MASA pozdravlja odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu

MASA pozdravlja odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu

Objavljeno 11/21/201912/20/2019 od strane MASA u Vesti

MASA pozdravlja odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojom je utvrđeno neakademsko ponašanje, odnosno plagijat, aktuelnog Ministra finansija Republike Srbije, Siniše Malog, prilikom izrade svoje doktorske disertacije.

Ovim još nije stavljena tačka na aferu koja je ozbiljno uzdrmala kredibilitet i integritet Beogradskog univerziteta, ali jeste postavljen jasan okvir za dalju borbu protiv urušavanja njegove autonomije i dostojanstva. Saglasno navedenoj Odluci očekujemo brzu reakciju Senata Univerziteta. Verujemo da će ova Odluka doprineti i drugim zajedničkim naporima da se stane na put nepoštovanju pravila, procedura i etičkih standarda koji su osnovni garanti institucionalne nezavisnosti naših akademskih institucija.

Odgovor MPNTR povodom otvorenog pisma Mase

Objavljeno 11/12/201911/12/2019 od strane MASA u Vesti

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je uputilo odgovor na otvoreno pismo Mase povodom „Trećeg poziva za talentovane mlade istraživače – studente doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački rad u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama”.

Odgovor možete preuzeti na sledećem LINKU.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti tražila je preformulisanje dva uslova ovog poziva:

1. Da pravo podnošenja prijave imaju mladi istraživači koji imaju prvi put upisanu prvu godinu doktorskih akademskih studija za školsku 2019/2020;
2. Da ima najviše 30 godina ili da je rođen 1989. godine ili ranije.

Tako da pravo podnošenja prijave imaju mladi istraživači koji su redovni studenti doktorskih studija ili su odbranili doktorat u poslednjih maksimalno sedam godina, u skladu sa dobrim evropskim praksama.

Otvoreno pismo povodom Trećeg poziva za mlade istraživače

Objavljeno 11/08/201911/08/2019 od strane MASA u Vesti

Povodom „Trećeg poziva za talentovane mlade istraživače – studente doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački rad u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama (u daljem tekstu NIO)”, objavljenog 6. novembra 2019. godine, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti traži preformulisanje dva uslova ovog poziva:

Kriterijumi za određivanje obima ovog pojma ne treba da uključuju starosnu dob, jer je to u suprotnosti sa antidiskriminatornim zakonima, nego stepen obrazovanja i razvoja akademske karijere. Skrećemo pažnju da u važećem Zakonu o nauci i istraživanjima nema prepreka da se termin „mladi istraživač“ definiše na ovakav nediskriminatoran način. Rangiranje kandidata bi onda trebalo da odražava postignuća ne samo na osnovu ocene sa studija, već i drugih relevantnih ishoda naučnoistraživačkog rada (objavljeni radovi, izlaganja na konferencijama, učešće na naučnim projektima).

U prilogu možete naći DOPIS Mase sa obražloženjem upućen Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Saopštenje povodom upita studenata Univerziteta u Beogradu

Objavljeno 11/05/201911/05/2019 od strane MASA u Vesti

Čitava akademska zajednica u Srbiji, kao i šira javnost, očekivala je da Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu donese odluku o validnosti doktorata Siniše Malog 4.11.2019.

Ovaj datum utvrđen je dogovorom od 24.09.2019. između uprave Univerziteta u Beogradu i studenata koji su blokirali Rektorat zahtevajući da se napokon reši pitanje spornog doktorata Siniše Malog, koje već više od pet godina ugrožava ugled Univerziteta u Beogradu.

Produženje roka za konačnu odluku do 22.11.2019. neprijatno je iznenađenje.
Rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović objasnila je da je, zbog previda u tumačenju propisa, a s obzirom na novonastale okolnosti posle odluke Fakulteta organizacionih nauka, rok neophodno produžiti radi poštovanja žalbene procedure od 15 dana.

Propust u tumačenju propisa jeste veliki i neprijatan i za akademsku zajednicu i za širu javnost. Ipak, mišljenja smo da to nije bio rezultat namere, jer odlaganje rešavanja ovog pitanja ne može doneti bilo kakvu dobrobit za akademsku zajednicu. Naprotiv!

Imamo puno razumevanje za nezadovoljstvo studenata zbog ovih okolnosti. Takođe razumemo, i sigurni smo da i studenti razumeju, da je odlaganje roka zaista neophodno iz proceduralnih razloga. Ukoliko rok za žalbu ne bi bio ispoštovan, pružili bismo priliku da odluka Odbora za profesionalnu etiku bude poništena na sudu.

Drugim rečima, spremni smo da, zajedno sa studentima, sačekamo konačnu odluku koja će biti doneta u valjanim akademskim i pravnim okvirima. U međuvremenu, žalbe na odluku FON-a povodom doktorata Siniše Malog podneće i nastavnici i istraživači Univerziteta u Beogradu.

Izražavamo uverenje da će, na osnovu nedvosmislenih, i javnosti predočenih, dokaza o plagiranju u doktoratu Siniše Malog, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu 22. novembra doneti ispravnu odluku.

Mi, nastavnici i istraživači Univerziteta u Beogradu, stojimo uz svoje studente i podržaćemo svaku studentsku inicijativu koja će zaštititi akademsku čestitost, ugled i autonomiju našeg univerziteta. Univerzitet, koji čine nastavnici, istraživači i studenti, predstavlja intelektualnu snagu na kojoj počivaju temelji modernog društva. Nećemo dozvoliti urušavanje ovih vrednosti.

Inicijativa Univerzitetska podrška #1 od 5 miliona
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA

Peticija za podršku očuvanju autonomije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Objavljeno 11/04/201911/04/2019 od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti poziva koleginice i kolege sa univerziteta u Srbiji i ostale zainteresovane, da potpišu peticiju kojom se od nadležnog ministarstva i uprave Univerziteta u Beogradu traži da stanu u zaštitu autonomije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF), kao punopravne članice Univerziteta. Ukazujemo da je Sinod SPC sledećim postupcima grubo prekršio i nastavlja da krši prava nastavnika i autonomiju PBF, a time i autonomiju Univerziteta u Beogradu.

1. Sinod Srpske pravoslavne crkve je mimo svih zakonskih ovlašćenja naložio dekanu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da oduzme pravo dvojici nastavnika ovog fakulteta da na njemu predaju. Episkop Maksim Vasiljević, redovni profesor i docent Marko Vilotić lažno su optuženi da krše Statut Univerziteta u Beogradu.

2. Sinod zloupotrebljava institut običajnog davanja saglasnosti za izbor u nastavnička zvanja predviđen članom 95. Statuta PBF, te proizvoljno tumači i povlači odobrenje nastavnicima, čime narušava radna prava i autonomiju nastavnika koji predaju na Univerzitetu u Beogradu. Nakon odbijanja dekana PBF Ignatija Midića da otpusti pomenute kolege, Sinod je izvršio pritisak na Nastavno naučno veće PBF da pokrene proceduru za smenu dekana. Sednica NNV je zakazana za 12. novembar.

3. Sinod se direktno meša u unutrašnja pitanja fakulteta i univerziteta imenovanjem svojih predstavnika kao „posmatrača i izaslanika na sednicama fakultetskih tela, a među njima i Saveta Fakulteta“, protivno Zakonu o visokom obrazovanju, Statutu Univerziteta i Statutu PBF.

4. Pritisci na kolege sa PBF traju još od istupa grupe od 12 nastavnika i saradnika koji su zajednički potpisanim Stavom ustali protiv Peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije u obrazovnom sistemu R. Srbije. Patrijarh Irinej je 20. maja 2017. uputio dekret, koji nikada nije povučen, kojim zabranjuje javne nastupe svim nastavnicima, saradnicima i zaposlenima na PBF bez njegovog prethodnog odobrenja.

Apelujemo na Univerzitet u Beogradu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da spreče dalje proganjanje nastavnika i dekana ovog fakulteta. Takođe, tražimo da se rad PBF vrati u okvire regulisane Statutom Univerziteta i Zakonom o visokom obrazovanju i da se iz Statuta PBF ukloni odredba o davanju saglasnosti Sinoda SPC predavačima na fakultetu, koja se koristi za unutar-crkvene obračune kojima ne sme biti mesto unutar Univerziteta.

Peticiju možete potpisati na sledećem LINKU.

Prva skupština Mase 5.11.

Objavljeno 11/02/201911/03/2019 od strane MASA u Vesti

Skupština Mase će se održati u utorak, 5. novembra u 16h. Mesto dešavanja je Kuća kulture (Kuća Krsmanovića), Terazije 34.

Kako bi delovanje Mase bilo zasnovano na demokratskim osnovama i sa uključivanjem što šireg kruga akademskih radnika i radnica, pozivamo vas da se uključite i date doprinos u radu mreže. Ovim putem nameravamo da postavimo osnovu za sistemsko delovanje Mase, koje neće biti samo reaktivno već i proaktivno u kreiranju akademskog okruženja. Da bismo izgradili kapacitete Mase, potrebno je da u njenom radu aktivno učestvuju svi oni koji imaju želju i ambiciju da poboljšavaju akademsku sredinu i uslove za sopstveni rad.

Na samoj skupštini biće prezentovani dosadašnji koraci da se obezbede kapaciteti za rad Mase i podršku akademskim radnicima i radnicama. Nakon skupštine ćemo izraditi konkretne planove akcije za svaku od oblasti zajedno sa onima koji se priključe i krenuti u realizaciju. Problemi sa kojima se suočavamo unutar akademije su brojni i izuzetno je važno da skupštini prisustvuje što veći broj kolega i koleginica.

Na sledećim linkovima možete pronaći:
1. Statut Mase, sa principima, ciljevima i predviđenim aktivnostima.
2. Plan delovanja Mase, odnosno strukturu mreže koja će biti osnova za rad u narednih godinu dana.

Carevo novo odelo: nečestiti neplagijat Siniše Malog

Objavljeno 10/23/201911/03/2019 od strane MASA u Vesti

Stručna komisija koju je formiralo Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka ostala je gluva za primedbe koje su im preko Odbora za profesionalnu etiku uputili profesori Beogradskog univerziteta i slepa za očigledno – da je doktorat kandidata Siniše Malog plagijat. U kratkom, pristrasnom i neprecizno sastavljenom odgovoru koji su potpisala tri od četiri člana stručne komisije, a koji je neformalno dospeo u javnost, konstatuje se da, kada se „odmeri broj i značaj vrlina i mana doktorata, Komisija čvrsto stoji na stanovištu da nema dovoljno razloga da se kandidatu oduzme stečeno zvanje doktora nauka”.

Približavanje roka za izjašnjavanje Fakulteta organizacionih nauka o mišljenju stručne komisije (26.10.2019) i roka za izjašnjavanje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu (4.11.2019) neminovno nameća dva važna pitanja. Ko će stati da brani čast i ugled Univerziteta u Beogradu i ko će snositi odgovornost za posledice eventualne pogrešne odluke?

Iz medija vidimo da cenu za odbranu dostojanstva profesije plaćaju kolege koje nisu htele da zatvaraju oči pred očiglednim ili da se skrivaju iza procedura i podobnih “stručnih” mišljenja. MASA poziva akademsku zajednicu da i na ovom slučaju pokaže da solidarno može podneti teret donošenja časne odluke. Apelujemo na upravu i nastavnike Fakulteta organizacionih nauka da se rukovode zajedničkom potrebom da kolektivno štitimo čast i ugled Beogradskog univerziteta i da u skladu sa tim odbace odluku stručne komisije. Smatramo da paušalno odbacivanje prigovora kako bi se oprala nečestitost ministra neće imati posledice po potpisnike odgovora stručne komisije niti njihove univerzitete, već će imati dugoročne negativne posledice upravo po Univerzitet u Beogradu.

Istorija doktorata Siniše Malog neodoljivo podseća na priču o carevom novom odelu, niko ne želi da bude taj koji će obznaniti da je car go. Verujemo da će kolege sa Fakulteta organizacionih nauka odbaciti opis carevog odela dat u mišljenju stručne komisije i reći ono što svi odavno vide: ovaj doktorat je PLAGIJAT.

Sužavanje prostora za kritičko mišljenje i delovanje – razgovori sa Judith Butler

Objavljeno 10/01/201905/22/2021 od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju organizuje panel diskusiju čiji je cilj da otvori pitanja autonomije i slobode mišljenja, sa fokusom na univerzitetu koji bi trebalo da bude kolevka društvene kritike.

Svedoci smo da se sve češće zahtevi za slobodom izražavanja, više demokratije i više pravde cenzurišu i tumače kao pozivi na pobunu. Podrška promenama interpretira se kao glas zloglasne elite koja ne razume ili podriva stremljenja „običnog“ čoveka. Ovakva cenzura nije samo specijalitet naših društava. Profesionalne medije gde se oglašavaju pobornici kritičkog mišljenja, Tramp čak otvoreno i naziva neprijateljima naroda.

Kada država ne štiti ni autonomiju ni slobodu mišljenja, kada bezuslovna poslušnost postaje princip državne ustrojenosti, onda univerzitet mora postati to mesto, svetionik i tvrđava unutar same države koje štiti i slobodu mišljenja i pravo na kritiku. U suprotnom, mišljenje postaje opasno. Cenzura je u biti nasilna, jer posledice cenzure – o čemu govore brojni slučajevi iz različitih delova sveta – mogu biti pretnje nasiljem ili stvarno nasilje, nadzor, cenzurisanje publikacija, simulirana suđenja, difamacije, izbacivanje s radnog mesta, proterivanje iz zemlje i na kraju, čak i smrt.

Kako da objasnimo činjenicu da se prostor za javni govor širi, jer je sve više platformi i mogućnosti za komunikaciju, a da se istovremeno sužava prostor za kritičko mišljenje? Da li ga ta kakofonija u stvari guši? Da li gušenju kritičkog mišljenja doprinosi narastajući populizam koji u kritici prepoznaje „truli elitizam“ u suštini uvek neprijateljski prema „narodu“? Koji su prostori za kritički angažman na Zapadu koji rastače desni populizam? Kako identifikovati te prostore u istočnoj Evropi gde su autoritarni desni populisti uspeli da uruše institucije i suze prostor za delovanje u ionako slabim društvima? Da li je deliberativno urušavanje autoriteta znanja nepovratno otvorilo vrata za pad univerziteta kao institucije koja proizvodi kritičko mišljenje? Kako univerziteti odolevaju cenzuri i šta činiti kada pritisci postanu neizdrživi?

Događaj su podržali Heinrich Böll fondacija u Beogradu i Dom omladine Beograd.

Učesnici:

Judith Butler, Univerzitet Berkli, Kalifornija
Ivan Vejvoda, Institut za humanističke studije, Beč
Athena Athanasiou, Univerzitet Panteion, Atina
Sanja Bojanić, Centar za napredne sudije jugoistočne Evrope, Univerzitet u Rijeci
Elena Tzelepis, Centar za napredne studije, Sofija
Adriana Zaharijević, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Apel Mase akademskoj zajednici – svrstavanje za odbranu Univerziteta

Objavljeno 09/24/201911/03/2019 od strane MASA u Vesti

Inicijativni odbor Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) daje podršku Rektorki Beogradskog univerziteta Ivanki Popović i studentima u protestu da pronađu rešenje koje je u interesu cele akademske zajednice.

Autonomija Univerziteta je još jednom dovedena u pitanje izjavama predsednika Srbije, predsednice Vlade Srbije i najviših funkcionera vladajuće partije. Pozivamo organe Univerziteta, kolege i koleginice koje podržavaju našu inicijativu i sve kojima je stalo do odbrane vrednosti akademskog rada i slobode misli da javno iskažu solidarnost sa Rektorkom i studentima.

Izjave predsednice Vlade da se Rektorka “svrstala na jednu političku stranu”, kao i nedvosmisleno odbacivanje plagijata ministra finansija od strane najviših predstavnika vlasti obesmišljavaju autonomiju univerziteta i slobodu da samostalno odlučuje o pitanjima koja spadaju u isključivu nadležnost univerziteta. Predsednica Vlade je označila rektorku i studente kao političke protivnike, čime se javno opredelila da bude premijerka samo dela građana koji su njeni politički istomišljenici. Još jednom skrećemo pažnju da ovakvi postupci ukazuju na duboko nerazumevanje suštine autonomije univerziteta i naučnoistraživackog rada. Beogradski univerzitet nije ni vladina agencija ni politička stranka i nedopustivo je da bilo koja vlast koristi moć i zloupotrebu institucija da bi vršila pritisak na Univerzitet i njegovo rukovodstvo. Stoga snažno osuđujemo napade na rektorku u prorežimskim medijima.

Moramo pokazati da akademska zajednica nije spremna da ćutke posmatra ugrožavanje, omalovažavanje, ucenjivanje, zastrašivanje svojih predstavnika i studenata i obesmišljavanje naučnog rada. Sloboda naučnog rada i garantovana autonomija u organizacija rada i odlučivanja jesu suštinske vrednosti delovanja univerziteta još od XII veka. Stoga, davanje podrške Rektorki i studentima smatramo činom odbrane autonomije univerziteta i slobode akademskog delovanja, kao jednog od osnovnih elemenata slobodnog i demokratskog društva.

U Beogradu, 24.9.2019.

Inicijativni odbor Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti

Dalibor Petrović

Đorđe Pavićević

Galjina Ognjanov

Gazela Pudar Draško

Nenad Makuljević

Izlazak u javnost

Objavljeno 09/17/201911/03/2019 od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, simboličnog akronima MASA, formirana je sa ciljem jačanja nezavisnosti i kritičkog potencijala akademske zajednice. Ova otvorena mreža će okupljati sve pripadnice i pripadnike akademske zajednice koji su spremni da se angažuju na jačanju glasa struke i nauke tako što će braniti i dosledno zastupati osnovne principe i etičke standarde akademskog rada.

MASA će pružati podršku članovima akademske zajednice koji su ugroženi zbog svog naučnog i umetničkog rada, odnosno javnog angažmana. Osim toga, MASA će nastojati da dodatno motiviše akademsku zajednicu da se samostalno izbori sa vlastitim problemima i izazovima iz okruženja. Važan deo angažmana biće usmeren ka spoljašnjim akterima, pre svega ka Vladi i nadležnim institucijama; MASA će ukazivati na negativne društvene pojave i procese i zagovarati snažno učešće akademske zajednice u formulisanju javnih politika.

Inicijativa za formiranjem Mreže nastala je na osnovu procene da akademska zajednica, suočena s opštim urušavanjem institucija u Srbiji, do sada nije reagovala na pravi način, solidarno i snažnim glasom. Upadljiv je izostanak blagovremene i adekvatne reakcije organa Univerziteta u slučajevima plagiranih doktorata koji godinama potresaju društvo. Skorašnji ponovljeni napad na istaknute članove akademske zajednice, koji dolazi sa govornice najvišeg predstavničkog tela – skupštine Srbije, i izostanak odgovarajuće reakcije akademske zajednice, dobar je primer toga na koji način su akademske institucije strukturalno ugrožene, a njeni predstavnici nezaštićeni.

U takvim uslovima, međusobno povezivanje i akademska solidarnost uvećavaju kapacitet za zajedničko delovanje i učešće u proaktivnom rešavanju širih društvenih problema za šta je glas članova akademske zajednice neophodan i nezamenjiv. Postavljanje nauke i obrazovanja na zdrave i jake osnove je nužan preduslov za uspešan razvoj države i društva, a za to je neophodno zajedničko delovanje i negovanje kredibilnosti akademske zajednice.

Gotovo sve ključne vrednosti naučnog i akademskog rada su ugrožene. Odgovornost za to ponajviše snosi država koja ne uspeva da obezbedi preduslove za posvećen i odgovaran rad. Istovremeno, akademske institucije se nalaze pod rastućim pritiscima, i to upravo od strane onih koji bi trebalo da garantuju i štite njihovu autonomiju. Pokušaji uticaja na istraživačku i kadrovsku politiku akademskih institucija najdirektnije ugrožavaju njihovu samostalnost i dugoročno urušavaju naučnu zajednicu u celini. Institut za filozofiju i društvenu teoriju i institut od nacionalnog značaja Vinča jesu najnoviji primeri institucija u kojima se netransparentno i protivno volji većine nameću kadrovska rešenja.

Da bi se osnažila akademska zajednica i ohrabrili njeni članovi formirana je MASA koja simbolički, ali i konkretnim akcijama želi da pokaže da akademska zajednica može i treba da radi u interesu celokupnog društva.