U utorak 22. juna 2021. godine je u organizaciji Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) u klubu „Polet“ održana tribina „Seksualno uznemiravanje na fakultetima – analiza pravilnika i praksi“. Povod za ovo okupljanje bila je promocija Studije o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima, čiju je izradu inicirala MASA.
Istraživačica sa Instituta za sociološka istraživanja i autorka studije Milica Resanović objasnila je metodologiju izrade studije i predstavila neke od najvažnijih preporuka za fakultete u Srbiji. Osnovna preporuka je da svi fakulteti i druge naučno-istraživačke institucije uvedu pravilnike o seksualnom uznemiravanju, jer ih za sada ima jako mali broj. Jedan takav unutarinstitucionalni dokument trebalo bi da sadrži i precizna uputstva za sprečavanje i efikasne mehanizme za sankcionisanje ovakvih dela. Ključna razlika je što normativni akti u drugim zemljama regiona i Evrope daleko bolje regulišu odnose i dopuštena ponašanja između zaposlenih i studenata. Drugi aspekt na koji se stavlja akcenat je edukacija zaposlenih, kao i studentkinja i studenata.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navela je da je seksualno uznemiravanje najrasprostranjeniji oblik seksualnog nasilja i nasilja nad ženama uopšte, jer se događa svuda oko nas – kod kuće, na ulici, u prevozu, na radnom mestu, u obrazovnim institucijama. Seksualno uznemiravanje se često uslovno definiše i kao najblaži oblik seksualnog nasilja, ali može proizvesti jednako potresne i teške posledice po žrtvu kao i drugi, teži oblici.
Andrea Pjević, studentkinja prodekanka na Fakultetu dramskih umetnosti osvrnula se na situaciju na svom fakultetu, budući da je u poslednje vreme pažnja javnosti u kontekstu seksualnog uznemiravanja usmerena upravo na FDU: „Izrečene sankcije i opomene prema postojećim pravilnicima su strašno male. Nisam sigurna koliko su te opomene dovoljne i mogu nekoga da ohrabre da prijavi nasilje. Sama procedura je složena, traje dosta dugo i strašno je naporna za nekoga ko se sa time suočava. Zato žrtve odustaju. Potrebna je izmena pravilnika, jer je postojećim kodeksom mnogo preciznije definisano šta smete da obučete nego šta neko sme da vam kaže ili uradi.“
Na ovo se nadovezala profesorka na istom fakultetu Irena Ristić, koja je rekla da je jedina kazna koja je do sada bila korišćena javna osuda, koja je simbolična i ne donosi nikakve konsekvence u akademskoj karijeri za počinioca dela. Potrebne su izmene pravilnika jer su aktuelne sankcije gotovo podržavajućeg karaktera.
Univerzitetski ombudsman i vanredni profesor Fakulteta bezbednosti Mladen Milošević podsetio je da fakulteti ne mogu biti primarna karika za sankcionisanje ovog vida nasilja, jer je seksualno uznemiravanje definisano kao krivično delo prema Krivičnom zakoniku, ali i kao kršenje prava na rad prema aktuelnom Zakonu o radu. Državni organi su ti koji izriču najvažnije sankcije. Međutim, tela fakulteta i univerziteta moraju biti deo lanca u borbi protiv ovog rasprostranjenog društveno opasnog ponašanja.
Ovu tribinu je moderirala Bojana Bodroža, docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica Koordinacionog odbora MASE.
