Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala tribinu povodom nedavno aktuelizovane teme obaveznog služenja vojnog roka. Naime, tema je prepoznata kao legitimna i značajna i za akademsku zajednicu, koja može ponuditi nove i sveobuhvatnije pristupe pri određivanju prioriteta i specifičnih ciljeva razvoja jednog društva i države. Za razvoj dugoročnih planova, politika i mogućnosti veoma su značajne analize i rezultati istraživanja naučnih insituta, fakulteta, ekspertskih timova, kao i uključivanje što šire javnosti, kako bi se jasnije i preciznije utvrdili svi potencijalni problemi i prepreke koji ukazuju na ograničene mogućnosti da se izvrše najavljene promene, odnosno, prikazale pogodnosti i prilike da realizacija ipak bude uspešna.
Segment o kojem se manje govorilo u javnosti, a važan je za temu obaveznog služenja vojnog roka, obuhvata deo realizacije samog regrutnog procesa. U svojoj strukturi ovaj proces podrazumeva i ispunjavanje brojnih kriterijuma, koji kroz standardne procedure isključuju značajan deo potencijalnih regruta, jer potražuju minimalne mentalne, medicinske i fizičke standarde, obrazovne i moralne zahteve, starosne granice, pitanje bezbednosnih provera i slično. Iz tog razloga, važno je bilo da se u javnosti čuje i reč stručnjaka koji dolaze iz različitih naučnih i stručnih tela i institucija u oblasti medicine (psihijatrije, javnog zdravlja), obrazovanja, bezbednosti, fizičke kulture i vaspitanja, ekonomije i mnogih drugih, što smo delimično uspeli da obezbedimo sagovornicima koji su se odazvali na naš poziv.
Tribina je održana u utorak, 21.6.2022. godine u 18h u Klubu Polet (Cetinjska 15, Beograd).
Govornici su bili:
- Jovan Mirić, prof. Filozofskog fakulteta u penziji (Katedra za razvojnu psihologiju)
- Svetlana Stanarević, vanredni profesor, Fakultet bezbednosti UB
- Dr Miroslav Marković, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta
- Slobodan Spasić, psiholog, doktorant (Filozofski fakultet)
Nakon uvodnog izlaganja o hronologiji inicijativa o ponovnom aktiviranju obaveznog služenja vojnog roka od 2011. godine do danas, kratko je predstavljen i politički, medijski i stručni diskurs u navedenom periodu. Ukazano je na poslednje oglašavanje nadležnog ministra, sa izjavom da je spremno nekoliko modela osmišljenih u MO, koji će se uputiti predsedniku, a potom i otvoriti šira javna rasprava. Dok čekamo taj trenutak, MASA je organizovala tribinu, kako bi oslušnula i razmišljanja akademske javnosti i zajednice po tom pitanju i otvorila prostor za angažovanje u budućim javnim raspravama. Bilo je reči o moralnom ponašanju i moralnom vladanju mladih, patriotizmu, teorijskim uvidima u te koncepte, ali i važnosti povezivanja sa temom obaveznog služenja vojnog roka. Ispunjavanje fizičkih standarda tokom procesa regrutacije zahteva određene fizičke karakteristike i spremnost potencijalnih regruta. Na osnovu novijih istraživanja o fizičkim i motoričkim sposobnostima dece i mladih i veoma zabrinjavajućih rezultata (pojačana gojaznost, dijabetes, različiti oblici devijacije kičme i tsl) može se dovesti u pitanje potencijal regrutnog kontigenta u budućnosti. Pored važnosti ispunjavanja fizičkih kriterijuma i standarda, veoma je važno uzeti u obzir psihološko i mentalno stanje mlade populacije, naročito u procesu psihološke procene i selekcije za služenje vojnog roka, karakteristikama psihometrijskih instrumenata, slabostima i prednostima, kao i mogućnostima da se prilagode rodnim zahtevima u slučaju da se regrutuju i žene i muškarci, različita iskustva stranih armija kada su u pitanju mešoviti ili jednorodni sastavi vojnih jedinica i drugo. Na osnovu sadržaja izlaganja govornika, možemo reći da je potvrđena potreba za važnom ulogom akademske zajednice, koja sve više iskazuje spremnost da se uključuje u javnu raspravu povodom pitanja koja predstavljaju strateška opredeljenja našeg društva i države u sferi bezbednosti, ali i šire. Neophodno je utvrditi koji su to kapaciteti i značajni istraživački poduhvati, koji mogu rezultirati većim doprinosom u ispunjavanju normativnih, političkih, strateških i operativnih zahteva, kako bi se život odvijao u uslovima veće sigurnosti, bezbednosti i boljeg kvaliteta. Takođe, važno je da se planiranje javnih politika sprovodi na integrisan način, pri čemu se mora obraćati veća pažnja na ravnotežu između odgovora na bezbednosne potrebe i druge suštinske potrebe stanovništva (kao što su obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, pristup čistoj vodi, hrani, pristup energiji itd). Predstavnici akademske zajednice i institucija obrazovanja na svim nivoima svojim različitim specijalizacijama, predstavljaju skup stručnosti koji može doprineti poboljšanju odgovora države na višedimenzionalne (bezbednosne) potrebe građana, ali isto tako podržati donosioce javnih odluka analizom potreba, analizom mogućnosti, nezavisnom evaluacijom postojećih politika i formulisanjem predloga za budući rad.
