Месец: фебруар 2020.

Reagujući na saopštenje Mase u kome se ukazuje na brutalne tabloidne napade na profesora Saobraćajnog fakulteta akademika Dušana Teodorovića više od 30 nastavnika i saradnika Saobraćajnog fakulteta izrazilo je solidarnost sa profesorom Teodorovićem. U saopštenju kolega sa Saobraćajnog fakulteta se između ostalog kaže: „Ovde se nije radilo samo o podršci uvaženom profesoru Teodoroviću (koji nije član MASA niti je na bilo koji način inicirao ovu akciju ali se jeste saglasio sa njom) već i o našoj zajedničkoj potrebi da podignemo glas protiv pojava u našem društvu koje se jedino mogu okarakterisati kao nenormalne. Jer kako drugačije nazvati situaciju u kojoj jedan narodni poslanik preti fizičkim i seksualnim nasiljem jednom akademiku i profesoru univerziteta a sve to prenose mediji koje država kroz konkurse zdušno finansira, a REM se ne oglašava? Na žalost, ovo je samo jedan u nizu tabloidnih napada kojima su profesor Teodorović ali mnoge druge naše kolege bile izložene u proteklim mesecima“.

Članovi Mase sa Saobraćajnog fakulteta se posebno zahvaljuju mlađim kolegama, koji su činili većinu potpisnika, na iskazanoj visokoj svesti i hrabrosti (jer smo došli u situaciju da je i običan potpis u ime solidarnosti postao izraz hrabrosti) i pozivaju ih da i ubuduće reaguju na ovakve pojave u društvu, pogotovo kada su njihove kolege ugrožene.“

Beogradski univerzitet, kao najveća obrazovna ustanova u Srbiji, ima u svom sastavu 11 naučno-istraživačkih instituta. Upravo ovi instituti, zajedno sa fakultetima, doprinose međunarodnoj i naučnoj afirmaciji Univerziteta u Beogradu.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju autonomija univerziteta podrazumeva pravo na uređenje unutrašnje organizacije i izbor organa upravljanja. Prema Statutu Univerziteta u Beogradu autonomija univerziteta obuhvata takođe pravo na izbor organa upravljanja i poslovođenja. Na osnovu Zakona o nauci i istraživanjima upravni odbor naučnog instituta ima sedam članova, od kojih predsednika i tri člana određuje Vlada, a tri člana predlaže Naučno veće instituta iz reda istraživača u naučnim zvanjima zaposlenih u institutu (odnos 4:3 u korist Vlade). Naučno veće instituta daje mišljenje upravnom odboru o kandidatima koji su se prijavili na konkurs za direktora, a upravni odbor, na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu Ministarstva), imenuje direktora instituta.

Ovakvo uređenje organizacije i članstva u upravnim odborima naučnih institucija, nametnuto od strane Ministarstva kao predlagača zakona, direktno krši član 72 Ustava Republike Srbije. Ovim članom Ustav garantuje autonomiju ne samo univerziteta i visokoškolskih ustanova, već i naučnih ustanova u koje spadaju svi navedeni instituti. Dakle, nametanje od strane nadležnog Ministarstva pariteta koji predviđa veći broj politički izabranih članova u upravnom odboru institucije u odnosu na broj članova koji dolaze iz same institutucije evidentno se na zaobilazan način krši Ustavom garantovana autonomija naučnih ustanova koja, između ostalog, predviđa i samostalno odlučivanje o svom uređenju i radu.

Iz ovakvih, po autonomiju univerziteta i naučnu zajednicu pogubnih zakonskih rešenja, proizlazi veliki broj zloupotreba i čistom demonstracijom sile se narušava ugled, ne samo naučne zajednice, već i društva u celini. U daljem tekstu ćemo detaljnije opisati nekoliko primera koji su se desili tokom 2019. godine.

1. Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu: Naučno veće instituta je većinski podržalo jednog kandidata, ali na sednici upravnog odbora održanoj 20.02.2019. godine 4 spoljna člana upravnog odbora (postavljena od strane Vlade) su preglasala 3 unutrašnja člana (postavljena od strane Naučnog veća) i izglasala manjinskog kandidata.

2. Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu: Vlada Srbije je u martu 2019. imenovala upravni odbor na čelu sa Zoranom Avramovićem poznatog po svom političkom angažmanu i neakademskom etiketiranju kolega neistomišljenika. Vlada Srbije je 17. januara 2020. zamenila tri člana upravnog odbora, ali je Zoran Avramović ostao predsednik, a jedna od imenovanih članica je u konfliktu interesa. Četiri dana nakon toga je imenovan v.d. direktor koji nije iz redova zaposlenih.

3. Institut za nuklearne nauke “Vinča“, Univerzitet u Beogradu: Naučno veće instituta je dvotrećinski podržalo Zlatka Rakočevića koji je kao v. d. direktora počeo da stabilizuje situaciju nastalu posle iznuđene ostavke prethodne direktorke, Milice Marčete Kaninski, ali na sednici održanoj 12.7.2019. članovi upravnog odbora nisu izglasali predloženog kandidata. 30.8.2019. godine članovi upravnog odbora su, na sednici UO koja je prekinuta zbog protesta zaposlenih i završena u Ministarstvu, postavili Snežanu Pajović za v. d. direktora.

4. Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu: Naučno veće instituta je većinski (11:2) podržalo jednog kandidata za direktora, ali na sednici održanoj 02.12.2019. godine 4 spoljna člana upravnog odbora su preglasala 3 unutrašnja člana i izglasala manjinskog kandidata koji nije zaposlen na institutu i ne ispunjava uslove konkursa.

Pokušavajući da spreče očigledno narušavanje autonomije univerziteta, instituti su se do sada pojedinačno bezuspešno obraćali ministru, državnom sekretaru za nauku, Agenciji za borbu protiv korupcije, medijima, SANU, rektorki, osnivali sindikate i pravili proteste. Navešćemo nekoliko primera izgovora Ministarstva za negiranje sistematskog narušavanja autonomije univerziteta:

Odgovor Ministarstva poslat Institutu za nuklearne nauke “Vinča“: „Naučno veće je naučni organ instituta i ono samo daje mišljenje upravnom odboru o kandidatima koji su se prijavili na konkurs za direktora. Svaki istraživač ima pravo da izražava svoje mišljenje putem peticija ili na bilo koji drugi način, ali će se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom radu držati Zakona o nauci i istraživanjima i procedure izbora direktora koja je definisana ovim zakonom.“

Institut za nuklearne nauke “Vinča“ je godinama upućivao žalbe Ministarstvu da se povrati upravljačka autonomija instituta (jedna od njih na primer 22.05.2015), a ministar Šarčević je nedavno uporedio vinčanske istraživače sa banditima.

Odgovor Ministarstva poslat Institutu za medicinska istraživanja februara 2019: „Legitimno je pravo naučnog veća instituta čiji je osnivač Republika da daje mišljenje o prijavljenim kandidatima za izbor direktora, odnosno opredeljuje se i daje podršku određenom kandidatu …, kao što je i legitimno pravo upravnog odbora da na svojoj sednici odlučuje o predlogu kandidata za direktora, radi davanja prethodne saglasnosti ministra. Davanje mišljenja u pravnoj teoriji i praksi nije pravno obavezujuće, niti je propisano kao obavezujuće Zakonom o nučnoistraživačkoj delatnosti.“

Ovakvi odgovori Ministarstva su čisto prikrivanje iza formalnih odredbi, koje su, kako smo na samom početku naveli, proizvoljne i u suprotnosti sa Ustavom. Kako neko ko dolazi spolja, odnosno van instituta, može znati ko je bolji kandidat za direktora? Kako neko ko se 5-6 puta godišnje pojavi na institutu, kao član Upravnog odbora, može da želi više dobra i uspeha institutu nego sami zaposleni koji su tu svaki radni dan? Zbog čega četiri spoljna člana Upravnog odbora dirigovano glasaju protiv odluke Naučnog veća zaposlenih na institutu?

Na kraju, još jednom sa pravne strane gledano, ovakvim postupanjem Ministarstva i upravnih odbora pomenutih instituta, prekršen je, kako stari Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, tako i novi Zakon o nauci i istraživanjima. Upravni odbor ne bira niti prejudicira izbor direktora instituta, već samo na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva, imenuje direktora instituta. Nigde se u Zakonu ne navodi da upravni odbor bira ili predlaže direktora instituta, ali se navodi da Naučno veće instituta daje mišljenje za direktora. Slobodna je interpretacija Ministarstva da je „legitimno pravo upravnog odbora da na svojoj sednici odlučuje o predlogu kandidata za direktora“. Upravni odbor odlučuje o predlogu kandidata za direktora tek kad mišljenje Naučnog veća instituta prosledi ministarstvu radi davanja saglasnosti.    

Sa indignacijom konstatujemo da nam je neprihvatljivo to što državni sekretar Vladimir Popović u dnevnom listu „Politika“ optužuje akademske pokretače ove inicijative za političku obojenost. Smatramo da ovim zapravo pokazuje da ne može da navede kontra-argumente kojima bi se eventualno dovelo u pitanje naše ukazivanje na narušavanje autonomije instituta kao članice univerziteta. Neprimereno je da sa javne funkcije u resornom ministarstvu, neko ko je tamo politički postavljen, daje sebi za pravo da kolege sa univerziteta proizvoljno etiketira za političko iznošenje stavova. Državnom sekretaru Vladimiru Popoviću, iako se na poziciji vlasti već otuđio od svojih dojučerašnjih kolega, ipak savetujemo da pre nego što javno iznese svoj stav o našoj inicijativi i aktivnostima, pročita Ustav Republike Srbije, kao i kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu.

*Skraćena verzija ovog teksta je objavljena u Politici, 24. februara 2020.

Predstavnice Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti Galjina Ognjanov i Gazela Pudar Draško su prisustvovale 18.februara sastanku na poziv Fonda za nauku, a povodom dopisa Mase za unapređenje transparentnosti konkursa Fonda.

Na sastanku je bilo reči o toku Promis konkursa, kao i o novom planiranom programu Ideje. Ukazano nam je sledeće, povodom primedbi koje su dostavljene:

1. Fond za nauku nastoji da proces konkurisanja uredi na način koji se to radi u zemljama Evropske unije, u čemu ima podršku Delegacije EU i Svetske banke. Ove dve institucije su i donatori koji su obezbedili sredstva za funkcionisanje Fonda, te stoga Fond mora da poštuje pravila koja oni zadaju. Uhodavanje Fonda prate i posete drugim sličnim institucijama u zemljama EU, po savetu donatora, kako bi se stekla slika o pravilima i praksama koje mogu biti prenete u naš kontekst.

2. Uočen je problem neujednačenih recenzija i ovaj aspekat će biti unapređen u narednim pozivima na način da sva tri recenzenta moraju da se usaglase oko ocene, odnosno da međusobno razmene argumente vezane za ocenu projekata. 

3. Zahtev za objavljivanjem kompletne liste recenzenata je privremeno odbijen, jer Fond raspolaže malim brojem recenzenata u medicinskim i društveno-humanističkim naukama, pa postoji bojazan da će se kompromitovati anonimnost postupka. Postoji potreba da se omasovi baza recenzenata kroz konkurs koji je stalno otvoren. Baza recenzenata Fonda za nauku uključuje isključivo strane istraživače i istraživačice, i to iz preko 60 država u ovom momentu, kako nam je navedeno.

4. Ukazano nam je na probleme sa recenzijama, koje su kasnile i nekada bile lošeg kvaliteta. Na primedbu da su rokovi za kompletiranje celog Promis ciklusa u startu bili nerealni, odgovoreno je time da su morali da pokrenu Promis kako bi mogli da povuku sredstva od Svetske banke i da je to urađeno iako su bili svesni da sistem nije spreman. 

5. Ukazano nam je na probleme koji dolaze od strane institucija i istraživača (neinformisanost o svom statusu/zvanju, neupućenost administracije na institucijama, izdavanje nevažećih potvrda o zvanju, umesto dostavljanja odluke itd). Fond namerava da radi na osnaživanju institucija za konkurisanje. Međutim, bilo je jasno iz razgovora da mnogi problemi dolaze iz činjenice da nadležno Ministarstvo nema odgovarajuće i kompletne baze podataka sa podacima o istraživačima. Takođe, na Promis pa i druge programe se prenose problemi koje naučna zajednica već ima u pogledu načina isplate nadoknada za rad na projektima i vezano za druge aspekte koji bi bili rešeni konkretnim podzakonskim aktima koji u ovom momentu nedostaju vezano za institucionalno finansiranje.

Opšti je utisak da je Fond otvoren za komunikaciju i da u okviru svojih nadležnosti želi da radi na poboljšanju rada i da gradi odnos poverenja sa naučnom zajednicom.  

S velikim ogorčenjem osuđujemo nove medijske napade na profesora Saobraćajnog fakulteta i akademika Dušana Teodorovića u kojima ga kritičari bez stručnih kvalifikacija, moralnih skrupula i ijednog argumenta optužuju za nestručnost, plagiranje i izostanak patriotizma.

Optužbe protiv akademika Teodorovića svakim danom su sve prizemnije, ali dolaze od ljudi koji, osim što nemaju potrebne kvalifikacije da procenjuju naučneradove, nemaju ni elementarne pristojnosti. Svedoci smo optužbi da je „prešao na stranu agresora“, da je „najgluplji od svih akademika“, da je plagijator, a vrhunac su bolesne pretnje koju je akademiku Teodoroviću uputio Vojislav Šešelj. Akademska zajednica ne sme ćutke da prelazi preko ovakvih uvreda i diskreditacija.

Podsećamo da je akademik Teodorović jedan od najcenjenijih i najuticajnih srpskih naučnika na svetskom nivou. Objavio je više desetina tekstova u časopisima sa SCI liste. Baza Google scholar beleži bezmalo 7.000 citata njegovih naučnih radova i izuzetno visok indeks citiranosti (H-indeks=44). Akademik Teodorović je redovni profesor Saobraćajnog fakulteta, profesor emeritus na američkom univerzitetu Virginia Tech, počasni senator Univerziteta u Ljubljani, član Evropske akademije nauka i umetnosti i redovni član SANU.

U ime MASA, odbacujemo navedene optužbe i vidimo ih kao napade na lični i naučni integritet profesora Teodorovića, ali i kao napade na dostojanstvo celokupne akademske zajednice. Napadi koji su mu upućeni imaju isti pečat – nijedan nije argumentovan, a svi su usmereni na diskreditovanje ličnosti i sadrže prećutnu pretnju upućenu svima koji javno iznose svoje mišljenje. U vremenima kada sve veći broj građana Srbije napušta Srbiju, svakako je jedan od razloga i taj što se ćutanjem o ovakvim slučajevima ljudi dodatno podstiču da odu iz zemlje u kojoj vređanje onih koji se usude da misle svojom glavom ne samo da nema granice, nego retko dobija primereni odgovor.

Stoga pozivamo SANU, Beogradski Univerzitet, Saobraćajni fakultet i širu javnost da se pridruže našoj podršci i solidarišu se sasvojim kolegom, a time i stanu u zaštitu nauke i obrazovanja u Srbiji.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA je nestranačka asocijacija formirana sa ciljem da okupi sve pripadnice i pripadnike akademske zajednice koji su spremni da se angažuju na jačanju glasa struke kroz zalaganje za konzistentnu primenu osnovnih principa akademskog rada i njihovu odbranu kad su ugroženi.

U svom delovanju Masa je upućena na pregovore i saradnju sa svim relevantnim akterima na javnoj sceni Srbije u cilju poboljšanja ukupne situacije u akademskoj zajednici Srbije, kao i u široj zajednici. Svoj rad zasnivamo na kritičkom, ali konstruktivnom delovanju spram donosioca odluka.

Masa podržava svaki pojedinačni angažman predstavnika i predstavnica akademske zajednice, sve dok je on usmeren na zaštitu javnog interesa. Pitanje članova Regulatornog tela za elektronske medije ne spada direktno u delokrug rada Mase. Imajući u vidu da je vladajuća stranka upravo i najodgovornija za stanje u medijima koje je predmet niza negativnih ocena ekspertske i međunarodne javnosti, kao i da njeni poslanici vulgarno vređaju članove i članice akademske zajednice koristeći medije čiju bi kontrolu upravo REM trebalo da vrši, razumemo podozrenje povodom predlaganja članova ispred liste „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“. Masa će ubuduće pažljivo pratiti ovakve zloupotrebe medija i nezavisnih institucija i reagovati na njih.

Imajući u vidu značaj REM-a za monitoring medija i unapređenje njihovog izveštavanja u interesu građana, očekujemo od Slobodana Cvejića, kao člana Mase da bude nezavistan i snažan glas odbrane javnog interesa ukoliko bude izabran za člana REM-a. Svako drugačije delovanje bi direktno kršilo princip društvene odgovornosti koji je osnovni princip Mase. 

Pozivamo Vas na konferenciju za štampu povodom pokretanja inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o nauci i istraživanjima. Konferencija će se održati u Medija centru (Terazije 3, Beograd) u utorak 11. februara sa početkom u 12 časova.

Na konferenciji će govoriti Janko Baljak (Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti), Vladan Čokić (Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu), Suzana Blesić (Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu), Gazela Pudar Draško (Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu) i Tomislav Živanović (GSPRS Nezavisnost).

Iskustva najmanje četiri naučna instituta u sastavu Beogradskog univerziteta, u kojima je tokom proteklih godinu dana došlo do promene rukovodstva, svedoče o tome da se u ovom momentu odvija najgrublje kršenje člana 72 Ustava Republike Srbije kojim se jemči autonomija univerziteta i naučnih ustanova. Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) smatra da je posebno poražavajuća činjenica to što iza pomenutog kršenja Ustava stoji Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, iako bi s pravom trebalo očekivati da upravo ono bude garant njegovog sprovođenja.

Više naučnih instituta u sastavu Beogradskog univerziteta su prošlih godinu dana dobili su nova rukovodstva, koja je postavilo nadležno Ministarstvo. Ni u jednom institutu postavljeni kandidati nisu imali podršku zaposlenih. Među novim direktorima čak dvoje prethodno nije bilo ni zaposleno u tim institutima, a jedan nije ispunjavao ni zakonski minimum da bude imenovan na mesto direktora naučnog instituta. S druge strane, kandidati koji su dobili većinsku podršku svojih kolega i to na osnovu kompetencija i ugleda koji imaju u naučnoj zajednici, nisu dobili podršku Ministarstva.

Budući da je jasno da je na delu kršenje Ustava Republike Srbije, odnosno gušenje autonomije naučnih instituta, MASA zahteva hitno pokretanje procedure za promenu Zakona o nauci i istraživanju (član 60.), kako bi se prekinula postojeća autokratija u skladu sa zakonom i garantovala autonomija po ugledu na fakultete i univerzitete u Srbiji. U periodu do usvajanja predloženih izmena zahtevamo i to da se obustavi imenovanje direktora koji nemaju podršku zaposlenih, a da u onim institutima u kojima je već došlo do kršenja volje zaposlenih Ministarstvo kao v.d. direktore imenuje kandidate koji su na Naučnim većima dobili većinsku podršku svojih kolega.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je formirana sa ciljem da pod okriljem otvorene mrežne organizacije okupi sve pripadnice i pripadnike akademske zajednice koji su spremni da se angažuju na jačanju glasa struke kroz zalaganje za konzistentnu primenu osnovnih principa akademskog rada i njihovu odbranu kad su ugroženi. MASA se zalaže za poštovanje principa autonomije univerziteta, čestitosti, solidarnosti, slobode kritičkog mišljenja, javnosti i transparentnosti i društvene odgovornosti u akademskoj zajednici.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) osuđuje praksu zapošljavanja kadrova na Akademiji vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, odsek u Ćupriji, zbog koje je, do sada, osam kvalifikovanih nastavnica izgubilo radno mesto u poslednjih godinu dana.

Svaka od ovih nastavnica uredno se prijavila na konkurs za mesto predavača iz svoje stručne oblasti. U pitanju su Zdravstvena nega, Integrativna zdravstvena i socijalna zaštita i Javno zdravlje. Svaka je kvalifikovana za posao nastavnika veština, višeg predavača ili profesora strukovnih studija, jer ima master ili doktorat, kao i višegodišnje radno iskustvo u nastavi iz ovih naučne oblasti. Umesto njih, primljene su osobe čije su naučne kvalifikacije iz potpuno drugih naučnih oblasti za koje konkurs uopšte nije raspisan – menadžment u ekonomiji, civilna bezbednost, veterina i društveno-humanističke nauke.

Ovim je grubo narušena procedura konkursa da se na predavačka mesta biraju osobe koje imaju predavačko iskustvo iz naučne oblasti za koju je konkurs raspisan. Takođe, nisu ispoštovani principi akreditacije nastavnih programa po kojim predmete mogu predavati osobe koje imaju kvalifikacije iz relevantnih naučnih oblasti.

Nastavnice koje su izgubile radno mesto, odnosno za koje je po Zakonu o visokom obrazovanju čl.75 trebalo raspisati konkurs pre pokretanja akreditacije, navedene su u elaboratu za akreditaciju i reakreditaciju programa Strukovni master medicinska sestra i Strukovna medicinska sestra, predatom Nacionalnom akreditacionom telu. Zloupotreba je na ovaj način dosegla vrhunac, jer one nisu angažovane na pomenutim radnim mestima.  Prikazivanjem lažnih podataka prekršen je etički kodeks. Dodatno, nastavnice su ukazivale i na niz drugih nezakonitosti, kao što je nerealno prikazivanje radnog opterećenja zaposlenih kako bi se dobila akreditacija.

MASA oštro protestvuje protiv ovakve prakse i poziva prosvetnu inspekciju da neodložno preispita svaki od ovih konkursa, a Nacionalno akreditaciono telo da preispita akreditaciju studijskih programa u kojima bar 15 predmeta predaju osobe koji za njih nemaju potrebne naučne kvalifikacije. Takođe, ukazujemo da je nedopustivo da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja propušta da reaguje na dostavljene prijave i poslovanje Akademije vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, odsek u Ćupriji vrati u zakonske okvire.

MASA izražava zabrinutost povodom ispunjavanja standarda koji bi omogućili ukidanje suspenzije Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) unutar Evropske asocijacije za visoko obrazovanje (ENQA). NAT je ključno telo u sistemu srpskog visokog obrazovanja, jer nadzire kvalitet studija i odobrava studijske programe na svim fakultetima i višim školama.

Ovo telo dobilo je 2012. status punopravnog člana ENQA, čime je Srbija dobila potvrdu da se sistem akreditacije odvija u skladu s evropskim standardima. Nažalost, članstvo NAT-a je početkom 2018. godine suspendovano i stavljeno pod posmatranje. ENQA je obavestila rukovodstvo NAT-a da nije zadovoljna načinom na koji ono dodeljuje akreditacije srpskim fakultetima i višim školama.

Glavna izneta zamerka je da isti ljudi vrše evaluaciju i donose odluke o akreditacijama. Druga zamerka je preveliki broj domaćih u odnosu na eksterne recenzente. Treća je da izveštaji o evaluaciji ne odslikavaju timski rad recenzenata. ENQA je NAT-u dala rok od dve godine da ispravi uočene propuste i stavila ga pod posmatranje. Taj rok ističe 22.3.2020.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je obavestilo javnost da su svi uočeni nedostaci otklonjeni i da će NAT ponovo postati punopravni član ENQA. U interesu cele akademske zajednice je da se ovaj proces zavši uspešno i sve sumnje u proces sprovođenja akreditacije otklone. MASA traži od Ministarstva da informiše javnost o konkretno preduzetim koracima u skladu sa primedbama ENQA.

Akademska zajednica je pozdravila osnivanje Fonda za nauku Republike Srbije (Fond), koji bi trebalo da podstakne razvoj naučnih istraživanja i primenu njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog, kulturnog i ekonomskog razvoja Republike Srbije. U tom kontekstu je i vest da će Fond u oceni predloga projekata u okviru svojih programa koristiti najbolja uporedna iskustva i prakse, poput onih koji se koriste u Horizontu 2020, naišla na nepodeljenu podršku akademske javnosti.

Kako je Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) prvi program Fonda, njime se uspostavljaju standardi, te je izvesno da će iskustva u svim fazama njegovog sprovođenja odrediti način na koji će Fond voditi i naredne programe. Neophodno je u ovom trenutku ukazati na sledeće manjkavosti dosadašnjeg toka procesa selekcije projekata u okviru PROMIS-a.

Ključnu ulogu u sprovođenju evaluacije pristiglih projekata igraju recenzenti. Standard u sličnim evropskim pozivima je da lista recenzenata bude javno dostupna pre objavljivanja poziva, što kod PROMIS-a nije bio slučaj. Javno dostupna lista recenzenata otklanja sumnje u proces recenziranja i doprinosi transparentnosti kod kompetitivnih programa finansiranja istraživanja. Stoga, potrebno je objavljivanje kompletne liste recenzenata, njihovih imena, zvanja i afilijacija, kao i uputstava za recenziranje.

Tokom prvog stepena evaluacije recenzenti ocenjuju projekte, a ocene i komentari recenzenata poznati su samo rukovodiocima projekata. Drugi stepen evaluacije predviđa da Programski odbor Fonda daje do 35 poena projektima s preliminarne liste projekata, čime se završava proces selekcije. S obzirom na to da je razmak između najlošije i najbolje plasiranog projekta s preliminarne rang liste samo 10 poena (55 do 65 poena), jasno je koliku važnost po konačni ishod ima ocena Programskog odbora. Zato smatramo da je od ključne važnosti da i ova faza ocenjivanja bude transparentna, te tražimo da ocene Programskog odbora budu jasno naznačene u konačnom bilansu bodova za svaki projekat koji je ušao u drugi stepen evaluacije.

Ovo je naročito važno imajući u vidu da Aktom o procedurama za pripremu Programa i selekciju predloga projekata Fonda za nauku nije predviđeno objavljivanje preliminarne rang liste u drugom stepenu evaluacije. Smatramo da je neophodno da Fond za nauku jasno demonstira kako se odvijalo bodovanje predloga projekata po svim fazama ocenjivanja kako bi svi prijavljeni istraživači i celokupna akademska javnost mogli jasno, nedvosmisleno i transparentno da se uvere u to da je ceo proces sproveden u celosti u skladu s Aktom. Pozivamo Fond da na svojoj internet stranici objavi ne samo konačnu rang listu za PROMIS i sve buduće programe, nego i:

1) kompletnu listu recenzenata, njihovih imena, zvanja i afilijacija;

2) uputstva za recenziranje;

3) finalnu listu svih predloga koji su prošli evaluaciju s jasno naznačenom strukturom osvojenih poena.

Ovo su presudni i minimalni koraci za uspostavljanje i očuvanje poverenja između akademske zajednice i Fonda za nauku, tela koje će imati ključnu ulogu u sistemu finansiranja naučnih istraživanja u Republici Srbiji.