Месец: март 2021.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje skorašnje napade predstavnika izvršne vlasti, prorežimskih glasonogovrnika u Skupštini i provladinih medija na novinarke i novinare KRIK-a, kao i na sve njihove koleginice i kolege koji profesionalno i hrabro obavljaju svoj posao istraživačkih novinara u alarmantno lošim uslovima po ovu profesiju u Srbiji. 

MASA kao organizacija civilnog društva koju su osnovali članovi akademske zajednice snažno se zalaže za odbranu stručnosti i integriteta nosilaca svih profesija. Ovo se posebno odnosi na novinarstvo koje je po prirodi svog posla okrenuto ka delovanju u javnom prostoru, te doprinosi informisanosti i unapređenju obrazovanja čitavog društva. Nažalost, svedoci smo toga da se sve češće u javnom prostoru na najgrublji način osporavaju pojedine naučne studije koje kritikuju stanje u Srbiji, kao i različiti izveštaji i analitički tekstovi koji prikazuju realnost drugačijom od one koju propagandna mašinerija režima želi da nametne. Trenutno je na udaru KRIK, tj. grupa istraživačkih novinara koji obavljaju važan i častan posao pisanja analitičkih tekstova kako bi ukazali na negativne pojave u društvu. Na već uobičajen način, u orkestriranoj kampanji prorežimskih tabloida, sa ciljem skretanja pažnje sa suštine problema, njima se bez ikakvih osnova i sudskih dokaza pripisuje saradnja sa vođom jedne kriminalne organizacije. MASA smatra da je ovo što se danas dešava novinarima KRIK-a samo još jedna brutalna manifestacija atmosfere u kojoj se nedvosmisleno očekuje da se profesionalnost struke podredi poslušništvu i podaništvu. MASA osuđuje ovaj kao i sve druge pokušaje brutalnog suzbijanja kritičke misli, jer ono neminovno vodi do degradacije društva u celini. U društvu bez kritike jedino se totalitarizam nesmetano razvija dok se svako ko se suprotstavi vlasti nemilosrdno gazi. Juče su to bili kritički nastrojeni intelektualci, danas su to novinari KRIK-a, sutra će to biti svaki građanin koji pretenduje da misli svojoj glavom. MASA pruža punu podršku KRIK-u, slobodnom i nezavisnom novinarstvu, i nastaviće da podržava sve one koji se zalažu za pravo na kritičko mišljenje, slobodu izražavanja i informisanja.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ukazuje na ozbiljan problem u kome se, usvajanjem Zakona o nauci i istraživanjima našao izvestan broj istraživača -pripravnika.

Na osnovu člana 76, stav 3, Zakona o nauci i istraživanjima, u zvanja istraživač – pripravnik i istraživač – saradnik mogu biti birani samo kandidati koji su i osnovne i master studije završili s minimalnom prosečnom ocenom 8,00. Na osnovu člana 70 prethodno važećeg Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, u ova dva istraživačka zvanja su mogli da budu birani kandidati čija je ukupna prosečna ocena na osnovnim i master studijama bila najmanje 8,00.

Promenom zakona, nekoliko desetina regularno zaposlenih istraživača – pripravnika je izgubilo zakonsku mogućnost da napreduje u zvanje istraživač – saradnik bez obzira na položene ispite s doktorskih studija, prijavljenu temu disertacije i objavljene radove. MASA apeluje na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da promenom prelaznih odredbi novog Zakona omogući nesmetano napredovanje ovoj ugroženoj grupi mladih istraživača.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) smatra da sledeće odredbe Pravilnika o sticanju istraživačkih zvanja („Službeni glasnik RS“, broj 159 od 30. decembra 2020.)

Član 16, stav 3:
Prilikom odlučivanja za izbor u istraživačka zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu odnosno zahtevu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA” ili „PROTIV”. U slučaju da se član naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni „PROTIV” dužan je da dostavi potpisano pismeno obrazloženje neprihvatanja predloga odnosno zahteva, koje je sastavni deo zapisnika sednice.

Član 22, stav 4:
Prilikom odlučivanja za izbor odnosno reizbor u naučna zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA” ili „PROTIV”. U slučaju da se član naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni „PROTIV”, dužan je da dostavi potpisano pismeno obrazloženje neprihvatanja predloga, koje je sastavni deo zapisnika sednice.

nisu u skladu sa Ustavom garantovanim pravom na slobodu misli i savesti (član 43, stav 2 Ustava) i slobodu mišljenja (član 46, stav 1 Ustava).

Obrazloženje:

Da bi procedura prilikom izbora u istraživačka zvanja i izbora tj. reizbora u naučna zvanja bila u potpunosti u skladu sa Ustavom, dobrom praksom i uobičajenim načinima glasanja neophodno je uvesti i mogućnost da neko bude uzdržan od glasanja. Ovo je potrebno ne samo zbog ostvarivanja prava na zadržavanje stava za sebe već i zbog mogućeg konflikta interesa članova naučnog veća koji odlučuju o izboru nekog kandidata kao i u slučajevima kada se ne može zauzeti izričito stav „za“ ili „protiv“.
Uvedena obaveza pojedinačnog pismenog obrazloženja negativnog glasanja je apsolutno suprotna pravu i slobodi izražavanja mišljenja i stava. Član koji se ne slaže s odlukom naučnog veća ima pravo da izdvoji svoje mišljenje u zapisniku sa sednice na kojoj je odluka doneta. Razumevajući potrebu da se neprihvatanje predloga o izboru u zvanje obrazloži i tako spreči orkestrirano glasanje, MASA predlaže da u slučaju većinskog glasanja protiv, zapisnik sa sednice mora da sadrži razloge odbacivanja predloga odluke.

Stoga predlažemo:

Član 16, stav 3:
Prilikom odlučivanja za izbor u istraživačka zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu odnosno zahtevu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA”, „UZDRŽAN“ ili „PROTIV”. U slučaju da se većina članova naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni „PROTIV”, predsedavajući sednice je dužan da obezbedi da se u zapisniku sednice nađe obrazloženje neprihvatanja predloga.

Član 22, stav 4:

Prilikom odlučivanja za izbor odnosno reizbor u naučna zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA”, „UZDRŽAN“ ili „PROTIV”. U slučaju da se većinom glasova članova naučnog odnosno nastavno-naučnog veća odbije predlog koji je sačinila Komisija, predsedavajući sednice je dužan da obezbedi da se u zapisniku sednice nađe obrazloženje neprihvatanja predloga.

MASA smatra da bi primena ovakvog Pravilnika, za koji postoji opravdana bojazan da bi u praksi vrlo brzo doveo do toga da se za sve predloge za izbore u istraživačka zvanja glasa isključivo „za“, mogla da dovede do urušavanja kvaliteta procedure za izbor u istraživačka zvanja i posledično na pad kvaliteta naučnoistraživačkog rada u R. Srbiji. Stoga molimo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se, izmenom ovog Pravilnika, po hitnom postupku omogući istraživačima ustavom garantovano pravo da budu i uzdržani prilikom glasanja za izbor u istraživačka zvanja.