Izveštaj sa okruglog stola o krizi u obrazovanju

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala Okrugli sto 13.5. U Medija centru pod nazivom: „Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije“.

Problem koji pogađa većinu državnih fakulteta je nagli pad interesovanja za studiranje, pri čemu je manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije. Kao skup mera ka rešenju, osam dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu se odvažilo da formira jednu jasnu Platformu koja je zatim podržana od strane Univerziteta u Beogradu i stručnih udruženja. Pregovori sa Ministarstvom prosvete su počeli pre godinu dana. Konkretna tema ovog okruglog stola je pomenuta platforma, njen prijem od strane države i društva u celini.

Učesnici okruglog stola su bili:
prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB
prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Skupu su prisustvovali zainteresovani članovi akademske zajednice sa nekoliko fakulteta i instituta kao i pripadnici medija. Predstavnici Ministarstva prosvete nisu prihvatili poziv uz zahtev da se skup odloži.

Razgovor je vođen kroz tri tematska okvira: uvid u problem i predloženu platformu, trenutni napredak – odgovor državnih organa i javnosti, zaključak i predlog daljih koraka. Nakon uvodnog izlaganja o motivaciji za skup i ozbiljnosti ove krize, učesnici su u prvom krugu identifikovali sve aspekte problema i komentarisali ponuđena rešenja unutar platforme. Zaključeno je da su aspekti brojni i uvezani, počev od neprilagođenih nastavnih programa i nepostojanja pouzdane statistike do finansijskih problema. Međutim, kao ključni generator celog procesa izdvojio se uniženi status školskih nastavnika i sa finansijskog stanovišta i sa stanovništva položaja u društvu. Nastavnik je lišen digniteta, opterećen administracijom, izložen raznim pritiscima i nezaštićen. Ovako loš položaj povlači za sobom nužnu negativnu selekciju, politizaciju i pad kvaliteta nastave. U drugom krugu su izneti utisci o trenutnom prihvatanju ideja Platforme od strane izvršne vlasti i javnosti. Zaključeno je da je napredak minimalan, delimično zbog smena u ministarstvima u skorašnjem periodu ali pre svega zbog odsustva motivacije da se kriza u obrazovanju reši. U trećem krugu je zaključeno da je nužno dalje vršiti pritisak, ne samo na resorno ministarstvo nego na celu državnu administraciju, kroz sinergiju akademske zajednice, stručnih udruženja i sindikata prosvete. Jedan od ključnih uslova za oporavak obrazovanja je depolitizacija školstva koja je omogućena zakonom iz 2017. godine.

Cilj ovog okruglog stola je bio da se skrene pažnja na opasan trend urušavanja obrazovnog sistema do nivoa da je sada već ugroženo i njegovo elementarno funkcionisanje. Ovaj problem traži široku društvenu akciju jer njegovo nerešavanje donosi dalekosežne i duboke posledice za celo društvo. Zato MASA ovim skupom i drugim aktivnostima teži da utiče na donosioce odluka kako bi uvideli nužnost hitnog reagovanja.

MASA organizuje okrugli sto- Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje okrugli sto pod nazivom Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost 
nastavničke profesije.

U fokusu akademske i šire javnosti je već neko vreme problem naglog pada interesovanja za studiranje na većini fakulteta državnih univerziteta u Srbiji.
Manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije.U skladu sa tim, pokrenuta je Plaforma osam dekana koja je dobila podršku Senata Univerziteta u Beogradu.

Okrugli sto će se održati u ponedeljak 13.5.2024. od 13:30hMedija centar, mala sala (Terazije 3, Beograd).

Na događaju će govoriti: 

prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB 
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB 

prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB 
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB 
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB 
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija 
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović –  MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA

Održan sastanak novih članova MASE

U četvrtak 21.12.2023. održan je događaj na kome je upriličen prijem novih članova Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA. Učesnicima okupljanja su se obratili članovi Savetodavnog i Koordinacionog odbora MASE, akademik prof. dr Vladica Cvetković, prof. dr Snježana Milivojević, doc. dr Bojana Bodroža i prof. dr Dalibor Petrović.

Dalibor Petrović se svojstvu predsednika KO MASA u uvodnom obraćanju osvrnuo na aktuelna dešavanja u naučno-obrazovnom prostoru Srbije, ali i na političko i društveno okruženje u kome se odvija akademska i naučna delatnost u Srbiji. U skladu sa tim, istakao je važnost delovanja organizacije kao što je MASA, nakon čega je ukratko podsetio na najznačajnije aktivnosti ove organizacije u protekle dve godine.

Snježana Milivojević je navela da su očekivanja javnosti od Univerziteta i dalje veoma velika, stoga sa svim svojim intelektualnim resursima treba da se uključimo u formiranje novog i boljeg društva. Moramo biti glasniji po mnogim pitanjima, između ostalog kako da se društvo iznova demokratizuje budući da su primetni jasni znaci reuspostavljanja autokratskih obrazaca političkog delovanja. Ćutanje univerziteta po ovim pitanjima je, smatra profesorka Milivojević, najglasnije. Pored toga ona se osvrnula se i na strukturne promene koje je neophodno sprovesti na univerzitetu, a koje dovode do njegove pasivizacije.

Vladica Cvetković je pozvao na razgovor i na razmenu ideja i mišljenja. Kratko se osvrnuo na prethodno iznesene tvrdnje od strane drugih učesnika i generalno situaciju na Univerzitetu i u društvu. Istakao je zašto je aktivizam važan i zašto moramo da stvorimo širu sliku kako bi se došlo do promena.

Bojana Bodroža se nadovezala na važnost aktivizma i pozvala sve prisutne da uzmu aktivno učešće u aktivnostima MASE. Kratko se osvrnula se na rad grupe za Dostojanstven rad u nauci i zaključila da je ova grupa dala značajan doprinos rešavanja problema isključenosti dela univerzitetskih nastavnika iz nekadašnjeg projektnog, a sada institucionalnog finansiranja.

Nakon uvodnih obraćanja novi članovi MASE su istakli probleme sa kojima se susreću u okviru svojih institucija, među kojima su najčešće identifikovani pasivnost mlađih kolega i konstruktivni konformizam. Pored toga učesnici su razmatrali mogućnosti za podizanje kapaciteta mreže i plan delovanja u narednoj godini. Učesnici su se složili da MASA akademskim radnicima daje mogućnost da glasno kažu ono što misle znajući da će, bez obzira na posledice, imati punu podršku članova.

Kao glavni zaključak veoma žive i plodne diskusije proizašao je stav o važnosti nastavka delovanja MASE i aktivacije njenih članova kroz postojeće radne grupe. U skladu sa tim u narednim mesecima biće napravljeni akcioni planovi za delovanje u narednoj godini sa ciljem ukazivanja na probleme sa kojima se akademska zajednica suočava, ali i pokušajem ukazivanja na pravce njihovog prevazilaženja u periodu koji sledi.

Izveštaj sa tribine povodom najava ponovnog uvođenja služenja vojnog roka

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. Naime, tema je prepoznata kao legitimna i značajna i za akademsku zajednicu, koja može ponuditi nove i sveobuhvatnije  pristupe pri određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih insituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.

Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je bilo da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih, što smo delimično uspeli da obezbedimo sagovornicima koji su se odazvali na naš poziv.

Tribina je održana u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Govornici su bili:

 

  1. Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
  2. Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
  3. Dr Miroslav Marković, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta
  4. Slobodan Spasić, psiholog, doktorant (Filozofski fakultet)

 

Nakon uvodnog izlaganja o hronologiji inicijativa o ponovnom aktiviranju obaveznog služenja vojnog roka od 2011. godine do danas, kratko je predstavljen i politički, medijski i stručni diskurs u navedenom periodu. Ukazano je na poslednje oglašavanje nadležnog ministra, sa izjavom da je spremno nekoliko modela osmišljenih u MO, koji će se uputiti predsedniku, a potom i otvoriti šira javna rasprava. Dok čekamo taj trenutak, MASA je organizovala tribinu, kako bi oslušnula i razmišljanja akademske javnosti i zajednice po tom pitanju i otvorila prostor za angažovanje u budućim javnim raspravama. Bilo je reči o moralnom ponašanju i moralnom vladanju mladih, patriotizmu, teorijskim uvidima u te koncepte, ali i važnosti povezivanja sa temom obaveznog služenja vojnog roka. Ispunjavanje fizičkih standarda tokom procesa regrutacije zahteva određene fizičke karakteristike i spremnost potencijalnih regruta. Na osnovu novijih istraživanja o fizičkim i motoričkim sposobnostima dece i mladih i veoma zabrinjavajućih rezultata (pojačana gojaznost, dijabetes, različiti oblici devijacije kičme i tsl) može se dovesti u pitanje potencijal regrutnog kontigenta u budućnosti. Pored važnosti ispunjavanja fizičkih kriterijuma i standarda, veoma je važno uzeti u obzir psihološko i mentalno stanje mlade populacije, naročito u procesu psihološke procene i selekcije za služenje vojnog roka, karakteristikama psihometrijskih instrumenata, slabostima i prednostima, kao i mogućnostima da se prilagode rodnim zahtevima u slučaju da se regrutuju i žene i muškarci, različita iskustva stranih armija kada su u pitanju mešoviti ili jednorodni sastavi vojnih jedinica i drugo. Na osnovu sadržaja izlaganja govornika, možemo reći da je potvrđena potreba za važnom ulogom akademske zajednice, koja sve više iskazuje spremnost da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire. Neophodno je utvrditi koji su to kapaciteti i značajni istraživački poduhvati, koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta. Takođe, važno je da  se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se mora obraćati veća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd). Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad.

MASA organizuje tribinu povodom najava ponovnog uvođenja služenja vojnog roka

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. MASA je prepoznala temu kao legitimnu i značajnu i za akademsku javnost, jer je prema načinu kako je otvorena, ukazala na neophodnost ozbiljnijeg i sveobuhvatnijeg pristupa određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih instituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.

Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih.

Tribina će se održati u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Govornici/e:

  1. Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
  2. Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
  3. Slobodan Spasić, psiholog, doktorant
  4. dr Miroslav Marković (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta)

U pozadini pitanja obaveznog služenja vojnog roka, nalaze se i sledeća pitanja koja ćemo otvoriti:

1) Kako naše društvo, odnosno predstavnici državnih institucija i donosioci odluka određuju prioritete i da li se pri tim odlukama oslanjaju na pouzdane podatke i rezultate istraživanja; koliko su upoznati sa značajem i razumevanjem prednosti i ograničenja nekih informacija i podataka; koliko i na koji način se uključuje šira javnost, naročito kada su u pitanju teme koje dolaze iz sfere bezbednosti i koje zahtevaju sve veću otvorenost i mogućnost da se realizuje i primerena javna rasprava.

2) Koliko je akademska zajednica spremna da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire; da li raspolaže sa dovoljno kapaciteta i značajnih istraživačkih poduhvata koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta.

3) Da li se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se obraća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd) i zašto ne? Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad. Pozivaju se učesnici tribine da daju svoje mišljenje i iznesu stavove o aktuelnoj temi obaveznog služenja vojnog roka, kroz koju se reflektuju i mnoga druga važna pitanja u našem društvu, koja traže zadovoljavajuće odgovore i rešenja.

Izveštaj sa tribine održane u cilju pokretanja diskusije o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizovala je tribinu koja se održala u utorak, 15.3.2022. godine, u galeriji Polet. Namera je bila da se pokrene široka akademska diskusija o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni povod za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.

Tribinu je moderirao prof. dr Dušan Pavlović, član KO MASE, dok su učesnici bili:

Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta BU
Vladimir Milić, generalni sekretar Rektorata BU
Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta BU

U otvrenom i sadržajnom razgovoru u kome je učešće uzela i publika iskristalisalo se nekoliko pravaca buduće delovanja u smislu reforme postojećih procedura za izbor nastavnika i zasnivanja trajnog radnog odnosa:

1) Potrebno je pokrenuti procedure za izmenu Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojima se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu. Neki od predloga koji su se čuli na tribini odnosili su se na uvođenje obaveznog pojedinačnog obrazloženja prilikom glasanja za izbor nastavnika ukoliko se glasa protiv predloga Izborne komisije. Pored toga, neki od učesnika tribine predložili su potpuno isključivanje NNV iz procesa donošenja odluke o izboru nastavnika, odnosno da je dovoljno da odluku o izboru donose stručna veća Univerziteta, koja i sada ima poslednju reč pri izboru nastavnika. Još jedna moguća izmena pravilnika kojima se uređuje izbor nastavnika mogla bi se odnositi na etičku i disciplinsku odgovornost za različite zloupotrebu procesa izbora u zvanje. Za obe reforme postoje uporišta u postojećim pravilnicima i etičkom kodeksu Univerziteta u Beogradu.

2) Potrebno je nastaviti diskusiju o mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa nastavnika na Univerzitetima u Srbiji pre izbora u zvanje redovnog profesora. Ovo se može urediti ili linearno, spuštanjem mogućnosti zasnivanja trajnog radnog odnosa već pri izboru u docentsko ili zvanje vanrednog profesora ili po određenim segmentima, recimo kod opštih predmeta kao što su strani jezici. Na ovaj način bi se smanjio pritisak za napredovanje u zvanje redovnog profesora sa osnovnim motivom zasnivanja trajnog radnog odnosa koji je često praćen odsustvom neophodne motivacije za nastavak naučne karijere. Sa druge strane, u takvim okolnostima bilo bi moguće postrožiti uslove za sticanje najvišeg zvanja budući da bi ono bilo oslobođeno socijalne komponente trajnog zbrinjavanja nastavnika (jer bi ovo već bilo rešeno sa nekim od nižih zvanja).

Takođe, mogućnost ranije trajnog zaposlenja bi motivisala kvalitetne studente da ostanu na fakultetu budući da smo sada sve češće u situaciji, posebno na tehničkim fakultetima, da najkvalitetniji studenti odlaze na tržište rada gde dobijaju daleko povoljnije uslove pri zasnivanju radnog odnosa, kako u pogledu finansija tako i u pogledu zasnivanja trajnog radnog odnosa.

Na kraju, zasnivanje trajnog radnog odnosa u kasnim četrdesetim ili pedesetim godinama dovodi i do jedne vrste infantilizacije onih koji se nalaze u zvanjima nižim od redovnog profesora čime se i njihovo dostojanstvo pa i radna prava ozbiljno narušavaju.

MASA organizuje tribinu u cilju pokretanja diskusije o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika

Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Vas poziva na tribinu povodom naše namere da pokrenemo široku diskusiju o mogućoj reformi zakonskih akata i univerzitetskih pravilnika kojima se uređuju način, postupak i minimalni uslovi za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beogradu (i drugim univerzitetima u Srbiji). Neposredni razlog za reformu procedura i uslova za izbore u zvanja i zasnivanje radnog odnosa na Beogradskom univerzitetu su sve češći slučajevi izbora u kojima na videlo izlaze različite nepravilnosti. Mnogi od ovih slučajeva završavaju u javnosti i na sudovima, što nanosi štetu kako pojedincima, tako i Beogradskom univerzitetu. Ovi problemi često nastaju kao posledica nedorečenosti, pa čak i protivrečnosti procedura koje se odnose na izbor u zvanje. Cilj eventualne reforme bi bio da se smanje nedorečenosti, protivrečnosti, zloupotrebe i šteta koja se nanosi pojedincima, a time i Beogradskom univerzitetu.

Tribina će se održati u utorak, 15.3.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Gornici/e:

  • Danilo Vuković, vanredni profesor Pravnog fakulteta
  • Vladimir Mikić, generalni sekretar Rektorata BU
  • Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta

Razgovarećemo o sledećim temama:

1)     Izmena Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojim se uređuju način i postupak za sticanje zvanja nastavnika na univerzitetu u Beogradu (ključna promena – Etička i disciplinska odgovornost za zloupotrebu procesa izbora u zvanje; obavezno obrazloženje odluka svih učesnika (donosioca odluka) u procesu izbora u zvanje), itd..

2)     Izmena Zakona o visokom obrazovanju i pravilnika kojim se uređuju postupak zasnivanja radnog odnosa nastavnika na univerzitetu u Beograd (ključna promena – zanivanje trajnog radnog odnosa sa sticanjem (prvog) nastavničkog zvanja)

3)     Izmena pravilnika kojim se uređuju minimalni uslovi za izbor u nastavnička zvanja (ključna promena – Međunarodna prepoznatljivost kao uslov za napredovanje)

 

Izveštaj sa tribine posvećene naučno istraživačkom i nastavnom radu u zemlji i saradnji sa dijasporom

U Klubu „Polet“ je u sredu 14. jula održana tribina pod nazivom „Akademska emigracija – naučno istraživački i nastavni rad u zemlji i saradnja sa dijasporom“. Skup je organizovala Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), a na njemu je predstavljena najnovija studija o akademskoj emigraciji, čiju je izradu inicirala MASA. Autori studije su Milica Vesković Anđelković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milica Tošić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i Vladan Čokić, naučni savetnik na istom institutu i član Koordinacionog odbora MASE.

Na tribini su, pored troje autora, govorili i:

Gordana Bjelobrk – načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku,

Jelena Predojević-Despić – naučna saradnica Instituta društvenih nauka,

Gazela Pudar Draško – direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i član Koordinacionog odbora MASE.

Vladan Čokić, koji je otvorio i moderirao tribinu, u uvodnom delu je istakao da je MASA kroz ovu studiju i pokretanje javne debate o akademskoj emigraciji želela da sagleda i široj javnosti predstavi stanje u oblasti saradnje naučne i nastavne zajednice u Srbiji sa dijasporom, kao i da da predloge kako da se ta saradnja produbi i ojača na sistemskom nivou. Ova studija je samo prvi korak u angažovanju MASE sa ciljem da se doprinese poboljšanju u ovoj oblasti.

Milica Tošić je pretežno govorila o metodologiji ovog istraživanja. Navela je da je anketu popunilo ukupno 1.130 istraživača iz zemlje i dijaspore. Oni su odgovarali na dva različita upitnika – jedan je bio namenjen naučnim radnicima iz Srbije koji i dalje žive u inostranstvu ili su se vratili u zemlju nakon što su na usavršavanju proveli više od godinu dana, a drugi onima koji nikada nisu ni napuštali Srbiju ili su van nje proveli manje od godinu dana. Najvažnija pitanja odnosila su se na motive za odlazak i kasniji povratak, trenutno stanje u nauci kod nas, aktuelnoj državnoj politici u datoj oblasti, kao i zadovoljstvo saradnjom domaćih naučnih institucija sa akademskom zajednicom u dijaspori.

Na njeno izlaganje se, ističući u prvi plan rezultate istraživanja, nadovezala Milica Vesković Anđelković. Jedan od glavnih rezultata je da motivi za odlazak članova akademske zajednice iz Srbije više nisu ekonomske prirode, već su to prilike za usavršavanje i sticanje novih saznanja i kontakata. Takođe, više od polovine onih koji odlaze ne želi da trajno ostane u drugim državama, već planira svoj povratak u kraćem ili srednjem periodu. Sa druge strane, od ukupnog broja naučnika koji su učestvovali u istraživanju, a do sada nisu napustili zemlju, prilično mali broj ima nameru da to učini, a tek nešto više od 7% je preduzelo konkretne korake u tom cilju. Istraživanje je isto tako pokazalo da se naučni radnici u dijaspori zaista osećaju kao deo Srbije i da su spremni da ulože svoje vreme i znanje i da učestvuju u poboljšanju stanja u obrazovanju i nauci u zemlji iz koje potiču. Preko 50% njih već na neki način sarađuje sa fakultetima i institutima u Srbiji, a najveći deo preostalih bi to učinio kada bi imao priliku.

Milica Vesković Anđelković je podsetila da akademska emigracija nije nova pojava, već datira još od 19. veka, i da su ljudi koji su se, nakon sticanja znanja na prestižnim evropskim univerzitetima, vraćali u Srbiju, uvek donosili novu vrednost i bili pokretač razvoja. Međutim, u doba najsavremenijih tehnologija, akcenat više ne bi trebalo da bude čak ni na povratku, nego na saradnji i komunikaciji: „Danas prenosimo informacije u trenutku zahvaljujući internetu i kontaktima koje imamo. Tako da taj povratak u zemlju zapravo nije neophodan. Možda čak, ako uzmemo u obzir da oni stiču nova znanja i predstavljaju odlične ambasadore naše zemlje, za njihovim odlaskom ne treba žaliti, već bi trebalo da ih ohrabrimo i stvorimo dobre uslove za saradnju sa njima i njihovo uključivanje u razvojne projekte u zemlji.“

Da se podaci iz studije poklapaju sa opštim statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potvrdila je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju u ovoj ustanovi. Srbija jeste suočena sa problemom emigracije, pogotovo što su ljudi koji odlaze van zemlje u proseku mlađi i sa višim stepenom obrazovanja u odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji. Međutim, brojke nisu u toj meri dramatične kao što se često pominje u javnosti, jer postoji i značajan broj povratnika.

Jelena Predojević-Despić istakla je da je dobro što u čitavom regionu poslednjih godina jača interesovanje za to da se akademska emigracija iskoristi kao jedan od pokretača naučnog i društvenog razvoja, ali da dosadašnje politike nisu imale značajniji učinak: „Sve zemlje zapadnog Balkana su preduzele određene mere prema migracijama visokoobrazovanih, ali, bez obzira što je prepoznat značaj takvih mera, ne može se reći da su postignuti dobri rezultati i da je ostvaren neki razvojni efekat u bilo kojoj od tih zemalja. Pravi dobitnici akademskih migracija su za sada samo zemlje destinacije.“

Gazela Pudar Draško na ovoj tribini nije govorila samo kao članica Koordinacionog odbora MASE, već i kao direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, na kome su čak 20 od ukupno 48 naučnih saradnika povratnici iz inostranstva. Ona je govorila o najvećim sistemskim preprekama za povratak visokoobrazovanih kadrova. To su: opšta nesigurnost, nedostatak pravne države i nemogućnost pronalaska posla bez obzira na stručnost. Institut za filozofiju i društvenu teoriju je primer dobre prakse u pogledu angažovanja ovakvih kadrova, jer atmosfera u najvećoj meri podseća na naučne institucije na zapadu.

Da postoji ogroman prostor za unapređenje saradnje akademske zajednice u Srbiji sa dijasporom, pokazuju i odgovori iz studije, prema kojima preko 50% ispitanika  koji su angažovani pri domaćim naučnim i obrazovnim institucijama želi da sarađuje sa svojim kolegama koji se trenutno nalaze u inostranstvu, ali da nemaju način da to učine, dok je sličan procenat i ispitanika iz akademske dijaspore koji su zainteresovani da doprinesu radu fakulteta i instituta u Srbiji, ali nemaju okvir za takvu vrstu angažmana. Ovakvi podaci ukazuju i akademskoj zajednici i državi na problem, ali i na jednu vrstu prilike da sunarodnici, koji se trenutno naučno usavršavaju pretežno u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike, daju novi i drugačiji podsticaj razvoju nastavne i naučno-istraživačke delatnosti kod nas.

 

Poziv na tribinu Akademske emigracije

U okviru studije o akademskoj emigraciji, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje 14.07.2021. u 19 časova u klubu Polet (adresa Cetinjska 15, Beograd) tribinu pod nazivom: Akademska emigracija – naučno-istraživački i nastavni rad u zemlji i saradnja sa dijasporom.
Anketu o akademskoj emigraciji je popunilo 1130 istraživača i nastavnika iz Srbije i dijaspore. Cilj studije je da sistemski produbi saradnju istraživača i nastavnika iz zemlje i dijaspore uz iskustva povratnika, nakon početnog sagledavanja problematike postojećeg stanja. Sagovornici na tribini biće:

• Milica Vesković Anđelković, docent sa Filozofskog fakulteta, UB.
• Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
• Gazela Pudar Draško, naučna saradnica i direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, UB.
• Jelena Predojević-Despić, naučna saradnica Instituta društvenih nauka.
• Milica Tošić, naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja, UB.

Moderator: Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja, UB.

Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja sa brojnom akademskom dijasporom širom sveta. Stoga je važno da naša akademska dijaspora bude prepoznata kao bitan potencijal domaćeg društvenog razvoja. Takođe uz propuste u očuvanju i nadogradnji temelja srpske nauke, treba uvažiti i akademsku zajednicu u zemlji koja je uspela, često bez dovoljnih sredstava za rad, da napravi iskorake u svetskoj nauci i stvara nove generacije koje će delom opet otići u svet. Cilj istraživanja koje je sprovela MASA bio je mapiranje uslova za stvaranje podsticajnog ambijenta (društvenog i ekonomskog) za razvoj nauke u zemlji, zatim uslova za motivisanje i podršku saradnje domaće akademske zajednice i naših stručnjaka iz dijaspore, kao i stvaranje uslova za aktivno i efektivno uključivanje povratnika u akademsku zajednicu Srbije.

Studija o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima predstavljena u Beogradu

U utorak 22. juna 2021. godine je u organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) u klubu „Polet“ održana tribina „Seksualno uznemiravanje na fakultetima – analiza pravilnika i praksi“. Povod za ovo okupljanje bila je promocija Studije o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima, čiju je izradu inicirala MASA.

Istraživačica sa Instituta za sociološka istraživanja i autorka studije Milica Resanović objasnila je metodologiju izrade studije i predstavila neke od najvažnijih preporuka za fakultete u Srbiji. Osnovna preporuka je da svi fakulteti i druge naučno-istraživačke institucije uvedu pravilnike o seksualnom uznemiravanju, jer ih za sada ima jako mali broj. Jedan takav unutarinstitucionalni dokument trebalo bi da sadrži i precizna uputstva za sprečavanje i efikasne mehanizme za sankcionisanje ovakvih dela. Ključna razlika je što normativni akti u drugim zemljama regiona i Evrope daleko bolje regulišu odnose i dopuštena ponašanja između zaposlenih i studenata. Drugi aspekt na koji se stavlja akcenat je edukacija zaposlenih, kao i studentkinja i studenata.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navela je da je seksualno uznemiravanje najrasprostranjeniji oblik seksualnog nasilja i nasilja nad ženama uopšte, jer se događa svuda oko nas – kod kuće, na ulici, u prevozu, na radnom mestu, u obrazovnim institucijama. Seksualno uznemiravanje se često uslovno definiše i kao najblaži oblik seksualnog nasilja, ali može proizvesti jednako potresne i teške posledice po žrtvu kao i drugi, teži oblici.

Andrea Pjević, studentkinja prodekanka na Fakultetu dramskih umetnosti osvrnula se na situaciju na svom fakultetu, budući da je u poslednje vreme pažnja javnosti u kontekstu seksualnog uznemiravanja usmerena upravo na FDU: „Izrečene sankcije i opomene prema postojećim pravilnicima su strašno male. Nisam sigurna koliko su te opomene dovoljne i mogu nekoga da ohrabre da prijavi nasilje. Sama procedura je složena, traje dosta dugo i strašno je naporna za nekoga ko se sa time suočava. Zato žrtve odustaju. Potrebna je izmena pravilnika, jer je postojećim kodeksom mnogo preciznije definisano šta smete da obučete nego šta neko sme da vam kaže ili uradi.“

Na ovo se nadovezala profesorka na istom fakultetu Irena Ristić, koja je rekla da je jedina kazna koja je do sada bila korišćena javna osuda, koja je simbolična i ne donosi nikakve konsekvence u akademskoj karijeri za počinioca dela. Potrebne su izmene pravilnika jer su aktuelne sankcije gotovo podržavajućeg karaktera.

Univerzitetski ombudsman i vanredni profesor Fakulteta bezbednosti Mladen Milošević podsetio je da fakulteti ne mogu biti primarna karika za sankcionisanje ovog vida nasilja, jer je seksualno uznemiravanje definisano kao krivično delo prema Krivičnom zakoniku, ali i kao kršenje prava na rad prema aktuelnom Zakonu o radu. Državni organi su ti koji izriču najvažnije sankcije. Međutim, tela fakulteta i univerziteta moraju biti deo lanca u borbi protiv ovog rasprostranjenog društveno opasnog ponašanja.

Ovu tribinu je moderirala Bojana Bodroža, docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica Koordinacionog odbora MASE.