Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je organizovala Okrugli sto 13.5. U Medija centru pod nazivom: „Kriza obrazovnog sistema: manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije“.
Problem koji pogađa većinu državnih fakulteta je nagli pad interesovanja za studiranje, pri čemu je manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Uporedo sa tim, već duže vreme postoji i uvezan problem nedostatka nastavnog kadra u srednjim i osnovnim školama, naročito u manjim gradovima Srbije. Kao skup mera ka rešenju, osam dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu se odvažilo da formira jednu jasnu Platformu koja je zatim podržana od strane Univerziteta u Beogradu i stručnih udruženja. Pregovori sa Ministarstvom prosvete su počeli pre godinu dana. Konkretna tema ovog okruglog stola je pomenuta platforma, njen prijem od strane države i društva u celini.
Učesnici okruglog stola su bili:
prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB
prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanica Filološkog fakulteta UB
prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta UB
prof. dr Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta UB
prof. dr Ana Pešikan Avramović – Filozofski fakultet UB
Ana Dimitrijević – Forum beogradskih gimnazija
Uvodničar: prof. dr Dalibor Petrović – MASA
Moderator: prof. dr Nikola Cvetanović – MASA
Skupu su prisustvovali zainteresovani članovi akademske zajednice sa nekoliko fakulteta i instituta kao i pripadnici medija. Predstavnici Ministarstva prosvete nisu prihvatili poziv uz zahtev da se skup odloži.
Razgovor je vođen kroz tri tematska okvira: uvid u problem i predloženu platformu, trenutni napredak – odgovor državnih organa i javnosti, zaključak i predlog daljih koraka. Nakon uvodnog izlaganja o motivaciji za skup i ozbiljnosti ove krize, učesnici su u prvom krugu identifikovali sve aspekte problema i komentarisali ponuđena rešenja unutar platforme. Zaključeno je da su aspekti brojni i uvezani, počev od neprilagođenih nastavnih programa i nepostojanja pouzdane statistike do finansijskih problema. Međutim, kao ključni generator celog procesa izdvojio se uniženi status školskih nastavnika i sa finansijskog stanovišta i sa stanovništva položaja u društvu. Nastavnik je lišen digniteta, opterećen administracijom, izložen raznim pritiscima i nezaštićen. Ovako loš položaj povlači za sobom nužnu negativnu selekciju, politizaciju i pad kvaliteta nastave. U drugom krugu su izneti utisci o trenutnom prihvatanju ideja Platforme od strane izvršne vlasti i javnosti. Zaključeno je da je napredak minimalan, delimično zbog smena u ministarstvima u skorašnjem periodu ali pre svega zbog odsustva motivacije da se kriza u obrazovanju reši. U trećem krugu je zaključeno da je nužno dalje vršiti pritisak, ne samo na resorno ministarstvo nego na celu državnu administraciju, kroz sinergiju akademske zajednice, stručnih udruženja i sindikata prosvete. Jedan od ključnih uslova za oporavak obrazovanja je depolitizacija školstva koja je omogućena zakonom iz 2017. godine.
Cilj ovog okruglog stola je bio da se skrene pažnja na opasan trend urušavanja obrazovnog sistema do nivoa da je sada već ugroženo i njegovo elementarno funkcionisanje. Ovaj problem traži široku društvenu akciju jer njegovo nerešavanje donosi dalekosežne i duboke posledice za celo društvo. Zato MASA ovim skupom i drugim aktivnostima teži da utiče na donosioce odluka kako bi uvideli nužnost hitnog reagovanja.
