Tribina na kojoj je adresirano pitanje odnosa struke prema svojoj profesionalnoj i široj društvenoj ulozi održana je u Novom Sadu 22. oktobra 2020. godine. U savremenom srpskom društvu evidentna je pojava donošenja važnih društvenih i političkih odluka uz nedovoljno konsultovanje sa stručnim licima. Često se čini da konsultovanje sa stručnom javnošću ima za cilj dobijanje pokrića za unapred donesene odluke, pre nego da je cilj donošenje kvalitetne odluke koja je u najboljem interesu šire javnosti. Na ovoj tribini želeli smo da iz perspektive različitih oblasti (medicine, arhitekture, ekologije, prava, kulture) sagledamo šta su razlozi nedovoljnog angažmana akademskih radnika i stručnjaka u društvenim zbivanjima koja zadiru u domen njihovih kompetencija.
Na tribini su učestvovali dr sci. Predrag Đurić, epidemiolog trenutno angažovan kao rukovodilac projekta pomoći Evropske unije u Ukrajini, dr Aleksandar Bede, urbanista, arhitekta i član Upravnog odbora Društva arhitekata Novog Sada, prof. dr Bojan Pajtić, redovni profesor Pravnog fakulteta, Dimitrije Radišić, asistent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i aktivista Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Bora Babić, direktorka izdavačke kuće Akademska knjiga i prof. dr Đorđe Pavićević, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član koordinacionog odbora MASE.
Analizirajuči primere iz domena akademskog, stručnog i aktivističkog delovanja govornika, nastojali smo da sagledamo šta su ključni razlozi relativno slabog javnog angažmana akademskih i stručnih radnika. Istaknuto je da akademski radnici često ne doživljavaju javni angažman kao deo svoje profesionalne uloge i da sistem napredovanja i podsticaja u akademskom sistemu, koji se često svodi na „jurenje za bodovima“, ne vrednuje ovakvu vrstu angažovanja. Stručnjaci često adekvatniji prostor za šire društveno delovanje pronalaze u strukovnim udruženjima ili nevladinim organizacijama iz svog polja delovanja. Istupanje u ime ovakvih organizacija, nekada je motivisano njihovom većom efikasnošću i mogućnošću uticaja, a nekada time da se javni angažman ne obavlja u ime „akademske funkcije“ da bi se izbegli potencijalni konflikti uloga. Kada je u pitanju akademska zajednica, govornici su istakli da postoji i izvesna vrsta uljuljkanosti u sopstveni naučno-istraživački svet, kao i osećaj zaštićenosti na poziciji koja donosi dobru egzistenciju. Javni diskurs u kom se se svaki angažman etiketira kao „političko delovanje“, što ima negativnu konotaciju, dodatno odvraća stručnjake od uključivanja u pitanja koja su važna za širu zajednicu. Konačno i sama javnost nekada ima amortizujuće dejstvo, jer od stručnjaka zahteva brze, lake i populističke odgovore na probleme, dok je, nasuprot tome, realna situacija kompleksna i ne može se savladati brzim rešenjima, a često realistična rešenja deluju „nepopularno“.
