Месец: фебруар 2021.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti daje punu podršku Prirodnjačkom muzeju kao instituciji od nacionalnog značaja i njenim zaposlenima u borbi za očuvanje svoje samostalnosti. Takođe, pozivamo sve akademske institucije i građane Srbije da podrže koleginice i kolege iz Prirodnjačkog muzeja. Danas su oni na redu, ko je sledeći? Posle 125 godina postojanja kao institucija od nacionalnog značaja, Prirodnjački muzej se nalazi pred pretnjom da izgubi status pravnog lica i postane filijala Zavoda za zaštitu prirode Srbije, osnovanog 1948. godine od strane Prirodnjačkog muzeja.
Po odluci nadležnih iz resora Ministarstva kulture Prirodnjački muzej treba, bez zakonske osnove, da pređe u resor Ministarstva zaštite životne sredine. Predstavnici Prirodnjačkog muzeja su zatečeni naprečac donetom nemuštom i neobrazloženom odlukom iz Ministarstva kulture, kojoj se protive uprkos dugogodišnjoj saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Prirodna baština Srbije više nije kultura za nadležno ministarstvo. Prirodnjački muzej se bavi naukom, prosvetom i zaštitom prirode, poseduje izložbeni prostor na Kalemegdanu i prepune depoe u dve zgrade u Njegoševoj ulici, ima ugovorene projekte sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i figuriše u svim zakonskim propisima o kulturi, uključujući i Strategiju razvoja kulture u periodu 2020-2029.
Beograd postaje grad spomenika i fontana, a parkovi i muzeji se povlače pred neobuzdanom gradnjom koja se najčešće vodi isključivo materijalnim interesima moćnika. Srbija se guši u nekontrolisanom zagađenju, ugrožavaju se izvori pijaće vode, rečice i potoci presušuju pred kapitalom uz blagoslov države, ali u ovoj zemlji je izgleda najveći problem Prirodnjački muzej s ogromnom izložbenom kolekcijom koji će novom nepromišljenošću Ministarstva kulture izgubiti status samostalnog muzeja.

MASA apeluje na sve nadležne institucije, kao i na stručnu i zainteresovanu javnost, ali i na studentsku zajednicu, da se usprotive najavljenom zatvaranju Studentske poliklinike u Beogradu. Nacrtom plana optimizacije zdravstvenih ustanova predviđeno je zatvaranje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd (poznatog kao Studentska poliklinika) koji obuhvata centralnu ustanovu u Krunskoj 57, stacionar u Prote Mateje 29. i ambulante u studentskim domovima Studentski grad i na Karaburmi. Ova ustanova čiji je rad prilagođen specifičnim potrebama studenata, svojim kapacitetima uspeva da pruži optimalnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu za univerzitetske studente u Beogradu. Radi se o velikom broju korisnika  ̶  oko 130.000 studenata,  što je praktično ceo jedan grad! Spajanjem Zavoda sa domovima zdravlja, preko 70% studenata ostalo bi delimično bez zdravstvene zaštite. 

Predloženim projektom Plana Optimizacije u zdravstvu Srbije ugasio bi se i  Stacionar Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata. Ukoliko bi se to desilo, pitanje je gde bi se smeštali bolesni studenti koji u Beogradu ne žive sa svojim roditeljima, posebno studenti iz studentskih domova. Njima je potrebna medicinska nega najčešće na nivou kućne nege, kakva je trenutno odlično organizovana u Studentskom stacionaru.

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd imao je posebnu važnost tokom epidemije COVID 19 jer je savesno i odgovorno vodio brigu o studentima sa ovom infekcijom i sprečavao još gori tok epidemije. Upravo ova ustanova organizovala je smeštaj bolesnih studenata i praćenje  kontakata zaraženih tokom cele epidemije.  

Rezultati rada Studentske poliklinike često se prepoznaju kao primer dobre prakse zdravstvene zaštite (SZO, IPPF, UN, UNFPA, UNAIDS, UNICEF). Njegov osmišljen i kvalitetan rad na prevenciji bolesti mladih umanjuje pritisak na ostale zdravstvene ustanove i umanjuje ukupne troškove zdravstvene zaštite.

Uprkos tome, Nacrt Plana Optimizacije podnet je 6. februara 2021., a Vlada Srbije o njemu treba da odluči već 22. februara 2021. godine. Zbog ovog kratkog roka potrebno je da se hitno reaguje i očuva ustanova koja tradicionalno brine o zdravlju studentske populacije i koja bi trebalo, kao i do pre 20 godina, da omogućava zdravstvenu zaštitu i svih zaposlenih na univerzitetima.

Sličnu sudbinu dele i zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu i Nišu. Reforma zdravstvenog sistema Stbije, normalan je i očekivan korak u racionalizaciji javne potrošnje. Međutim, u vremenu kada Kovid-pandemija još traje, a društvena kriza se po tom osnovu produbljuje, sve poruke iz sveta i zemlje govore da je Srbiji neophodan robustan javni zdravstveni sistem i u postkriznom periodu. 

Zato smatramo da je očuvanje tradicije posebne studentske zdravstvene zaštite, prioritetno sa stanovišta brige o omladima. Uz to, napominjemo da je očuvanje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti već godinama, a poslednji je Vlada usvojila 2019. godine („Сл. гласник РС“, бр. 25/2019). 

Slučaj pokrenut pred Etičkom komisijom protiv naše koleginice Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ostaće zabeležen kao primer nečasnog spinovanja režimskih tabloida protiv slobode i kritičkog stava intelektualaca. Tim povodom MASA izražava svoju zabrinutost za ugled čitave akademske zajednice, smatrajući nedopustivim da se konstruisanjem slučaja i iznošenjem dezinformacija u medijima kleveću pojedinci spremni da iznose kritičko mišljenje o javnim politikama. Zbog toga MASA, uzimajući u obzir dokumenta i mišljenja tela koja su od početka bila uključena u ovaj slučaj iznosi sledeće činjenice:

1. U izveštaju Etičke komisije Ekonomskog fakulteta iznet je stav da Etička komisija na osnovu izveštaja Stručne komijsije nije mogla da donese zaključak o plagijarizmu u prevodu udžbenika Međunarodna ekonomija.
2. Etička komisija Ekonomskog fakulteta je predložila meru javne opomene, zbog toga što po mišljenju Etičke komisije, prof. Popović nije na adekvatan i blagovremen način istakla ulogu prethodnog prevodioca, prof. dr Stojana Babića. 
3. Meru javne opomene izrekao je Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, po odluci NNV donetoj nakon razmatranja izveštaja Etičke komisije.
4. Etički odbor Univerziteta u Beogradu je odbacio žalbu prof. Danice Popović iz proceduralnih razloga i bez razmatranja.

Na osnovu navedenog, MASA smatra da je sramotno i skandalozno spinovanje u tabloidnim medijima, koji izvrtanjem navedenih činjenica nameću javnosti zaključak o navodnom „plagiranju prevoda udžbenika“ kao i „da je Etički odbor UB potvrdio odluku NNV Ekonomskog fakulteta u Beogadu da se radi o plagijatu“. MASA ponovo naglašava svoj stav da se u ovom slučaju od početka radi o nametnutom i iskonstruisanom procesu, koji nije ni trebalo da bude predmet razmatranja Etičke komisije na način na koji je to učinjeno. Argument za ovo je činjenica da prevod udžbenika iz oblasti ekonomije nije akademski rad, niti naučno delo iz oblasti ekonomskih nauka. Upravo iz te činjenice i proizlazi rezultat rada Stručne komisije koja, kako je navedeno u mišljenju Etičke komisije, nije dala jasnu ocenu da li se radi o originalnosti odnosno plagijatu.

MASA smatra da najveća opasnost koja od ovog „slučaja“ može da proistekne u budućnosti jeste zastrašivanje univerzitetskih nastavnika, naučnika i drugih akademskih delatnika, kao i da pomenuti „slučaj“ posluži kao preventivno delovanje bilo koje vlasti, protiv njenih kritičara, kao i za  ograničavanje slobodnog delovanja intelektualaca u javnosti. Zato javno podržavamo našu članicu prof. dr Danicu Popović i pozivamo sve koleginice i kolege nastavnike i naučnike da na sličan način izoštre kritičke poglede prema dešavanjima u društvu i stvarnosti uopšte, i da deluju, solidarno, i još oštrije i doslednije u borbi za istinu i demokratizaciju, jer bez takvog stava nema ni napretka nauke i struke Srbije. MASA će im u svakom pogledu pružiti stručnu pomoć i podršku u odbrani njihovog autonomnog angažovanog i kritičkog stava.