Akademska MASA

Podrška koleginici Biljani Aranđelović sa Arhitektonskog fakulteta u Nišu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

MASA podržava koleginicu Biljanu Aranđelović sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu u nastojanju da bude izabrana u više zvanje, jer već od 2014. godine ispunjava zakonske uslove za takav izbor. Na Fakultetu je angažovana od 2009. god. kao docent na predmetima Umetnost i arhitektura, Savremena arhitektura i Arhitektura Srbije XX veka, koji spadaju u oblast društveno-humanističkih nauka.

Iako je još pre 2014. godine ispunila zakonske uslove za izbor u zvanje vanrednog profesora – objavila monografiju za uticajnu međunarodnu izdavačku kuću (Springer International Publishing) i radove u najprestižnijim svetskim časopisima iz oblasti istorije arhitekture i umetnosti – ponovo je birana za docenta. Pet godina nakon toga ispunila je uslove i za redovnog profesora, a ipak je 2019. godine birana za docenta po treći put.

U zvaničnom saopštenju tela koja su odlučivala na Univerzitetu u Nišu stoji da koleginica Aranđelović ne može da napreduje u karijeri, jer nema radove na SCI listi na kojoj se nalaze naučni časopisi iz prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka. Zašto se od kandidatkinje Aranđelović zahtevaju radovi iz časopisa tehničko-tehnoloških nauka kada ona već deset godina predaje predmete u oblasti društveno-humanističkih nauka, a prijavila se na konkurs iz uže naučne oblasti istorija arhitekture i umetnosti, što spada u društveno-humanističke nauke? Ovakvo tumačenje uslova konkursa dovelo je do diskriminacije kandidatkinje pred koju su univerzitetska tela postavila uslove koje ona ne može da ispuni. Nažalost, dovelo je i do degradacije profesionalnog ugleda koleginice Aranđelović. Zabrana diskriminacije prilikom napredovanja u karijeri sastavni je deo Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Nišu. Nadamo se da će se ovaj nesporazum brzo razrešiti i da će koleginica Aranđelović napredovati do univerzitetskog zvanja koje verno održava njene akademske kvalitete.

Koordinacioni odbor Mase

Beograd, 23.12.2019.

Akademska MASA

MASA zahteva razrešenje Zukorlića

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Zabrinjavajuće je sa koliko osvetoljubivosti, prezira i gneva se u Narodnoj skupštini Srbije ovih dana govorilo o jednoj od najvažnijih i najuglednijih naučno-obrazovnih institucija našeg društva i njihovim predstavnicima. Umesto da najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji raspravlja o razrešenju jednog od predstavnika izvršne vlasti koga je Univerzitet u Beogradu nedavno osudio zbog plagiranja njegove doktorske teze i pokrenuo proceduru za njeno poništavanje, mi smo svedoci da se po ko zna koji put krivci proglašavaju za žrtve i da se jedan važan i osetljiv proces pretvara u farsu. Stiče se utisak da se pojedini narodni poslanici ponašaju kao ostrašćeni navijači na fudbalskoj utakmici koji bi, besni zbog toga što im je sudija isključio jednog igrača, sada najradije uleteli na teren i sami uzeli pravdu u svoje ruke.

Posebno je zabrinjavajuće što u tome učestvuje predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, koji je odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu nazvao „pobunjeničkom akcijom na Univezitetu“ i pozvao parlamentarnu većinu da se obračuna sa Univerzitetom rečima „ili će oni vas ili ćete vi njih“. Kako se ovde ne radi o fudbalskoj utakmici niti besnim navijačima već o najvažnijim institucijama ovog društva zahtevamo od predsednice Skupštine Republike Srbije da osudi izjave pojedinih poslanika i da zbog izrečenih pretnji Beogradskom univerzitetu, pokrene proceduru po hitnom postupku za razrešenje Muamera Zukorlića sa mesta predsednika skupštinskog odbora za obrazovanje.

U protivnom, bićemo prinuđeni da obavestimo predstavnike svih relevantnih međunarodnih organizacija o otvorenim pretnjama i zastrašivanju kojima su sve češće izložene akademske institucije i njihovi zaposleni u Srbiji i pozovemo kolege i ostale zainteresovane građene da se priključe našem zahtevu. Podsećamo, najviše institucije vlasti moraju biti garant autonomije univerziteta, a ne instrumenti za kontrolu i disciplinovanje univerziteta i zaposlenih na njemu.

Akademska MASA

MASA pozdravlja odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

MASA pozdravlja odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojom je utvrđeno neakademsko ponašanje, odnosno plagijat, aktuelnog Ministra finansija Republike Srbije, Siniše Malog, prilikom izrade svoje doktorske disertacije. 

Ovim još nije stavljena tačka na aferu koja je ozbiljno uzdrmala kredibilitet i integritet Beogradskog univerziteta, ali jeste postavljen jasan okvir za dalju borbu protiv urušavanja njegove autonomije i dostojanstva. Saglasno navedenoj Odluci očekujemo brzu reakciju Senata Univerziteta. Verujemo da će ova Odluka doprineti i drugim zajedničkim naporima da se stane na put nepoštovanju pravila, procedura i etičkih standarda koji su osnovni garanti institucionalne nezavisnosti naših akademskih institucija. 

Akademska MASA

Odgovor MPNTR povodom otvorenog pisma Mase

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je uputilo odgovor na otvoreno pismo Mase povodom „Trećeg poziva za talentovane mlade istraživače – studente doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački rad u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama”.

Odgovor možete preuzeti na sledećem LINKU.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti tražila je preformulisanje dva uslova ovog poziva:

1. Da pravo podnošenja prijave imaju mladi istraživači koji imaju prvi put upisanu prvu godinu doktorskih akademskih studija za školsku 2019/2020;
2. Da ima najviše 30 godina ili da je rođen 1989. godine ili ranije.

Tako da pravo podnošenja prijave imaju mladi istraživači koji su redovni studenti doktorskih studija ili su odbranili doktorat u poslednjih maksimalno sedam godina, u skladu sa dobrim evropskim praksama.

Akademska MASA

Otvoreno pismo povodom Trećeg poziva za mlade istraživače

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Povodom „Trećeg poziva za talentovane mlade istraživače – studente doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački rad u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama (u daljem tekstu NIO)”, objavljenog 6. novembra 2019. godine, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti traži preformulisanje dva uslova ovog poziva:

1. Da pravo podnošenja prijave imaju mladi istraživači koji imaju prvi put upisanu prvu godinu doktorskih akademskih studija za školsku 2019/2020;
2. Da ima najviše 30 godina ili da je rođen 1989. godine ili ranije.

Tako da pravo podnošenja prijave imaju mladi istraživači koji su redovni studenti doktorskih studija ili su odbranili doktorat u poslednjih maksimalno sedam godina, u skladu sa dobrim evropskim praksama.

Kriterijumi za određivanje obima ovog pojma ne treba da uključuju starosnu dob, jer je to u suprotnosti sa antidiskriminatornim zakonima, nego stepen obrazovanja i razvoja akademske karijere. Skrećemo pažnju da u važećem Zakonu o nauci i istraživanjima nema prepreka da se termin „mladi istraživač“ definiše na ovakav nediskriminatoran način. Rangiranje kandidata bi onda trebalo da odražava postignuća ne samo na osnovu ocene sa studija, već i drugih relevantnih ishoda naučnoistraživačkog rada (objavljeni radovi, izlaganja na konferencijama, učešće na naučnim projektima).

U prilogu možete naći DOPIS Mase sa obražloženjem upućen Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Akademska MASA

Saopštenje povodom upita studenata Univerziteta u Beogradu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Čitava akademska zajednica u Srbiji, kao i šira javnost, očekivala je da Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu donese odluku o validnosti doktorata Siniše Malog 4.11.2019.

Ovaj datum utvrđen je dogovorom od 24.09.2019. između uprave Univerziteta u Beogradu i studenata koji su blokirali Rektorat zahtevajući da se napokon reši pitanje spornog doktorata Siniše Malog, koje već više od pet godina ugrožava ugled Univerziteta u Beogradu.

Produženje roka za konačnu odluku do 22.11.2019. neprijatno je iznenađenje.
Rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović objasnila je da je, zbog previda u tumačenju propisa, a s obzirom na novonastale okolnosti posle odluke Fakulteta organizacionih nauka, rok neophodno produžiti radi poštovanja žalbene procedure od 15 dana.

Propust u tumačenju propisa jeste veliki i neprijatan i za akademsku zajednicu i za širu javnost. Ipak, mišljenja smo da to nije bio rezultat namere, jer odlaganje rešavanja ovog pitanja ne može doneti bilo kakvu dobrobit za akademsku zajednicu. Naprotiv!

Imamo puno razumevanje za nezadovoljstvo studenata zbog ovih okolnosti. Takođe razumemo, i sigurni smo da i studenti razumeju, da je odlaganje roka zaista neophodno iz proceduralnih razloga. Ukoliko rok za žalbu ne bi bio ispoštovan, pružili bismo priliku da odluka Odbora za profesionalnu etiku bude poništena na sudu.

Drugim rečima, spremni smo da, zajedno sa studentima, sačekamo konačnu odluku koja će biti doneta u valjanim akademskim i pravnim okvirima. U međuvremenu, žalbe na odluku FON-a povodom doktorata Siniše Malog podneće i nastavnici i istraživači Univerziteta u Beogradu.

Izražavamo uverenje da će, na osnovu nedvosmislenih, i javnosti predočenih, dokaza o plagiranju u doktoratu Siniše Malog, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu 22. novembra doneti ispravnu odluku.

Mi, nastavnici i istraživači Univerziteta u Beogradu, stojimo uz svoje studente i podržaćemo svaku studentsku inicijativu koja će zaštititi akademsku čestitost, ugled i autonomiju našeg univerziteta. Univerzitet, koji čine nastavnici, istraživači i studenti, predstavlja intelektualnu snagu na kojoj počivaju temelji modernog društva. Nećemo dozvoliti urušavanje ovih vrednosti.

Inicijativa Univerzitetska podrška #1 od 5 miliona
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA

Akademska MASA

Peticija za podršku očuvanju autonomije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti poziva koleginice i kolege sa univerziteta u Srbiji i ostale zainteresovane, da potpišu peticiju kojom se od nadležnog ministarstva i uprave Univerziteta u Beogradu traži da stanu u zaštitu autonomije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF), kao punopravne članice Univerziteta. Ukazujemo da je Sinod SPC sledećim postupcima grubo prekršio i nastavlja da krši prava nastavnika i autonomiju PBF, a time i autonomiju Univerziteta u Beogradu.

1. Sinod Srpske pravoslavne crkve je mimo svih zakonskih ovlašćenja naložio dekanu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da oduzme pravo dvojici nastavnika ovog fakulteta da na njemu predaju. Episkop Maksim Vasiljević, redovni profesor i docent Marko Vilotić lažno su optuženi da krše Statut Univerziteta u Beogradu.

2. Sinod zloupotrebljava institut običajnog davanja saglasnosti za izbor u nastavnička zvanja predviđen članom 95. Statuta PBF, te proizvoljno tumači i povlači odobrenje nastavnicima, čime narušava radna prava i autonomiju nastavnika koji predaju na Univerzitetu u Beogradu. Nakon odbijanja dekana PBF Ignatija Midića da otpusti pomenute kolege, Sinod je izvršio pritisak na Nastavno naučno veće PBF da pokrene proceduru za smenu dekana. Sednica NNV je zakazana za 12. novembar.

3. Sinod se direktno meša u unutrašnja pitanja fakulteta i univerziteta imenovanjem svojih predstavnika kao „posmatrača i izaslanika na sednicama fakultetskih tela, a među njima i Saveta Fakulteta“, protivno Zakonu o visokom obrazovanju, Statutu Univerziteta i Statutu PBF.

4. Pritisci na kolege sa PBF traju još od istupa grupe od 12 nastavnika i saradnika koji su zajednički potpisanim Stavom ustali protiv Peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije u obrazovnom sistemu R. Srbije. Patrijarh Irinej je 20. maja 2017. uputio dekret, koji nikada nije povučen, kojim zabranjuje javne nastupe svim nastavnicima, saradnicima i zaposlenima na PBF bez njegovog prethodnog odobrenja.

Apelujemo na Univerzitet u Beogradu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da spreče dalje proganjanje nastavnika i dekana ovog fakulteta. Takođe, tražimo da se rad PBF vrati u okvire regulisane Statutom Univerziteta i Zakonom o visokom obrazovanju i da se iz Statuta PBF ukloni odredba o davanju saglasnosti Sinoda SPC predavačima na fakultetu, koja se koristi za unutar-crkvene obračune kojima ne sme biti mesto unutar Univerziteta.

Peticiju možete potpisati na sledećem LINKU.

Akademska MASA

Prva skupština Mase 5.11.

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Skupština Mase će se održati u utorak, 5. novembra u 16h. Mesto dešavanja je Kuća kulture (Kuća Krsmanovića), Terazije 34.

Kako bi delovanje Mase bilo zasnovano na demokratskim osnovama i sa uključivanjem što šireg kruga akademskih radnika i radnica, pozivamo vas da se uključite i date doprinos u radu mreže. Ovim putem nameravamo da postavimo osnovu za sistemsko delovanje Mase, koje neće biti samo reaktivno već i proaktivno u kreiranju akademskog okruženja. Da bismo izgradili kapacitete Mase, potrebno je da u njenom radu aktivno učestvuju svi oni koji imaju želju i ambiciju da poboljšavaju akademsku sredinu i uslove za sopstveni rad.

Na samoj skupštini biće prezentovani dosadašnji koraci da se obezbede kapaciteti za rad Mase i podršku akademskim radnicima i radnicama. Nakon skupštine ćemo izraditi konkretne planove akcije za svaku od oblasti zajedno sa onima koji se priključe i krenuti u realizaciju. Problemi sa kojima se suočavamo unutar akademije su brojni i izuzetno je važno da skupštini prisustvuje što veći broj kolega i koleginica.

Na sledećim linkovima možete pronaći:
1. Statut Mase, sa principima, ciljevima i predviđenim aktivnostima.
2. Plan delovanja Mase, odnosno strukturu mreže koja će biti osnova za rad u narednih godinu dana.

Akademska MASA

Carevo novo odelo: nečestiti neplagijat Siniše Malog

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Stručna komisija koju je formiralo Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka ostala je gluva za primedbe koje su im preko Odbora za profesionalnu etiku uputili profesori Beogradskog univerziteta i slepa za očigledno – da je doktorat kandidata Siniše Malog plagijat. U kratkom, pristrasnom i neprecizno sastavljenom odgovoru koji su potpisala tri od četiri člana stručne komisije, a koji je neformalno dospeo u javnost, konstatuje se da, kada se „odmeri broj i značaj vrlina i mana doktorata, Komisija čvrsto stoji na stanovištu da nema dovoljno razloga da se kandidatu oduzme stečeno zvanje doktora nauka”.

Približavanje roka za izjašnjavanje Fakulteta organizacionih nauka o mišljenju stručne komisije (26.10.2019) i roka za izjašnjavanje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu (4.11.2019) neminovno nameća dva važna pitanja. Ko će stati da brani čast i ugled Univerziteta u Beogradu i ko će snositi odgovornost za posledice eventualne pogrešne odluke?

Iz medija vidimo da cenu za odbranu dostojanstva profesije plaćaju kolege koje nisu htele da zatvaraju oči pred očiglednim ili da se skrivaju iza procedura i podobnih “stručnih” mišljenja. MASA poziva akademsku zajednicu da i na ovom slučaju pokaže da solidarno može podneti teret donošenja časne odluke. Apelujemo na upravu i nastavnike Fakulteta organizacionih nauka da se rukovode zajedničkom potrebom da kolektivno štitimo čast i ugled Beogradskog univerziteta i da u skladu sa tim odbace odluku stručne komisije. Smatramo da paušalno odbacivanje prigovora kako bi se oprala nečestitost ministra neće imati posledice po potpisnike odgovora stručne komisije niti njihove univerzitete, već će imati dugoročne negativne posledice upravo po Univerzitet u Beogradu.

Istorija doktorata Siniše Malog neodoljivo podseća na priču o carevom novom odelu, niko ne želi da bude taj koji će obznaniti da je car go. Verujemo da će kolege sa Fakulteta organizacionih nauka odbaciti opis carevog odela dat u mišljenju stručne komisije i reći ono što svi odavno vide: ovaj doktorat je PLAGIJAT.

Akademska MASA

Sužavanje prostora za kritičko mišljenje i delovanje – razgovori sa Judith Butler

Objavljeno od strane MASA u Vesti

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju organizuje panel diskusiju čiji je cilj da otvori pitanja autonomije i slobode mišljenja, sa fokusom na univerzitetu koji bi trebalo da bude kolevka društvene kritike.

Svedoci smo da se sve češće zahtevi za slobodom izražavanja, više demokratije i više pravde cenzurišu i tumače kao pozivi na pobunu. Podrška promenama interpretira se kao glas zloglasne elite koja ne razume ili podriva stremljenja „običnog“ čoveka. Ovakva cenzura nije samo specijalitet naših društava. Profesionalne medije gde se oglašavaju pobornici kritičkog mišljenja, Tramp čak otvoreno i naziva neprijateljima naroda.

Kada država ne štiti ni autonomiju ni slobodu mišljenja, kada bezuslovna poslušnost postaje princip državne ustrojenosti, onda univerzitet mora postati to mesto, svetionik i tvrđava unutar same države koje štiti i slobodu mišljenja i pravo na kritiku. U suprotnom, mišljenje postaje opasno. Cenzura je u biti nasilna, jer posledice cenzure – o čemu govore brojni slučajevi iz različitih delova sveta – mogu biti pretnje nasiljem ili stvarno nasilje, nadzor, cenzurisanje publikacija, simulirana suđenja, difamacije, izbacivanje s radnog mesta, proterivanje iz zemlje i na kraju, čak i smrt.

Kako da objasnimo činjenicu da se prostor za javni govor širi, jer je sve više platformi i mogućnosti za komunikaciju, a da se istovremeno sužava prostor za kritičko mišljenje? Da li ga ta kakofonija u stvari guši? Da li gušenju kritičkog mišljenja doprinosi narastajući populizam koji u kritici prepoznaje „truli elitizam“ u suštini uvek neprijateljski prema „narodu“? Koji su prostori za kritički angažman na Zapadu koji rastače desni populizam? Kako identifikovati te prostore u istočnoj Evropi gde su autoritarni desni populisti uspeli da uruše institucije i suze prostor za delovanje u ionako slabim društvima? Da li je deliberativno urušavanje autoriteta znanja nepovratno otvorilo vrata za pad univerziteta kao institucije koja proizvodi kritičko mišljenje? Kako univerziteti odolevaju cenzuri i šta činiti kada pritisci postanu neizdrživi?

Događaj su podržali Heinrich Böll fondacija u Beogradu i Dom omladine Beograd.

Učesnici:

Judith Butler, Univerzitet Berkli, Kalifornija
Ivan Vejvoda, Institut za humanističke studije, Beč
Athena Athanasiou, Univerzitet Panteion, Atina
Sanja Bojanić, Centar za napredne sudije jugoistočne Evrope, Univerzitet u Rijeci
Elena Tzelepis, Centar za napredne studije, Sofija
Adriana Zaharijević, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu