Beogradski univerzitet, kao najveća obrazovna ustanova u Srbiji, ima u svom sastavu 11 naučno-istraživačkih instituta. Upravo ovi instituti, zajedno sa fakultetima, doprinose međunarodnoj i naučnoj afirmaciji Univerziteta u Beogradu.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju autonomija univerziteta podrazumeva pravo na uređenje unutrašnje organizacije i izbor organa upravljanja. Prema Statutu Univerziteta u Beogradu autonomija univerziteta obuhvata takođe pravo na izbor organa upravljanja i poslovođenja. Na osnovu Zakona o nauci i istraživanjima upravni odbor naučnog instituta ima sedam članova, od kojih predsednika i tri člana određuje Vlada, a tri člana predlaže Naučno veće instituta iz reda istraživača u naučnim zvanjima zaposlenih u institutu (odnos 4:3 u korist Vlade). Naučno veće instituta daje mišljenje upravnom odboru o kandidatima koji su se prijavili na konkurs za direktora, a upravni odbor, na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu Ministarstva), imenuje direktora instituta.
Ovakvo uređenje organizacije i članstva u upravnim odborima naučnih institucija, nametnuto od strane Ministarstva kao predlagača zakona, direktno krši član 72 Ustava Republike Srbije. Ovim članom Ustav garantuje autonomiju ne samo univerziteta i visokoškolskih ustanova, već i naučnih ustanova u koje spadaju svi navedeni instituti. Dakle, nametanje od strane nadležnog Ministarstva pariteta koji predviđa veći broj politički izabranih članova u upravnom odboru institucije u odnosu na broj članova koji dolaze iz same institutucije evidentno se na zaobilazan način krši Ustavom garantovana autonomija naučnih ustanova koja, između ostalog, predviđa i samostalno odlučivanje o svom uređenju i radu.
Iz ovakvih, po autonomiju univerziteta i naučnu zajednicu pogubnih zakonskih rešenja, proizlazi veliki broj zloupotreba i čistom demonstracijom sile se narušava ugled, ne samo naučne zajednice, već i društva u celini. U daljem tekstu ćemo detaljnije opisati nekoliko primera koji su se desili tokom 2019. godine.
1. Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu: Naučno veće instituta je većinski podržalo jednog kandidata, ali na sednici upravnog odbora održanoj 20.02.2019. godine 4 spoljna člana upravnog odbora (postavljena od strane Vlade) su preglasala 3 unutrašnja člana (postavljena od strane Naučnog veća) i izglasala manjinskog kandidata.
2. Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu: Vlada Srbije je u martu 2019. imenovala upravni odbor na čelu sa Zoranom Avramovićem poznatog po svom političkom angažmanu i neakademskom etiketiranju kolega neistomišljenika. Vlada Srbije je 17. januara 2020. zamenila tri člana upravnog odbora, ali je Zoran Avramović ostao predsednik, a jedna od imenovanih članica je u konfliktu interesa. Četiri dana nakon toga je imenovan v.d. direktor koji nije iz redova zaposlenih.
3. Institut za nuklearne nauke “Vinča“, Univerzitet u Beogradu: Naučno veće instituta je dvotrećinski podržalo Zlatka Rakočevića koji je kao v. d. direktora počeo da stabilizuje situaciju nastalu posle iznuđene ostavke prethodne direktorke, Milice Marčete Kaninski, ali na sednici održanoj 12.7.2019. članovi upravnog odbora nisu izglasali predloženog kandidata. 30.8.2019. godine članovi upravnog odbora su, na sednici UO koja je prekinuta zbog protesta zaposlenih i završena u Ministarstvu, postavili Snežanu Pajović za v. d. direktora.
4. Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu: Naučno veće instituta je većinski (11:2) podržalo jednog kandidata za direktora, ali na sednici održanoj 02.12.2019. godine 4 spoljna člana upravnog odbora su preglasala 3 unutrašnja člana i izglasala manjinskog kandidata koji nije zaposlen na institutu i ne ispunjava uslove konkursa.
Pokušavajući da spreče očigledno narušavanje autonomije univerziteta, instituti su se do sada pojedinačno bezuspešno obraćali ministru, državnom sekretaru za nauku, Agenciji za borbu protiv korupcije, medijima, SANU, rektorki, osnivali sindikate i pravili proteste. Navešćemo nekoliko primera izgovora Ministarstva za negiranje sistematskog narušavanja autonomije univerziteta:
Odgovor Ministarstva poslat Institutu za nuklearne nauke “Vinča“: „Naučno veće je naučni organ instituta i ono samo daje mišljenje upravnom odboru o kandidatima koji su se prijavili na konkurs za direktora. Svaki istraživač ima pravo da izražava svoje mišljenje putem peticija ili na bilo koji drugi način, ali će se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom radu držati Zakona o nauci i istraživanjima i procedure izbora direktora koja je definisana ovim zakonom.“
Institut za nuklearne nauke “Vinča“ je godinama upućivao žalbe Ministarstvu da se povrati upravljačka autonomija instituta (jedna od njih na primer 22.05.2015), a ministar Šarčević je nedavno uporedio vinčanske istraživače sa banditima.
Odgovor Ministarstva poslat Institutu za medicinska istraživanja februara 2019: „Legitimno je pravo naučnog veća instituta čiji je osnivač Republika da daje mišljenje o prijavljenim kandidatima za izbor direktora, odnosno opredeljuje se i daje podršku određenom kandidatu …, kao što je i legitimno pravo upravnog odbora da na svojoj sednici odlučuje o predlogu kandidata za direktora, radi davanja prethodne saglasnosti ministra. Davanje mišljenja u pravnoj teoriji i praksi nije pravno obavezujuće, niti je propisano kao obavezujuće Zakonom o nučnoistraživačkoj delatnosti.“
Ovakvi odgovori Ministarstva su čisto prikrivanje iza formalnih odredbi, koje su, kako smo na samom početku naveli, proizvoljne i u suprotnosti sa Ustavom. Kako neko ko dolazi spolja, odnosno van instituta, može znati ko je bolji kandidat za direktora? Kako neko ko se 5-6 puta godišnje pojavi na institutu, kao član Upravnog odbora, može da želi više dobra i uspeha institutu nego sami zaposleni koji su tu svaki radni dan? Zbog čega četiri spoljna člana Upravnog odbora dirigovano glasaju protiv odluke Naučnog veća zaposlenih na institutu?
Na kraju, još jednom sa pravne strane gledano, ovakvim postupanjem Ministarstva i upravnih odbora pomenutih instituta, prekršen je, kako stari Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, tako i novi Zakon o nauci i istraživanjima. Upravni odbor ne bira niti prejudicira izbor direktora instituta, već samo na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva, imenuje direktora instituta. Nigde se u Zakonu ne navodi da upravni odbor bira ili predlaže direktora instituta, ali se navodi da Naučno veće instituta daje mišljenje za direktora. Slobodna je interpretacija Ministarstva da je „legitimno pravo upravnog odbora da na svojoj sednici odlučuje o predlogu kandidata za direktora“. Upravni odbor odlučuje o predlogu kandidata za direktora tek kad mišljenje Naučnog veća instituta prosledi ministarstvu radi davanja saglasnosti.
Sa indignacijom konstatujemo da nam je neprihvatljivo to što državni sekretar Vladimir Popović u dnevnom listu „Politika“ optužuje akademske pokretače ove inicijative za političku obojenost. Smatramo da ovim zapravo pokazuje da ne može da navede kontra-argumente kojima bi se eventualno dovelo u pitanje naše ukazivanje na narušavanje autonomije instituta kao članice univerziteta. Neprimereno je da sa javne funkcije u resornom ministarstvu, neko ko je tamo politički postavljen, daje sebi za pravo da kolege sa univerziteta proizvoljno etiketira za političko iznošenje stavova. Državnom sekretaru Vladimiru Popoviću, iako se na poziciji vlasti već otuđio od svojih dojučerašnjih kolega, ipak savetujemo da pre nego što javno iznese svoj stav o našoj inicijativi i aktivnostima, pročita Ustav Republike Srbije, kao i kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu.
*Skraćena verzija ovog teksta je objavljena u Politici, 24. februara 2020.
