U Novom Sadu održana tribina „Društvena odgovornost stručnjaka – od kritike do nepristajanja”

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Tribina na kojoj je adresirano pitanje odnosa struke prema svojoj profesionalnoj i široj društvenoj ulozi održana je u Novom Sadu 22. oktobra 2020. godine. U savremenom srpskom društvu evidentna je pojava donošenja važnih društvenih i političkih odluka uz nedovoljno konsultovanje sa stručnim licima. Često se čini da konsultovanje sa stručnom javnošću ima za cilj dobijanje pokrića za unapred donesene odluke, pre nego da je cilj donošenje kvalitetne odluke koja je u najboljem interesu šire javnosti. Na ovoj tribini želeli smo da iz perspektive različitih oblasti (medicine, arhitekture, ekologije, prava, kulture) sagledamo šta su razlozi nedovoljnog angažmana akademskih radnika i stručnjaka u društvenim zbivanjima koja zadiru u domen njihovih kompetencija.

Na tribini su učestvovali dr sci. Predrag Đurić, epidemiolog trenutno angažovan kao rukovodilac projekta pomoći Evropske unije u Ukrajini, dr Aleksandar Bede, urbanista, arhitekta i član Upravnog odbora Društva arhitekata Novog Sada, prof. dr Bojan Pajtić, redovni profesor Pravnog fakulteta, Dimitrije Radišić, asistent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i aktivista Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Bora Babić, direktorka izdavačke kuće Akademska knjiga i prof. dr Đorđe Pavićević, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član koordinacionog odbora MASE.

Analizirajuči primere iz domena akademskog, stručnog i aktivističkog delovanja govornika, nastojali smo da sagledamo šta su ključni razlozi relativno slabog javnog angažmana akademskih i stručnih radnika. Istaknuto je da akademski radnici često ne doživljavaju javni angažman kao deo svoje profesionalne uloge i da sistem napredovanja i podsticaja u akademskom sistemu, koji se često svodi na „jurenje za bodovima“, ne vrednuje ovakvu vrstu angažovanja. Stručnjaci često adekvatniji prostor za šire društveno delovanje pronalaze u strukovnim udruženjima ili nevladinim organizacijama iz svog polja delovanja. Istupanje u ime ovakvih organizacija, nekada je motivisano njihovom većom efikasnošću i mogućnošću uticaja, a nekada time da se javni angažman ne obavlja u ime „akademske funkcije“ da bi se izbegli potencijalni konflikti uloga. Kada je u pitanju akademska zajednica, govornici su istakli da postoji i izvesna vrsta uljuljkanosti u sopstveni naučno-istraživački svet, kao i osećaj zaštićenosti na poziciji koja donosi dobru egzistenciju. Javni diskurs u kom se se svaki angažman etiketira kao „političko delovanje“, što ima negativnu konotaciju, dodatno odvraća stručnjake od uključivanja u pitanja koja su važna za širu zajednicu. Konačno i sama javnost nekada ima amortizujuće dejstvo, jer od stručnjaka zahteva brze, lake i populističke odgovore na probleme, dok je, nasuprot tome, realna situacija kompleksna i ne može se savladati brzim rešenjima, a često realistična rešenja deluju „nepopularno“.

Poziv na tribinu „Društvena odgovornost stručnjaka – od kritike do nepristajanja“

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Naše društvo se na gotovo svakodnevnom nivou suočava sa krizama koje nastaju kao posledica donošenja nedovoljno kompetentnih odluka i to u svim domenima delovanja: medicini, pravu, ekonomiji, urbanom planiranju, ekologiji itd. Ovakve situacije ređe proističu iz neslaganja unutar struke, a češće iz pravljenja kompromisa između mišljenja struke i političkih aktera, ili zbog izostavljanja stručnjaka iz procesa donošenja važnih odluka. Sve ovo vodi ka kreiranju društva koje zanemaruje javno dobro i interes građana.

Šta treba da podrazumeva javni angažman akademskih radnika? Da li stručnjaci treba da čekaju da budu konsultovani ili moraju aktivno da se bore da se njihovo mišljenje čuje? Imaju li pravo akademski radnici i stručnjaci da istupe u odbranu javnog dobra? I konačno, čemu služi obrazovanje u društvu koje odluke donosi zanemarujući mišljenje najkompetentnijih i najkvalifikovanijih pojedinaca i grupa?

Na ovoj tribini, kroz razgovor sa stručnjacima i naučnim radnicima iz različitih oblasti, želimo da pokrenemo diskusiju na temu odnosa stručne javnosti prema svojoj profesiji i javnom delovanju, kao i o pitanju društvene odgovornosti koju nosi javna funkcija.

Mesto održavanja: Cafe brod Zeppelin, Kej Žrtava Racije bb, Novi Sad
https://www.facebook.com/Cafe-brod-Zeppelin-281248608726941

Vreme: 22.10.2020. u 18h

Učesnici:
– dr sci. med. Predrag Đurić, epidemiolog
– dr Aleksandar Bede, Društvo arhitekata Novog Sada
– prof. dr Bojan Pajtić, Pravni fakultet
– Dimitrije Radišić, Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet
– Bora Babić, Izdavačko preduzeće Akademska knjiga.
– prof. dr Đorđe Pavićević, Fakultet političkih nauka i član KO MASE

Moderatorka: dr Bojana Bodroža, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i poverenica MASE za Novi Sad

MASA predstavlja studiju o napredovanju u viša zvanja na fakultetima

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) organizuje tribinu povodom predstavljanja istraživanja koje ima za cilj da nas uputi u norme, prakse i nedostatke napredovanja u viša zvanja na univerzitetima u Republici Srbiji. Analiza obuhvata pravni okvir nastavnog napredovanja, prakse izbora za zvanje istražene putem (ne)dostupnih referata komisija pojedinih univerziteta, dok završnu reč, koja pak otvara nova pitanja, imaju članovi i članice same akademske zajednice budući da istraživanje zaključujemo razgovorom s prodekanima sva tri državna univerziteta.

Kako urediti pravila kako bi se predupredili nepotizam i diskriminacija prilikom izbora u zvanja? Kako umanjiti mogućnost uticaja ličnih odnosa na fakultetima, te pospešiti nezavisnost komisije u pravcu veće objektivnosti pri odlučivanju? Na koji način je moguće povećati odgovornost članova komisije za proveru činjenica i podataka u referatima?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima ćemo diskutovati na tribini koja će biti održana u sredu 21. 10. sa početkom u 12h u maloj sali Medija Centra na Terazijama.

Učesnici/e tribine:

Prof. dr Đorđe Pavićević, Fakultet političkih nauka u Beogradu, Koordinacioni odbor Mase
Prof. dr Danilo Vuković, Pravni fakultet u Beogradu
Prof. dr Jelena Jerinić, prodekanka za nauku, Pravni fakultet Union
Prof. dr Tomislav Živanović, predsednik GSPRS Nezavisnost
Dr Igor Stanković, naučni savetnik, Institut za fiziku u Beogradu
Prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu, Univerzitet u Beogradu (TBC)
Prof.dr Gordana Kocić, generalna sekretarka Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (TBC)

Progonom profesora PBF nastavljaju se napadi na autonomiju UB

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) oštro osuđuje zabranu obavljanja nastavničkih dužnosti izrečenu prof. dr Rodoljubu Kubatu i najavljivanje otkaza, kao i druge akte kojima se u pitanje dovodi sloboda delovanja, mišljenja i govora nastavnika i saradnika ovog fakulteta. Takođe, pozivamo da se rad ovog fakulteta u što skorijem roku uskladi sa zakonskim okvirima, ali i civilizacijskim normama koje kao društvo, nadamo se, svi delimo.

Povodom najnovije vesti da je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Ranković, doneo rešenje kojim se redovnom profesoru dr Rodoljubu Kubatu „zabranjuje obavljanje poslova nastavnika na akademskim studijama“ i najavljuje skoro uručenje otkaza Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) upućuje snažan apel nadležnim institucijama, prvenstveno Rektoratu Univerziteta u Beogradu, kao i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da što hitnije reaguju i spreče progon prof. Kubata, ali i drugih nastavnika i saradnika ovog fakulteta.
Ovo je poslednji u nizu događaja kojim se na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF) Univerziteta u Beogradu narušava zakonom zagarantovana autonomija Univerziteta u Beogradu, kog je ovaj Fakultet član. Prethodnim aktima fakultetske uprave i Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve nastavnicima ovog fakulteta zabranjivan je svaki oblik javnog nastupa. Nekima je napredak u zvanje uslovljavan iskazivanjem poslušnosti prema crkvenim organima, drugima je zabranjeno učešće u nastavi, dok je prethodni dekan, Episkop prof. dr Ignatije Midić bio prinuđen da dâ ostavku jer je Sinod zahtevao njegovu smenu.
Nesporno je da se PBF nalazi u prirodno bliskoj vezi sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom budući da članovi i pripadnici visoke jerarhije predaju i školuju se u ovoj akademskoj ustanovi. Sporno je, međutim, što ova veza nije regulisana na način koji je pravno valjan i u skladu sa višim pravnim aktima – Statutom Univerziteta u Beogradu i Zakonom o visokom obrazovanju. Ovu činjenicu konstatovao je Odbor za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu u decembru 2019. ocenivši da su oni članovi Statuta PBF koji predviđaju mogućnost upliva Sinoda i organa crkvenih vlasti u rad Fakulteta u neskladu sa Zakonom i sa Statutom Univerziteta.
Pozivanje na sporne članove Statuta PBF, međutim, i dalje omogućava članovima Sinoda SPC i uprave PBF da donose samovoljne, ničim utemeljene i neupitne odluke o sudbini nastavnika ove ustanove. Time ne samo da se ugrožava princip autonomije univerziteta, nego i civilizacijske tekovine slobode mišljenja, govora i akademskog istraživanja. Na kraju, na ovaj način se ugrožava i egzistencija navedenih nastavnika, podstiče atmosfera straha i pokornosti, suštinski strana slobodnim društvima, akademskoj zajednici, a verujemo i samoj pravoslavnoj Crkvi.

Pretnje etičkoj komisiji su napad na čitav univerzitet

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Članica Saveta Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) prof. dr Danica Popović je već duže vreme na udaru tabloida koji neutemeljeno i paušalno sude i kvalifikuju njen akademski rad kao i njenu ličnost. U javnost su sada izašli i „podzemni“ uticaji kojima se uz „dobronamerne“ pretnje vrši pritisak na Etičku komisiju Ekonomskog fakulteta kako bi se izdejstvovala osuda prof. Popović za navodno plagiranje prevoda udžbenika.

Tim povodom MASA ističe da će se uvek oštro suprotstavljati diskvalifikacijama koleginica i kolega zasnovanim na praksama represivnih institucija. Pisanje falsifikovanih pisama sa lažnih adresa sa pretnjama u koje se lažno upliće i rektorka Univerziteta u Beogradu ne samo da je krivično delo nego predstavlja i brutalni pritisak na aktere da se ne suprotstavljaju javnom linču prof. Popović, te za nas predstavlja i napad na Univerzitet u Beogradu. Posebno smo zabrinuti zbog toga što pismo ovakvog sadržaja nije izolovan slučaj.

Etička komisija treba da usvoji i saopšti svoje stanovište na osnovu stručne procene i etičkih standarda propisanih za akademski rad. Braneći pravo članova akademske zajednice na slobodno iznošenje stručnog i kritičkog mišljenja, MASA će se čvrsto zalagati i za odbranu autonomije univerzitetskih tela od spoljnih, pa i bilo čijih političkih pritisaka i manupulacija. Istovremeno, ne želimo da naše koleginice i kolege budu predmet istraga i osuda univerzitetskih tela zbog postupaka koji nisu u vezi sa njihovim akademskim radom i akademskim zvanjima. Za takve eventualne postupke, nadležni su drugi organi. Danas se, mimo mišljenja Stručne komisije, javno dovodi u pitanje nečije zvanje na osnovu pojedinačnog stava o prevodu teksta koji se paušalno tretira kao naučni rad iz ekonomskih nauka. MASA će uvek oštro reagovati na pokušaje da se na akademski rad primenjuju kliski javni standardi moralnosti kako bi se uticalo na odluke univerzitetskih tela.

Očekujemo da će Etička komisija EF doneti ispravnu odluku u slučaju Danice Popović, kao što očekujemo da se koleginice i kolege članovi akademske zajednice solidarišu protiv ovakvih pritisaka kojima se stvara atmosfera straha gde je svako potencijalna meta.

Prenosimo otvoreno pismo podrške Filološkom fakultetu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

OTVORENO PISMO
REKTORU, SENATU I SAVETU UNIVERZITETA U BEOGRADU

Akademska pa i šira javnost u Srbiji već nekoliko godina zna za skandale i zloupotrebe na Filološkom fakultetu u Beogradu: za krajnje neuredno finansijsko poslovanje, enormna primanja malog broja zaposlenih, nedozvoljeno akumuliranje ključnih funkcija, brojne slučajeve plagijata. Sve to delom je omogućavao i smišljeno negovan organizacioni haos, koji je doveo Filološki fakultet (FF) u stanje potpunog institucionalnog i pravnog rasula. FF godinama nije u stanju da donese novi statut koji bi bio usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta u Beogradu (UB), da obavi redovne izbore za ključna tela i da ih valjano konstituiše, pa tako ni danas nema Etičku komisiju, kojoj bi mogli da se prijave slučajevi plagijata i drugih oblika neakademskog ponašanja.

Nije nikakva tajna da najveću odgovornost za takvo stanje snosi prof. dr Ljiljana Marković, koja je bila dekan FF od 2016. do 2019. godine, a zatim v. d. dekana do jula ove godine kada je razrešena dužnosti posle javne opomene koju joj je, zbog više povreda kodeksa profesionalne etike, izrekao Etički odbor UB. No, ta javna opomena otkriva tek deo moralnog lika prof. dr Ljiljane Marković. Etički odbor UB se, po prirodi stvari, nije mogao baviti njenim gotovo neverovatnim finansijskim ogrešenjima, na koje je još 2018. ukazala Državna revizorska institucija, kao što se nije mogao pozabaviti ni činjenicom da se njena naučna karijera velikim delom zasniva na fiktivnim publikacijama i plagijatima. Dokazi o tome postoje, ali ih Etički odbor UB, kao drugostepeni organ, može razmatrati tek posle Etičke komisije FF, a ova još ne postoji. Posle svega ovoga, treba li uopšte reći da je postavljenje prof. dr Ljiljane Marković za specijalnog savetnika u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstvo prosvete) izazvalo čuđenje i ogorčenje akademske, i ne samo akademske, javnosti.

Razrešenje prof. dr Ljiljane Marković otvorilo je mogućnost da se rad FF vrati u normalne okvire i u tom cilju je, u dogovoru sa rektorom UB, prof. dr Ivankom Popović, napravljen plan kako da se, pre početka akademske 2020-2021. godine, izaberu novi dekan i sva ključna tela FF. Imajući u vidu i interes studenata i interes akademske zajednice, predstavnici većine nastavnika i saradnika FF prihvatili su, kao prelazno rešenje do izbora novog dekana, da prof. dr Anđelka Mitrović, jedan od najbližih saradnika prof. dr Ljiljane Marković, bude v. d. dekana FF. Ministarstvo prosvete bilo je upoznato s ovim planom i nije na njega iznelo nikakve primedbe.

Nastavno-naučno veće FF, na tajnom glasanju na kojem je učestvovalo gotovo 90% njegovog sastava, izabralo je početkom ovog meseca članove ključnih fakultetskih tela. Rezultati tog glasanja nedvosmisleno su pokazali da nastavnici i saradnici žele da se stavi tačka na bezakonje i moralno rasulo, koji godinama vladaju Filološkim fakultetom, i bilo je jasno da će njihovo izjašnjavanje o kandidatu za dekana, zakazano za 17. septembar, potvrditi to opredeljenje. To izgleda nije bilo prihvatljivo za one koji su godinama, otvoreno ili iz senke, upravljali fakultetom, pa je v. d. dekana, prof. dr Anđelka Mitrović, najpre pomerila to glasanje za nekoliko dana, a onda se pojavila Prosvetna inspekcija Ministarstva prosvete, koja je – tvrdeći da se najpre mora doneti novi statut FF – naložila da se postupak izbora dekana obustavi.

Rešenje Prosvetne inspekcije predstavlja otvoren i grub napad na zakonom zajemčenu autonomiju univerziteta i ne može se pravdati nikakvim formalnim razlozima. Koraci preduzeti proteklih meseci na FF, u dogovoru sa rektorom UB i uz znanje Ministarstva prosvete, jedini su legalan i legitiman put da se prevaziđe duboka kriza koja je urušila ugled jedne od najstarijih akademskih ustanova u Srbiji: samo će brz izbor novog dekana omogućiti da se rad FF vrati u zakonske i statutarne okvire.

Kao dugogodišnji profesori FF, apelujemo na Vas da najodlučnije zatražite od Ministarstva prosvete da poništi neodrživo rešenje Prosvetne inspekcije i time dâ svoj doprinos sređivanju prilika na FF. Svaki drugi ishod imao bi nesagledive posledice po odnos između vlasti i akademske zajednice u Srbiji, jer bi – a to sigurno niko ne želi – ozbiljno ugrozio autonomiju univerziteta, bez koje ni UB ni drugi univerziteti u Srbiji ne mogu uspešno da odgovore svojim složenim zadacima.

U Beogradu, 27. septembra 2020.

Prof. dr Ranko Bugarski

Prof. dr Darinka Gortan Premk

Prof. dr Vladeta Janković

Prof. dr Leon Kojen

Prof. dr Dragan Stojanović

Prof. dr Đorđe Trifunović