Mišljenje Mreže Akademske Solidarnosti i Angažovanosti (MASA) o predlogu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozvalo je institute, fakultete i stručnu javnost da se izjasne o Predlogu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine – Moć znanja u kratkom roku oko Nove godine i Božića. Već tradicionalno, nacrti zakona i pravilnika koji regulišu naučno-istraživački rad se stavljaju na javnu raspravu ili tokom letnjeg ili zimskog kolektivnog odmora. Iako ovakva praksa ukazuje na izbegavanje stvarne javne rasprave od strane Ministarstva, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je uputila širi tekst primedbi na ovaj tekst, ali želi da informiše javnost o pogledu domaćih istraživača na manjkavosti ovog dokumenta kao i na neadekvatnu podršku države naučnom radu.
MASA smatra da je izuzetno zabrinjavajuće da se u strategiji u vreme Kovid-19 pandemije, i sa zdravstvenim sistemom u kolapsu, više priča o „veštačkoj inteligenciji“ nego o vakcinama i dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije. Smatramo da strategija naučnog razvoja mora biti u koraku sa aktuelnom naučnom problematikom i uslovima u kojima rade domaći istraživači. U strategiji se favorizuju STEM discipline, koje se ni na koji način ne mogu smatrati motorom društvenog razvoja ako se odvoje od celokupnog opusa ljudskog znanja i ne uzmu u obzir naučne tradicije koje se bave čovekom i društvom.
Jedan od ciljeva strategije je fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete. Ipak, u samoj strategiji se za izazove najčešće uzimaju globalni izazovi, ali ne i od domaće nauke identifikovani lokalni problemi, od zagađenja vazduha, vode i hrane, preko krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, koji su izostavljeni u samoj strategiji. Međutim, iako se insistira na tome da je predlog Strategije Mapa puta Republike Srbije za integraciju u evropski istraživački prostor, nigde se u predlogu Strategije ne pominje pojam demokratije koji, s druge strane, ima primarno mesto u programu Evropske unije Horizont Evrope (2021-2027) i koji podrazumeva osavremenjivanje demokratskog upravljanja kroz razvoj inovacija, javnih politika i institucija koje proširuju i produbljuju političku participaciju građana, društveni dijalog, građansku angažovanost i rodnu jednakost. Ništa od ovoga nije spomenuto u predlogu Strategije, gotovo nigde se ne pojavljuju građani i demokratsko donošenje odluka, već isključivo donošenje državnih odluka.
U strategiji se uvodi mehanizam za kandidovanje društvenih izazova kao naučnoistraživačkih tema u vidu uspostavljanja Saveta za društvene izazove za koji nije objašnjeno ni šta su mu nadležnosti niti koji je sastav tog tela.
MASA podseća da je poslednji nacionalni projekat koji je pokrio skoro celu naučnu zajednicu u Srbiji važio od 2011-2015. godine, tokom kojeg većina kapitalne opreme nije isporučena. Nakon toga se do 2019. nastavilo sa produžavanjem istog projekta sa osnovnim sredstvima. U 2020. prešlo se na institucionalno finansiranje oko 12.000 istraživača u Srbiji, a sredstva su ostala simbolično ista. U međuvremenu je Univerzitet u Beogradu doživeo pad za bar sto mesta na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta pa se od 2019. godine nalazi između 401. i 500. mesta. Formiran je Fond za nauku koji će tokom naredne dve godine finansirati oko 230 projekata ukupne vrednosti preko 37 miliona evra kroz četiri programa istraživanja (PROMIS, PRVI, KOVID-19 i IDEJE), ali će na ovim projektima biti angažovano tek oko 2.100 (18%) od ukupno 12.000 istraživača u Srbiji, što otvara pitanje šta će biti sa ostalim istraživačima. I dok je u Strategiji predstavljena piramida efekata, glavni problem naučne zajednice Srbije ostaje obrnuta piramida: umesto da široku bazu piramide čine istraživači i asistenti, a vrh piramide naučna i nastavna zvanja, imamo obrnutu masovnost zbog nedostatka finansiranja doktoranata i sredstava za doktorske studije. U nazivu Predloga Strategije naznačen je i moto Moć znanja kao pouzdan temelj za budući ekonomski napredak, razvoj, obrazovanje i očuvanje zdravlja, bezbednosti i nacionalnog identiteta u Republici Srbiji, ali na osnovu teksta koji je usledio, čini se da je demonstrirana moć nad znanjem.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Facebook
Twitter