti političku kontrolu nad institucijama u Srbiji ali sasvim drugo je očekivati da će se prečicom dolaziti do fakultetskih diploma domaćih svetski prepoznatih i priznatih fakulteta. Očigledno da u situaciji kada takvih prečica još uvek nema i kada su alternative u vidu većine domaćih privatnih fakulteta nezadovoljne za ambicije nove političke elite u Srbiji, ovakav predlog predstavlja pokušaj da se uz ceđenje sopstvene države dođe do toliko željenih diploma, iza kojih neće stajati rad i zalaganje već gola moć i sitnosopstvenički interes.

U skladu sa napred rečenim, MASA se oštro protivi usvajanju ovih dopuna Zakona o visokom obrazovanju i traži njegovo povlačenje iz skupštinske procedure. Pored toga, pozivamo svoje kolege koji se nalaze na rukovodećim pozicijama univerziteta i fakulteta na neodložnu reakciju u cilju opstanka visokog obrazovanja u Srbiji. Ukoliko takva reakcija izostane a Predlog se ne povuče iz procedure, MASA će pokrenuti široku akciju akademske neposlušnosti kako bi se sprečilo destruktivno delovanje nosilaca vlasti u Srbiji.

Integritet nije provokacija, već imperativ: izazovi naučne zajednice u Srbiji u svetlu projekta “Jadar”

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Skorašnja reaktuelizacija projekta „Jadar“ multinacionalne kompanije Rio Tinto jasno osvetljava sve probleme sa kojima se suočavaju pojedinci i stručnjaci koji u Srbiji istrajavaju u odbrani značaja i integriteta naučno zasnovanih stavova. Kampanja koja se sprovodi u provladinim medijima sa ciljem da se javnost privikne na ideju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji ne samo da prikriva negativne aspekte ovog projekta, već nam otkriva tmurnu budućnost svakog oblika nezavisnog kritičkog mišljenja na ovim prostorima. 

Pre nego što je tema rudarenja litijuma postala nezaobilazna u dnevnim medijskim izveštajima, projekat „Jadar“ je bio predmet analize domaće stručne javnosti. Jedna od značajnijih naučnih rasprava na ovu temu održana je 2021. godine pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), gde je organizovan naučni skup pod nazivom Projekat Jadar – šta je poznato? Na skupu su izneti ključni nalazi o ekološkim rizicima, kao i o potencijalnim dugoročnim posledicama po lokalne zajednice. U međuvremenu je takođe objavljeno nekoliko zasebnih naučnih studija koje su se bavile različitim aspektima projekta – od ekoloških do društveno-ekonomskih implikacija. Poslednja u nizu vesti bilo je saopštenje Biološkog fakulteta u kome se upozorava na nepovratne promene u relevantnim ekosistemima, te se shodno tome kao preporučena mera predlaže odustajane od projekta “Jadar”. Vremenom je postalo jasno da među domaćim stručnjacima trenutno preovlađuje mišljenje da ne postoji tehnologija koja može garantovati ekološki održiv model eksploatacije litijuma iz minerala kao što je jadarit. U nekim drugim državama, ova vrsta nalaza bi bila produktivna jer bi se mogla otvoriti toliko potrebna debata o tome u kakvom društvu želimo da živimo koja bi na koncu pomogla da javnost razume kompleksnosti održivog razvoja. Međutim, u Srbiji je na žalost situacija posve drugačija: oni koji – sledeći svoju posvećenost znanju – ukazuju na potencijalno opasne posledice ovakve vrste rudarenja po životnu sredinu se suočavaju sa medijskom marginalizacijom, a njihova mišljenja se ignorišu ili omalovažavaju. Najbolja ilustracija ovog negativnog procesa se može naću u nedavnim medijskim nastupima pojedinih visokih predstavnika vlasti u kojima su naučni radnici otvoreno nazvani šarlatanima. Sa druge strane, ako se domaća naučna zajednica i pozove na konsultacije, kao što je to bio slučaj sa raspravom u  organizaciji Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, onda se sama rasprava vodi iza zatvorenih vrata čime se sprečava istinska rasprava u široj javnosti. 

Marginalizacija stručnosti, netransparentnost odlučivanja, fokus vladajuće političke elite na medijsko spinovanje vesti umesto na javnu debatu –  sve ovo doprinosi opadanju (ionako niskog) stepena proveravanja u našem društvu.  Pomenute negativne tendencije samo dodatno otežavaju svaku mogućnost da efikasno izađemo na kraj sa ekološkim i socijalnim problemima današnjice. Ukoliko školovani ljudi, koji su uložili godine rada u sticanje znanja i veština, moraju da biraju između etičkih standarda svoje profesije i izbegavanja medijskog progona, onda ne bi trebalo da nas začudi što mnogi od njih na kraju odlučuju da napuste svoju zemlju. 

MASA je od samog začetka posvećena principu društvene odgovornosti prema kojem su stručnjaci zapravo dužni da ukazuju na probleme kako bismo o njima razgovarali i zajedno ih kao društvo rešavali. Medijski pritisci i omalovažavanje onih koju su digli svoj profesionalni glas protiv jednog upitnog projekta sugeriše da se po ko zna koji put na ovim prostorima jednoumlje pokušava proglasiti vrlinom, a kritičko mišljenje i naučna etika gurnu u stranu zarad političkih i korporativnih interesa.

Cena ovakvih odluka neće biti plaćena danas, niti od strane onih koji ovakvu pogubnu logiku promovišu, već od strane budućih generacija koje će se suočavati sa ekološkim i društvenim problemima koji su mogli biti izbegnuti. Stoga kao članovi MASE apelujemo na sve aktere čija je stručnost relevantna za projekat „Jadar“ da ni po koju cenu ne ugroze sopstveni akademski integritet, jer samo na taj način možemo osigurati da buduće generacije ne plate cenu nepromišljenih odluka koje se donose danas. 

Izveštaj sa okruglog stola: Kako do kvalitetnog obrazovanja za našu decu?

Objavljeno od strane MASA u Vesti

U organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, 30. septembra 2024. godine u Medija centru u Beogradu, održan je okrugli sto na kojem su predstavljene tri ključne teme koje su prepoznate kao od presudnog značaja za budućnost našeg obrazovnog sistema: atraktivnost i ugled nastavničke profesije, inicijalno obrazovanje nastavnika i visoko obrazovanje.

Tokom poslednje dve godine, grupa stručnjaka iz različitih sektora obrazovanja – univerzitetskih profesora, nastavnika iz osnovnih i srednjih škola, kao i zaposlenih u lokalnim samoupravama – intenzivno je radila na identifikaciji i analizi najvećih problema u našem školskom sistemu. Ova grupa je predložila set mera za unapređenje kvaliteta nastave, poboljšanje školske sredine, optimizaciju nastavnih programa, kao i rešenja za nedostatke u upravljanju obrazovnim institucijama. Njihov rad kulminirao je u izradi dokumenta pod nazivom „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?“, koji uključuje obiman skup mera i 30 ključnih preporuka. Originalan dokument i sažetak mogu se pronaći na zvaničnom sajtu inicijative: https://obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org.

Na okruglom stolu su govorili:

  • prof. dr Jelena Teodorović, redovni profesor na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu,
  • prof. dr Vera Spasenović, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
  • doc. dr Nenad Stevanović, docent na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu.
  • akademik prof. dr Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
  • prof. dr Goran Roglić, redovni profesor i dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
  • Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

U okviru prvog dela diskusije, poseban akcenat je stavljen na izazove sa kojima se nastavnička profesija danas suočava. Govornici su istakli da je neophodno podići ugled nastavnika i poboljšati njihov profesionalni položaj kako bi se obrazovni sistem u celini unapredio. 

Drugi deo okruglog stola bio je posvećen pitanju inicijalnog obrazovanja nastavnika, koje je ključni segment u formiranju budućih kvalitetnih kadrova.

Treća tema okruglog stola bavila se visokim obrazovanjem u kontekstu sveukupnog obrazovnog sistema.  

Na kraju, dat je i osvrt na probleme koje gimnazije i srednje škole danas imaju, posebno u pogledu nedostatka adekvatnih resursa i podrške za nastavnike.

Zaključci sa okruglog stola ukazuju na to da je za ozdravljenje prosvete neophodno sveobuhvatno ulaganje u ljudske resurse, reforme u načinu upravljanja obrazovnim institucijama, kao i snažna podrška nastavnicima u svakoj fazi njihove karijere. Ovaj događaj predstavlja značajan korak ka podizanju svesti o važnosti obrazovanja i stvaranju preduslova za kvalitetnije školstvo za buduće generacije.

Izveštaj sa tribine (Ne)pokoreni univerzitet

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je u ponedeljak 23.9.2024. godine u prostorijama Dorćol Platz-a organizovala tribinu pod nazivom „Nepokoreni univerzitet“. Ova tribina predstavljala je završnicu uspešnog emitovanja prve sezone istoimenog podcasta koji predstavlja važan korak u otvaranju jednog od retkih alternativnih kanala komunikacije između akademske zajednice i šire javnosti u Srbiji, u vremenu kada se prostor za kritičko delovanje akademskih radnika sve više sužava.

Tribinu je moderirala ugledna novinarka Suzana Trninić, a učesnici su biliu:

  • Prof. dr Snježana Milivojević,
  • Prof. dr Ivan Vujačić,
  • Prof. dr Oliver Tošković.

Učesnici su izneli svoja promišljanja o sve nepovoljnijem položaju kritički orijentisanih akademskih radnika u Srbiji, koji se suočavaju sa javnim etiketiranjem, pritiscima, pa čak i sudskim tužbama zbog svojih stavova. Tokom diskusije, otvorena su neka od ključnih pitanja: može li univerzitet danas opstati kao bastion otpora protiv nestručnosti i nedemokratskih praksi, i na koji način intelektualci mogu odgovoriti na institucionalne pretnje i medijske napade? Posebna pažnja posvećena je i nedavnim napadima na studente iz organizacije STAV, kao i pitanju demokratičnosti izbora za studentski parlament.

Razgovor je obuhvatio i posledice koje ovakve prakse imaju po društvo, demokratski dijalog i akademsku slobodu. Učesnici su ukazali na šire implikacije ovih izazova, pozivajući na neophodnost angažovanja i solidarnosti unutar akademske zajednice.

Ovaj događaj je otvorio prostor za dalju debatu o ulozi intelektualaca u savremenom društvu i odbrani univerzitetske autonomije i solidarnosti.