Tribina na temu odnosa između naučne stručnosti i javnih politika je organizovana je 15. septembra sa namerom da se u javnoj sferi pokrene diskusija o kratkoročnim i dugoročnim posledicama podčinjavanja struke političkim interesima i odlukama. Vanredno stanje i propisivane mere zaštite od virusa Kovid-19 postavili su pojam struke u centar medijskog i javnog interesovanja. Dok su se s jedne strane mogle čuti pohvale zbog toga što su se sprovođene mere donosile u konsultaciji s naukom i stručnjacima, s druge strane mogle su se čuti kritike na račun političke zloupotrebe i manipulacije poverenjem u naučni autoritet. I izvan naše zemlje, svetska pandemija je pokrenula lavinu pitanja u vezi s poverenjem koje imamo ili nemamo u nauku. Posebno složeno pitanje, kojem želimo da se posvetimo na ovoj tribini, jeste kako se stavovi i preporuke nauke prevode u političke mere i odluke.
Učesnici tribine su bili: prof. dr Tatjana Pejčić, pulmološkinja Klinike za plućne bolesti u Nišu i redovna profesorka Medicinskog fakulteta u Nišu, dr Gazela Draško Pudar, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, i članica Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), dr Rastislav Dinić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu i aktivista Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, i dr Nemanja Krstić (moderator), docent na Filozofskom fakultetu u Nišu i poverenih MASE za Niš. Tribinu je posetilo 30ak ljudi, uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera bezbednosti (fizičke distance, obaveznog nošenja maski, korišćenja dezinfekcionih sredstava).
Sama tribina je bila organizovana u dva dela. U prvom delu učesnici tribine su diskutovali na temu protivurečnosti u javnim istupima političara i predstavnika struke kao i suprotstavljenim mišljenjima koji su predstavnici struke imali povodom mera suzbijanja korona virusa. Tome su se pridružila pitanja uloge akademske i stručne zajednice u suočavanju javnosti sa manipulacijama koje su dolazile od grupe političara i predstavnika medicinske struke ali i smeštanja ovih modela manipulacije u širi društveni kontekst (problem autoritarističke vlasti, klijentelističkog upravljanja resursima, borbe za osvajanje autonomije institucija civilnog društva, procesa deprofesionalizacije, reakacija stručnih udruženja na naučno neproverene metode lečenja i tome slično). Takođe, pokrenula su se i pitanja ustanovljavanja odgovornosti za donošenje određenih odluka i njihovo sprovođenje u praksu kao i razmatranje modela kojima se eliminiše ili smanjuje na najmanju moguću meru mogućnost za odgovaranje za sprovedene odluke i mere.
Drugi deo tribine je bio posvećen razgovoru sa publikom. Neki od glavnih stavova iznesenih od strane publike su da je primetan model nepoverenja u institucije i izdvajanja pojedinaca iz svih oblasti struke kao dobrih primera koje je potrebno pratiti, neophodnost razumevanja i tumačenja neodgovornog i neprofesionalnog ponašanja pojedinaca iz perspektive društvenog konteksta, karakterizacija celukupnog sukoba između civilnog društva na jednoj strani, i politike i struke koja radi u interesima politike, na drugoj, kao osvete loših đaka koji su došli na pozicije vlasti.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
