Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizovala je tribinu koja se održala u utorak, 15.3.2022. godine, u galeriji Polet. Namera je bila da se pokrene široka akademska diskusija o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni povod za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.
Tribinu je moderirao prof. dr Dušan Pavlović, član KO MASE, dok su učesnici bili:
Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta BU
Vladimir Milić, generalni sekretar Rektorata BU
Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta BU
U otvrenom i sadržajnom razgovoru u kome je učešće uzela i publika iskristalisalo se nekoliko pravaca buduće delovanja u smislu reforme postojećih procedura za izbor nastavnika i zasnivanja trajnog radnog odnosa:
1) Potrebno je pokrenuti procedure za izmenu Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojima se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu. Neki od predloga koji su se čuli na tribini odnosili su se na uvođenje obaveznog pojedinačnog obrazloženja prilikom glasanja za izbor nastavnika ukoliko se glasa protiv predloga Izborne komisije. Pored toga, neki od učesnika tribine predložili su potpuno isključivanje NNV iz procesa donošenja odluke o izboru nastavnika, odnosno da je dovoljno da odluku o izboru donose stručna veća Univerziteta, koja i sada ima poslednju reč pri izboru nastavnika. Još jedna moguća izmena pravilnika kojima se uređuje izbor nastavnika mogla bi se odnositi na etičku i disciplinsku odgovornost za različite zloupotrebu procesa izbora u zvanje. Za obe reforme postoje uporišta u postojećim pravilnicima i etičkom kodeksu Univerziteta u Beogradu.
2) Potrebno je nastaviti diskusiju o mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa nastavnika na Univerzitetima u Srbiji pre izbora u zvanje redovnog profesora. Ovo se može urediti ili linearno, spuštanjem mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa već pri izboru u docentsko ili zvanje vanrednog profesora ili po određenim segmentima, recimo kod opštih predmeta kao što su strani jezici. Na ovaj način bi se smanjio pritisak za napredovanje u zvanje redovnog profesora sa osnovnim motivom zasnivanja trajnog radnog odnosa koji je često praćen odsustvom neophodne motivacije za nastavak naučne karijere. Sa druge strane, u takvim okolnostima bilo bi moguće postrožiti uslove za sticanje najvišeg zvanja budući da bi ono bilo oslobođeno socijalne komponente trajnog zbrinjavanja nastavnika (jer bi ovo već bilo rešeno sa nekim od nižih zvanja).
Takođe, mogućnost ranije trajnog zaposlenja bi motivisala kvalitetne studente da ostanu na fakultetu budući da smo sada sve češće u situaciji, posebno na tehničkim fakultetima, da najkvalitetniji studenti odlaze na tržište rada gde dobijaju daleko povoljnije uslove pri zasnivanju radnog odnosa, kako u pogledu finansija tako i u pogledu zasnivanja trajnog radnog odnosa.
Na kraju, zasnivanje trajnog radnog odnosa u kasnim četrdesetim ili pedesetim godinama dovodi i do jedne vrste infantilizacije onih koji se nalaze u zvanjima nižim od redovnog profesora čime se i njihovo dostojanstvo pa i radna prava ozbiljno narušavaju.
