Да ли Србија има још стручњака за пандемију коронавируса или су они само у кризном штабу?

      Пратећи новонасталу друштвену, економску и политичку ситуацију у Србији као последицу појаве пандемије коронавируса и завођења ванредног стања, МАСА указује на увек важну потребу за неговањем слободе критичког мишљења. Грађани Србије имају право да добијају информације и чују различита мишљења и аргументе из проверених извора, посебно кад је реч о стручњацима у области медицинских, али и друштвених наука. Човек је социјално биће, а уведеним ванредним стањем управо му је друштвеност радикално редукована. Од почетка ванредног стања забринути грађани су пажњу, сасвим очекивано, првенствено усмерили на епидемиологе и инфектологе очекујући вести, прецизне информације и корисне савете.

     МАСА са жаљењем констатује да су, под притиском представника извршне власти, поједини чланови академске заједнице на један непримерен начин склони да оптуже саме грађане за пандемију и високу стопу смртности у Србији. МАСА захтева да се на страх грађана одговара исључиво изношењем проверених, тачних и правовремених информација које ће бити саопштене на адекватан начин. Низ неодмерених изјава на званичним конференцијама за новинаре од стране представника извршне власти, али на жалост и од стране академских чланова кризног штаба, допринео је додатном урушавању ионако ниског поверења јавности у оно што им се саопштава у вези с пандемијом коронавируса. Тиме је начињена велика штета чије се последице, као што се и могло очекивати, огледају у ширењу гласина, дезинформација и лажних вести и изазивању још већег страха и панике у јавности. У теорији комуникације позната је чињеница да се гласине шире тамо где су информације ограничене. С друге стране, сведоци смо да они који су поставили основ за ширење гласина то покушавају да спрече даљим укидањем слободе говора и привођењем грађана и новинара. МАСА упозорава да ће се таквим потезима само додатно продубити проблем и изазвати револт међу грађанима у тренутку када би требало апеловати на солидарност и узајамну подршку.

     Проглашено је ванредно стање и пред „невидљивог непријатеља“ су стављени недовољно заштићени здравствени радници (без одговарајућих маски и заштитне опреме). Велики број заражених су здравствени радници, али се то прикрива или стидљиво на прозивку износи. Док здравствени радници имају врло оскудну основну здравствену заштиту и док се грађанима у апотекама заштитне маске продају по цени 5-6 пута већој него пре пандемије, слушамо о хиљадама респиратора који треба да стигну у Србију. Политичарима изгледа није позната лекарска крилатица: „боље спречити него лечити“?

    МАСА захтева јасне и прецизне одговоре на следећа питања: Да ли је грађанима остављена могућност избора у предложеним мерама и ако није образложити због чега (на пример сабирни центри или кућна самоизолација)? Зашто се појединачна неодговорност хировито проглашава колективном и проблем генерализује уместо да се пронађе начин да се циљано реши? Да ли се социолошки и психолошки сагледавају последице овакве одлуке и које су мере предузете да се новонастали проблеми реше?

Leave a Reply

Facebook
Twitter