Аутор: MASA

MASA najoštrije osuđuje pretnje kojima je izložen direktor Biroa za društvena istraživanja – BIRODI, sociolog Zoran Gavrilović zbog stručnih stavova koje je nedavno, govoreći o stanju u medijima, izneo u emisijama u kojima je gostovao. Podsećamo da ovo nije prvi put da se Gavriloviću preti ili spočitava zbog objavljenih rezultata njegovih istraživanja. Pre nepunih godinu dana neki od poslanika vladajuće partije tražili su da tužilaštvo reaguje zbog nalaza o strukturi glasača SNS koje je objavio BIRODI. Jedan od poslanika je tada ocenio da javno izneti nalazi istraživanja koje je sproveo BIRODI predstavljaju opasnu pojavu i da u njima ima elemenata krivičnog dela!? Potpuno je neshvatljivo i neprihvatljivo da bilo ko može na ovakav način biti izložen pretnjama i pritiscima samo zato što njegovi stručni stavovi ili rezultati istraživanja nisu u skladu sa nečijim željama.

Zbog ovog i sličnih slučajeva, koji su u poslednje vreme sve učestaliji, MASA će se u narednom periodu aktivno zalagati za odbranu stručnog i profesionalnog integriteta svih pojedinaca i organizacija koji svoj posao obavljaju časno i pošteno koristeći znanja koja su mukotrpno sticali kroz obrazovni sistem Republike Srbije.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) upućuje zahtev za povećanje transparentnosti javnog konkursa za finansiranje kratkoročnih projekata od posebnog interesa za održivi razvoj u AP Vojvodini u 2020. godini, koji je 15. maja 2020. raspisao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost AP Vojvodine.

Vođeni iskustvima iz prethodnih konkursa za kratkoročne projekte, kao i time da su članovi akademske zajednice već ukazivali na netransparentnost dodeljivanja sredstava po tim, ali i drugim konkurisma za finansiranje naučnih projekata, želimo da izrazimo zabrinutost zbog nove mogućnosti da dodeljivanje javnih sredstava bude netransparentno, što bi moglo da dovede do toga da se određeni projekti favorizuju na osnovu nestručnih kriterijuma.

U formalnom pogledu, ključni problemi dosadašnjih konkursa Sekretarijata bili su nedovoljno jasni kriterijumi za ocenu projekata, kao i nedovoljna transparentnost procesa evaluacije. Prijavljeni istraživači, čijim projektima nije odobreno finansiranje, nisu dobijali informaciju o razlozima odbijanja niti o broju ostvarenih poena, dok je informacija o odbijanju projekta dostavljana nakon što se već potpišu ugovori sa kandidatima čiji su predlozi projekata odobreni. Iz navedenih razloga, postoji opravdana bojazan da se budžetska sredstva nisu trošila na način koji je u najboljem interesu javnosti i nauke.

Da bi se omogućila veća transparentnost evaluacije projekata i načina dodeljivanja sredstava, tražimo od Sekretarijata da prilikom objavljivanja rezultata trenutno otvorenog konkursa za kratkoročne projekte, kao i prilikom raspisivanja budućih projekata i pravilnika koji ih definišu, navedu i objave:

– strukturu ukupne ocene projekta tj. da se precizno navede koliko bodova unutar ukupne ocene nosi svaki od kriterijuma definisanih pravilnikom;

– formulu za računanje kompetentnosti istraživačkog tima i kompetentnosti rukovodioca, kao kriterijuma za evaluaciju predloga projekata;

– kvotu broja projekata po naučnim oblastima koji dobijaju finansiranje;

– celokupne rang-liste svih prijavljenih predloga projekata sa strukturom ocene po navedenim kriterijumima i to u momentu objavljivanja rezultata konkursa;

– imena i biografije članova stručnih saveta izabranih na konkursu koji je objavljen u februaru 2020. (uz garancije za kompetentnost, nepristrasnost i nezavisnost) koji sprovode evaluaciju projekata;

– rezultate konkursa, koji treba da budu javno dostupni, te da im se lako može pristupiti na internet stranici Sekretarijata;

Osim navedenog tražimo i da se:

– rezultati evaluacije projekata pošalju email-om svima koji su na njega konkurisali i to pre donošenja finalne odluke o finansiranju, te da se kandidatima omogući zakonski rok za podnošenje žalbi na rezultate evaluacije;

– na narednim konkursima kao konflikt interesa definiše recenziranje i evaluacija projekata kandidata iz iste institucije, te da u ovim slučajevima Sekretarijat angažuje spoljne recenzente, a idealno je da sve projekte evaluiraju osobe koje nisu zaposlene u institucijama iz AP Vojvodine;

– na kraju, s obzirom na to da Pravilnik omogućava Pokrajinskom sekretaru dodeljivanje sredstava mimo mišljenja saveta, a što je to u suprotnosti sa onim za šta se MASA zalaže, smatramo da u ovakvim slučajevima mora da se navede ukupni broj projekata ili ukupna suma finansijskih sredstava za koje Pokrajinski sekretar može iskoristiti diskreciono pravo da dodeli sredstva mimo mišljenja i ocene stručnog saveta, kao i da se takvi projekti po izlasku rezultata konkursa jasno označe.

Nadamo se da će Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost AP Vojvodine uvažiti ove zahteve i preduzeti odgovarajuće korake kako bi time poslao poruku akademskoj zajednici da se na konkursima za projekte prevashodno vrednuje istinski kvalitet naučno-istraživačkog rada. Smatramo da bi se time na najefikasniji način doprinelo neophodnom vraćanju poverenja akademske zajednice u svrsishodnost konkurisanja na ovakvim konkursima, u čemu vidimo obostranu korist, kako za Pokrajinski sekretarijat kao inicijatora konkursa za dodelu sredstava, tako i akademsku zajednicu kao njihovog korisnika.

COVID-19 kriza se ne smiruje i po svemu sudeći proći će još dosta vremena pre nego što se verifikuju medicinski proverene metode za borbu protiv novog soja korona virusa. Svedoci smo da se na društvenim mrežama i na pojedinim televizijama sa nacionalnom frekvencijom promovišu neproverene metode i medicinska sredstva čija je delotvornost krajnje sumnjiva. Njihova primena bez pratećih kliničkih studija može imati nesagledive posledice. Zabrinjavajuće je što se promovisanjem pomenutih metoda lečenja sve češće bave osobe koje nemaju nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti medicinskih nauka, ali imaju pristup medijima.

   Jedan od najsvežijih primera ove vrste jeste „otkriće“ delotvornosti tzv. metode „ozonizacije krvi“ u borbi protiv aktuelne pandemije koronavirusa COVID-19. Iza ovog otkrića stoji ni manje ni više nego jedan vlasnik televizije koji ne samo da se nikada nije bavio naučnim radom u oblasti medicinskih nauka, da ne govorimo o užim naučnim oblastima poput virusologije, već nema ni najosnovnija medicinska znanja. Budući da je nadrilekarstvo fenomen koji postoji, od kad postoje i bolesti, u svim modernim državama zakonom je uređena krivična odgovornost za ovakvu vrstu delatnosti. U Srbiji član 254 Krivičnog zakonika tretira kao nadrilekarstvo situaciju u kojoj se neko bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem, spravljanjem lekova ili pružanjem drugih medicinskih usluga (novčana kazna ili zatvor do tri godine). Dalje, u članu 252 istog zakona se jasno kaže da ko protivno propisima na ljudima vrši medicinske ili druge slične eksperimente kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

    Iz gore navedenog više je nego jasno da dela vlasnika Pink televizije podležu krivičnoj i materijalnoj odgovornosti. Osim što je pomenutu metodu „ozonizacije krvi“ sproveo sam na sebi, primeniće je i na svojim zaposlenima (po njegovim tviter navodima da je “16. marta započeo ozonizaciju Pinka“). Takođe, obmanjivao je javnost o efekisnosti navedene metode lečenja „ozonizacije krvi“ u udarnim informativnim emisijama svoje televizije. Međutim, za nas kao organizaciju, koja se između ostalog upravo zalaže za odbranu naučnih principa i autoriteta struke, porazno je to što su osobe koje su u domaćoj javnosti prepoznati kao glavni autoriteti u borbi protiv epidemije COVID-19, u Srbiji, propustili da se zajednički ograde makar od načina promovisanja ove metode prilikom gostovanja na televiziji Pink. 

    Zarad istinitog informisanja domaće javnosti treba reći da je u aprilu 2016. godine, Američka savezna uprava za lekove (FDA) zabranila sve medicinske upotrebe ozona: „u bilo kojem medicinskom stanju za koje ne postoje dokazi o sigurnosti i efikasnosti“, navodeći: „ozon je toksičan gas bez poznate korisne medicinske primene u specifičnim, dopunskim ili preventivnim uslovima.” Ne postoji ni jedna regularna klinička studija za opravdanost terapije ozonom. Na osnovu publikovanih naučnih radova ozon oštećuje hemoglobin u eritrocitima, koji se može nagomilavati i prouzrokovati ozbiljne poremećaje u krvi. Izloženost ozonu, bliskom nivou spoljne sredine, izaziva oštećenje funkcije pluća i upalu disajnih puteva kod starijih zdravih osoba, kao i kod onih sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, bez efekta na protrombotičko stanje. Ozonirana autohemoterapija ne utiče na parametre koagulacije krvi kod pacijenata na hemodijalizi i ne izaziva zapaljenski odgovor.

    Da li želimo da živimo u svetu lažnih doktora i diploma ili u uređenom društvu gde su jasno trasirani putevi kako za sticanje znanja tako i za promovisanje novih rešenja u svim segmentima našeg života? Osiono i samouvereno iznošenje neistinitih naučnih i medicinskih činjenica bez reakcija nadležnih institucija šalje zabrinjavajuću poruku da oni koji donose odluke u ime svih nas ne žele ili nisu u stanju da prepoznaju potpuno negiranje obrazovanja, nauke i struke. Zbog toga je sada na nama, ljudima od nauke i struke, da podignemo glas protiv ovakvih pojava koje bi u normalnom društvu trebalo da su proterane u mračno podzemlje u kome caruju pseudo naučnici, terotičari zavere i neshvaćeni geniji. Na žalost, čini se da mi danas živimo u izokrenutom svetu poremećene realnosti kojom su upravo zagospodarili ovi, iz podzemlja oslobođeni, nepojamnici.

Koordinacioni odbor

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA)

Iako se kriza izazvana Covid-19 virusom ne smiruje i po svemu sudeći proći će još dosta vremena pre nego što se verifikuju medicinski proverene metode za borbu protiv novog soja korona virusa svedoci smo da se na društvenim mrežama ali što je još opasnije i na pojedinim televizijama sa nacionalnim frekvencijama u ovom kontesktu promovišu neprovereni metodi i medicinska sredstva čija je delotvornost krajnje sumnjiva a rezultat njihove primene bez pratećih kliničkih studija može imati nesagledive posledice. Ono što još više zabrinjava jeste to što se promovisanjem pomenutih metoda lečenja sve češće bave osobe koje nemaju nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti medicinskih nauka ali zbog toga što imaju pristup medijima sa nacionalnom pokrivenošću mogu dovesti u zabludu pa čak i potencijalnu opasnost veliki broj ljudi.

Bez pretenzija da ulazimo u diskusiju o efikasnosti pojedinih metoda lečenja od posledica obolevanja izazvanih virusom Covid-19, MASA koristi priliku da snažno podrži i uz saglasnost profesora Slobodana Savića, prenese njegovu objavu sa Fejsbuka povodom „revolucionarne“ metode lečenja koju promoviše vlasnik Pink televizije, Željko Mitrović:

“Dragi prijatelji, u trenucima kada su potpuno opravdano oči cele javnosti, a naročito ljudi koji su oboleli od kovida-19 i članova njihovih porodica, uprte u lečenje plazmom pacijenata koji su preležali ovu opasnu bolest, pojavila se vest o još jednom “načinu lečenja”, za čije plasiranje unapred kažem da predstavlja krajnje nemoralan čin i potencijalno krivično delo. Pre dve večeri na TV “Pink” prikazana je reportaža o tome kako Željko Mitrović sebi “menja krv” tj. sebi ubacuje sopstvenu krv koju je prethodno “ozonirao” u aparatu prikazanom na slici, uz napomenu da je prema rezultatima italijanskih lekara to dalo dobre rezultate kod obolelih od kovida-19. Ne znam da li sam dobro objasnio suštinu ovog “epohalnog otkrića”, ali ako nisam ja uspeo, uradio je to “Informer” mnogo bolje od mene, pišući da je Mitrović u pravu jer se pomenuti gas u krvi pretvara u vodonik-peroksid (hidrogen) koji dezinfikuje krv od virusa i bakterija. Na ovu javno obznanjenu besmislicu (pristojnosti radi izbegavam težu reč) sva stručna medicinska udruženja trebalo je da istog časa reaguju i ukažu javnosti na to da je ova vest neistinita i izuzetno opasna, kako sa medicinskog, tako i sa moralnog stanovišta. Koliko ja znam, niko se od njih do sada nije oglasio. Štaviše, iste večeri, odmah posle te reportaže, u studiju te televizije bila su naša tri eminentna lekara i učestvovala u razgovoru o toj nebuloznoj proceduri, njenom mehanizmu delovanja i mogućim efektima. Nisam mogao da poverujem svojim očima i ušima. Tim lekarima u toj emisiji nikako nije bilo mesto, jer su svojim učešćem, želeli oni to ili ne, dali kredibilitet nečemu što nije i nikada neće postati metod lečenja. Umesto toga, sve se svelo na negativne reakcije pojedinaca na društvenim mrežama, koje su svakako dobre, ali nažalost ne i mnogo efikasne. Za svoje mišljenje imam nekoliko jakih argumenata. Prvi se odnosi na činjenicu da se radi o televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koja, sem svrhe da zabavi (što može da radi u rijaliti programima), ima i profesionalnu i moralnu obavezu da saopštava isključivo proverene vesti ukoliko su one od opštedruštvenog značaja, a u ovim teškim danima, bolje reći nedeljama, verovatno i mesecima, ozbiljnije i značajnije vesti o mogućem izlečenju kovida-19 sigurno nema. Drugi, možda i najznačajniji razlog je krajnja nemoralnost ovakve vesti koja će svakako kod obolelih od kovida-19 i članova njihovih porodica, od kojih su većina medicinski laici, pobuditi lažne nade u izlečenje, naročito ako su oboleli u teškom i po život opasnom stanju. Realno se može očekivati da će naši zdravstveni radnici, koji su već izloženi nadljudskim naporima u borbi protiv pandemije, biti izloženi novim nerealnim zahtevima pacijenata da se i kod njih primeni to “čarobno spasonosno lečenje”. To je potpuno razumljiva reakcija ljudi, ali direktno izazvana neodgovornim postupanjem TV “Pink”, čiji se program očigledno široko prati u zemlji Srbiji. Treći argument je u tome što primena lečenja čija delotvornost nije medicinski dokazana i koje nije zvanično prihvaćeno u skladu sa propisima, predstavlja potencijalno krivično delo. Štaviše, bilo koje lečenje, kako ono prihvaćeno, a naročito ono koje je protivno medicinskoj struci i nauci, kao što je u ovom slučaju tzv. “ozoniranje krvi”, primenjeno od strane osobe koja za to nema odgovarajuću stručnu spremu (a koliko znam, Željko Mitrović je nema) predstavlja krivično delo nadrilekarstva iz člana 254 Krivičnog zakonika Republike Srbije (“Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine”). Željka Mitrovića od krivične odgovornosti deli samo to što se (još) nije bavio pružanjem ove medicinske usluge drugim licima, ali to ga nikako ne oslobađa ozbiljne moralne odgovornosti zbog propagiranja nadrilekarstva. To što je on uradio predstavlja uvredu za sve zdravstvene radnike koji od početka pandemije ulažu nadljudske napore da bi očuvali zdravlje i spasili život svojih pacijenata, a posebno za one koji su za to žrtvovali svoj život. Izvinjavam se svima zbog ovako dugog teksta, umesto kojeg je možda bilo dovoljno da pored priložene slike napišem samo jednu rečenicu: SRAMOTA KOJU TREBA ZAUSTAVITI!”

      Prateći novonastalu društvenu, ekonomsku i političku situaciju u Srbiji kao posledicu pojave pandemije koronavirusa i zavođenja vanrednog stanja, MASA ukazuje na uvek važnu potrebu za negovanjem slobode kritičkog mišljenja. Građani Srbije imaju pravo da dobijaju informacije i čuju različita mišljenja i argumente iz proverenih izvora, posebno kad je reč o stručnjacima u oblasti medicinskih, ali i društvenih nauka. Čovek je socijalno biće, a uvedenim vanrednim stanjem upravo mu je društvenost radikalno redukovana. Od početka vanrednog stanja zabrinuti građani su pažnju, sasvim očekivano, prvenstveno usmerili na epidemiologe i infektologe očekujući vesti, precizne informacije i korisne savete.

  MASA sa žaljenjem konstatuje da su, pod pritiskom predstavnika izvršne vlasti, pojedini članovi akademske zajednice na jedan neprimeren način skloni da optuže same građane za pandemiju i visoku stopu smrtnosti u Srbiji. MASA zahteva da se na strah građana odgovara isljučivo iznošenjem proverenih, tačnih i pravovremenih informacija koje će biti saopštene na adekvatan način. Niz neodmerenih izjava na zvaničnim konferencijama za novinare od strane predstavnika izvršne vlasti, ali na žalost i od strane akademskih članova kriznog štaba, doprineo je dodatnom urušavanju ionako niskog poverenja javnosti u ono što im se saopštava u vezi s pandemijom koronavirusa. Time je načinjena velika šteta čije se posledice, kao što se i moglo očekivati, ogledaju u širenju glasina, dezinformacija i lažnih vesti i izazivanju još većeg straha i panike u javnosti. U teoriji komunikacije poznata je činjenica da se glasine šire tamo gde su informacije ograničene. S druge strane, svedoci smo da oni koji su postavili osnov za širenje glasina to pokušavaju da spreče daljim ukidanjem slobode govora i privođenjem građana i novinara. MASA upozorava da će se takvim potezima samo dodatno produbiti problem i izazvati revolt među građanima u trenutku kada bi trebalo apelovati na solidarnost i uzajamnu podršku.

     Proglašeno je vanredno stanje i pred „nevidljivog neprijatelja“ su stavljeni nedovoljno zaštićeni zdravstveni radnici (bez odgovarajućih maski i zaštitne opreme). Veliki broj zaraženih su zdravstveni radnici, ali se to prikriva ili stidljivo na prozivku iznosi. Dok zdravstveni radnici imaju vrlo oskudnu osnovnu zdravstvenu zaštitu i dok se građanima u apotekama zaštitne maske prodaju po ceni 5-6 puta većoj nego pre pandemije, slušamo o hiljadama respiratora koji treba da stignu u Srbiju. Političarima izgleda nije poznata lekarska krilatica: „bolje sprečiti nego lečiti“?

    MASA zahteva jasne i precizne odgovore na sledeća pitanja: Da li je građanima ostavljena mogućnost izbora u predloženim merama i ako nije obrazložiti zbog čega (na primer sabirni centri ili kućna samoizolacija)? Zašto se pojedinačna neodgovornost hirovito proglašava kolektivnom i problem generalizuje umesto da se pronađe način da se ciljano reši? Da li se sociološki i psihološki sagledavaju posledice ovakve odluke i koje su mere preduzete da se novonastali problemi reše?

Bolest koronavirusa 2019 (Coronavirus disease 2019: COVID-19)

Vladan P. Čokić
Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Sažetak

Krajem 2019. godine pojavili su se prvi slučajevi virusne pneumonije nepoznatog porekla u Kini. 7. januara 2020. godine identifikovan je novi koronavirus, koga je Svetska zdravstvena organizacija prozvala Coronavirus disease 2019 (COVID-19) i proglasila pandemiju 11. marta 2020. Zvanično je prvi slučaj koronavirusa potvrđen 6. marta 2020. u Srbiji. Počelo se 15. marta sa merama javnog zdravlja za prevenciju koronavirusa: najpre zatvaranje državne granice i kućne samoizolacije, zatim 17. marta uvođenjem noćne zabrane kretanja i celodnevnog izlaska penzionera, 21. marta ukidanjem javnog prevoza i zabrane okupljanja, i 23. marta otvaranjem sabirnih centara za obolele sa medicinskim nadzorom. Nakon mesec dana, odnosno 6. aprila broj zaraženih ljudi u Srbiji iznosi 2200 slučajeva sa 58 preminulih. Zaključno sa tim datumom broj testova za detekciju koronavirusa po glavi stanovnika u Srbiji je najniži u regionu. COVID-19 je paralisao život u Srbiji i cilj ovog rada je da se približi problematika pandemije javnosti u Srbiji.

Ključne reči: SARS-CoV-2, COVID-19, enzim za konverziju angiotenzina 2 (ASE2), mere prevencije epidemije

Uvod

Poslednjih 20 godina bile su tri svetske epidemije i aktuelna pandemija [1, 2]:
1.  Teški akutni respiratorni sindrom – severe acute respiratory syndrome coronavirus 1 (SARS-CoV-1) od novembra 2002. do avgusta 2003. Proširio se u 32 zemlje, gde je obolelo 8422 ljudi sa 916 smrtnih slučajeva (10.87%).
2.  H1N1 grip u 2009. Procenjeno je 201.200 respiratornih smrti i 83.300 kardiovaskularnih smrti, od čega je 80% smrti kod mlađih od 65 godina. [3]
3.  Srednje-istočni respiratorni sindrom – Middle East respiratory syndrome coronavirus (MERS-CoV), otkriven je u Saudijskoj Arabiji od aprila 2012. do decembra 2019. godine. Proširio se u 27 zemalja, obolelo je 2496 ljudi sa 868 smrtnih slučajeva (34.77%).
4.  12. decembra 2019. prijavljeni su pacijenti sa virusnom pneumonijom nepoznatog porekla u Wuhan-u, Kina. Nova pandemija pod nazivom bolest koronavirusa 2019 (COVID-19) je bolest izazvana od koronavirusa teškog akutnog respiratornog sindroma 2 (SARS-CoV-2). Proširila se na sve zemlje sveta. Do 5.4.2020. zarazila je 1.268.851 ljudi i dovela do smrti 69.330 obolelih (5.46%).

Etiologija

Koronavirusi su najveći jednolančani RNK virusi, opisani prvi put 1966. godine. Naziv su dobili na osnovu svog sferičnog oblika sa omotačem i ispupčenjima koja podsećaju na Sunčevu koronu (na latinskom: corona = kruna). [4] Podfamilija Orthocoronavirinae ima 4 roda [5]:
(a) alfa‐CoVs, izaziva stomačne bolesti kod ljudi, pasa, svinja i mačaka.
(b) beta‐CoVs, napada sisare, a obuhvata i SARS-CoV, MERS-CoV i SARS-CoV-2. [6, 7]
(c) gama‐CoVs, napada ptice. [8]
(d) delta-CoV, napada ptice i sisare. [9]
Genetička analiza SARS-CoV-2 pokazala je 88% sličnosti sa 2 tipa SARS koronavirusa iz slepog miša, ali je genetički udaljen od SARS-CoV (79%) i MERS-CoV (50%). [6] Dodatna genetička studija je pokazala 96% sličnosti sa trećim tipom koronavirusa iz slepog miša. [10] Filogenetske studije SARS-CoV-2 su pokazale da je najbliži zajednički predak od 22-24. novembra 2019. [11]
Populacione genetičke analize SARS-CoV-2 genoma pokazale su 2 tipa ovih virusa [12]:
–  L tip (∼70%), češći, brže se širi i agresivniji, sa više mutacija,
–  S tip (∼30%), stariji i manje agresivan.

Epidemiologija

SARS, MERS i endemski humani koronavirusi mogu da opstanu na površinama metala, stakla ili plastike do 9 dana. Međutim, uspešno se inaktiviraju dezinfekcionim sredstvima poput 70% etanola, 0.5% hidrogen peroksida ili 0.1% natrijum hipohlorita za 1 minut. [13] SARS-CoV-2 je postojaniji na plastici (7 sati) i nerđajućem čeliku (6 sati), nego na bakru i kartonu. Na bakru se SARS-CoV-2 ne može više naći nakon 4 sata. Na kartonu, SARS-CoV-2 ne opstaje duže od 24 sata. Poluživoti SARS-CoV-2 i SARS-CoV-1 su slični u vazduhu, sa medijanom od približno 1.2 sata [14]. Za COVID‐19 prosečan inkubacioni period iznosi 5.2 do 6.4 dana (u opsegu od 1 do 14 dana), dok medijana inkubacionog perioda iznosi 3 do 5 dana. [15,16] Za SARS-CoV inkubaciono vreme je duže nego za grip (do 5 dana prema samo 2 dana).[17] Nema primetne razlike između inkubacionog vremena za SARS‐CoV‐2, SARS‐CoV (4 dana) i MERS‐CoV (4.5‐5.2 dana). [18] Veće opterećenje SARS-CoV-2 virusom je prisutno odmah nakom pojave simptoma kod pacijenata, s većim virusnim opterećenjem u nosu nego u grlu. Virusno opterećenje otkriveno kod asimptomatskog pacijenta slično je onom kod simptomatskih bolesnika.[19]
U pandemiji COVID‐19 najvažniji je „osnovni reprodukcijski broj“ koji meri potencijal ove bolesti i predstavlja prosečan broj ljudi na koje će se preneti bolest od jedne zaražene osobe u populaciji koja nikada ranije nije obolela. Osnovni reprodukcijski broj za SARS‐CoV‐2 iznosi između 2,24 i 3,58, što je u skladu sa procenama za SARS‐CoV (od 2 do 5) i MERS‐CoV (od 2,7 do 3,9). Osnovni reprodukcijski broj za sezonski grip obično se kreće od 1.2 do 1.4, ali ipak zarazi mnogo više ljudi od SARS‐CoV. Za male boginje osnovni reprodukcijski broj iznosi 12 do 18, a u 2009. za H1N1 grip je iznosio 1.2-1.6. [5, 16, 20] Na osnovni reprodukcijski broj utiču trajanje zaraznosti, prenosivost patogena i broj osetljivih kontakata.
Postoje tri glavne rute prenosa COVID‐19: kapljicama, kontaktom i vazduhom. Prenošenje kapljicama se dešava kada disajne kapljice (koje nastaju kada zaražena osoba kašlje ili kine) progutaju ili udahnu osobe koje su u neposrednoj blizini. Prenošenje kontaktom se događa kada subjekt dodirne površinu ili predmet kontaminiran virusom i posle toga dodirne svoja usta, nos ili oči. Prenos vazduhom se događa kada se disajne kapljice pomešaju u vazduhu, formirajući aerosole, i mogu izazvati infekciju kada se udahnu visoke doze aerosola u pluća u relativno zatvorenom okruženju. [21]

Rizik od infekcije COVID‐19 [22]:

 – Zanemarljiv rizik: osoba koja je imala kratak (<15 minuta) kontakt sa potvrđenim slučajem u javnim sredinama, kao što su javni prevoz, restorani i prodavnice; zdravstveno osoblje koje je tretiralo potvrđeni slučaj dok je nosilo odgovarajuću zaštitnu opremu.
– Nizak rizik: osoba koja je imala bliski (unutar 1 metra), ali kratak (<15 minuta) kontakt sa potvrđenim slučajem, ili udaljeni (> 1 metra), ali produženi kontakt u javnim dešavanjima, ili bilo koji kontakt u privatnim dešavanjima koji se ne podudaraju sa kriterijima umerenog / visokog rizika izloženosti.
– Umeren / visok rizik: osoba koja je imala produžen (> 15 minuta) direktan kontakt bliži od 1 metra (licem u lice) sa potvrđenim slučajem, delila istu bolničku sobu, živela u istom domaćinstvu ili delila bilo kakvu slobodnu ili profesionalnu aktivnost u neposrednoj blizini sa potvrđenim slučajem, putovali zajedno sa potvrđenim slučajem bez odgovarajuće pojedinačne zaštitne opreme. Zdravstveno osoblje koje je lečilo potvrđeni slučaj bez nošenja odgovarajuće zaštitne opreme.
Odrasli predstavljaju populaciju sa najvećom stopom zaraze; međutim, novorođenčad, deca i stariji pacijenti takođe mogu biti zaraženi sa SARS‐CoV‐2. Pored toga, moguća je i nazofaringealna infekcija hospitalizovanih pacijenata i zdravstvenih radnika u prenošenje virusa od asimptomatskih bolesnika sa COVID‐19 [16].

Patofiziologija

Ulasku koronavirusa u ćelije domaćina posreduje transmembranska izbočina, nazvana Ѕ glikoprotein koji formira homotrimere koji štrče sa površine virusa. Kao rezultat toga, ulazak koronavirusa u osetljive ćelije domaćina je složen proces koji zahteva usklađeno vezivanje receptora i proteolitičku obradu Ѕ glikoproteina da bi se dogodilo spajanje virusa i ćelije domaćina. [23] SARS‐CoV‐2 koristi površinski receptor enzima za konverziju angiotenzina 2 (ASE2) za ulazak u ćelije, i ima veći afinitet za ASE2 receptore od SARS‐CoV, što je u saglasnosti sa efikasnijim širenjem SARS‐CoV‐2 među ljudima. [6, 23-27] Primarna fiziološka uloga ASE2 je u stvaranju angiotenzina, peptidnog hormona koji kontroliše vazokonstrikciju, odnosno krvni pritisak. [25] Ulazak SARS‐CoV‐2 u ćeliju, zavistan od ASE2 receptora, može biti blokiran inhibitorom određene ćelijske proteaze (TMPRSS2) neophodne za interakciju sa Ѕ glikoproteinom SARS-CoV-2. [28]
Ekspresija ASE2 se značajno povećava kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2, koji se leče ASE inhibitorima i blokatorima receptora angiotenzina II tipa I, kao i kod pacijenata sa hipertenzijom. Takva terapija, povratnom spregom, dovodi do povećanog stvaranja ASE2 receptora na površini ćelija. Pacijenti sa srčanim bolestima, hipertenzijom ili dijabetesom, koji se leče lekovima koji povećavaju ASE2, imaju veći rizik od teške infekcije COVID-19. ACE2 receptor je izraženo prisutan u donjem respiratornom traktu, kao i u apsorptivnim enterocitima iz ileuma i debelog creva, što se podudara sa nelagodnostima u stomaku i dijareji kod COVID-19. [21, 26]

Klinička slika

Glavne kliničke manifestacije infekcije koronavirusom SARS‐CoV‐2 su povišena telesna temperatura (groznica – 91.7%), kašalj (67-75.0%), bol u grlu (13.9%), kratkoća daha (18.6-30%), opšta slabost (38-75.0%), dijareja (3.8%), glavobolja (13.6%), upala pluća. [1,21,29-31] Najčešći nalaz na snimanju grudnog koša kod pacijenata sa upalom pluća je dvostrana neprozirnost poput brušenog stakla (56,4%) ili mestimično zasenčenje (51,8%). [16, 30] Kompjuterizovano tomografsko (ST) skeniranje grudnog koša obično pokazuje abnormalne rezultate čak i kod onih bez simptoma ili blage bolesti. COVID-19 je blaga bolest kod većine ljudi, dok kod nekih (obično starijih i onih sa komorbiditetima) može napredovati do upale pluća, akutnog respiratornog distres sindroma i disfunkcije više organa. Procenjuje se da je stopa smrtnosti od 1.4 do 3%. Veća je prevalencija muškaraca sa COVID-19 u odnosu na žene, međutim ima i studija sa podjednakim brojem ženskih i muških bolesnika. [16, 32, 33] Značajno povišena stopa smrtnosti uključivala je sledeće karakteristike pacijenata: muški pol, starost preko 60 godina, osnovna dijagnoza teške upale pluća i zakasnela dijagnoza. [16]
Uobičajeni laboratorijski nalazi za COVID-19 uključuju normalni ili nizak broj leukocita sa povišenim S-reaktivnim proteinom (CRP). Limfopenija (75,4%) i eozinopenija (52,9%) primećene su kod većine bolesnika. [32] Hipertenzija (17-30,0%) i dijabetes melitus (8-12,1%) su najčešći komorbiditetei, praćeni kardiovaskularnim (5%) i respiratornim (2%) bolestima. [32, 33] Pokazano je da pacijenti sa karcinomom imaju lošiji ishod ako obole od COVID-19. [34]
COVID-19 nije doveo do smrti trudnica i nije bilo potvrđenih slučajeva intrauterinog prenošenja SARS‐CoV‐2 sa majke na njihove plodove. [35] Najčešći simptomi pojave COVID-19 kod trudnica su groznica i kašalj, a laboratorijski nalaz je limfocitopenija. Trudnoća i porođaj nisu pogoršali tok simptoma ili ST karakteristike COVID-19 izazvane upale pluća. [36] Medijana starosti zaražene dece bila je 6.7 godina. Groznica je bila prisutna kod 41,5% dece. Ostali uobičajeni simptomi uključuju kašalj i faringealni eritem. Za razliku od zaražene odrasle osobe, većina zaražene dece ima blaži klinički tok. [37]

Terapija

Pokazalo se da hlorokin, stari i jeftin lek za lečenje malarije, ima očiglednu efikasnost i prihvatljivu bezbednost u lečenju upale pluća izazvane sa COVID-19 u kliničkim ispitivanjima koja su sprovedena u Kini. [7, 38] Poznato je da hlorokin blokira infekciju virusom povećavajući endozomski rN potreban za spajanje virusa i ćelije, kao i da utiče na glikozilaciju SARS‐CoV receptora. Pored antivirusne aktivnosti, hlorokin ima i imuno-modulirajuću aktivnost, što može sinergistički pojačati njegovo antivirusno dejstvo. [39] Pokazano je da je hlorokin fosfat inhibira pogoršanje upale pluća, poboljšanja nalaz snimka pluća, podržava otklanjanje prisustva virusa i skraćuje tok bolesti. [38] Lečenje lopinavir/ritonavirom nije značajno ubrzalo kliničko poboljšanje, smanjilo smrtnost i prisustvo RNK virusa u grlu kod teško obolelih pacijenata od COVID-19. [40] Pacijenti u Srbiji za lečenje COVID-19 kod blagih i teških respiratornih tegoba dobijaju lopinavir/ritonavir i hlorokin.
Koeficijent smrtnosti slučajeva obolelih od COVID-19 u Kini je 1.38% (1.23–1.53), sa znatno većim procentom kod starijih od 60 godina gde iznosi 6.4% (5.7–7.2), i starijih od 80 godina gde je 13.4% (11.2– 15.9). [41] Takođe je očigledno da je ishod SARS‐CoV‐2 pneumonije izrazito destruktivan, uprkos stopi smrtnosti manjoj od 3% u poređenju sa SARS‐CoV (stopa smrtnosti 9,6%) i MERS‐CoV (stopa smrtnosti 34%). [18]

Mere javnog zdravlja za prevenciju koronavirusa

Primarni cilj je sprečavanje širenja bolesti između ljudi i razdvajanje ljudi da bi se prekinulo prenošenje. Mere koji imamo su izolacija, karantin, socijalno distanciranje i ograničavanje zajednice [42]:

• Izolacija je razdvajanje obolelih od nezaraženih osoba, u cilju njihove zaštite, i obično se odvija u bolničkim uslovima.
  Karantin znači ograničavanje kretanja osoba za koje se pretpostavlja da su bile izložene zaraznoj bolesti, ali nisu bolesne, bilo zato što se nisu zarazile, ili zato što su još uvek u inkubacijskom periodu.
• Karantin se može primeniti kod pojedinaca ili grupe i obično uključuje ograničenje izlaska iz kuće ili određenog objekta. Karantin može biti dobrovoljan ili obavezan.
• Socijalno distanciranje je zamišljeno da smanji interakcije među ljudima u široj zajednici, u kojima pojedinci mogu biti zarazni, ali još uvek nisu identifikovani i izolovani. Kako bolesti koje prenose respiratorne kapljice zahtevaju određenu blizinu ljudi, socijalno distanciranje ljudi smanjuje prenos. Socijalno distanciranje je posebno korisno u sredinama gde se veruje da je došlo do prenosa u zajednici, ali gde su veze između slučajeva nejasne i gde se ograničenja, postavljena samo za izložene osobe, smatraju nedovoljnim da spreče dalje prenošenje zaraze. Primeri za socijalno distanciranje uključuju zatvaranje škola i poslovnih zgrada, obustavu javnih tržnica i otkazivanje okupljanja. [43]
• Ograničavanje širom zajednice je intervencija koja se primenjuje na čitavu zajednicu, grad ili region, a kreirana je tako da smanji lične interakcije, osim minimalne interakcije kako bi se osigurale vitalne zalihe.
  Vrednost nošenja maske na licu je u najmanju ruku kontroverzna. Hirurške maske ne štite u potpunosti od virusa koji se prenosi vazduhom, jer u potpunosti ne pokrivaju nos i usta. Tako se male kapljice, koje mogu putovati dalje od velikih kapljica, i na više nepredvidivih načina, mogu udahnuti oko bočnih strana maski. Budući da je virus obmotan, prati ruke vodom i sapunom najmanje 30 sekundi je korisno za uništavanje SARS‐CoV‐2. Sredstva za čišćenje ruku mogu se koristiti ako voda i sapun nisu lako dostupni, dok dodirivanje očiju, nosa i usta treba sprečiti. [5]

Literatura:

1. Meo SA, Alhowikan AM, Al-Khlaiwi T, et al. Novel coronavirus 2019-nCoV: prevalence, biological and clinical characteristics comparison with SARS-CoV and MERS-CoV. Eur Rev Med Pharmacol Sci. 2020 Feb;24(4):2012-2019.
2. Kuiken T, Fouchier RA, Schutten M, et al. Newly discovered coronavirus as the primary cause of severe acute respiratory syndrome. Lancet. 2003 Jul 26;362(9380):263-270.
3. Dawood FS, Iuliano AD, Reed C, et al. Estimated global mortality associated with the first 12 months of 2009 pandemic influenza A H1N1 virus circulation: a modelling study. Lancet Infect Dis. 2012 Sep;12(9):687-695.
4. Tyrrell DA, Bynoe ML. Cultivation of viruses from a high proportion of patients with colds. Lancet 1966:1:76–77.
5. Ashour HM, Elkhatib WF, Rahman MM, et al. Insights into the Recent 2019 Novel Coronavirus (SARS-CoV-2) in Light of Past Human Coronavirus Outbreaks. Pathogens. 2020 Mar 4;9(3).
6. Lu R, Zhao X, Li J, et al. Genomic characterisation and epidemiology of 2019 novel coronavirus: implications for virus origins and receptor binding. Lancet. 2020 Feb 22;395(10224):565-574.
7. Devaux CA, Rolain JM, Colson P, et al. New Insights on the Antiviral Effects of Chloroquine Against Coronavirus: What to Expect for COVID-19? Int J Antimicrob Agents. 2020 Mar 12:105938
8. Li X, Wang W, Zhao X, et al. Transmission dynamics and evolutionary history of 2019-nCoV. J Med Virol. 2020 May;92(5):501-511.
9. Li G, Fan Y, Lai Y, et al. Coronavirus infections and immune responses. J Med Virol. 2020 Apr;92(4):424-432.
10. Ceraolo C, Giorgi FM. Genomic variance of the 2019-nCoV coronavirus. J Med Virol. 2020 May;92(5):522-528.
11. Li X, Zai J, Zhao Q, et al. Evolutionary History, Potential Intermediate Animal Host, and Cross-Species Analyses of SARS-CoV-2. J Med Virol 2020 Feb 27 doi: 10.1002/jmv.25731.
12. Lai CC, Shih TP, Ko WC, et al. Severe acute respiratory syndrome coronavirus 2 (SARS-CoV-2) and coronavirus disease-2019 (COVID-19): The epidemic and the challenges. Int J Antimicrob Agents. 2020 Mar;55(3):105924.
13. Kampf G, Todt D, Pfaender S, et al. Persistence of coronaviruses on inanimate surfaces and their inactivation with biocidal agents. J Hosp Infect. 2020 Mar;104(3):246-251.
14. van Doremalen N, Bushmaker T, Morris DH, et al. Aerosol and Surface Stability of SARS-CoV-2 as Compared with SARS-CoV-1. N Engl J Med. 2020 Mar 17. doi: 10.1056/NEJMc2004973.
15. Li Q, Guan X, Wu P et al. Early transmission dynamics in Wuhan, China, of novel coronavirus-infected pneumonia. N Engl J Med. 2020 Mar 26;382(13):1199-1207.
16. Lai CC, Liu YH, Wang CY, et al. Asymptomatic carrier state, acute respiratory disease, and pneumonia due to severe acute respiratory syndrome coronavirus 2 (SARS-CoV-2): Facts and myths. J Microbiol Immunol Infect. 2020 Mar 4. doi: 10.1016/j.jmii.2020.02.012.
17. Nishiura H, Mizumoto K, Ejima K, et al. Incubation period as part of the case definition of severe respiratory illness caused by a novel coronavirus. Euro Surveill. 2012 Oct 18;17(42).
18. Jiang X, Rayner S, Luo MH. Does SARS-CoV-2 has a longer incubation period than SARS and MERS? J Med Virol. 2020 May;92(5):476-478.
19. Zou L, Ruan F, Huang M, et al. SARS-CoV-2 Viral Load in Upper Respiratory Specimens of Infected Patients. N Engl J Med. 2020 Mar 19;382(12):1177-1179.
20. Bauch CT, Lloyd-Smith JO, Coffee MP, et al. Dynamically modeling SARS and other newly emerging respiratory illnesses: past, present, and future. Epidemiology 2005:6:791–801.
21. Adhikari SP, Meng S, Wu YJ, et al. Epidemiology, causes, clinical manifestation and diagnosis, prevention and control of coronavirus disease (COVID-19) during the early outbreak period: a scoping review. Infect Dis Poverty. 2020 Mar 17;9(1):29.
22. Bernard Stoecklin S, Rolland P, Silue Y, et al. First cases of coronavirus disease 2019 (COVID-19) in France: surveillance, investigations and control measures, January 2020. Euro Surveill. 2020 Feb;25(6).
23. Walls AC, Park YJ, Tortorici MA, et al. Structure, Function, and Antigenicity of the SARS-CoV-2 Spike Glycoprotein. Cell. 2020 Mar 6. doi: 10.1016/j.cell.2020.02.058
24. Zhou P, Yang XL, Wang XG, et al. A pneumonia outbreak associated with a new coronavirus of probable bat origin. Nature. 2020 Mar;579(7798):270-273.
25. Yan R, Zhang Y, Li Y, et al. Structural basis for the recognition of the SARS-CoV-2 by full-length human ACE2. Science. 2020 Mar 27;367(6485):1444-1448.
26. Guo YR, Cao QD, Hong ZS, et al. The origin, transmission and clinical therapies on coronavirus disease 2019 (COVID-19) outbreak – an update on the status. Mil Med Res. 2020 Mar 13;7(1):11.
27. Wrapp D, Wang N, Corbett KS, et al. Cryo-EM structure of the 2019-nCoV spike in the prefusion conformation. Science. 2020 Mar 13;367(6483):1260-1263.
28. Hoffmann M, Kleine-Weber H, Schroeder S, et al. SARS-CoV-2 Cell Entry Depends on ACE2 and TMPRSS2 and Is Blocked by a Clinically Proven Protease Inhibitor. Cell. 2020 Mar 4. doi: 10.1016/j.cell.2020.02.052.
29. Lauer SA, Grantz KH, Bi Q, et al. The Incubation Period of Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) From Publicly Reported Confirmed Cases: Estimation and Application. Ann Intern Med, 2020 Mar 10 doi: 10.7326/M20-0504.
30. Guan W, Ni ZY, Hu Y, et al. Clinical characteristics of coronavirus disease 2019 in China. N Engl J Med. 2020 Feb 28. doi: 10.1056/NEJMoa2002032.
31. Huang C, Wang Y, Li X, et al. Clinical features of patients infected with 2019 novel coronavirus in Wuhan, China. Lancet. 2020 Feb 15;395(10223):497-506.
32. Zhang JJ, Dong X, Cao YY, et al. Clinical characteristics of 140 patients infected with SARS-CoV-2 in Wuhan, China. Allergy. 2020 Feb 19. doi: 10.1111/all.14238
33. Yang J, Zheng Y, Gou X, et al. Prevalence of comorbidities in the novel Wuhan coronavirus (COVID-19) infection: a systematic review and meta-analysis. Int J Infect Dis. 2020 Mar 12. doi: 10.1016/j.ijid.2020.03.017
34. Liang W, Guan W, Chen R, et al. Cancer patients in SARS-CoV-2 infection: a nationwide analysis in China. Lancet Oncol. 2020 Mar;21(3):335-337.
35. Schwartz DA. An Analysis of 38 Pregnant Women with COVID-19, Their Newborn Infants, and Maternal-Fetal Transmission of SARS-CoV-2: Maternal Coronavirus Infections and Pregnancy Outcomes. Arch Pathol Lab Med. 2020 Mar 17. doi: 10.5858/arpa.2020-0901-SA.
36. Liu D, Li L, Wu X, et al. Pregnancy and Perinatal Outcomes of Women With Coronavirus Disease (COVID-19) Pneumonia: A Preliminary Analysis. AJR Am J Roentgenol. 2020 Mar 18:1-6.
37. Lu X, Zhang L, Du H, et al. SARS-CoV-2 Infection in Children. N Engl J Med. 2020 Mar 18. doi: 10.1056/NEJMc2005073
38. Gao J, Tian Z, Yang X. Breakthrough: Chloroquine Phosphate Has Shown Apparent Efficacy in Treatment of COVID-19 Associated Pneumonia in Clinical Studies. Biosci Trends. 2020 Mar 16;14(1):72-73.
39. Wang M, Cao R, Zhang L, et al. Remdesivir and chloroquine effectively inhibit the recently emerged novel coronavirus (2019-nCoV) in vitro. Cell Res. 2020 Mar;30(3):269-271.
40. Cao B, Wang Y, Wen D, et al. A Trial of Lopinavir-Ritonavir in Adults Hospitalized with Severe Covid-19. N Engl J Med. 2020 Mar 18. doi: 10.1056/NEJMoa2001282.
41. Verity R, Okell LC, Dorigatti I, et al. Estimates of the severity of coronavirus disease 2019: a model-based analysis. Lancet Infect Dis. 2020 Mar 30. doi: 10.1016/S1473-3099(20)30243-7
42. Wilder-Smith A, Freedman DO. Isolation, quarantine, social distancing and community containment: pivotal role for old-style public health measures in the novel coronavirus (2019-nCoV) outbreak. J Travel Med. 2020 Mar 13;27(2).
43. Cetron M, Landwirth J. Public health and ethical considerations in planning for quarantine. Yale J Biol Med 2005;78:329-334.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti se najoštrije protivi zabrani javnih nastupa docentu Vukašinu Milićeviću izrečenoj 30. marta 2020. od strane Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja, nakon gostovanja u emisiji „Utisak nedelje“.   

Iako je docent Vukašin Milićević klirik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, on je istovremeno nastavnik na Univerzitetu u Beogradu i doktor teoloških nauka. Nezamislivo je da se jednom članu akademske zajednice zabranjuju javni nastupi i zamera kritičko razmišljanje o aktuelnim društvenim pitanjima.

Kao članovi akademske zajednice, ne želimo da se mešamo u unutrašnja pitanja crkve, kao što ni crkva ne bi trebalo da se meša u unutrašnja pitanja univerziteta, ali pošto je docent Milićević istovremeno i član akademske zajednice, moramo da reagujemo na pomenutu zabranu kojom se istovremeno uskraćuju osnovne ljudske slobode i urušava autonomija univerziteta. Tim pre što svoju odluku Patrijarh zasniva na ranijem dopisu kojim se, ne samo njemu, nego svim zaposlenima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zabranjuje bilo kakvo istupanje u javnosti bez njegovog prethodnog odobrenja.

Istovremeno, budući da su mnogi od nas članovi SPC, želimo da izrazimo zabrinutost zbog ovakve vrste sankcionisanja slobode govora unutar crkve i istaknemo čvrsto uverenje da je svojim javnim delovanjem Milićević isključivo doprinosio podizanju ugleda crkve u javnosti, a nikada štetio.

Molimo Njegovu Svetost Patrijarha srpskog Irineja, Sveti arhijerejski sinod i Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke da razmotre naš apel i da pri odluci koji se tiče docenta Vukašina Milićevića, ali i svih budućih odluka koje se odnose na nastavnike Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta  Univerziteta u Beogradu, uzmu u obzir činjenicu da su oni istovremeno članovi i crkvene i akademske zajednice. Zbog toga, apelujemo da se pri donošenju ove, ali i sličnih odluka obavezno uzima u obzir okolnost da se od članova akademske zajednice, ali i svih savesnih građana našeg društva, upravo i očekuje da javno istupaju i zauzimaju kritičke stavove, čemu se pomenuta zabrana direktno suprostavlja.

Razumemo da je položaj nastavnika i saradnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu specifičan, ali baš zbog toga smatramo da se mora poštovati ta specifičnost, kako sa strane univerziteta, tako i sa strane crkve. U situacijama kakva je ova, a koje ukazuju na razilaženje načina postupanja dve zajednice, crkvene i akademske, jedino nalaženjem kompromisnih rešenja uz uzimanje u obzir specifičnosti položaja nastavnika i saradnika koji su članovi obe zajednice, možemo naći zajednički jezik. Takođe, verujemo da su nastavnici i saradnici Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta važna spona između dve zajednice i da tu sponu ne smemo da izgubimo.