Kategorija Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) reagovala je do sada na veliki broj slučajeva u kojima su se na udaru predstavnika i pristalica vlasti našla autonomija akademskog i naučnog rada. Smatramo da je imenovanje članova Saveta Fakulteta političkih nauka na sednici od 08. aprila 2021. daje novi povod za sumnje da izvršna vlast pokušava da uveća politički uticaj na rad fakulteta i univerziteta i da nastavi sa politikom gušenja akademskih sloboda.  

Koristeći se zakonskim ovlašćenjem da u upravna tela akademskih institucija imenuje svoje predstavnike, Vlada je opet posegla za postavljanjem podobnih umesto sopstvenim radom zaslužnih članova ovih tela, pred izbor novog dekana i skoro dve godine nakon što je postojeći Savet konstituisan. Imajući u vidu da je prethodnim promenama zakona smanjen udeo predstavnika visokoškolske ustanove sa 66% na 55% sastava Saveta, novi sastav Saveta Fakulteta je neubičajen po političkoj težini. Deo saveta koji je imanovala Vlada čine, između ostalih, dve ministarke (Maja Gojković i Jadranka Joksimović), dva profesora Učiteljskog fakulteta sa bogatom političkom biografijom (Uroš Šuvaković i Jovan Bazić), nekoliko bivših studentskih funkcionera FPN i Pravnog fakulteta koji svoje karijere grade u državnim institucijama.

Ne ulazeći u pitanja “prava osnivača” i u tumačenje dela zakona koji Vladu obavezuje da imenuje istaknute ličnosti “iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede” smatramo da je ovakav čin Vlade predstavlja politički pritisak na autonomno delovanje FPN i zaposlenih iz više razloga. 

Najpre, dvoje novoimenovanih članova su i državni funkcioneri i još uvek aktivni studenti doktorskih studija na Fakultetu. Pored toga, iako u Savetu Fakulteta već sede predstavnici studenata, do sad se nije dešavalo da sede studenti koji su predstavnici osnivača. Verovatno je i laiku jasno da sukobljenje uloge koje ovi članovi Saveta imaju mogu da dovedu do konflikata u odlučivanju, a podsetićemo, radi se o upravnom telu fakulteta. 

Drugo, novoimenovani članovi Saveta imenovani su u najviši organ upravljanja Fakulteta, čiji nastavnici i saradnici (oko 80% zaposlenih) su u januaru 2019. godine, javno izrazili sumnju u demokratičnost vlasti i njenu privrženost vladavini prava. Ova činjenica, naravno, ne obavezuje Vladu, ali svakako ne govori ni o njenoj spremnosti da umesto kroz dijalog i ravnopravnu saradnju probleme rešava kadrovskom politikom. Imenovanje članova Saveta sa ovakvim političkim profilima šalje poruku da je bliskost vlasti važnija od vrednosti koje program Fakulteta promoviše i daje vetar u leđa onoj manjini koja je spremna da ovu prednost iskoristi. 

Na kraju, razlog za brigu je i što deo imenovanih članova Saveta bio politički aktivan u vreme donošenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine i podržavao njegovo donošenje. Podsećamo, ovaj zakon je obeležio jedan od perioda u istoriji univerziteta u Srbiji kad je Vlada direktno kršila autonomiju univerziteta. Ukazujemo da se osnivačko pravo nipošto ne može izjednačiti sa pravom vlasništva, jer je univerzitet, kao i sve njegove članice, javna ustanova osnovana da bi služila javnom interesu građana i građanki Srbije, a ne partikularnim interesima političke elite koja uzurpira sve poluge vlasti. Pozivamo koleginice i kolege, akademsku zajednicu da se ujedini u stavu protiv nametanja podobnih i očuva autonomiju univerziteta koja je na najnižim granama od 1998.

MASA aktivno učestvuje u javnoj raspravi povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Na drugoj onlajn sesiji koju je 7. 4. 2021. godine organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pored predstavnika Ministarstva, uključujući i ministra Branka Ružića i državnu sekretarku Marijanu Dukić Mijatović, u diskusiji su između ostalih učestvovali i rektorka Ivanka Popović i akademik Radomir Saičić kao i predstavnici MASE Dalibor Petrović, Jelena Jerinić i Vladan Čokić. Predstavnici MASE su izneli svoje nedoumice ili protivljenje određenim predlozima za izmenu postojećeg Zakona o visokom obrazovanju u domenu akreditacije i položaju teoloških fakulteta u sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije. Dalibor Petrović je ukazao na još uvek prisutan problem uplitanja Vlade Republike Srbije u izbor članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), što ozbiljno narušava nezavisnost ovog tela i svakako ne doprinosi mogućnosti da se NAT vrati pod okrilje ENQA kojoj je pripadao do 2018. Petrović je ukazao i na problem strukture Upravnog odbora NAT-a gde su predstavnici akademskih obrazovanih ustanova u manjini u odnosu na predstavnike ministarstva, Privredne komore i studente, što je svojevrstan apsurd. Jelena Jerinić dovela je u pitanje potrebu da se posebna ovlašćenja crkava i verskih zajednica u pogledu upisa i izbora u zvanja nastavnika na teološkim fakultetima na ovako detaljan način uređuju zakonom, s obzirom na to da ona u velikoj meri ograničavaju autonomiju Univerziteta, kao i individualna prava zajemčena Ustavom (kao što su pravo na obrazovanje i pravo na rad). Prilikom pozivanja na uporednopravna rešenja, potrebno ih je predstaviti u celini, a posebno voditi računa o tome koja pitanja mogu biti predmet zakonskog regulisanja. Vladan Čokić je ukazao da se Nacrtom zakona o nadležnosti crkve narušava autonomija univerziteta, sekularnost i akademske slobode garantovane Ustavom, Zakonom o visokom obrazovanju, kao i Statutom Univerziteta u Beogradu.

MASA će u predviđenom roku dostaviti Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svoje predloge za unapređenje predloženih rešenja, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

MASA sa zabrinutošću ističe da pored njenih predstavnika, kao i rektorke Ivanke Popović i akademika Radomira Saičića, nijedan drugi predstavnik vodećih Univerziteta u Srbiji nije učestvovao u javnoj rapravi, što šalje lošu sliku o potpunoj nezainteresovanosti univerzitetksih struktura u Srbiji u pogledu ozbiljnih izmena Zakona koje su u planu. 

MASA oštro osuđuje obrazloženje u vezi s predlogom kandidata za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije koje je potpisao Šef kabineta predsednika Vlade RS gospodin Miloš Popović, a mediji objavili 29.3.2021.godine, smatrajući ga još jednim u nizu pokušaja disciplinovanja članova akademske zajednice.

Obrazloženje kojim se kolegama profesorima Univerziteta u Beogradu Ognjenu Radonjiću i Vladimiru Obradoviću, kao i finansijskom stručnjaku, magistru ekonomskih nauka kolegi Milovanu Protiću, uskraćuje pravo da se o njihovim kandidaturama raspravlja na sednici Vlade, smatramo ne samo neprihvatljivim već apsolutno sramotnim.  Paušalnom ocenom navedenom u obrazloženju da su “zbog javnih istupa i subjektivnih, neosnovanih i neutemeljenih kritika na račun vlade RS pokazali da ne mogu biti objektivni i nepristrasni članovi tako važnog tela” baca se ljaga na njihovu neupitnu visoku stručnost za rad u telu za koje su kandidovani. 

Shvatajući da je Savet za borbu protiv korupcije stručno i savetodavno telo Vlade RS, te da procedura nalaže da se o predloženim članovima raspravlja na sednici Vlade, navedeno obrazloženje smatramo dodatnom potvrdom dugogodišnjeg uništavanja institucija u RS. Ustav RS garantuje slobodu mišljenja i izražavanja. Akademska čestitost nalaže pojedincu da javno i nepristrasno iznosi svoje stavove, posebno kada se radi o argumentovanoj kritici na račun izvršne vlasti i u vezi sa donošenjem javnih politika. 

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) najoštrije osuđuje skorašnje napade predstavnika izvršne vlasti, prorežimskih glasonogovrnika u Skupštini i provladinih medija na novinarke i novinare KRIK-a, kao i na sve njihove koleginice i kolege koji profesionalno i hrabro obavljaju svoj posao istraživačkih novinara u alarmantno lošim uslovima po ovu profesiju u Srbiji. 

MASA kao organizacija civilnog društva koju su osnovali članovi akademske zajednice snažno se zalaže za odbranu stručnosti i integriteta nosilaca svih profesija. Ovo se posebno odnosi na novinarstvo koje je po prirodi svog posla okrenuto ka delovanju u javnom prostoru, te doprinosi informisanosti i unapređenju obrazovanja čitavog društva. Nažalost, svedoci smo toga da se sve češće u javnom prostoru na najgrublji način osporavaju pojedine naučne studije koje kritikuju stanje u Srbiji, kao i različiti izveštaji i analitički tekstovi koji prikazuju realnost drugačijom od one koju propagandna mašinerija režima želi da nametne. Trenutno je na udaru KRIK, tj. grupa istraživačkih novinara koji obavljaju važan i častan posao pisanja analitičkih tekstova kako bi ukazali na negativne pojave u društvu. Na već uobičajen način, u orkestriranoj kampanji prorežimskih tabloida, sa ciljem skretanja pažnje sa suštine problema, njima se bez ikakvih osnova i sudskih dokaza pripisuje saradnja sa vođom jedne kriminalne organizacije. MASA smatra da je ovo što se danas dešava novinarima KRIK-a samo još jedna brutalna manifestacija atmosfere u kojoj se nedvosmisleno očekuje da se profesionalnost struke podredi poslušništvu i podaništvu. MASA osuđuje ovaj kao i sve druge pokušaje brutalnog suzbijanja kritičke misli, jer ono neminovno vodi do degradacije društva u celini. U društvu bez kritike jedino se totalitarizam nesmetano razvija dok se svako ko se suprotstavi vlasti nemilosrdno gazi. Juče su to bili kritički nastrojeni intelektualci, danas su to novinari KRIK-a, sutra će to biti svaki građanin koji pretenduje da misli svojoj glavom. MASA pruža punu podršku KRIK-u, slobodnom i nezavisnom novinarstvu, i nastaviće da podržava sve one koji se zalažu za pravo na kritičko mišljenje, slobodu izražavanja i informisanja.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ukazuje na ozbiljan problem u kome se, usvajanjem Zakona o nauci i istraživanjima našao izvestan broj istraživača -pripravnika.

Na osnovu člana 76, stav 3, Zakona o nauci i istraživanjima, u zvanja istraživač – pripravnik i istraživač – saradnik mogu biti birani samo kandidati koji su i osnovne i master studije završili s minimalnom prosečnom ocenom 8,00. Na osnovu člana 70 prethodno važećeg Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, u ova dva istraživačka zvanja su mogli da budu birani kandidati čija je ukupna prosečna ocena na osnovnim i master studijama bila najmanje 8,00.

Promenom zakona, nekoliko desetina regularno zaposlenih istraživača – pripravnika je izgubilo zakonsku mogućnost da napreduje u zvanje istraživač – saradnik bez obzira na položene ispite s doktorskih studija, prijavljenu temu disertacije i objavljene radove. MASA apeluje na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da promenom prelaznih odredbi novog Zakona omogući nesmetano napredovanje ovoj ugroženoj grupi mladih istraživača.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) smatra da sledeće odredbe Pravilnika o sticanju istraživačkih zvanja („Službeni glasnik RS“, broj 159 od 30. decembra 2020.)

Član 16, stav 3:
Prilikom odlučivanja za izbor u istraživačka zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu odnosno zahtevu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA” ili „PROTIV”. U slučaju da se član naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni „PROTIV” dužan je da dostavi potpisano pismeno obrazloženje neprihvatanja predloga odnosno zahteva, koje je sastavni deo zapisnika sednice.

Član 22, stav 4:
Prilikom odlučivanja za izbor odnosno reizbor u naučna zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA” ili „PROTIV”. U slučaju da se član naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni „PROTIV”, dužan je da dostavi potpisano pismeno obrazloženje neprihvatanja predloga, koje je sastavni deo zapisnika sednice.

nisu u skladu sa Ustavom garantovanim pravom na slobodu misli i savesti (član 43, stav 2 Ustava) i slobodu mišljenja (član 46, stav 1 Ustava).

Obrazloženje:

Da bi procedura prilikom izbora u istraživačka zvanja i izbora tj. reizbora u naučna zvanja bila u potpunosti u skladu sa Ustavom, dobrom praksom i uobičajenim načinima glasanja neophodno je uvesti i mogućnost da neko bude uzdržan od glasanja. Ovo je potrebno ne samo zbog ostvarivanja prava na zadržavanje stava za sebe već i zbog mogućeg konflikta interesa članova naučnog veća koji odlučuju o izboru nekog kandidata kao i u slučajevima kada se ne može zauzeti izričito stav „za“ ili „protiv“.
Uvedena obaveza pojedinačnog pismenog obrazloženja negativnog glasanja je apsolutno suprotna pravu i slobodi izražavanja mišljenja i stava. Član koji se ne slaže s odlukom naučnog veća ima pravo da izdvoji svoje mišljenje u zapisniku sa sednice na kojoj je odluka doneta. Razumevajući potrebu da se neprihvatanje predloga o izboru u zvanje obrazloži i tako spreči orkestrirano glasanje, MASA predlaže da u slučaju većinskog glasanja protiv, zapisnik sa sednice mora da sadrži razloge odbacivanja predloga odluke.

Stoga predlažemo:

Član 16, stav 3:
Prilikom odlučivanja za izbor u istraživačka zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu odnosno zahtevu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA”, „UZDRŽAN“ ili „PROTIV”. U slučaju da se većina članova naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni „PROTIV”, predsedavajući sednice je dužan da obezbedi da se u zapisniku sednice nađe obrazloženje neprihvatanja predloga.

Član 22, stav 4:

Prilikom odlučivanja za izbor odnosno reizbor u naučna zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije dužni su da se o predlogu za izbor u zvanje izjasne glasanjem „ZA”, „UZDRŽAN“ ili „PROTIV”. U slučaju da se većinom glasova članova naučnog odnosno nastavno-naučnog veća odbije predlog koji je sačinila Komisija, predsedavajući sednice je dužan da obezbedi da se u zapisniku sednice nađe obrazloženje neprihvatanja predloga.

MASA smatra da bi primena ovakvog Pravilnika, za koji postoji opravdana bojazan da bi u praksi vrlo brzo doveo do toga da se za sve predloge za izbore u istraživačka zvanja glasa isključivo „za“, mogla da dovede do urušavanja kvaliteta procedure za izbor u istraživačka zvanja i posledično na pad kvaliteta naučnoistraživačkog rada u R. Srbiji. Stoga molimo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se, izmenom ovog Pravilnika, po hitnom postupku omogući istraživačima ustavom garantovano pravo da budu i uzdržani prilikom glasanja za izbor u istraživačka zvanja.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti daje punu podršku Prirodnjačkom muzeju kao instituciji od nacionalnog značaja i njenim zaposlenima u borbi za očuvanje svoje samostalnosti. Takođe, pozivamo sve akademske institucije i građane Srbije da podrže koleginice i kolege iz Prirodnjačkog muzeja. Danas su oni na redu, ko je sledeći? Posle 125 godina postojanja kao institucija od nacionalnog značaja, Prirodnjački muzej se nalazi pred pretnjom da izgubi status pravnog lica i postane filijala Zavoda za zaštitu prirode Srbije, osnovanog 1948. godine od strane Prirodnjačkog muzeja.
Po odluci nadležnih iz resora Ministarstva kulture Prirodnjački muzej treba, bez zakonske osnove, da pređe u resor Ministarstva zaštite životne sredine. Predstavnici Prirodnjačkog muzeja su zatečeni naprečac donetom nemuštom i neobrazloženom odlukom iz Ministarstva kulture, kojoj se protive uprkos dugogodišnjoj saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Prirodna baština Srbije više nije kultura za nadležno ministarstvo. Prirodnjački muzej se bavi naukom, prosvetom i zaštitom prirode, poseduje izložbeni prostor na Kalemegdanu i prepune depoe u dve zgrade u Njegoševoj ulici, ima ugovorene projekte sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i figuriše u svim zakonskim propisima o kulturi, uključujući i Strategiju razvoja kulture u periodu 2020-2029.
Beograd postaje grad spomenika i fontana, a parkovi i muzeji se povlače pred neobuzdanom gradnjom koja se najčešće vodi isključivo materijalnim interesima moćnika. Srbija se guši u nekontrolisanom zagađenju, ugrožavaju se izvori pijaće vode, rečice i potoci presušuju pred kapitalom uz blagoslov države, ali u ovoj zemlji je izgleda najveći problem Prirodnjački muzej s ogromnom izložbenom kolekcijom koji će novom nepromišljenošću Ministarstva kulture izgubiti status samostalnog muzeja.

MASA apeluje na sve nadležne institucije, kao i na stručnu i zainteresovanu javnost, ali i na studentsku zajednicu, da se usprotive najavljenom zatvaranju Studentske poliklinike u Beogradu. Nacrtom plana optimizacije zdravstvenih ustanova predviđeno je zatvaranje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd (poznatog kao Studentska poliklinika) koji obuhvata centralnu ustanovu u Krunskoj 57, stacionar u Prote Mateje 29. i ambulante u studentskim domovima Studentski grad i na Karaburmi. Ova ustanova čiji je rad prilagođen specifičnim potrebama studenata, svojim kapacitetima uspeva da pruži optimalnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu za univerzitetske studente u Beogradu. Radi se o velikom broju korisnika  ̶  oko 130.000 studenata,  što je praktično ceo jedan grad! Spajanjem Zavoda sa domovima zdravlja, preko 70% studenata ostalo bi delimično bez zdravstvene zaštite. 

Predloženim projektom Plana Optimizacije u zdravstvu Srbije ugasio bi se i  Stacionar Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata. Ukoliko bi se to desilo, pitanje je gde bi se smeštali bolesni studenti koji u Beogradu ne žive sa svojim roditeljima, posebno studenti iz studentskih domova. Njima je potrebna medicinska nega najčešće na nivou kućne nege, kakva je trenutno odlično organizovana u Studentskom stacionaru.

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd imao je posebnu važnost tokom epidemije COVID 19 jer je savesno i odgovorno vodio brigu o studentima sa ovom infekcijom i sprečavao još gori tok epidemije. Upravo ova ustanova organizovala je smeštaj bolesnih studenata i praćenje  kontakata zaraženih tokom cele epidemije.  

Rezultati rada Studentske poliklinike često se prepoznaju kao primer dobre prakse zdravstvene zaštite (SZO, IPPF, UN, UNFPA, UNAIDS, UNICEF). Njegov osmišljen i kvalitetan rad na prevenciji bolesti mladih umanjuje pritisak na ostale zdravstvene ustanove i umanjuje ukupne troškove zdravstvene zaštite.

Uprkos tome, Nacrt Plana Optimizacije podnet je 6. februara 2021., a Vlada Srbije o njemu treba da odluči već 22. februara 2021. godine. Zbog ovog kratkog roka potrebno je da se hitno reaguje i očuva ustanova koja tradicionalno brine o zdravlju studentske populacije i koja bi trebalo, kao i do pre 20 godina, da omogućava zdravstvenu zaštitu i svih zaposlenih na univerzitetima.

Sličnu sudbinu dele i zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu i Nišu. Reforma zdravstvenog sistema Stbije, normalan je i očekivan korak u racionalizaciji javne potrošnje. Međutim, u vremenu kada Kovid-pandemija još traje, a društvena kriza se po tom osnovu produbljuje, sve poruke iz sveta i zemlje govore da je Srbiji neophodan robustan javni zdravstveni sistem i u postkriznom periodu. 

Zato smatramo da je očuvanje tradicije posebne studentske zdravstvene zaštite, prioritetno sa stanovišta brige o omladima. Uz to, napominjemo da je očuvanje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti već godinama, a poslednji je Vlada usvojila 2019. godine („Сл. гласник РС“, бр. 25/2019). 

Slučaj pokrenut pred Etičkom komisijom protiv naše koleginice Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ostaće zabeležen kao primer nečasnog spinovanja režimskih tabloida protiv slobode i kritičkog stava intelektualaca. Tim povodom MASA izražava svoju zabrinutost za ugled čitave akademske zajednice, smatrajući nedopustivim da se konstruisanjem slučaja i iznošenjem dezinformacija u medijima kleveću pojedinci spremni da iznose kritičko mišljenje o javnim politikama. Zbog toga MASA, uzimajući u obzir dokumenta i mišljenja tela koja su od početka bila uključena u ovaj slučaj iznosi sledeće činjenice:

1. U izveštaju Etičke komisije Ekonomskog fakulteta iznet je stav da Etička komisija na osnovu izveštaja Stručne komijsije nije mogla da donese zaključak o plagijarizmu u prevodu udžbenika Međunarodna ekonomija.
2. Etička komisija Ekonomskog fakulteta je predložila meru javne opomene, zbog toga što po mišljenju Etičke komisije, prof. Popović nije na adekvatan i blagovremen način istakla ulogu prethodnog prevodioca, prof. dr Stojana Babića. 
3. Meru javne opomene izrekao je Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, po odluci NNV donetoj nakon razmatranja izveštaja Etičke komisije.
4. Etički odbor Univerziteta u Beogradu je odbacio žalbu prof. Danice Popović iz proceduralnih razloga i bez razmatranja.

Na osnovu navedenog, MASA smatra da je sramotno i skandalozno spinovanje u tabloidnim medijima, koji izvrtanjem navedenih činjenica nameću javnosti zaključak o navodnom „plagiranju prevoda udžbenika“ kao i „da je Etički odbor UB potvrdio odluku NNV Ekonomskog fakulteta u Beogadu da se radi o plagijatu“. MASA ponovo naglašava svoj stav da se u ovom slučaju od početka radi o nametnutom i iskonstruisanom procesu, koji nije ni trebalo da bude predmet razmatranja Etičke komisije na način na koji je to učinjeno. Argument za ovo je činjenica da prevod udžbenika iz oblasti ekonomije nije akademski rad, niti naučno delo iz oblasti ekonomskih nauka. Upravo iz te činjenice i proizlazi rezultat rada Stručne komisije koja, kako je navedeno u mišljenju Etičke komisije, nije dala jasnu ocenu da li se radi o originalnosti odnosno plagijatu.

MASA smatra da najveća opasnost koja od ovog „slučaja“ može da proistekne u budućnosti jeste zastrašivanje univerzitetskih nastavnika, naučnika i drugih akademskih delatnika, kao i da pomenuti „slučaj“ posluži kao preventivno delovanje bilo koje vlasti, protiv njenih kritičara, kao i za  ograničavanje slobodnog delovanja intelektualaca u javnosti. Zato javno podržavamo našu članicu prof. dr Danicu Popović i pozivamo sve koleginice i kolege nastavnike i naučnike da na sličan način izoštre kritičke poglede prema dešavanjima u društvu i stvarnosti uopšte, i da deluju, solidarno, i još oštrije i doslednije u borbi za istinu i demokratizaciju, jer bez takvog stava nema ni napretka nauke i struke Srbije. MASA će im u svakom pogledu pružiti stručnu pomoć i podršku u odbrani njihovog autonomnog angažovanog i kritičkog stava. 

Mišljenje Mreže Akademske Solidarnosti i Angažovanosti (MASA) o predlogu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozvalo je institute, fakultete i stručnu javnost da se izjasne o Predlogu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine – Moć znanja u kratkom roku oko Nove godine i Božića. Već tradicionalno, nacrti zakona i pravilnika koji regulišu naučno-istraživački rad se stavljaju na javnu raspravu ili tokom letnjeg ili zimskog kolektivnog odmora. Iako ovakva praksa ukazuje na izbegavanje stvarne javne rasprave od strane Ministarstva, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je uputila širi tekst primedbi na ovaj tekst, ali želi da informiše javnost o pogledu domaćih istraživača na manjkavosti ovog dokumenta kao i na neadekvatnu podršku države naučnom radu.
MASA smatra da je izuzetno zabrinjavajuće da se u strategiji u vreme Kovid-19 pandemije, i sa zdravstvenim sistemom u kolapsu, više priča o „veštačkoj inteligenciji“ nego o vakcinama i dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije. Smatramo da strategija naučnog razvoja mora biti u koraku sa aktuelnom naučnom problematikom i uslovima u kojima rade domaći istraživači. U strategiji se favorizuju STEM discipline, koje se ni na koji način ne mogu smatrati motorom društvenog razvoja ako se odvoje od celokupnog opusa ljudskog znanja i ne uzmu u obzir naučne tradicije koje se bave čovekom i društvom.
Jedan od ciljeva strategije je fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete. Ipak, u samoj strategiji se za izazove najčešće uzimaju globalni izazovi, ali ne i od domaće nauke identifikovani lokalni problemi, od zagađenja vazduha, vode i hrane, preko krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, koji su izostavljeni u samoj strategiji. Međutim, iako se insistira na tome da je predlog Strategije Mapa puta Republike Srbije za integraciju u evropski istraživački prostor, nigde se u predlogu Strategije ne pominje pojam demokratije koji, s druge strane, ima primarno mesto u programu Evropske unije Horizont Evrope (2021-2027) i koji podrazumeva osavremenjivanje demokratskog upravljanja kroz razvoj inovacija, javnih politika i institucija koje proširuju i produbljuju političku participaciju građana, društveni dijalog, građansku angažovanost i rodnu jednakost. Ništa od ovoga nije spomenuto u predlogu Strategije, gotovo nigde se ne pojavljuju građani i demokratsko donošenje odluka, već isključivo donošenje državnih odluka.
U strategiji se uvodi mehanizam za kandidovanje društvenih izazova kao naučnoistraživačkih tema u vidu uspostavljanja Saveta za društvene izazove za koji nije objašnjeno ni šta su mu nadležnosti niti koji je sastav tog tela.
MASA podseća da je poslednji nacionalni projekat koji je pokrio skoro celu naučnu zajednicu u Srbiji važio od 2011-2015. godine, tokom kojeg većina kapitalne opreme nije isporučena. Nakon toga se do 2019. nastavilo sa produžavanjem istog projekta sa osnovnim sredstvima. U 2020. prešlo se na institucionalno finansiranje oko 12.000 istraživača u Srbiji, a sredstva su ostala simbolično ista. U međuvremenu je Univerzitet u Beogradu doživeo pad za bar sto mesta na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta pa se od 2019. godine nalazi između 401. i 500. mesta. Formiran je Fond za nauku koji će tokom naredne dve godine finansirati oko 230 projekata ukupne vrednosti preko 37 miliona evra kroz četiri programa istraživanja (PROMIS, PRVI, KOVID-19 i IDEJE), ali će na ovim projektima biti angažovano tek oko 2.100 (18%) od ukupno 12.000 istraživača u Srbiji, što otvara pitanje šta će biti sa ostalim istraživačima. I dok je u Strategiji predstavljena piramida efekata, glavni problem naučne zajednice Srbije ostaje obrnuta piramida: umesto da široku bazu piramide čine istraživači i asistenti, a vrh piramide naučna i nastavna zvanja, imamo obrnutu masovnost zbog nedostatka finansiranja doktoranata i sredstava za doktorske studije. U nazivu Predloga Strategije naznačen je i moto Moć znanja kao pouzdan temelj za budući ekonomski napredak, razvoj, obrazovanje i očuvanje zdravlja, bezbednosti i nacionalnog identiteta u Republici Srbiji, ali na osnovu teksta koji je usledio, čini se da je demonstrirana moć nad znanjem.